Leaderboard

Protest sutra:

ПзП - Плутона за премијера!

Плутон

Генијално!

чуваркућа, овде код нас, на северу тако кажеду моје дете у Нишу, далеко, ал близу, тако бива каткад срца нек преливају се Љубављу каткад, а и некад

Јес, па да ботови крену да тргују прстима...

Прослава уласка у скупштину у штабу ДЈБ!

Ако је он најбоља опција за премијера, онда им је боље одма д угасе покрет... Иначе је добро да је одмах на почетку отворено открио да му је циљ да постане премијер. То треба одштампати и потурити му пред нос сваки пут кад каже да је другачији од осталих.

Али није ми јасно да су објавили да дверима недостаје само један глас ??!! Вучић је вероватно схватио,да би било много да се у скупштини прегања са пет изразито негативно расположених према његовом (не)делу,па је једну елиминисао на стварно љигав начин...

Jesam, naravno. Ja sam jedna od tih koji te snebivaju...ja sam jedna od onih koji vjeruju u Boga a ne poste, ne držim se crvenih i crnih (kako ti sam reče)...ne držim se proročanstava, ali kao ni drugima, ni meni nečastivi nije daleko. Istina, ja se ne smijem, odnosno ne podsmijevam nikome, ali dosta toga smiješnog oko mene vidim. Strašno je što prezrem, umjesto da pomognem. Ne pomenuh do sada, ali i crkvu sagradih, ali u nju ne idem, što ne znači da je onaj što ne izlazi iz nje čistiji. Grešna jesam, ne vjerujem nikome sem Tati, a obratim mu se često...u stvari svakodnevno. Nekad spustim glavu postiđeno, jer vidi sve, nekad sretno pružim ruke prema njemu, a nekad (priznajem) pojačam ton. Griješim jer ne znam, jer sam maleno i ranjivo biće, koje se bori sa sobom i svijetom, i zaista...apsolutno me ne sjekira što će se neko meni čuditi, ili se snebivati na ovo što rekoh.

Удружење „Атеисти Србије“ је у озбиљној кризи. Тачније, у завршној су фази распада. Због екстремних ставова појединаца из њиховог врха, у првом реду Предрага Стојадиновића, због његових простачких наступа и најбруталнијег вређања неистимишљеника, многи виђенији чланови су напустили удружење. Формирана су нека нова попут „Покрета за просвећено друштво“, чији је председник некадашњи члан АС, господин Рибић. Затим, „Атеисти за секуларно друштво“ и др. Од скоро је на фејсбуку активна страница „Катаклизма атеизма“, коју су формирали управо атеисти и по свој прилици бивши чланови АС. На њој се критички осврћу не бескрупулозност и испаде тврдокорних антитеиста, предвођених двојицом српских гастарбајтера – Стојадиновићем и Екмеџићем. Додуше, овај први се недавно јавно одрекао свог националног идентитета, у једном свом чланку. Причао о АС је одавно престала да буде прича о атеизму. Одласком људи који су заиста вредели у смислу могућности вођења дијалога на релацији вера – атеизам и верујући људи – атеисти, престала је и свака могућност за смислену дискусију са овим удружењем. АС су остали легло простаклука, ароганције, говора мржње, где квази интелектуалци празне своје социопатске фрустрације. Свакако, поставља се питање што бих се ја, Александар Милојков, бавио њима? Они свакако нису битни за тему атеизма. Ја о томе читам и дискутујем са интелектуалцима а не са простацима. Разлог зашто ово пишем није моје бављење њима већ њихово бављење мојом маленкошћу. Наиме, на поменутој страници „Катаклизма атеизма“ сам понешто лајковао и кратко прокоментарисао. То је очигледно повредило сујету ових социопата. Након свог устаљеног тераписјког поступка, да вам сликају пост и поставе га на оној њиховој групи и онда оргијају, уследио је позив на дебату са њиховом новом, младом надом – студентом права, Бојаном Драгићевићем. Из онога што сам читао, лако сам закључио да се ради о нарцисоидној личности са прендуваним егом. Шта рећи када се једном појавиш на Пинку БиХ и онда на свој профил напишеш – јавна личност? Нарцис. Или нешто озбиљније, не знам, нисам стручан. Углавном, ја сам понуђену дебату одбио са образложењем да Драгићевић нема одговарајуће компетенције да о вери разговара са мном. Нисам рекао да је глуп већ да нема компетенције, да је млад и да има времена да их стекне, ако се буде потрудио. Јер, шта ја имам да дебатујем са неким ко каже а теологија није наука, ко Православни богословски факултет ставља под наводнике, ко сматра да ми на факултету не стичемо никакво образовање? Шта да дебатујем са неким ко везе нема о библијској егзегези, ко ми супротставља биологију са стварањем Еве из Адамовог ребра? Шта да дебатујем са неким ко мисли да је философија превазиђена? Са неким ко не разуме области људског духа? Не разуме нередуктибилност питања само и једнино на природно научно? Са неким ко је науку поистоветио са сцијнтизмом? Са неким ко не зна зашто филоСофија а не (само) филоЗофија? Са неким ко не разуме однос вере и знања? Са неким који о вери и хришћанству зна из препирке са хришћанским зилотима и мамлазима? Са неким који ништа од теологије није прочита, а хоће да о њој дискутује? И када му на то укажеш одговора – ма, теологија је глупост, шта ту има да се чита. Јер, Бог сигурно не постоји. Ја са таквима не дебатујем. Таквима могу само да предајем (теологију), ако желе да науче. И да им на тим предавањима одговорим на нејасна питања. Да би неко био критичан према нечему, мора прво то нешто да упозма. Шта да дебатујем са неким коме је једини аргумент „вера је глупост из бронзаног доба“? Да дебатујем против „логичара“ и бораца против „ad hominem“ који људе, само зато што су верујући, назива стоком, преварантима, злостављачима деце…? Не, хвала. Ја ипак чувам свој академски и људски интегритет. Не желим да се спуштам на тај ниво. Остављам да се задовоље у оном дечијем – хахаха, не сме, боји се… Страшно, када чујеш да тако размишљају и наступају зрели људи…. Ето, то моје одбијање дебате их је толико изиритирало да већ данима урлају по интернету. Драгићевић мало, мало па избаци пост на фејсбуку, у којем кука због мог одбијања. Предраг се, ево, и снимио у ауту. Толика опсесија мојом маленкошћу ме заиста брине. Та потреба да о неком размишљаш док возиш ауто, да водиш монолог о њему и да се снимаш….то је већ питање за стручњаке. Психологе и психијатре. Моје писање о атеизму, кога занима можете читати на: http://aleksandarmilojkov.weebly.com/1054-1072109010771080107910841091.html Ја немам проблем са другачијим мишљењем, па ни са атеизмом. Увек радо дискутујем са неистомишљеницима. Са простацима не желим. Били они верници или атеисти. Не желим да бацам бисере пред оне који не разликују бисере од кукуруза. Кога занимају испади АС, нека посети страницу Катаклизма атеизма (нормални атеисти су админи): https://www.facebook.com/Kataklizma-Ateizma-537619409746635/?fref=ts

Имам једног дивљег станара, а то је косић са својим младунцима.

Moja kuma je udata za muškarca 'sa zapada', Šveđanina. Student bez prebijene pare, još uvek, u poznim godinama, završava medicinu jer je shvatio da mu je poziv da leči ljude. Ona radi i izdržava porodicu. A ono što ona mnogo voli kod njega: krstio se u pravoslavnoj crkvi da bi s njom mogao da uđe u crkveni brak; voli je i poštuje kao osobu; podrazumeva mu se kao nešto najnormalnije da radi kućne poslove i bavi se detetom; i normalan je, veseo, dobroćudan čovek otvorenog uma prema svima (uključujući njenu mnogobrojnu rodbinu iz Bosne :D) koji vidi dobro u ljudima.

Нешто ми се чини да би, и поред твог гласа, Дверима и ДСС-у фалио 1.

Тако си ми и деловао

lepo je i jedno i drugo, dok god je pristojno i s ukusom

https://twitter.com/idiot/status/726010425754673153

А паре из буџета долазе од привреде која такође запошљава некога... Субвенције су узимање од једних привредника и давање другим привредницима, јер ови други неће без њих да дођу тамо где су ови први већ нешто успели. Па је онда решење узмети од ових што су успели у немогућим условима и давање онима који имају сто пута више?! Такође стоји питање шта ће да се деси кад ”инвеститор” потроши све субвенције? Радна места створена субвенцијама су фиктивна и једина улога им је куповина гласова. Субвенције нису кредит кога даје држава. Кредит се даје тамо где постоји велика вероватноћа да се вишеструко врати уложени новац. Субвенције су потпуно супротне - дају се тамо где је улагање потпуно неисплативо. Читаво пословање се заснива искључиво на тим субвенцијама. По самој дефиницији, такво пословање може да траје само док трају субвенције.

офф супер ти је аватар

Дакле, радим за Дачића.

Ееееее, немој ти да потцењујеш мој глас. Кога бре ти, антипартократору сада зезаш, Двери, Вучка, или мене? Ајде кажи па да видимо чији сендвич једеш.

Да сам само знао да ће овако испасти свој цењени глас бих уместо Воји војводи дао Бошку. Таман бих био одлучујући фактор и језичак на ваги. Испустио сам прилику која се пружа једном у тисућу година. Једним гласом уведем две патритске странке у скупштину. Еххххх, ко се томе надао. И нека ми после неко каже да неће да гласа јер његов глас ништа не може да промени. Само нека ми каже, има да добије моју чланску карту са све Великом Србијом на њој по сред чела.

Јел ти Ж делује као толка будала да ради за џабе? Само будале могу да ботују по Интернетима за џабе или за сендвиче, јер за боље и нису кад могу да се приме на приче некога из нашег политичког муља. Него, за колко ти радиш, Недељко?

http://9gag.com/gag/a4Y8WXy

Posna pita od jabuka na vodi POTREBNO JE: 1 ½ kg jabuka, 1 ½ kašičica cimeta, 200 g brašna, 3 kašike kokosovog brašna, 150 g griza, ½ kašičice karanfilića, 1 kesica burbon vanilin šećera, 150 g šećera, 1 kesica prašla za pecivo PRIPREMA: Jabuke operite, ogulite i narendajte. Pomešajte ih sa vanilin šećerom, cimetom i karanfilićem. U posebnoj posudi pomešajte brašno, šećer, prašak za pecivo, kokos i griz. Dobijenu količinu podelite na tri dela. U pleh u kome ćete peći kolač najpre stavite jedan deo jabuka, pa pola količice mešavine od brašna, potom ponovo jabuke, pa brašno i poslednji sloj ponovo jabuke. Na kraju kolač pospite šećerom i stavite da se peče 30 minuta na 180 stepeni, pa 15 minuta na 200.

патимо од синдрома спаситеља

Juan objasnio sve... Takođe, ja sam zastupao više stranih kompanija koje su investirale u Srbiju i dobile investicije... apsolutno ni jedna od njih nije donela odluku da investira u Srbiju na osnovu subvencija... sve one su donele odluku da investiraju, pa nakon toga samo proučile šta i kako mogu da dobiju...

https://plus.google.com/u/0/113322650912489955795/posts

https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/hphotos-xfl1/v/t1.0-9/13087365_1123890611000531_3489327713135645131_n.jpg?oh=ec88a5b124cd1fc01811675a60e3e2d3&oe=57B9D1EF

pa brate, nemoj se ljutiti ali ti moram reci, volis li ti ljude, volis li covjeka? ako ga volis, kada gledas da pada ti placi a ne osudjuj, ako ne mores plakati ti onda cuti i zazali u sebi al iskreno, sta ja da ti kazem, ti ako mislis neki svoj moral i norme ucerivati neces takav lako u carstvo nebesko, ne treba im gore namcor koji mjeri po ljudima, to je gordost, svako ima svoju muku i tegli svoj krst, svako ima svoja iskusenja o kojima ti jako malo znas i sta onda da se bavis tudjim nesrecama, muci se sa svojom, imas je na pretek, jel tako. Hristos ce te pitati koga si volio, prema kom si bio blag, milostiv i uzvratice ti na isti nacin kako si i ti, otprilike tako ce da te sleduje, znaci kako se ti budes tudje prljavosti gadio, tako ce se i Hristos na teeb gaditi, imas brate protestante, oni mnogo posvecuju paznju pravilima i formalnostima, a najmanje ljuabvi, nemoj od pravoslavlja delati amise

Ево аутобус ми полази у 9 ...па док не пођем да се још мало дружимо..... П.С.Иначе сам на послу....не ради ми се...радна способност опала ....

Subvencije opravdavam jedino za poljoprivredu, stocarstvo, prehrambene proizvode jednostavnog kvaliteta poput mlijeka itd... ili neke druge strateske resurse recimo u energetskom sektoru, subvencije radi podsticanja razvoja obnovljivih energija recimo. Subvencije bankama, subvencije takozvanim "stranim investitiorima", subvencije za zaposljavanje itd... smatram jako jako pogubnim.

”И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима. Који ВЕРОМ победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске.” (посланица Јеврејима 11, 32 – 34) Да ли сте некад прошли кроз период губитка вере и празнине у души? Ја јесам. Не ради се о томе да сам сумњала у спасење које нам даје Господ Исус или да сам сумњала у истине Светог Писма (Библије). Али много пута су ми се дешавали периоди кад је све у вези вере и Бога постајало бледо, хладно и беживотно. То је позната нестабилност душе са којом свако од нас повремено мора да се бори. Свети Оци кажу да су то периоди када Бог уклања благодат од нас, да би нас краткотрајно тестирао како ћемо се понашати без помоћи Његовог благодатног присуства. Један од таквих периода је када искушавамо смрт блиске особе. Иако знамо да је та душа прешла у вечни живот, иако верујемо да ћемо се једног дана опет видети, по Христовом обећању, душа остаје празна и хладна. Потребно је живети дан за даном и носити се са тугом, која поништава све остале доживљаје у души.

Albino crnac!?

Нешто ту не штима. Мора да је црнац...

тежак је терет овога света мислим да је прича цела у томе а вера је у речима и целог себе и сав живот свој предајмо Господу личности јесмо слободне Љубав може свако душом својом и срцем спознати баш свако драги наш брате не љути се на браћу своју и сестре што су слаби каткад падну они, ал и устану то је то

https://twitter.com/SlobodarskaSrbi/status/726069202310844416

Па ту јеси у праву. АКо у укупној маси гласова има још један глас, онда је праг цензуса већи за тај један глас. Значи у суштини свако ко изађе на ове поновљене изборе ради против коалиције Двери - ДСС, а можда чак и против ЧБЧ коалиције. Ја сам сад тек збуњен.

Све си рекао. Ко се сећа, сећа се. Него, много бре има људи са амнезијом или деменцијом у задње време...

Не занимају нас много њихови политички ставови...

SRPSKI FOREST GAMP DOBIO STAN: Somborski maratonac Lazar Rišar konačno ima krov nad glavom! (FOTO) Za manje od četiri meseca uz pomoć dobrih ljudi i prijatelja ovaj mladi somborski maratonac rešio je svoj najveći problem i dobio sopstveni krov nad glavom Foto: Milena Đorđević, Facebook/Milan Stepanović Lazar Rišar je od danas i zvanično ponosni mladi vlasnik garsonjere u Somboru, u stambenoj zgradi na uglu Staparskog puta i Prvomajskog bulevara. Za manje od četiri meseca (od Božića do Uskrsa) uz pomoć dobrih ljudi i prijatelja ovaj mladi somborski maratonac rešio je svoj najveći problem i dobio sopstveni krov nad glavom. Od sredine sledeće nedelje slede manji molerski radovi, a zatim, narednog vikenda i Lazarevo preseljenje u svoj stan. Posle stana Lazar se nada i stalnom poslu. Sada mu preostaje samo da trči i da rezultatima opravda ovu nemerljivu sreću, koju su mu omogućili ljudi dobrog srca. Zahvaljujući iskazanoj solidarnosti sa svih strana, talentovani sportista izvučen je iz beznađa na sunčanu stranu života. Foto: Facebook/Milan Stepanović Lazar nema ni oca ni majku, a ljudi su mu napravili pakao od života. Živeli su od njegovih nagrada, a onda su ga poslali u zatvor. On je naime, već 2011. godine postao poznat javnosti. Radio je na benzinskoj pumpi, ali je ubrzo dobio otkaz i završio u zatvorskoj psihijatrijskoj ustanovi zbog lažnih optužbi da je pokušao da napastvuje devojčicu iz porodice. (Telegraf.rs)

Против сам субвенција генерално, осим у посебним случајевима и у посебним ограниченим временским периодима. Субвенције могу бити директне ( држава ти да паре ) али и индиректне ( држава те ослободи плаћања пореза, такси или других намета које други иначе сносе ) и све зависи од конкретног случаја шта се треба примјенити. Наиме, шта је проблем са субвенцијама? Проблем је тај што држава одређује коме те субвенције иду. А зашто је проблем што држава доноси такву одлуку? То је због веома велике шансе уплива политичких интереса у економску сферу који могу оптирати за економски субоптималну солуцију ( што то често се и дешава ). Дакле, први разлог је неадекватност поступка доношења одлуке о давању субвенција. Други разлог је разлог (не)ефективности. Када се појединаци ли предузеће субвенционише, то значи да он не сноси све трошкове свог ангажмана. То јест, он не сноси пун обим штетних посљедица свог понашања, па је због тога под подстицајем да се не понаша најрационалније могуће, најефективније могуће и сл. ( то се назива "морални хазард" јер се управи тим осигурањем од штетних посљедица својих дјела ствара опасност од "лошег" понашања појединца или предузећа - што је веома евидентно, рецимо, код богатих размажених тинејџера, и генерално све размажене дјечурлије које родитељи тетоше и стално бране ). Трећи разлог је разлог (не)квалитета. Наиме, ако се субвенционишу они који без тих субвенција не би могли опстати ( као наши губиташи ), то онда значи да се на тржишту одржавају субоптимални произвођачи који не могу задовољити потрошаче, али због субвенција имају одређену предност над квалитетнијим произвођачима ( ово све начелно говорећи ). Четврти разлог је разлог (не)правичности. Могуће је да субвенције добија једно предузеће, док друго које се бави истом дјелатношћу их не добија. Опет - због политичких интереса који су упливали у економску сферу. Е сад - шта су предности субвенција ( како директних, тако и индиректних у виду пореских олакшица и сл. )? Предности су заправо исте ствари које су им и мане, иронично. Прво, код начина доношења одлука, очигледно је да је веома лоше када се политика умијеша у доношење коначне економске одлуке. Али, предност јест ешто уопште постоји ентитет који располаже новцем којег жели инвестирати у привреду, и предност је да је то могуће. Друго, уколико одређена грана привреде, или одређени произвођач има велики јавни значај и при томе је у питању привредна грана у којој остваривање и максимизација профита није примарни циљ ( већ је примарни циљ да се услуга пружа стално, непрекидно и квалитетно, тј. важнија је сигурност од профита - као што је то случај са здравством, јавним превозом и сл. ), онда државне субвенције помажу да се та активност и даље спроводи, упркос неконкурентности њеног произвођача/понуђача ( као нпр. јавна библиотека или полиција, комунално предузеће итд. ). Треће, због субвенција одређеним привредним учесницима, могуће је ограничавање конкурентности других привредних субјеката ( као нпр. кад аЊемачка субвенционише своје компаније у њиховом извозу на српско тржиште, па нас онда преплаве својим нижим цијенама ), што је веома битно имати на уму код одређених сектора гдје постоји сагласност да се одређени привредни учесници морају помагати. ово уједно обухвата и четврти разлог. На крају крајева, потребно је само схватити како субвенције дјелују и сходно томе одлучити када их примјенити, а када не примјенити, и у коликој мјери, као и у којем облику ( као директне или индиректне ).

Резултат треба да буде такав: Извор