Најбољи чланови

@АлександраВ Лепо кажем да му уговоримо брак јер нам се попео на главу са својим ставовима.

Нећемо овако да разговарамо. Не морамо да читамо увредљиве генерализације којима си удавио своју способност комуникације. Можеш да изнесеш свој став, а то се обично почиње са "Мислим да...". Овако како их износиш, твоје тврдње немају место у једном зрелом разговору на тему брака и љубави.

U moje vreme to se zvalo ucenje...

Ja lepo rekoh - to sto ti kazes u teologiji je apsolutna sloboda Nestvorenog, i kao takva strana je stvorenjima. Medjutim, kad pricamo o ljudima, mi kazemo da je covek obraz i podobije Bozije (= slika i prilika Bozija). Po cemu? Po slobodi, naravno - samo i iskljucivo po njoj. Ovo je jedna od sustinskih i osnovnih postavki hriscanske antropologije. A ta sloboda je i za nas ljude, u granicama nase stvorenosti, isto tako apsolutna. Sta to u stvari znaci? Znaci da covek sustinski nije uslovljen bas nicim, i moze cak i samom Bogu da kaze "ne", tj, moze da izabere put odstupanja od Njega. Jasno je da kod ljudi svaki izbor nosi neminovno svoje posledice, medjutim, to je opet daleko najapsolutniji domet slobode u okvirima stvorenog. Druga bica ove nase zemaljske vaseljene nemaju takvu slobodu, nego su uslovljena (svako u svojoj meri) prirodnim zakonima. Dakle, nije logicno da pojam slobode o kakvom ti ovde pricas bude primenjen na stvorenja, jer pripada - sustinski - samo Nestvorenom.

Баш зато што си довде дошао, и то тешком муком, не треба да се ломиш и одустајеш. Приведи то крају, донеси свој став, без обзира на прошлост, људе око себе и остало. То је само твоја борба. Стисни зубе, учини што је до тебе, испоштуј веру коју си спознао онако како доликује, па онда донеси свој суд, немој без материјала, нека буде поштено. Ево сутра почиње пост, причести се у недељу, сигурна сам да толико можеш да учиниш ( уз борбу, али можеш). Избаци све из главе, дозволи себи да за то време читаш само нпр.оца Тадеја (Какве су ти мисли, такав ти је живот). Па онда да се нађемо у недељу овде да сумирамо утиске? Шта кажеш? Агресијом против депресије

" Da bi covek bio srecan on mora nešto raditi, nekoga voleti i nečemu se nadati."

Ima po forumu neke teme, koje se bave tragikom samoubistva iz perspektive vere i pominjanja u molitvama. Sustina stvari je, da postoji i neka gradacija kod samoubica, pa, kako da kazem, postoje neke kao olaksavajuce okolnosti koje se mogu uzeti kao neko minimalno opravdanje za samoubice,..... mozda su psihicki bili bolesni, mozda je bio neki fizicki i genetski poremecaj i slicno, preteska zivotna situacija ( ali, bas preteska ),.... u takvim situacijama ( ako episkop rasudi o svakom slucaju ponaosob ),... postoji ikonomija u molitvama, ali, ne vrsi se celo opelo, neko se citaju kratke molitve i razna druga moljenja.

ovo što kaže Sneža,sveti starac Siluan je pisao da ako nam dodje da se za nekoga pokojnika ili živog molimo iz čiste duše iz čiste tuge za njim, da je to znak Božije milosti za tu osobu svako od nas ima neke svoje koje jaaaako voli a koji nisu po "Božjem P.S.-u" ali naše vapaje za njih On sigurno neće prezreti!

Zenska senzibilnost i intuicija su cudo....

Свеобухватно сигурно није, али ако под свеобухватно подразумеваш "Торенсов став о томе" онда не знам, јер нисам испратио шта је све Торенс о томе говорио. Па (отприлике) он преприча Торенса, затим изнесе ставове критичара, па онда каже своје мишљење. Ух, тешко питање. Од теолога, он се бави Климентом, Атанасијем Александријским и Јованом Филопоном. Познато ти је да је од ове тројице само Атанасије велики отац Цркве, Климент више филозоф, док се Јован Филопон сматра екстремним монофизитом-тритеистом. Самим тим је овде термин "отачко богословље" донекле неоправдан, ако правимо разлику између отаца (какав би био , рецимо, Василије Велики-Кпадокијски) , учитеља Цркве (какви би били рецимо Ориген, Евагрије, Теодор Мопсуестијски) и оних јеретика који нису ничим задужили Цркву (осим индиректно што је циркус који су правили довео до кристализације богословља односно брушења догмата) (рецимо Арије, Диоскор, Евномије, Евтихије). Јован Филопон би пре спадао у ову последњу групу. Торенс се чини ми се највише фокусирао на ову тројицу када је износио своје закључке па се онда и АЈ бавио тиме. Сад, да је хтео да се озбиљније позабави односом отаца према науци њиховог времена, убацио би Василија, Августина па и Јована Дамаскина, јер су они некако најдетаљније (колико самих ја читао) дотицали се те теме. Укратко, моје мишљење јесте да је АЈ изабрао добру тему, да је могао и да је прошири (не нужно по странама), да је та тема битна за разматрање односа науке и теологије, али да је онда просто само следио Торенса, критичаре и препричавао и једне и друге.

Tako što upoznaš osobu i njene stavove. A pošto je tvoja teorija da se karakter ne može nikako videti u pisanju, šta ti onda znači mišljenje svih ovde kad nas ne poznaješ uživo? A ako ipak donekle trunčicu veruješ da je neko iskreno izneo stavove koji ti se dopadaju i poklapaju sa tvojim (ljubav pre i iznad svega), onda ne bi trebalo da ih uporno ignorišeš ili stavljaš u isti koš sa onim što ti se ne sviđa samo da bi se tema kotrljala, već da ti to bude nada i podsticaj da nije sve izgubljeno.

u pravu si

Da li iko' vise i cita doktorat ,.... ode' tema u svemir... i, to na pocetak svega....

ББ је у ствари прост концепт, једино га поуларна наука компликује са причама о џиновским експлозијама и сличним глупостима. Космологија се заснива на модификованим Ајнштајновим једначинама Опште теорије релативитета које ширење свемира посматрају у функцији густине материје и енергије у њему. Густина је обрнуто пропрционална старости свемира, значи густина = 1/време. Што је касније време, мања је густина; што је раније, већа густина. Е сад, шта се дешава ако се стави време = 0? Дешава се да имамо дељење нулом и читава ствар пуца по шавовима. Једначине које се користе постају бескорисне и просто речено математика и физика коју сада познајемо не могу више ништа да нам кажу о самом том тренутку време = 0, нити о било чему пре њега. Не можемо чак ни да знамо да ли је било нешто "пре". То би био Велики прасак укратко.

U prepodnevnim časovima 24. juna ove godine putnički avion Embraer 195 crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika kompanije Montenegro Airlines nalazio se četrdesetak sekundi do sletanja na Aerodrom Nikola Tesla kada je njegova posada primetila manji avion koji im na približnoj visini ide u susret ali ne na liniji direktnog sudara. Obe letelice su se mimoišle, Montenegrov Embraer je bezbedno sleteo i nakon skretanja sa piste na putu prema gejtu obratio se aerodromskom kontroloru letenja koji je to jutro svojim neznanjem i nemarom uzrokovao varednu situaciju koja čistom slučajnošću nije prerasla u ozbiljniji incident: „Dobro Beograde, da li je kod vas ovo normalno?“ Blic otkriva Incident je prvi pre dva dana otkrio dnevni list Blic u priči objavljenoj u štampanom i online idanju pod nazivom „Drama na nebu zbog kontrolora, za dlaku izbegnut sudar aviona i „cesne“ iznad Novog Beograda“. Osim što članak prvi put otkriva pomenuti događaj, otkriva i široj javnosti do sada nepoznate aspekte mogućeg kršenja standarda prilikom zapošljavanja kontrolora letenja, tolerisanje ove neadekvatne selekcije putem vertikalnog pritiska na dole kroz upravu SMATSA-e, nesankcionisanje nezainteresovanih i duboko nesposobnih mladih ljudi koji su se nekako provukli kroz sistem obuke ali i korake koje je kompanija, odnosno njen novi menadžment, preuzela da se obračuna sa ovom „zaostavštinom“. Kako Blic prenosi, zbog pomenutog incidenta u junu „deo kontrolora letenja…, primljenih u mandatu Radojice Rovčanina, sklonjen je sa svojih pozicija, a njihov šef Vlatko Jovanović smenjen je sa funkcije zbog propusta koji su ugrozili bezbednost saobraćaja.“ Blic dalje tvrdi da je kao rezultat ovoga „dvadesetak“ kontrolora letenja, od 37 „primljenih i školovanih u eri bivšeg direktora Radojice Rovčanina“ zbog sumnjivo stečenih licenci za ovaj posao „sklonjeno“ sa kontrolrnog toranja i raspoređeno „na druga radna mesta“. Članak koristi „anonimni izvor iz SMATSA-e“ koji detaljnije objašnjava: – … svi ovi problemi posledica neadekvatne kadrovske politike Rovčanina, koji je od 2015. do 2017. godine primio 37 kontrolora, od kojih mnogi nisu ispunjavali propisane kriterijume za ovaj posao. Većina je primljena preko veze, ali ono što je još gore, oni su preko veze dobili i licence. Neznanje se u vazduhoplovstvu skupo plaća, što je moglo da se desi sredinom jula na nebu nad Novim Beogradom, kada zbog pogrešnog navođenja umalo nije došlo do nesreće. Samo prisebnošću crnogorskog pilota izbegnuta je nesreća. Ovo nije jedina njihova greška jer ih je od kada su na tornju bilo više, ali su one bile iskorigovane. Ova poslednja je bila signal za direktora Jovanovića da Rovčaninove kontrolore mora da prizemlji. Procenio je da ceh za njihovu nestručnost treba da plate i oni koji su učestvovali u ovoj lakrdiji, pa je pre neki dan smenio dugogodišnjeg izvršnog direktora za aerodromsku kontrolu Vlatka Jovanovića. On dodaje da je i ova smena opravdana jer je Jovanović pokrivao Rovčaninove kadrovske eksperimente. Ti eksperimenti su počeli 2015. godine, kada je preporuka za zaposlenje kontrolora bilo poznanstvo sa Rovčaninom, a ne stručnost. To je otišlo toliko daleko da su primana deca njegovih prijatelja, i to sa sumnjivim diplomama privatnih srednjih škola, pa čak i neodgovarajućim znanjem engleskog jezika. Većina nije mogla da savlada program. Padali su na ispitima, pa je Rovčanin tražio od Vlatka Jovanovića da umesto strogih instruktora dovede druge. Našao je one koji su pod sumnjivim okolnostima dali prolazne ocene i licencu za svih 37 Rovčaninovih kontrolora. Sve ovo pokušalo je da se zataška zbog bruke, ali su se stari kontrolori pobunili jer su zbog Rovčaninovih propusta oni ostali bez odmora. Ipak, zbog respekta prema direktoru Predragu Jovanoviću, oni su prihvatili nove obaveze pa je sada srpsko nebo u sigurnim rukama. – Pored neidentifikovanog „izvora“ novinarki Blica komentar je dao i novi direktor SMATSA-e Predrag Jovanović: – U poslednjih nekoliko meseci došlo je do više promena na rukovodećim mestima u SMATSA-i. Moram da kažem da, iako su svi kontrolori letenja koji rade na operativnim poslovima obučavani i licencirani u skladu sa evropskim propisima i standardima, zabeleženi su i slučajevi nepridržavanja propisane procedure. S obzirom na to da u vazduhoplovstvu, pa i u sistemu kontrole letenja, postoje višeslojne bezbednosne barijere, zbog toga nije dolazilo do ugrožavanja bezbednosti. Takvi postupci se analiziraju i preduzimaju se mere s ciljem da se takvi događaji ne ponavljaju. – Embraer 195. Tip putničkog aviona koji je učestvovao u incidentu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Greške Blica Za početak, članak Blica ima nekoliko netačnih i pogrešno interpretiranih podataka. Događaj se nije odigrao u „julu“ kako je napisano već 24. juna. Ni u jednom trenutku u konkretnom događaju nije bilo opasnosti za živote u obe letelice i nije bilo opasnosti od direktnog sudara. Termin „za dlaku“ je improvizacija, manji avion u događaju nije bio tipa „cesna“ i nije bio „privatni“. Događaj se nije desio ni blizu Novog Beograda i konstatacija da je događaj mogao da ima „posledice po živote žitelja Novog Beograda“ predstavlja neosnovano i esnafski nedozvoljeno (retroaktivno doduše) širenje panike i prizemni senzacionalizam. Autorka članka je, radi konteksta, bila autorka i serijala članaka fokusiranih na bivšeg direktora Radojicu Rovčanina uz korišćenje anonimnih izvora od kojih je najfrekventnija priča zaista i završila na sudu. Sa druge strane, autorka članka u jednom njegovom delu obavlja i odličan posao otkrivajući prvi put široj javnosti detaljnije praksu koja je već više godina javna tajna u domaćoj vazduhoplovnoj industriji. Koncept samofinansirajućih klasa kontrolora letenja bio je strukturno problematičan, netransparentan i nebezbedan dok je velika većina proizvedenog mladog kadra bila nesposobna (u odnosu na profesiju koju obavljaju), nestručna i najinteresantnije – nezainteresovna za posao za koji su se školovali. Bili oni batice-degenerici puni para zbog bahatih i preambicioznih očeva advokata kako ih implicitno ilustruje članak ili jednostavno do te mere slučajno objektivno nesposobni, pa još po broju slučajno koncentrisani u navedenu čitavu jednu klasu. Šta se zaista dogodilo? Predmetni događaj tehnički nije predstavljao ozbiljan incident i stoga nije registrovan niti obrađen u formi informacije o vanrednom događaju na sajtu Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, preciznije istražitelja za vazduhoplovne nesreće. To jutro 24. juna oko 9 časova, kako Tango Six saznaje, Montenegrov Embraer bio je stabilizovan i u kratkom finalu a Pajper PA-28 registracije YU-DZZ bio je na nebezbednoj putanji, vremenski i proceduralno na nebezbednoj lokaciji u odnosu na letelicu u finalu i mimoišao je putnički avion preblizu za bilo koji standard bezbednih operacija. Naknadnom rekonstrukcijom događaja ustanovljeno je da ni jedna ni druga letelica nisu bile krive za moguće ugrožavanje bezbednosti letenja već da je veliki deo odgovornost bio na mladom kontroloru. Pajper PA-28RT-201T. Tip letelice koji je učestvovao u incidentu Pajper je, prema registru vazduhoplova Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u vlasništvu kompanije Gas Aviation a zapravo je bio na misiji suzbijanja besnila divljih životinja iz vazduha putem bacanja mamaca koji sadrže vakcine. Letelica je imala adekvatno prijavljen let koji se sastojao iz mnogobrojnih paralelnih putanja u određenom prostornom bloku vazdušnog prostora radi što boljeg pokrivanja tretiranog zemljišta. Ove paralalene putanje (trekovi) su u jednom segmentu zalazile prostorno u uži reon Aerodroma Nikola Tesla, što je operativno moguće, dozvoljeno i bilo je uredno prijavljeno. SMATSA je imala obaveštenje, vizuelnu reprezentaciju željenih trekova i odobrila je letenje Pajperu. Mladi aerodromski kontrolor je neadekvatno reagovao od samog početka evoluirajuće situacije tog jutra u vazdušnom prostoru za koji je bio nadležan iako je u toj situaciji imao samo dva predmetna vazduhoplova i još jedan takođe manji, lokacijski udaljeniji i nevezan za događaj. Uprkos adekvatnim informacijama po kojima je mogao da koordinira rad Embraera i Pajpera on to ne čini, ne kontroliše dovoljno dobro vremenski i prostorno Pajper i pravi grubu grešku puštajući ga unutar školskog kruga Embraera koji je bio na sletanju. Embraer je u ključnom trenutku bio u kratkom finalu za pistu 12, kontrolor Pajperu dozvoljava da efektivno krosira školski krug u pravcu sa sredine downwind pozicije prema final legu Embraera, stavljajući ih po pravcima kretanja u previše rizičnu situaciju, skoro na putanji za sudar. Mladi kontrolor tu pravi dve velike greške: dozvoljava drugom avionu (Pajperu) da uopšte uđe u školski krug Embraera na sletanju prostorno i visinski i ono najgore – ni u jednom trenutku ne govori obema letelicama za poziciju, visinu i blizinu one druge. Koncept sopstvenog vizuelnog i kontrolorskog razdvajanja IFR i VFR saobraćaja u teoriji stavlja odgovornost kako na pilote tako i na kontrolore ali je u ovom slučaju mladi kontrolor bio najodgovorniji za nepostojeću situacionu svest obe posade. Posada Embraera uočava letelicu sa svoje desne strane na udaljenosti od oko 50 metara ali ne preuzima nikakav manevar izbegavanja niti inicira proceduru neuspelog prilaza. Nastavljaju svoj final, ravnaju i sleću bezbedno. Neagresivno ali ljutito se obraćaju kontroloru koji je nakon dovođenja dve letelice u konfliktne putanje takođe napravio i dodatne, za nijansu manje, greške. Epilog Incident biva registrovan od strane SMATSA-e, kompanija preuzima seriju internih istraga i korektivnih mera. Montenegro Airlines takođe radi svoju analizu ali ne eskalira događaj kod vazduhoplovnih vlasti obe države. Članak Blica ispravno navodi da se nakon incidenta dešavaju ozbiljni potresi u vertikali odgovornosti kako operative tako i nadležnih za obuku u SMATSA-i. Ostaje poražavajuća činjenica, kako Tango Six saznaje iz više izvora, da su jedva dvoje ili troje mladih ljudi iz pomenute klasi bili „adekvatni za posao“. Da je dozvoljeno da dobiju licence aerodromskih kontrolora pa da potom skoro svi budu planirani i za obuku za oblasne kontrolore. Za industriju i struku ostaje i pitanje da li je koncept samofinansirajućih kontrolorskih klasa razuman? Da li je bezbedan i potreban po uzoru na pilotsku profesiju sa kojom ipak ne deli potrebu za toliko brojnim kadrom koji mora što pre da počne da radi. Petar VOJINOVIĆ

Тема Брак - заједница мушкарца и жене, ових дана....

Lara Fabian... ... https://www.parismatch.com/People/L-hommage-bouleversant-de-Lara-Fabian-a-Johnny-Hallyday-1411304 https://www.pinterest.com/pin/747316131886899473/

то под условом да је и @Muramasa преподобан , тако да ништа од монашења. Он је само огорчен што преподобна неће кекс у време поста зарад подизања будућих Сајонаца .

ima ih svakakvih, od tih prepodobnih nema ni vjernika ni ljudi inace, nisu to veliki vjernici , nego ljudi sa barijerama u glavi

moguce, al to su izuzetci, nije red da se pravi vjencanje u vreme posta, jedino u nekim specijalnim slucajevima.

Људи се најчешће свађају око тога ко је или шта је њихов најчешћи узрок за свађање

Ах, мислим да сам и превише рекла, покушавајући да кажем да увек има горе.

Када говоримо уопште о односима,има ту данас много формалног.Знам многе који не штеде на загрљајима и осмесима,али тешко да ће учинити нешто за другог.За почетак никада не дођу у догворено време,а обраћају се свакоме са:"Љубави".Ја имам отпор према таквим релацијама,може се неко загрлити и коректношћу,поштованјем,а најтоплије загрљаје делити са најближима.Замислите некога ко је врло неодговоран у многим стварима ,а обраћа ти се непрестано са :Љубави." Често ми дође да кажем:Па шта кажеш онима које стварно волиш.Људи су много јаки на речима,а на делима неретко баш заостају.Некима "Љубави" дође као узречица и говоре јер то лепо звучи.

Izgleda , ne mozemo nista da uradimo ( probo' i ja nesto da nadjem )

И после свега немам дигитални приступ томе чланку. Млого је стар.

"Dve hiljade nobela za gospodina!"

стр 172. Спомиње да Торенс сматра Василија нарочито важним за разматрање неких аспеката концепта контингенције, који је битан за само Торенсово схватање односа теологија-наука.

šta misliš, zašto postoje molitve za upokojene? da li ti je nekada možda palo na pamet da se ljudi spasavaju kroz druge pa čak i samoubice?

Мислим да га је негде ставио у неку фусноту и да га је узгред споменуо и то замерио Торенсу (што га овај ваљда не спомиње). Па можда у неком свом делу. То већ не знам.

Нешто сумљам да ће му изаћи на црту, али видећемо. Да не прејудицирамо...

Кад ће Нишлије да организују један састанак ЖРУ - испоставе Југ?

Ма и ја мислим да није у обавези да на било шта одговара. Он је човек тему обрадио како је обрадио, докторат је прошао кроз процес кроз који је прошао и он је завршио. То да смо му нашли плагијат па да одговара, а овако нема шта. Осим ако неће са Авом да се прегања да ли је или није читао Оце. Али пошто разговарамо, интересује ме једна ствар, а пошто си ти ишчитавао па да тебе питам. Када кажеш да му је допринос обрада теме о утицају теологије на науку, колико је то, по твоме утиску свеобухватно обрађено? Зато што је колико знам, а мало знам о томе, Торенс у више дела обрађивао тематику прожимања теологије и науке. Другим речима, да ли АЈ ту, мање-више, препричава Торенса или уноси нове елементе? Мене интересује да ли ту има елемената и анализе отачког богословља везано за допринос науци, дакле конкретних ствари не само општих теолошких идеја које налазе изражај у науци, и евентуално неких опсервација о отачком односу према науци њиховог времена, и импликацијама за наше време и слично? Има ли тога?

Nemoguće je da svakog čije si mišljenje pročitao poželiš da upoznaš uživo, prosto sa nekim vidiš da se ne poklapaš i to ne zavisi od trenutnog raspoloženja, sem ako nisi kao trska koju vetar povija. Inače, ljudi mogu i te kako da glume uživo. Možda i jesam.

Срећне вам покладе.

Jedinu stvar za koju mogu da kazem da je u pravu to je, da coveka stvarno ne mozes upoznati preko poruka, vec moras sa njim da sednes uzivo. Poruke razumes kako mi hocemo ili kako smo trenutno raspolozeni, a kada pogledas nekoga u oci, vidis njegovo ponasanje u drustvu. Tu mozes da donosis zakljucke preko poruka ne. Eto, ti nisi koristila smajlice u porukama i slike su ti bile ozbiljne, pa ostavljas utisak tvrde i nepristupacne osobe. A to ne znaci da ti moras uzivo da budes takva.

Ма не. Има код њега и ок ствари. Па његов докторат се бави једним (донекле оригиналним) покушајем да се одговори на питање колико је теологија утицала на развој модерне (и савремене) науке. Тако да ова тема није како бих рекао само теолошка, већ више мултидисциплинарна. А то самим тим изискује да се мало исцимаш и преко литературе прочачкаш и изворе, да би имао колико је могуће јаснију представу о могућем утицају теологије (разуме се хришћанске) на науку. Он додуше покушава да направи неку критику и делимично му то и успева, али баш тај део и јесте мислим од великог значаја (да ли кључног, тешко је рећи) за његову тезу. Наравно, ова два последња статуса која сам унео више одражавају неке моје утиске, за разлику од оног сасвим јасног бркања појмова како у логици, тако и у науци. Најбоље би било да он сам одговори на све попове, твоје и моје (или било чије друге) примедбе, али пошто чисто сумњам да ће то да се деси, ја сматрам да се овде може и стати и чекати да ли ће он ипак можда и да одговори. Ако не, ником ништа.

Koliko hramova moras da obidjes dok ne shvatis da je tvoje srce najveci hram, na koliko mesta moras da trazis Boga dok ne shvatis da je sve vreme bio u tebi... koliko puta moras da… https://www.instagram.com/p/BmYc6UwB8kY/?utm_source=ig_twitter_share&igshid=fs404zwbh642 …

Кад проучиш Пену и Јефтића све ће ти се касти

Даљим ишчитавањем доктората чини ми се да АЈ има озбиљну конфузију са неким појмовима и терминима пре свега када често употребљава уместо "квантна механика"- "квантна теорија". Мада по интернету често долази до овакве замене, она заправо није оправдана, јер квантна механика представља грану или дисциплину физике, попут рецимо оптике, или класичне механике, а не теорију. У оквиру квантне механике постоје неке мање или више изграђене теорије каква је на пример квантна теорија поља, квантна хромодинамика и слично. Такође, нису све интерпретације квантне механике нужно индетерминистичке. Тако је на пример ДеБрољи-Бомова теорија (или интерпретација, што је бољи назив) детерминистичка. Чини се да АЈ своди целокупну квантну механику на копенхагеншку интерпретацију (која јесте недетерминистичка) што је методолошки недопустиво.

Pa tema je prava,znači istinska ljubav...čim postoji neko kalkulisanje,merenje,vaganje,ja tebi ti meni tu i nema onda ljubavi,to klasična trgovina i gledanje sopstvenih interesa...

Знаш како, нисам ово писала да бих се на неки начин хвалила, јер то је безвезе, свака веза, љубав, брак, пријатељство, сваки однос између људи се гради, непрекидно, расте на труду, и представља интеракцију, обострано давање, које најчешће није уопште ни свесно ни планирано. Мења човека којем је стало, који препознаје другог у себи. Једноставно, чиниш себе и друге око себе срећним, трудиш се да што мање повредиш себе или другог. Па онда испаднеш из тога, из милион разлога, па се опет вратиш. Поправљаш се. Размислиш. Опростиш. Прекориш себе. Укажеш том другом на оно што ти смета. Саслушаш. И идеш даље. Нема ту правила, није то преферанс. Кренеш са добром намером, загрлиш тог до себе, без математике, без блефа. Тако бар ја радим. Не кажем да је то добар пут и за друге, али то је мој пут.

Управо зато што наука не може да каже ништа, Хокиг уводи причу о томе да је закон (гравитације) узрок спонтаног настанка универзума. Међутим, природни закони владају само у универзуму, а не изван њега. Ми не знамо ни за какве законе природе, изван саме природе. То је бесмислено. И друго, закони сами по себи ништа не стварају, они само описују како нешто функционише. Ми када правимо мотор аутомобила не остављамо законима природе да саставе мотор, него користећи знање о законима физике правимо фунционални мотор. Закони ништа не стварају.

"Ne znam" je sasvim ok odgovor kada nesto ne znas. Ima nesto u ljudima sto nas tera da izaberemo kao "tacan" odgovor cak i kada ne znamo da li je tacan... ali ne upadaju bas svi ljudi u tu mustru... Dakle, ne znam da li postoji ili ne postoji multivers.

Mislis 'veru' u to da ne znamo da li multivers postoji?

I posle kažeš ne može žena da te upozna preko pisanja.

Није, нити сам се ја добро удала. Али, заиста смо заједно, ево у новембру ће бити 25 година, из љубави, због љубави. Све ове године обликовале су нас и мењале, а сада када га погледам, чини ми се да сам јуче угледала тај одсјај у његовим очима. Можда тек сада разумем сав његов труд, и уважавам његове разлоге, и чујем његова ћутања. Ја сам била дивља, лајава, поносна, бандоглава, он тврдоглав, ћутљив и појавно хладан као камен. Излупало се ту пуно поноса, бесмислених сукоба, бесмислено потрошеног времена, бесмисленог истеривања ко је у праву, бесмисленог пребацивања кривице. Како смо трунили своје ЈА, тако се увећавало МИ. И опет, само и једино зато што се волимо. Тако је једноставно.

( ima jedna tema na forumu o ovome.... ne znam gde tacno ) Jednostavno, mi nasim vrlinskim zivotom, 'suspendujemo' prenos i sirenje greha sa kolena na koleno, i ne samo to, mislim, da i pomazemo svojim vrlinskim delima i molitvom i svojim upokojenim predcima.

Наше освајање Оштре чуке..један од већих врхова Девице ...1075м О После километарских напора и мука, усијане главе ишле незаобилазно....коначно на врху ...Шиљак највиши врх Ртња....1560м Исплатила се сва мука и напор...за величанствени поглед који пуца на све четири стране ,

Pa, i muskarcima vernicima zabranjeno je da ulaze i stoje u oltaru. ( ) ..