Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 10/30/18 in all areas

  1. 7 points
    Tavita

    Ваше мишљење о људима који се никад не смеју....

    Kaže Dostojevski da čovjeka treba posmatrati dok se smije. Različite su vrste osmijeha i nije svaki vjesnik radosti.
  2. 7 points
    Снежана

    Zašto se rađaju bolesna deca?

    познајем двоје тешко ментално оштеће деце, са обоје сам имала прилике да учествујем у Литургији, и знаш шта, нико и ништа ме не може убедити да та деца у свом малом, затвореном, немом, нама недокучивом свету нису у посебном, светом односу са Богом, они су његови лични и посебни изасланици овде, и ма колико нама то изледало невероватно и недокучиво, када си у њиховом присуству вуче те да се мало огребеш, или мало огрејеш о њихоу светлост. Да они су већ спасени.
  3. 7 points
    kordun

    Путин одликовао Вучића

    prije koju godinu odlikovao je i stipu mesica i to za krv krajisnika prolivenoj u borbi protiv fasizma, mozes misliti tuge, ta drzavna odlikovanja su politicki gestovi, nema to veze sa pravim ordenjem....
  4. 5 points
    Данче*

    Тема јасна из прве поруке

  5. 4 points
    Брка Жарковачки

    Zašto se rađaju bolesna deca?

    Ја верујем да иза свега стоји промисао/провиђење Божије. Наравно, ово је моја тама вере, није знање. Можда се испостави и другачије, ко зна.
  6. 4 points
    Milan Nikolic

    Raskol se zahuktava

    Патријарх Кирил: Наручено уништење Руске православне цркве Патријарх московски и целе Русије Кирил сматра да су акције Цариграда у Украјини наручене на глобалном нивоу како би се уништило „острво слободе“ које представља Руска православна црква. „Улози су сувише високи. Уништење јединства наше Цркве је наруџбина глобалних размера. То није само борба за јурисдикцију, већ и за уништење јединства снажне православне силе у свету. Ми говоримо о 150 милиона верника“, рекао је патријарх у Москви на фестивалу „Вера и реч“. „Несумњиво, коме је потребно да се нападне ово острво слободе. Зашто називам православље острвом слободе? Јер смо ми слободни од глобалног заклупљивања и доминације других над нашим мислима“, додао је он. На овај начин, по његовим речима, „трагедија Украјине излази ван граница политичког поља и има мистичне димензије". Он је саопштио и да нема само цариградски патријарх право да сазива васељенски сабор, на чему он инсистира. „Цариградски патријарх је присвојио себи право, без ослањања на каноне, на сазивање Васељенског сабора. Нигде није речено да он има то право", рекао је патријарх. Патријарх Кирил је саопштио и о припремама за затворени састанак са патријархом Вартоломејем који је одржан 31. августа. То је био последњи покушај дипломатског решења конфликта око Украјине. По његовим речима, он је предлагао цариградској страни састанак на неутералном терену, на пример, у швајцарском Шамбезију. Међутим, патријарх Вартоломеј је инсистирао на Истанбулу. https://rs.sputniknews.com/rusija/201810301117662235-Rusija-rpc-kiril/
  7. 4 points
    Брка Жарковачки

    Zašto se rađaju bolesna deca?

    Ја бих овде више пажњу усмерио на науку, медицину и слично, него на теологију или метафисику. Углавном, не постоји 100% апсолутно здраво дете, нити човек. Свима нешто фали, мање или више. Дакле, треба тражити медицинске узроке. Међутим, ако их нема и човек жели баш хришћански, теолошки, религиозни или верски одговор, мислим да мора да се суочи са празним местом и одсуством правог одговора. Зашто? Ево једног разлога, намерно ћу упростити ствари: Један део хришћанске вере каже да Свето Писмо, Предање и теологија нуде божанске одговоре на сва људска питања. С друге стране, други део хришћана каже да Св. Писмо, Предање и теологија нуде Божију упитаност над свим људским одговорима. Верујем да је тачно и једно и друго, и то истовремено. Конкретно овде, мислим да хришћанство нема одговора, већ само може да стоји пред тамом Божијег ћутања и Божије упитаности над подразумеваним очекивањима људи. Другим речима, суочени смо с празнином, ћутањем и неизвесношћу. Чак ни одговор типа: "Само Бог зна" није довољан, јер то је опет неки одговор. А овде одговора једноставно нема. Људско знање је суочено с незнањем које је тешко поднети. Но, то је судбина смртника. Да се чуде пред тајном. И поднесу је до краја живота. Све ово би могло једноставније да се сажме у једном примеру из филма (не сећам се тачно ког): Класична сцена у којој дете стално запиткује родитеље шта је ово, шта је оно, због чега ово, због чега оно, итд. На крају једне сцене тата каже малишану: "Знаш, у животу не постоје одговори на сва питања". И не постоје.
  8. 4 points
    obi-wan

    Zašto se rađaju bolesna deca?

    Inace, kad smo vec na ovakvoj temi, evo da stavimo i poneki ziv primer. ... Ovo je cuveni cika Branko Radunkovic, nas Slavonac, rodjen bez saka i kolena, prakticno samo sa ostacima ruku i nogu. Poznajem ga licno sticajem okolnosti, jer je bio prinudjen da odbegne iz Slavonije u Sumadiju tokom najnovijih ratova. Naravno, nemam pojma sta bi tacno bio razlog neduga i nedostataka sa kojima je on rodjen, niti me to u nacelu uopste i zanima. Glavno - Bog je dopustio da se cika Branko jos kako namuci od rodjenja pa na dalje, u to nema nikakve sumnje, ali sasvim ocigledno sa izuzetnim, savrsenim ciljem. Taj covek je prepun zivota i elana vise nego cca 4/5 sasvim zdravih ljudi. Covek verujuci. Bez ruku napravio brdo izvrsnih maketa kuca i raznih drugih objekata. Bez ruku radi razne druge poslove. Covek miran, trudoljubiv i istrajan, vedar i nasmejan. On je svoje neduge prihvatio onako kako je to Roditelj i ocekivao, i blago njemu zbog toga, i opet kazem - 100 puta blago njemu. Koliko nas bi se ponelo ovako ljudski i dostojanstveno kao cika Branko na njegovom mestu? Znam sigurno da ja ne bi, i da bi kukumavcio non-stop. A on se i rodio kao invalid, i proziveo tako isto ceo vek, em i takav opet bezao sa svoje dedovine pred krvolocima; ni tu, kako bismo rekli, "nije bio postedjen". I gle`te samo... taj cika Branko je sa svojim telesnim nedostacima bio i ostao primer i nadahnuce nebrojenom mnostvu ljudi da u svojim manjim nevoljama nikako ne pokleknu. Da je samo to - a naravno da nije - njegov zivot bi opet bio besprekorno zaokruzena celina, prepisano Jevandjelje, zlatna strana u bozijoj Knjizi zivota. Plus na sve sto je on decenijskim strpljenjem u nosenju ovako teskog krsta sigurno pozlatio citavu lozu svojih predaka i osvetlao njihove obraze. Da, mozda bas i onih koji su negde i nekad nerasciscenih savesti napustili ovaj svet, da bi onda njihov sjajni potomak, po neizrecivom covekoljublju Roditelja, strpljivo prikupio i dodao kocku po kocku i svom i njihovom spasenju; Bog jedini zna da li je tako. Tek, evo nam medju nama zivog primera zasto se ponekad deca radjaju bolesna i sa nedostacima - da bi sijali svojim zivotom kao svetionici u magli... https://vidovdan.org/tradicija/branko-radunkovic-volja-cini-cuda/?script=lat
  9. 4 points
    Данче*

    Тема јасна из прве поруке

  10. 3 points
    Tavita

    Шта ЈА тренутно слушам...

    Ljeto 2014. Duba (=uvala) “Divna” - pješčana plaža, uljana površina Jadrana, crni obrisi Korčule preko puta. Mjesečina i zrikavci. Drugar, prijateljica i ja u autu, zaputili se iz vinarije da drugaru razapnemo šator na Divni. Izašli iz auta, ostavili otvorena vrata, stavili vinske čaše na krov Golfa 5, pustili Ramba do daske i..... pleeeeeeesali. Rambo legenda.
  11. 3 points
    Протеклих мјесеци били смо свједоци веома опасне и прилично неоправдане кризе која је задесила нашу Цркву. Разлог њене појаве је предстојећа додјела аутокефалије Цркви Украјине, односно, стварање аутокефалне Цркве у Украјини. Изгледа да су међуправославни односи у опасности: док траже јединство са инославнима, Православни засигурно исповиједају да их све љубав сједињује, али то занемарују у свакодневним односима. Истичу везу њиховог заједништва, али показују супротно. А вјерни народ гледа своје пастире који се препиру, користећи правничке аргументе. Умјесто да раде на уједињењу вјерних, они стварају таборе навијача и групе сљедбеника. Каква штета! У цијелом овом спору постоји један изговор и један узрок. Изговор је потреба за аутокефалијом Цркве у Украјини. А узрок је право давања исте. Али, ко има право то да уради? Укључене Цркве се позивају на историјске привилегије, права и каноне. Нажалост, оне не спомињу Јеванђеље. Прво питање које нам пада на памет је – да ли је аутокефалија толико потребна? А ако јесте, зар не би могла мало да сачека? Постоји и друго питање – да ли су наша права толико важна, па их бранимо игнорисањем или нападањем наше браће, или, чак горе, прекидањем хиљадугодишњег заједништва? И треће – зар је важније позивати се на историјска права и каноне, него ослањати се на ријечи Јеванђеља? Од сада, Цариград „пријатељима“ назива оне који су до сада били браћа Русије, а ови пак одбијају да признају екуменски карактер Цариградског патријархата. Тиме су уништени основни темељи јединства Цркве: братство, чији је израз свеправославно заједништво, и васељенскост, чији је Цариград гарант према канонима и историјској традицији. А. У стварности, аутокефалија Украјине није толико хитна као потреба, већ као право и тврдоглави политички захтјев. Са друге стране, јединство Цркава је неоспорна потреба, као и јеванђељска заповијест. Шта је важније, аутокефалија локалне цркве или неотуђиво јединство свих „у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“? Ко су ти који траже аутокефалност? Да ли је могуће да су један предсједник упитне духовности и један самопрокламовани „патријарх“ проблематичног еклисиолошког осјећаја, који је до сада био искључен као расколник, одговарајући људи да искажу у Светом Духу потребу, вољу Божију и тежњу Цркве у Украјини? И ако не желимо да чујемо гласове оних који се супростављају аутокефалности, како можемо подржати наше наде за јединство, пред онима који су већ изазвали раскол прије много година, и који већ дуго времена прихватају старокалендарце у Грчкој и гдје све не? Да је Филарет изабран за Патријарха московског 1990. године, а што је веома желио али му се измакло из руку – да ли би данас тражио да буде Митрополит аутокефалне Цркве у Украјини? И да је тако, од кога? Московског Синода, којим би сам предсједавао, или Цариграда, којег се претвара да поштује и коме се наводно поклања? Б. Према хришћанској логици, ко год узима у обзир искључиво сопствена права – није у праву. У праву је онај који их штити чувајући равнотежу љубави, мира, трпљења, праштања и помирења, само да би се сачувала „права“ Божија. Сем тога, зар није наше спасење засновано на највећој неправди? „Проклетство праведне осуде је укинуто неправедном осудом Праведнога“. Срећом, Господ се није позивао на Закон и Његова права. У тренутној фази, питању аутокефалије у Украјини се приступа у односу на права оних који је могу додијелити, Фанара и Москве; историјску или политичко-економску моћ, а не у односу на Јеванђеље, или на крају крајева, црквене потребе у Украјини. На врху тога, моћни политички планови, налози и притисци лебде над хоризонтом. Док од Светог Јеванђеља остаје само омот. В. Заиста, како се све ово може повезати са логиком Распетога Бога, са етиком Блажена и Бесједе на Гори, са убрусом Тајне Вечере, са Христовим заповијестима о служби и узвишеном мјесту есхатона, са Господњом свештеничком молитвом „да сви буду једно“, са божанским учењем и умом Апостола Павла, са бесједама које слушамо сваке недјеље и пастирским посланицама које шаљемо поводом великих литургијских прослава? Може ли примјена канона укинути Јеванђеље? Ко може да разумије како се, већ вијековима у Христу, сестринске Цркве сада радују разоткривању пропуста и грешака оних других? Да ли напетост коју данас доживљавамо значи да у прошлости нијесмо довољно вољели једни друге? Како да оправдамо то да наши црквени пастири жустро подржавају међурелигијски дијалог, а одбијају да опште једни са другима? Зашто не могу да прихвате чињеницу да Благодат Божија обасјава другу страну нешто друкчије. Да ли је могуће да цијело просвјетљење буде на нама, а да ниједан зрак не освијетли оне који су нам до сада били браћа? Шта је напосљетку значење ријечи „заједница“, ако не укључује узајамно разумијевање? Или је могуће да они не схватају катастрофалне посљедице пријетећег раскола? Шта би онда била кривица простог вјерника, коме је ускраћена благодат мјеста којима се други Православни поклањају. Зашто би Русима била ускраћена Света Гора и Патмос или хеленофонима Свети Серафим Саровски, Пештере Кијева, Валам и благодат Руских новомученика? Зар није Благодат Божија свеопшта и зар је не треба дијелити са свима? Када смо сједињени заједничком вјером и догмом, чиме можемо да оправдамо подјелу засновану на административним неслагањима? Напосљетку, за кога је и из ког разлога написано Јеванђеље љубави, праштања и јединства? Зар се не односи на нас и изазове нашег времена? Г. Поред тога, шта је наше православно исповиједање у дијаспори или земљама у којима мисионаримо? Ког Христа ћемо им проповиједати и исповиједати? Христа који „је позвао све да буду једно“, али чије ријечи одричемо нашим понашањем? Или Христа који није ни покушао да уједини оне који вјерују у Њега већ двије хиљаде година? Задовољство од добијања аутокефалности је краткотрајно и дотиче неколицину. Али скандализовање вјерника и свијета је немјерљиво и широко распрострањено. Гријех раскола је неизљечив и неопростив. Ђ. Такође, да ли је могуће и да ће Москва казнити сопствени клир и вјернике који се Причесте на Светој Гори или на острву Патмос, или можда, касније у Јерусалиму и Грчкој? Да ли ће Божанско Причешће постати полуга политичког притиска и уцјене? Зар смо то схватили након хиљадугодишњег кушања Тајне? Можемо прихватити тренутни прекид помињања на релацији патријараха, као знак жустрог протеста, али ни на који начин не можемо прихватити прекид заједништва вјерних. Црква, као таква, не може вјерним да ускрати благодат, умјесто да их води на мјеста освештања. Умјесто слабљења вјере међу људима, зар не би било боље ојачати је, у нади да ће то привести пастире разуму. Надамо се да ће наш Патријарх још више отворити његов васељенски загрљај, тако да Руси могу да нађу мјесто за себе. А што се тиче Украјинаца – они се неће ујединити на црквеном нивоу, уколико не науче да опросте Русима у Цркви и да се уједине са њима. Црква је онда Црква када побјеђује Њене непријатеље. Ријечи Светог Амфилохија са Патмоса, недавно канонизованог у Васељенској патријаршији, су овдје више него релевантне: „Хоћете ли да се осветите ономе који вас ставља у искушења? Најбоља освета је љубав: она мијења и најсвирепије животиње!“ Такође, очекујемо од наших светих отаца у Русији, који позивају народ својим ријечима на крају сваке службе, да уједине Цркву смиреним дјелањем, а не у духу освајања. Тиме ће они освојити срца свих Православних, благодаћу Божијом. Нема разлога да буду „Трећи Рим“, у духу овога времена, већ „прва и света Москва“ у духовном смислу, чиме ће предњачити у нашим срцима. Са миомиром њиховог искуства недавног и окрутног гоњења, и са благодаћу њихових новомученика, такође очекујемо од њих да понуде Цркви благоухано свједочанство јединства. Колико је лоша гордост малих и слабих, толико је добра скромна мудрост моћног и великог. То је оно што нам свима треба, зато што се на крају не рачуна ко на својој страни има силу и право, већ ко дјела у Духу Светом и преноси Његову Благодат. Можда нам божански испирисана заповијест Апостола Павла „Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите“ (Гал 5, 15), свима показује пут који треба да слиједимо. У црквеним распрама међу браћом нема побједника. Али, када се поново ујединимо, нико није ни на губитку. Сви су благословени. Сјеверна Кореја је дошла до споразума са Јужном Корејом – а ми који сваки дан срцем и уснама говоримо „Оче наш“, не можемо да се усагласимо? Молимо се усрдно да нам Господ дарује „са искушењем и крај“ и да нас што скорије приведе покајању (преумљењу) и „ослобођењу“. Амин. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. 3 points
    kordun

    konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC

    ne treba suditi o bozijem spasenju, to nije nase, preglupi smo za to cak i da imamo sve informacije. stoga ja ne shvatam uopste svestenike u nasoj crkvi koji se time bave, jer mi je to problematicno ponasanje, to su problematicna stanaj duha, ja bi volio da se svi spase, da do kraja zivota dokuce spasenje, svakom po zaslugama, bas kao sto bog i rece, a rece nam i kako budemo drugima sudili tako ce i on nama, znaci ako gledas na druge sa visoka, tako ce se i na tebe gledati...
  13. 3 points
    AnaLaz

    Тема јасна из прве поруке

  14. 2 points
    Лидија Миленковић

    Srecan rodjendan !!!

    Srecan rodjendan !!!
  15. 2 points
    JESSY

    Ваше мишљење о људима који се никад не смеју....

    ...стварно постоје људи код којих ћете тешко видети осмех на лицу...они се наравно не могу генерализовати и сви сврстати у једну групу... неки се не смеју јер су вечити песимисти, на све гледају црно и негативно....у њиховом животу нема радости....све је подложно критици и зановетању....таква врста људи скоро уопште не мења....тешки су то карактери и није лако имати их у својој близини.... неки су у стању тренутне туге...тај период неће вечно трајати, и осмех на њиховом лицу ћете једном видети....њих треба само бодрити да прегурају тај период... неки су пак затворени, не показују своја осећања...тешко им је да изразе своје емоције.... има и оних који се не смеју из гордости.... и тако.... ја само знам да сам срећна и захвална Господу што не спадам у ту категорију људи...за мене је смех здравље....и не знам како бих беѕ њега живела....
  16. 2 points
    Џуманџи

    Zašto se rađaju bolesna deca?

    Naprotiv, upravo nada u sveopste spasenje moze da opravda cinjenicu da besmisao itekako "operise" ovde i sada, a najgore sto mozemo da cinimo jeste da ociglednom zlu dajemo legitimitet (nekakvim) smislom.
  17. 2 points
    JESSY

    Zašto se rađaju bolesna deca?

  18. 2 points
    Natasa.

    Маните се љубави, ко би да се жени? Удаје?

    Au čoveče, nepopravljivi idealista i romantik .
  19. 2 points
    Adelaida

    Тема јасна из прве поруке

  20. 2 points
    Adelaida

    Тема јасна из прве поруке

  21. 2 points
    Tavita

    konkretan slučaj spasenja osobe krštene u KC

    Tako je bilo 2005. godine na sahrani moje babe, rimokatolkinje koja je svoju djecu, budući od pravoslavnog oca, krstila u pravoslavnoj crkvi, sama organizovavši sveštenika, kumove i ručak poslije, bez djedove podrške (koji je bio komunista). Udovica u Bosanskom ratu, u srpskom komunističkom selu, baba kao Hrvatica rimokatolkinja je bila jedina vjernica na Liturgiji u crkvi SPC u selu. Ona i pravoslavni sveštenik, o. Krstan. I niko više. A na 4 km od njih - prva linija između Hrvata i Srba na Savi, u Bosanskoj Gradišci. Baba legenda. Sahranjena na pravoslavnom groblju, uz tu crkvu u koju je u ratu išla. Pored djeda. Kad smo je pitali u ratu je l’ se boji, pošto je bilo provokacija tipa “ustaškinja”, ili razbijanja prozora, pljačkanja u noći i drugih zastrašivanja, odgovarala je: “Pa nek’ me ubiju, šta mi više mogu.” To je za mene Hrišćanstvo.
  22. 2 points
    Smaragdni kamičak

    Који аутомобил вам се свиђа?

  23. 2 points
    Broken

    Ко је крив?

    Свака веза, брачна или не, је прича за себе. Ипак, кад су у питању панталоне има ту једна могућност а то је да жена скоро па мора да преузме неке мушкарчеве улоге јер је он пасиван и незаинтересован. Значи, ради опстанка и каквог-таквог функционисања породице она облачи мушке панталоне. Временом изгуби поштовање према таквом мужу и схвати да јој (такав) муж не треба па дође до развода.
  24. 2 points
    Justin Waters

    Ко је крив?

    Iznenađen sam ovim užasom, potresen saznanjem da se neke žene tako nehumano ponašaju prema svojim muževima.
  25. 2 points
    kordicka93

    Ljubavna veza iz koristi

    Nikada nisam podrzavala vezu utemeljenu na bilo kakvoj koristi. Muskarac i zena treba da zele nesto podjednako. Ljubav je najvaznija, razumevanje, postovanje, kao i uzajaman trud na stvaranju ambijenta u kakvom zelite zajedno ziveti. A ne da sad devojka lakira nokte i izvoljeva vilu sa privatnim bioskopom. Sustina je u jednostavnim stvarima. Kada znam da sam nesto sama stvorila. Isto tako ne podrzavam ni muskarce koji besposlicare, idu po kafanama, a sa zenom su samo da bi zadovoljili svoj zov prirode. Jer ukoliko se sve svede na to, postajemo kao roboti. To znaci da kada mi je tesko, lose se osecam ili trebam zastitu, ne mogu to ocekivati od takvog partnera. On je zadovoljio svoje i ostalo ga ne zanima. Jedina korist koju bi mogli sebicno sacuvati za sebe bi bio osecaj da nekog mozes uciniti srecnim. Samo tako se moze biti ispunjen, kroz mehanizam davanja.
×