Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 10/12/14 in all areas

  1. 15 points
    Зосима

    Мошти Светих

    Колико је мени познати,самураја више нема,последњи је био Том Круз!
  2. 15 points
    Deki992

    Слике форумаша

    Evo mene u krupnom planu, samo nek je veselo!
  3. 10 points
    Жељко

    Мошти Светих

    И самурај се поклонио моштима Василија Острошког Сваки дан под острошким гредама је чудесан. Ка ћивоту Светог Василија чудотворца слива се река људи са разних страна света, из Енглеске, Америке, Јапана… Старо и младо, здраво и болесно, корача у дугој колони ка пећини са страхом божјим прилазећи светитељу и исцелитељу, примајући од њега благослов. Многи проводе ноћи и дане под ведрим или кишним небом, испод камених громада, у шаторима поред манастира. Тако је током целе године. Ових дана пажњу монаха, свештеника и верника привукао је гост из Јапана, обучен у одору древних ратника самураја са заденутим „чокуто“ мачем за појасом, који је одложио пре уласка у острошку пећину. - Приступио је свецу и поклонио се онако како су то чинили самураји. Осмотрио сам тог необичног човека и у себи помислио: „Боже, овај ми личи на самураја“. Наравно да су се ти давнашњи ратници преселили у памћење људи, али долазак човека у ношњи коју су носили његови сународници био је заиста необичан – каже свештеник Миодраг Тодоровић, старешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, који је удостојен велике божје милости да буде поред моштију чудотворца. – Ко год овде дошао и приступио светим моштима искрено, са љубављу и поштовањем, свети отац Василије га је истински утешио и помогао. И овај млади Јапанац обучен у одежду неустрашивих ратника показао је да поштује своју традицију и земљу из које долази. Отац Миодраг подсећа да су благослов од светог Василија примали и католици и муслимани. Својим чудесима св. Василије спасава људе свих вера, нација и боја коже од видљивих и невидљивих бољки и мука, тражећи лека њиховим душама. ПОЗИРАЊЕ Долазак „самураја“ у Острог био је занимљив за вернике који су се у том тренутку затекли испред манастира. Многи су, попут Митка Гомилановића из Никшића, искористили прилику да снимком овековече сусрет (фотографија изнад). - Само да не потегне мач – добаци Гомилановић, који је за „две главе“ виши од Јапанца. Извор: Вечерње новости This post has been promoted to an article
  4. 9 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

  5. 9 points
    Juanito

    Мошти Светих

    Можда дошао да обнови онај рат Црне Горе са Јапаном, који је окончан 2006? Или му нису јавили да је завршен...
  6. 8 points
    Danijela

    Ширите добре вибрације

    Nasla sam jos jedan posao
  7. 8 points
    Дејан

    Мошти Светих

    Prvi pravoslavni sveštenik u Japanu je bio iz redova samuraja, poslali ga da ubije svetog Nikolaja, a on postao sveštenik
  8. 8 points
    Aquilius Cratus

    Мошти Светих

    Ima jos jedan, mnogo mladji i ironije li zove se Vasilije.
  9. 6 points
    Ненад Р.

    Павле ( Павел ) Штурм

    Од пруског водника до српског генерала Сјајна војничка каријера генерала Павле Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније. Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву. У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као један од најспособнијих српских официра. Учествовао је и у бици на Сливници у српско-бугарском рату (1885). После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније. Са некадашњим саборцима из Пруске, али и ратним противницима, срешће се поново у првим годинама двадесетог века – у новим улогама. Јуришић ће постати пријатељ и ађутант краља Петра I Карађорђевића, против кога се борио у француско-пруском рату, у коме је будући српски краљ, под именом Петар Мркоњић, као добровољац носио француску униформу. Пуковник Јуришић као ађутант краља Петра I у посети Царском селу 1910. године Први светски рат Јуришић је дочекао на челу Треће армије српске војске, која је спречила продор аустроугарских трупа у Србију – чиме је генералу Степи Степановићу и његовој Другој армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у Церској бици. Као командант Треће армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици. Наредне, 1915. године српски генерал ће се поново срести и са саборцем из француско-пруског рата и познаником из кадетских дана у војној академији у Вроцлаву – немачким фелдмаршалом Аугустом Макензеном. Овог пута као противником на бојном пољу. Током здруженог напада на Краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, Немачка и Бугарска, трупе под Јуришићевом командом пружале су одлучан отпор Једанаестој немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини и опкољавање српске војске. Јуришић се потом и сам повукао пред немачким трупама и прошао албанску голготу, али је и дочекао да на крају рата Макензена види као ратног заробљеника у Футогу. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији да би се почетком 1917. преко Јапана вратио у Солун. Генерал Павле Јуришић Штурм и пуковник Живко Павловић 1917. године Пред краја рата, у марту 1917. године, Штурм је постављен на нову дужност, постао је канцелар Краљевских ордена. По завршетку рата остао је у активној служби још три године. Пензионисан је 1921. године у 74. години живота. За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у седам ратова. Павле Јуришић је преминуо у Београду 14. јануара 1922. године и сахрањен је на Новом гробљу. Међу историчарима има и мишљења да је Јуришић незаслужено остао без унапређења у чин војводе. Име српског генерала овековечено је и у песми "Развило се равно поље прилепско" коју је у Првом балканском рату испевао Беган Цицварић посветивши је Шестом пуку Дринске дивизије и њеном команданту Павлу Јуришићу Штурму. Извор текста :http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1720247/%D0%9E%D0%B4+%D0%BF%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0.html
  10. 6 points
    Драшко

    Snimak napada u fantomkama na Filozofskom: Redar pretučen, studenti opljačkani

    Задивљујућа храброст! Ем маскирани, ем напали много мањи број од себе, плус девојке! Храбро!
  11. 6 points
    Лидија Миленковић

    Slike forumasa kad su bili klinci :)

    Дете била, дете остала. Ма иста сам, начисто. Само што сад раздељак носим са стране, и не носим наочаре (мада мислим да ће ми врло брзо затребати). Што се наочара тиче, носила сам их од првог до шестог разреда, и толико их волела да сам, кад ми се поправио вид, фолирала да не видим не би ли ми доктор рекао да морам да их носим и даље. Наравно, провалио ме је из цуга. Сестра и ја смо увек јуриле, довлачиле и мазиле неке животиње. И никада нас није ни један пас (ма како опасан) напао. Али мајка јесте, чак нам је претила да ће да нас избаци заједно са животињама
  12. 5 points
    Жељко

    Мошти Светих

    Баш сам и сам помислио на то...
  13. 5 points
  14. 5 points
    Manolis

    Slike forumasa kad su bili klinci :)

  15. 5 points
    Данче*

    Ширите добре вибрације

    Јуче ми је био јако леп дан,провела сам послеподне у шетњи са Сашом од Москве и било ми је предивно. Надам се још тако дивних сусрета..
  16. 4 points
    Juanito

    Snimak napada u fantomkama na Filozofskom: Redar pretučen, studenti opljačkani

    Мислим да би за почетак било добро да се сложимо да нико никога не сме да бије, што би реко ех председник, и да се тога стриктно држимо. А на идеолошком нивоу би, за промену, можда могло да се ратује... мхм, идејама?
  17. 4 points
    Лидија Миленковић

    Апел за помоћ

    Синоћ сам видела на ФБ ову вест Pomoć za Dejana Постављено од стране Srdjan Petrović · Јуче ****PAZNJA***PAZNJA***DEJANU JE ODRADJENA TRANSPLATACIJA BUBREGA 30.9.2014.GOD. U U.D.K TIRSOVA BEOGRAD.TRANSPLATACIJA USPESNA I DEJAN SE PONOVO RODIO STO I SAM PR. DR.KRSTIC KAZE.DEJAN SE OPORAVLJA I U ODLICNOM JE STANJU.ZAHVALJUJEMO SE MNOGIM FIRMAMA SVIM HUMANIM LJUDIMA MOTO KLUBOVIMA.OPSTINI KOVIN I OPSTINI PANCEVO,NOVINARIMA TV I RADIO STANICAMO.MOJIM BIVSIM KOLEGAMA VOJSKE SRBIJE.PORODICI IZ KRAGUJEVCA.I PORODICI IZ NOVOG SADA.DOMOVIMA ZDRAVLJA U PLOCICI I KOVINU,PANCEVU I BEOGRADU NA PROFESIONALNOM RADU I POMOCI OKO DEJANA.VELIKA POHVALA ZA DOKTORE I SESTRE PLOCICA,KOVIN,PANCEVO,BEOGRAD,A POSEBNO KLINICKOM CENTRU U NOVOM SADU. Господе, молим Те да овога пута буду успешни, и трансплантација, и опоравак и да Деки настави да живи безбрижно и радосно као остали његови вршњаци.
  18. 4 points
  19. 4 points
    Ево још понека слика са аеродрома Батајница, где ври као у кошници... Аутор слика, ппук Драгољуб Стефановић...
  20. 4 points
    Deja Vu

    Да ли је Докинс заиста остао без одговора?

    Ми? Зар бити атеиста није индивидуални став? Тако ја на неком форуму напишем неком атеисти:''Ви атеисти ово оно...'', а он ме лик нападе, као шта дискриминешем, шта делим људе на ''нас и вас'', то ме моја Црква научила која је тако дискриминушућа, бити атеиста је индивидуални став, није то нека секта итд. итд. ја се сморио, реко добро.
  21. 4 points
  22. 4 points
  23. 4 points
    Vesna Milovic

    GIF анимације :)

    https://lh5.googleusercontent.com/-1b4zoKXqlNU/VC2E_-mylDI/AAAAAAACD-o/uQedjrEK9lc/w330-h186-no/14%2B-%2B1.gif https://lh3.googleusercontent.com/-6er-ryYtTaM/U3xov6QqWeI/AAAAAAAAxvo/J0JOAPLMpGA/w390-h215-no/dhbVxtG.gif
  24. 3 points
    A nesi se pitala kad je bila parada ponosa i gospoja Klinton? Živeo poglavica!
  25. 3 points
    Драшко

    Ширите добре вибрације

    Ушао сам у олтар први пут у животу, прота ми рекао да уђем и нађем икону Св. Јована Богослова. Пронађох је и дивно се осећам....тамо сам целивао у олтару неке иконе и тако неки леп осећај..... :29dz8zk: После сам са друграицом провео супер кофи-тајм у једном дивном месту у близини Храма. Леп дан
×