Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 01/24/18 in all areas

  1. 34 points
    Natasa.

    Слике форумаша

    Mogu da se kandidujem za #dostarecinekzakmeci poster
  2. 33 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    Ал` није лепша од наше!
  3. 32 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Постјелеосвећенскаја
  4. 26 points
    Dijasporka

    Слике форумаша

    Iz umuzganog ogledala vam mase jedna beba koja mami vec mesecima ne da da vam se javi... Ovu sliku postavljam jer me je Grizli onomad optuzio da sam stalno trudna-evo, nisam vise (a nisam ni opet, al' to n'umem da dokazem).
  5. 25 points
    Danijela

    Слике форумаша

    Moja teretana je lepsa od tvoje
  6. 25 points
    Ayla

    Слике форумаша

    Evo me ja
  7. 24 points
    Goku

    Слике форумаша

    ... 97, 98, 99, 100 E to je bilo za zagrijavanje, sad ide pravi trening Za fensere koji postavljaju slike sa fensi spravama, iz fensi teretana ( @Broken, @Muramasa, @Grizzly Adams, @Danijela, @Milan Rakic...), ovo vam je hard core training. Kao Rocky 4. Ivan Drago, sovjetski buržuj, u fensi teretani na fensi spravama, a Rocky 4, američka sirotinja, na snijegu po debelom minusu, ol nečurel. I opet najjači. E, tako i ja!
  8. 24 points
    AnaLaz

    Слике форумаша

    Негде око Нове године
  9. 24 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    И ја започех веџбање пред "новака"... Настављам после кинеске...
  10. 24 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    Ето... Родила ме... Моја мати!
  11. 23 points
    Juanito

    Слике форумаша

    Изгорео на медитеранском сунцу за пола сата, а њој ништа. #ColouredPrivilege
  12. 23 points
    Таша

    Слике форумаша

    Momci @Muramasa i @Grizzly Adams da batalite vi te tegove i teretane. Vidite, dobro malo se izgubio tonus zbog neaktivnosti i duge zime, ali sada kad krene veliko prolecno spremanje radim na definiciji, terning: tresenje tepiha sa terase 3 serije po 10 ponavljanja, podizanje kreveta iz cucnja 3 serije 10 ponavljanja, iskorak kroz kucu sa usisivacem 10 min - to je kardio ... U maju na crtu vas dvojica
  13. 21 points
    Таша

    Слике форумаша

    Moj sin i ja, onomad, krupniji kadar nije mogao. Sto bi rekle instagramdzije #nofilter
  14. 20 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Светосавска приредба у цркви Св Георгија у Гмундену
  15. 20 points
    Ђакон Ненад Илић постао свештеник – рукоположио га владика Григорије! 27. јануара 2018. Ову вест је објавио биши ђакон Ненад Илић на свом Фејсбук профилу. „Данас, на Светог Саву, у цркви Светог Саве у Паризу, епископ Савиног Хума и Захумља, владика Григорије, рукоположио ме је у чин свештеника, по благослову Западноевропског владике Луке, мог новог епископа. Упућен сам за старешину Амстердамске цркве. Сутра ћу у Амстердамској цркви Светог Николе са тврдошким игуманом Савом служити своју прву Литургију као свештеник.“ – написао је Ненад Илић. http://vidovdan.org/инфо/djakon-nenad-ilic-postao-svestenik-rukopolozio-ga-vladika-grigorije/ View full Странице
  16. 19 points
    Natasa.

    Zasto Crkva smatra da sex nije fizioloska potreba?

    Ima s kim, ima i gde, ali čemu sve to
  17. 18 points
    Лидија Миленковић

    Слике форумаша

  18. 18 points
    Grizzly Adams

    Слике форумаша

    Мора стигнем овог самураја - @Muramasa
  19. 17 points
    Валдежани: кратак осврт на историјски развој и доктрину 1. Историјски развој валдежанског покрета 1.1. Почеци Крајем средњег века по валдешким пропланцима на Kотијским Алпима[1] распрострла се легенда коју су валдешки историчари узимали за фактографску чак и у XIX веку, а према којој се тај покрет идентификоваo са остатком првобитном апостолском црквом која је остала нетакнута у долинама Коције, коју су следбеници Валда пронашли када су стигли тамо. Легенда је данак фантазма Велике Цркве да се свака доктрина или пракса мора везати за апостолско доба, а који су делили и протестанти раних генерација. Тако имамо и код адвентиста позивање на разноразне девијантне покрете у Цркви, да би на тај начин успоставили некакав континуитет из апостолског доба, јер је непријатно питање: Како то да је Црква побеђена, а сам Исус је обећао да је ни врата паклена неће надвладати (Мт 16, 18)? Векови празнине у историји цркве нису компатибилни са овим обећањем. Иако разумније, мада једнако неутемељено, је и виђење у Клаудију из Торина (780–840) као неког претече валдежана. Наиме, аутор Apologeticum atque rescriptum adversus Theutmirum abbatem био је торински епископ захваљујући сину Карла Великог, Лудовику Побожном (Hludovicus Pius † 840), који је био заговорник иконоборства, противник култа светаца и других идеја које су биле опште прихваћене. Једна од најстаријих издавачких кућа у Италији носи његово име Claudiana, основана је у Торину 1855, а данас издаје углавном протестантске књиге. Наравно да Клаудијево име фигурира као симбол, а не као историјска спона са валдежанским покретом. Валдежани или валдези (лат. valdenses; фр. vaudois; ит. valdesi, познати и као лионски сиромаси, лат. pauperes Lugdunenses) настају око 1170. у Лиону, са чим се данас слажу сви озбиљни историчари. Наиме, утврђивање историјских факата је било оптерећено конфесионалним предрасудама, као и сиромашном документацијом коју имамо о овом периоду.[2] Ваља напоменути да се име валдежани или валдези среће код њих тек од прихватања протестантске доктрине, док су их противници и до тада звали валдежанима, што је имало пежоративно значење, као нпр. сада што се следбеници екскомуницираног еп. Артемија називају артемитима. Пежоративност је од Павловог инсистирања да су хришћани следбеници Христа а не људи (cf. 1Кoр 1, 12). До овог доба су себе називали лионским сиромасима, Христовим сиромасима (pauperes Christi), сиромашнима у Духу (pauper spiritu), савршенима (perfectus), верницма (credentes), или једноставно браћом (frater), што ће касније прихватити францисканци. Покрет носи име по свом оснивачу Валду (око 1140 – око 1217); не само да имамо мало података о њему, него имамо и конфузију око његовог имена, тако да се код разних аутора среће: Valdo, Valdes, Valdesio, Vaux, са почетним V или W (лат. Valdus, Valdesius, Valdo; фр. Valdès). Тек после око 150 година, почетком XIV века, уз Валдо се додаје и Петар (Пјетро Валдо). И у овом случају је јасан данак општем менталитету – фигура апостола Петра је на Западу имала улогу стене и оснивача Цркве, тако да су валдежани прибегли „Новом“ Петру који би могао да се носи са римским.[3] Основна сведочанства о Валду имамо у полемичким делима (Бернард из Фонкода и Алан из Лила) и код инквизитора из XIV в. (Бернард Ги, Жак Форнје (Jacques Fournier, потоњи папа Бенедикт XII) и др.). Валдо је био богати трговац из Лиона (Француска), 70-их година XII в. који је под утицајем јеванђелских проповеди, а можда због стреса у вези са изненадном смрћу блиског пријатеља, одлучио да се одрекне овоземаљских добара и посвети јеванђелском идеалу. Раздао је већину својих добара сиромасима; мада је део дао мушко-женском манастиру Фонтевро (Fontevrault), који је прихватио две његове малолетне кћери. Не треба сметнути са ума да је ова опатија била стожер интернационалне аристократије тог доба, како француске тако и британске, где су ктитори и врхушка били из династије Плантагенета. Валдо јесте напустио своју супругу, иако је то у нескладу са Јеванђељем али своје није оставио незбринутима. Поверио их је Цркви. Да би се разумели примордији валдежана, ове чињенице, као и следеће, не треба пренебрећи. Јер овде већ улазимо у проблем Валдове правоверности.[4] Валдо је био веома импресиониран житијем св. Алексија (IV в.) и његове супруге који су на дан своје свадбе одлучили да живе у чедности па су поклоне сву своју имовину даривали сиромашнима. Овде се срећемо са једним општим идеалом или по некима са замишљеном заповешћу о целибату. Те идеје налазимо у енкратита, манихејаца, затим и пелагијанаца. Није пак јасно зашто би се неко женио а да руши Божију заповест о прокреацији? Валдо је није прекршио, јер је имао две девојчице. У овом светлу остаје нејасно како неки валдежански аутори напомињу, да за разлику од св. Франциска Асишког, Валдо није основао монашки ред? Ове ноте или напомене су пример пристрасног посматрања и жеље за силовањем првобитних убеђења валдежана, која се дубоко разликују од данашњих. За Валда је целибат био идеал који је и тада, са позиција правоверја, био проблематичан, поготово у случају да га пригрли ожењен човек. Код св. Августина, али у његовом млађем добу, наћи ћемо препоруку да се супружници пре старости уздрже од сексуалних односа како би задобили неку хвалу а не да од њих одустану када су већ онеспособљени старошћу или болешћу. Немањићи, пак, из Валдовог доба, ће пригрлити монашки завет тек пред крај живота. Модерни валдежани, с друге стране, имају жењене служитеље култа, тј. Речи. Житије св. Алексија је један детаљ. Други детаљ је паралела са житијем св. Антонија. Наиме, каже се да је Валдо био погођен читањем Јеванђеља по Матеју где се говори о богатом младићу: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном (Мт 19, 21). Наиме, у житију св. Антонија од св. Атанасија Великог[5] читамо да је исти стих овога натерао да оде у пустињу. Знамо да су валдежани имали цитате из Отаца који су им служили као модерни постери. У овим слоганима најзаступљенији је био св. Августин а фигурирали су и Јероним, Амброзије, Папа Григорије и други. Сви ови елементи сведоче да је валдежански покрет на почетку био црквени покрет. Јер, колико год да доводимо у питање аутентичност свих ових исказа, они сведоче да су валдежани размишљали са позиције Велике Цркве. Не може се негирати да су они били црквени покрет. Имамо и Писмо и Предање. Валтер Мап, који нам је оставио сведочанства о „голим следбеницима голог Христа“ (nudi nudum Christum sequentes) говори о коришћењу Писма и Отаца код валдежана.[6] Како није познавао латински Валдо је финансирао превод Јеванђеља на провансалски језик. За тај посао је ангажовљао двојицу свештеника, а временом су на то језгро додавани други делови Библије. Наводећи примере из живота апостола, тврдио је да само лична достојност и праведан живот, као лични пример, дају право за проповедање. На почетку се није разишао са Католичком Црквом. Окружио се групом следбеника који су дали завет сиромаштва и постали путујући проповедници, обучени само у једну хаљину, практично сакос – врећу. Идеал сиромаштва и јеванђелске једноставности, био би без икакве сумње подржан од садашњег Папе Франциска али су валдежани имали несрећу да њихов покрет настане у време када су катари већ били осуђени па су у ту групу су црквени прелати одмах трпали све који не би имали директну дозволу од надлежног епископа или папе за своју делатност. Тако су валдежани дошли у сукоб са месним епископом. Валдо се није обесхрабрио па је пошао директно Папи Александру III (1159–1181), за време заседања III Латеранског сабореа (1179), да би добио дозволу да проповеда.[7] Сам пак Папа Алекандар је истицао примат папске власти над краљевском и императорском, унапред је узимао десетак од оних који су живели на територији Patrimonium Sancti Petri. Јасно је да је овакав Папа речима утешио Валда, али га је позвао да он и његови буду потчињени лионском епископу. Он није имао далековидост једног Инокентија III (1198–1216) који 30 година касније (1209) одобрио готово идентичне захтеве св. Франциска Асишког. Међутим, Валдо није имао стрпљења да прихвати ове услове, наставио је да проповеда са својим следбеницима, сиромасима из Лиона. Позван је на сабор у Лиону 1180. од стране кардинала Енрика Марција (Enrico di Marcy), епископа Албана где је исповедио православну веру и осудио грешке катара. Ипак, то није било довољно, па је 1184. екскомунициран булом Ад аболендам Папе Луција III (1181-1185) на сабору у Верони када су анатемисани катари, патарени, валдежани и арналдисти (Imprimis ergo Catharos et Patarinos et eos, qui se Humiliatos vel Pauperes de Ludguno falso nomine mentiuntur). Валдежани су тада одстрањени више као шизматици (непослушни) него као јеретици. Уведен је принцип, непознат римском праву, да неко може и без сведока и одсуству бити процесуиран. Епископима се налаже да трагају за јеретицима у својим дијецезама (епархијама), inquiro те отуда инквизиција.[8] Претходно је 1182–1183. архиепископ лионски забранио Валду да проповеда. Тачку на све је ставио IV Латерански сабор (1215), који је осудио валдежане као „непокајане јеретике“.[9] Међутим, покрет је био дубоко укорењен на југу Француске, Шпаније и на северу Италије а нарочито у Ломбардији и Пијемонту, где су му се придружили следбеници Арналда из Бреше и дисиденти из покрета Понижених, и 1205. се називају Сиромасима из Ломбардије. Тако настаје и први раздор у покрету: Лионци су презирали брак (проповедали монаштво у свету), ручни рад (congregaciones laborancium) и хијерархију, док су Ломбардијци, на челу са Ђованијем ди Ронком, прихватали све ово али су били строжији од Француза у одбијању сакрамената недостојних свештеника. Валдо је умро око 1217. године, вероватно у Бохемији (према неким ауторима 1207) без да помири раздељене групе, у чему није успео ни сабор организован у Бергаму 1218. У међувремену је шпански валдешки теолог Дуранд д'Оска (Durand de Huesca), формирао 1208. покрет Сиромашних Католика, који је прихватио Папа Инокентије III. 1.2. Покрет после Валдове смрти После изгона из Лиона, још за Валдовог живота, почели су прогони. Најжешћи су били у Шпанији (едикти из 1194. и 1197. су прописивали спаљивање) и Немачкој (спаљено 80 валдежана у Стразбургу 1211), а блажи прогони су били у Италији и Француској. Ломбардијци су се почетком XIII в. разишли са валдежанима из Немачке, јер су за разлику од северњака били радикалнији, не признавајући тајне католичких свештеника; једна врста клерикализације се рађа, јер су у почетку мирјани (верници, другови, браћа) били једнако „призвани“, као и апостоли да свршавају евхаристију (јер само рукоположење није гарант валидности тајни него врлински и сиромашни начин живота), док се сада брига о доктрини поверава „служитељима“, или „савршенима“, око којих се и формирала месна заједница. Јединство се манифестовало саборима који су се вршили сваке године. Око 1370. Валдо почиње да се назива симболички Петром, ствара се идеологија која треба да буде конкурентна Риму. Наглашава се да они нису увели ништа ново јер су pauperes Christi постојали у време Константина и Папе Силвестра I (314–335). Константин је донео зло јер је посветовњачио Цркву и увео богатство и велељепије као принцип. Настаје легенда да су се валдежани оделили од римске Цркве још у време Папе Силвестра о чему нам сведочи Флације Илирикус у Catalogue testium veritatis, 1556; тако су у XVI–XVII в. сви валдежани веровали да потичу из апостолских времена. Покрет задржава свој главни принцип: морално савершенство и покајање. Шире се по Јужној Италији као и у алпским пределима а јаки су у Немачкој и Чешкој без обзира на повремене прогоне где су се кроз интензивну везу са хуситима. Неко ће говорити чак о „валдо-хуситском савезу“.[10] Године 1487. Папа Инокентике VIII је покренуо крсташки поход против валдежана. Покрет је дуго прогоњен на основу уобичајених клевета за обожавање Луцифера и практиковање ритуалног жртвовања деце чему је најзаслужнија књига из тог доба под називом Errores haereticorum Waldensium. Прогон је трајао током читавог XIV века са врхунцем око 1370, када је 170 валдежана спаљено. Покрет упркос томе ипак успева да се развије до XVI века. Године 1530. валдежанин Жорж Морел се, под утицајем проповеди Г. Фарела, обратио реформистима из Стразбурга како би се одредио положај валдежана у односу на радикалне реформисте. Са Морелом је био и други „барба“ (путујући проповедник), Пјетро Масон (Pietro Masson), који није успео да се врати јер су га ухапсили и убили у Дижону. Након две године, на сабору у Шанфорану, валдежани себе препознају као протестанте. У потпуности се кида свака веза са Католичком Црквом. „Савршени“ су морали да се одрекну „апостолске“ скитње, целибата и аскезе. Тако су се валдежани одрекли идеја свог оснивача и прихватили хелветско исповедање, односно пришли калвинизму.[11] У Италији су валдежани, иако претрпевши утицај реформације, сачували верску и политичку независност, пружајући оружани отпор војсци Савојца Емануела Филиберта (1553–1580). По мировном споразуму из Кавура (јуна 1561), власти су биле приморане да препознају аутономију већег броја валдешких заједница. Заједнице које су опстале се удружиле су се 1571. у Унију (Union des Vallées). Едиктом од 15. маја 1650. валдежанима се прети смрћу и конфисковањам имања уколико се не врате римској цркви. Године 1655. Карло Емануило II је поново почео да се бори са валдежанима, што је изазвало осуду од стране протестантских цркава. Та година је позната по крвавом покољу валдежана (Пијемонтске Пасхе, Pasque Piemontesi), на шта се згрозио и чувени поета Џон Милтон. Према једном валдешком документу из 1656. биланс војних интервенција био је 1712 убијених, а најмање 148 деце су били одведени и поверени католичким породицама. Савојац Виктор Амедеј II је 1686. године, у договору са француским краљем Лудовиком XIV, опет предузео акцију присилног обраћања валдежана у католичанство због чега су они морали да пребегну у Швајцарску.[12] Побуна валдежана је била угашена тако да су неки завршили у затвору или послати на галије док су други били приморани да напусте Пијемонт. Године 1689. један валдежански проповедник по имену Анри Арно (Henri Arnaud) и командант Јаванел (бивши сељак, Giosuè Gianavello), подржани од стране Холандије и будућег енглеског краља, Вилхелма III Оранског, сакупили су скоро 1000 наоружаних валдежана и француских хугенота. Водећи у Пијемонту војне операције, валдежани добијају од херцега признање и амнестију за кажњене. То је ткз. Славни повратак у отаџбину (Glorioso Rimpatrio). Међутим, 1698–1699 више од 2000 пијемонтских валдежана и хугенота су били присиљени да се преселе у Немачку (главна група у Виртембергу), гдје су формирали низ колонија (1716. је било 14 заједница од око 4 тисуће људи, од чега је чак 2500 људи било у Виртембергу). Касније је већина ових заједница прешла на лутеранство. Они који су остали у Пијемонту били су прогоњени. Ни војне кампање, али ни језуитска мисија нису успели да угуше валдежане а грађанска права су им призната 1848. године. 1.3 Валдежани данас Валдешка црква у XX в. постаје национална италијанска протестантска црква са независном хијерархијом и центром у Фиренци. Она има сопствени литургијск обред у односу на реформаторски, сопствени теолошки факултет за формацију проповедника (од 1861. у Фиренци, од 1922. у Риму). Године 1979. валдежани се спајају са методистичким заједницама Италије под називом „Евангелистичко-валдешка црква: Савез валдешких и методистичких цркава“ (Chiesa Evangelica Valdese: Unione delle Chiese Metodiste e Valdesi).[13] Крајем XIX и почетком XX в. валдежани се појављују и у Јужној Америци (Уругвај и Аргентина). У другим земљама, валдежани гравитирају према реформаторским или презвитеријалним цркавама (са презвитеријанцима се један део стапа у САД седамдесетих година прошлог века). У свету има око 45-50 тисућа валдежана (Италија са Пијемонтом око 20 тисућа, у Немачкој око 3 тисуће, у Уругвају око 12 тисућа и у Аргентини око 10 тисућа). Законодавна скупштина Валдешке цркве је Синод, састављен од свих пастора и лаика које су посебне црквене заједнице изабрале. Представничка и административна власт је Сто (Tavola) коју бира Синод. Сто се састоји од председника који је модератор, различитих пастора и неколико лаика. Као глава сваке поједине парохије поставља се један пастор коме помажу старци и ђакони. Свака локална црква неколико пута годишње има своје скупштине, састављене од свих својих чланова, да би се испитала разна питања. Локална скупштина бира Савет, који има извршне функције и одговара за свој рад Скупштини. Чланови Савета могу се бирати на годишњем нивоу свега 3 пута на по 5 година. Пастор нужно не мора бити и председник. Цркве одређене територијалне јединице сачињавају Кружок, чији чланови се такође састају. Кружоци образују шире територијалне нивое који се називају Дистриктима који одржавају скупштине најмање једном годишње. Извршни одбор Дистрикта је тело изабрано од стране ове конференције и одговорно је за његов рад. На крају, на националном нивоу, постоји Синод (или Генерална скупштина), који се годишње састаје у Торе Пелиће (Torre Pellice, Торино, Пијемонт). Синод се састоји се од чланова локалних цркава, кружока и дистриката. Број пастора не може бити већи од броја лаика тј. чланова. Синод разматра сва питања која се тичу вере и живота валдешких цркава на општем нивоу и његове одлуке се примјењују на све локалне цркве. Зато је Синод уствари земаљски ауторитет над којим постоји само Господ па је тако Синод највиши управни орган Цркве који нема једну особу, као у КЦ, већ синодалну скупштину. Последњих година се води екуменски дијалог са Католичком Црквом, а најзначајнији резултат је био договор око мешовитих бракова. Нови замах имамо са првом посетом једног папе валдешком храму 2015.[14] Инсистирајући на екуменском дијалогу и призивајући валдежане на сједињење са КЦ, Папа Франциско, између осталог, вели: „Нажалост, догодило се и још увек се дешава да браћа не прихватају своју различитост и на крају се боре једни против других. Размишљајући о историји наших односа, можемо само жалити пред сукобом и насиљем почињеним у име сопствене вере; молим Господа да нам да благодат да се сви препознамо грешницима како би могли да опростимо једни другима. По Божјој иницијативи, која се никад не обесхрабрује пред људским грехом, отварају се нови начини да живимо наше братство, и то не можемо напустити. Са стране Католичке Цркве тражим опроштај. Ја вас молим за опроштај и за нехришћанске ставове и поступке, чак нечовечне, које смо у историји имали против вас. У име Господа Исуса Христа, опростите нам!“. Гледајући колико је могуће објективно овај Папин позив, видимо позив на поправку онога што се у почетку било покварило, где није било слуха за другога, тако да су кроз неколико векова сами валдежани, који су пореклом из Католичке Цркве прешли у други табор, а тиме и издали првобитне Валдове принципе где су најистакнутији сиромаштво и целибат. 2. Доктрина Као што је раније поменуто, хетеродоксни елементи код Валда на почетку нису били приметни.[15]Оданост Јеванђељу, жеља да се врати апостолским идеалима као реакција на црквену корупцију и инсистирање на отачком предању, без да се још склизне у донатистичку јерес негирања благодати сакраментима, били су више него пожељни позиви. Међутим, сам прогон је по свој прилици довео до тога, а не може се искључити да су семена за то и сама по себи постојала, да валдежани приступе јеретичким доктринама тог времена (нарочито катара) као што су: одбацивање чистилишта (учење које ни на православном Истоку било прихваћено, мада утемељено у Предању), одбацивање ходочашћа (довољно је сетити се одбојности св. Григорија из Нисе на ову праксу), одбацивање молитвеног заступништва светаца и непоштовање реликвија. Разуме се да и ове две последње ставке могу да буду како православне тако и идолопоклоничке, зависи од приступа једном те истом феномену. Свакако, да је магијски и идолопоклонички приступ свецима данас замаглио Исуса као посредника, а још више и Духа Светога, нико од научника не би могао спорити.[16] Богомилске идеје, које су у Византији и на Балкану већ биле осуђене и прогоњене, присутне су донекле и у валдежана, кроз инсистирање на молитви Оче наш и кроз крштење преко полагања руку, али су се удаљавали од богомила тако што су јасно исповедали божанство Сина, мада су направили отклон од дуалистичких искушења, иако су се залагали за целибат. Веровање у Тројицу и у Сина као Бога остало је и данас присутно код валдежана. Валдешка Црква се придржила реформацији и у складу са доктрином инспирисаном од калвиниста препознаје само два сакрамента: Крштење и Господњу вечеру. Господња вечера се, са хлебом и вином, редовно одржава сваке недеље, или једном месечно, или само за Божић и Ускрс. Негде се дозвољава приступ само правоверним члановима, негде пак и члановима других протестантских конфесија или уопштено свим онима који желе приступити Господњој вечери. Пастори или пастири немају сакраментално рукоположење, јер су обични лаици који достојанством свога живота председавају молитвеним скупом. Имају само функцију. Могу бити и женског пола. Лаици, уколико су даровити, могу проповедати на скуповима. Господња вечера се код италијанских валдежана одржава једном месечно. Не желе да је зову евхаристијом, јер их то подсећа на католике. Два сакрамента се дефинишу као „видљиви знаци невидљиве благодати“. Но, немају исто мистеријско значење као у католика и православаца. У неколико тачака се види дубока разлика у доживљају Тајни код валдежана и католика. Код других се евхаристија изводи свакодневно, или најмање недељом, у Дан Господњи. То је била апостолска пракса. Губљењем мистеријског момента, не инсистира се на свакодневној или барем недељној евхаристији. Јер, кад једном акценат ставиш на проповед, на разумевање и на умно општење са Господом, онда немаш више потребе за физичким. Идентичан процес се већ десио у Великој Цркви, тако да је причешће постало нека света ствар која може да те убије, тако да му се приступа ретко; сам Калвин је имао проблем да убеди своје да се причешћују стално. У свести народа је било урезано да је причешће светиња; тако да сада, и кад су се одвојили од католика, причешће је задржало своју улогу.[17] Сви ови елементи сведоче да су валдежани, са једне стране, задржали средњовековну католичку свест, а са друге, да су прихватили и протестантску, јер су у судару са реформом били неприпремљени, без сопственог аутентичног идентитета, тако да су се делом слили са протестантизмом. Тиме су и њихове доктрине изгубиле особеност и постале протестантске. Валдове идеје (као целибат, сиромаштво и сл.) не живе више у овом покрету. Мишљења сам да је најпримереније говорити о италијанској протестантској цркви. [1] Ланац који се пружа уз границу Француске и Италије, назван према лигуријском краљу Марку Јулију Котију, чије је краљевство присвојио император Нерон и прогласио га провинцијом. [2]Исцрпна библиографија за валдежански покрет: http://www.bibliografia-valdese.com/jspwald/index.jsp. Штампани материјал: Augusto Armand Hugon & Giovanni Gonnet, Bibliografia valdese, in Bollettino della Società di Studi Valdesi - Bulletin de la Société d'Histoire Vaudoise, 73, fasc. n° 93, 1953 Torre Pellice. Садржи: Introduzione (5-7); Bibliografia (9-251); Abbreviazioni titoli (253-256); Indice degli autori (257-271); Indice generale (273-275). Извори: Claudii Scysselli ["sic"],... Adversus errores et sectam Valdensium Disputationes, Paris 1520; Bernard Gui, Practica inquisitionis heretice pravitatis, Paris 1886; idem. Manuel de l'inquisiteur, éd. et trad. G. Mollat, Paris 1926-1927. 1964 n. 2 voll.; Bernard de Fontcaude, Adversus Valdensium sectam, éd. L. Verrees, Analecta Praemonstratensia, 1955 t. 31. pp. 5-35 (=PL 204); Enchiridion fontium Valdensium: Recueil critique des sources concernant les Vaudois au Moyen Âge: Du III Concile de Latran au Synode de Chanforan (1179-1532), éd. G. Gonnet, Torre Pellice 1958, t. 1 (Collana della Facoltà valdese di teologia, 4); Il «Contra hereticos» di Alano da Lilla, Ed. C. Vasoli, Boll. dell'Istituto storico italiano per il Medio Evo, 1963. t. 75. pp. 123-172; Duvernoy J., Le Registre de l'Inquisition de Jacques Fournier, évêque de Pamiers (1318-1325), Toulouse 1965. 3 voll.; Le confessioni di fede valdesi prima della Riforma, Torino 1967; Quellen zur Geschichte der Waldenser, Hrsg. v. A. Patschovsky u. K.-V. Selge, 1973 Gütersloh (Texte zur Kirchen- und Theologiegeschichte, 18); La dichiarazione del Sinodo di Chanforan 1532, in Bollettino della Società di Studi Valdesi - Bulletin de la Société d'Histoire Vaudoise, 1973, t. 133, pp. 37-42; Confessioni di fede dei valdesi riformati: Con documenti del dialogo fra la «prima» e «seconda Riforma», a cura di V. Vinay, Torino 1975; Il «Vergier de Consollacion» e altri scritti (manoscritto Ge 209), a cura di A. D. Checchini, Torino 1979; Fede ed etica valdese nel Quattrocento: Il «Libro espositivo» e il «Tesoro e Luce della fede», a cura di R. Cegna, Torino 1982; «Vertuz» e altri scritti (manoscritto Ge 206), a cura di M. Del Corso, C. Borghi Cedrini, Torino 1984; Bestiario Valdese, a cura di A. M. Rangel, Firenze 1984. Енциклопедијски чланци: Böhmer, in Realencyklopädie für protest. Theologie und Kirche, XX, Lipsia 1908, pp. 799-840 (bibl. pp. 799-806); Mario Niccoli, in Enciclopedia Treccani (Enciclopedia Italiana di scienze, lettere ed arti, abb. Enciclopedia Italiana) 1937 (http://www.treccani.it/enciclopedia/valdesi_%28Enciclopedia-Italiana%29); Nicholas Weber, Waldenses, in The Catholic Encyclopedia, vol. 15. New York: Robert Appleton Company, 1912. 27 Nov. 2017 <http://www.newadvent.org/cathen/15527b.htm>. Вальдéнсы, in Православная энциклопедия, Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», М. 2003, Т. VI, С. 541-543 (http://www.pravenc.ru/text/154017.html). [3] О имену, месту и датуму рођења Валда и пореклу валдежана: A. Dondaine, Aux origines du Valdéisme. Une profession de foi de Valdès, in Archivum Fratrum Praedicatorum, 16, Roma 1946; Durando d'Osca, Liber antiheresis, in K. V. Selge, Die ersten Waldenser, Berlin 1967; W. Map, Svaghi di corte, Parma 1990; Goffredo d'Auxerre, Super Apocalypsim, Roma 1970; G. Miolo, Historia breve e vera de gl'affari de i Valdesi delle Valli, Torino 1971; J. Bayle, Origo Valdensium et processus contra eos facti, in S. R. Maitland, Facts and documents illustratives of history, doctrines and rites of the ancient Albigenses and Waldenses, London 1832; Liber electorum, in I. von Doellinger, Beitrage zur Sektengeschichte des Mittelalters, Münich 1890; G. G. Merlo, Valdo. L'eretico di Lione, Torino 2010. Jean Jalla, Pierre Valdo, éd. «Je sers», Paris et Labor et Fides, Genève 1934; Georges Tourn, Les Vaudois, L'étonnante aventure d'un peuple-église, 1170-1980, éd. Cahiers de Réveil et Claudiana, Tournon et Turin 1980; idem., Pierre Valdo et les vaudois, éd. Olivétan, Lyon 2010; Giovanni Gonnet, Pierre Valdo ou Vaudès de Lyon? in Bulletin de la Société de l'Histoire du Protestantisme Français, t. 126, 1980; Christine Thouzellier, Considérations sur les origines du valdéisme, in I Valdesi e l'Europa. Torre Pellice 1982, pp. 3-25; Gabriel Audisio, Les Vaudois: Naissance, vie et mort d'une dissidence XIIe – XVIe siècles, éd. Albert Meynier, Turin 1989. Анегдотске природе је популарно дело: Jeanne Decorvet, Pierre Valdo et l'épopée vaudoise, 1935, кога налазимо и на мрежи. [4] О Валдовој делатности у Лиону: Liber Visionum et Miraculorum Clarevallensium, CC CM 277, Brepols, Turnhout 2017; Carlo Papini, Valdo di Lione e i "poveri nello spirito" - Il primo secolo del movimento valdese (1170 - 1270), Claudiana, 2002; Venerabilis Patris Monetae Cremonensis Ordinis Praedicatorum, S. P. Dominico aequalis, adversus Catharos et Valvenses libri quinque, in The Waldenses: between an Order and a Church (1170 – 1530), Aldershot 2001; Stefano di Borbone, Tractatus de septem donis Spiritus Sancti, in A. Lecoy de la Marche, Anecdotes historique, légendes et apologues tirés du recueil inédit d'Etienne de Bourbon, dominicain du XIIIe siècle, Paris 1877; A. Patschowsky, Der Passauer Anonymus, Stoccarda, 1969. [5] Vita Antonii, cap. 2: Ταῦτα δὴ ἐνθυμούμενος, εἰσῆλθεν εἰς τὴν ἐκκλησίαν, καὶ συνέβη τότε τὸ Εὐαγγέλιον ἀναγινώσκεσθαι, καὶ ἤκουσε τοῦ Κυρίου λέγοντος τῷ πλουσίῳ· Εἰ θέλεις τέλειος εἶναι, ὕπαγε, πώλησον πάντα τὰ ὑπάρχοντά σοι, καὶ δὸς πτωχοῖς, καὶ δεῦρο ἀκολούθει μοι, καὶ ἕξεις θησαυρὸν ἐν οὐρανοῖς. [6] W. Map, De Nugis Curialium, cap. 31, ed. M. R. James. Oxf., 1914, pp. 60-62. [7] Управо је овај папа донео закон да супружници могу да се разведу да би се посветили монашком животу (Paolo Brezzi, Alessandro III, papa, in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 2, 1960; http://www.treccani.it/enciclopedia/papa-alessandro-iii_(Dizionario-Biografico)/). [8] „...Додајемо да сваки архиепископ или епископ, сам или преко неког архиђакона или других честитих и достојних особа, једном или двапут годишње, проверава парохије за које се сумња да живе јеретици; и да се обавежу три или више људи доброг угледа, или, уколико је потребно, целу заједницу да укажу епископу или архиђакону ако знају тамо за јеретике, или некога ко прави тајне састанке или се изолује од живота, обичаја или заједничких пракси верника“ (код Massimo Melani, Dottrine generali di storia del diritto medievale - Diritto medievale e cenni di diritto moderno, Lulu.com 2008, p. 163). Текст буле: Concile de Verone. Decretale Ad abolendam diversarum haeresium pravitatem du 4 novembre 1184, in Enchriridion fontium valdensium, a cura di G. Gonnet, Torre Pellice 1958, pp. 50-53. [9] Поред поменутог Enchiridion Fontium Valdensium, видети и: H. Grundmann, Movimenti religiosi nel Medioevo, Bologna 1980. [10] На томе се инсистира код А. Molnár, Dalle origini all'adesione alla Riforma. Storia dei valdesi, Torino, 1989, т. I. [11] Око проповедника-барби cfr.: Gabriel Audisio, Preachers by Night: The Waldensian Barbes (15th-16th Centuries), Vol. 118 di Studies in Medieval and Reformation Traditions, Brill, 2007; Gabriel Audisio, Le barbe et l'inquisiteur, Procès du barbe vaudois Pierre Griot par l'inquisiteur Jean de Roma (Apt, 1532). Aix-en-Provence, Edisud, 1979. [12] Изгледа сасвим разумна и утемељена теза изнета од Mario Fois S.I., I valdesi, dalle origini all'emancipazione, in La Civiltà Cattolica, 4, 1977, pp. 54-58, да су валдежани пострадали, не толико због своје вере, колико због приступања протестантизму. Једноставно, изабрали су погрешну страну и нашли се у рату. Фоис се наслања сасвим оправдано на M. Scaduto, L'epoca di Giacomo Lainez, 1556-1565. L'azione, Roma 1974, pp. 686-708. IX cap. ове књиге је драгоцено за историју валдежана у време обрачуна са савојама, као и за судбину валдежана на југу Италије. [13] www.chiesavaldese.org. [14] Visita pastorale del Santo Padre Francesco a Torino, visita al Tempio valdese, Parole del Santo Padre, Corso Vittorio Emanuele II, Lunedì, 22 giugno 2015. (https://w2.vatican.va/content/francesco/it/speeches/2015/june/documents/papa-francesco_20150622_torino-chiesa-valdese.html). [15] Око Валдове вере: K. V. Selge, Die ersten Waldenser, Berlin 1967; R. Cegna, Fede ed etica valdese nel Quattrocento, Torino 1982; E. Peretto, Movimenti spirituali laicali del Medioevo, Roma 1985; L. Paolini, Eretici del Medioevo. L'albero selvatico, Bologna 1989. [16] За најчешћа питања око валдежана cf. http://www.valdesidipignano.it/cosa-crediamo/f-a-q-sui-valdesi/. Интересантно је приметити да се овде валдежани често позивају на православни исток, када одбацују папски примат и хијерархијску структуризацију КЦ. Прихватају чуда као знамења, али не придају им значења као у Великој Цркви, прихватају свеце као моделе узвишеног живота, али не и као такве, јер их називају полу-боговима. Чуда која нису описана у Писмима не прихватају (нпр. мироточење икона или моштију), као ни иконе, јер се држе старе иконоборачке заблуде да је поштовање икона идолопоклонство. Неће рећи да су чуда производ демонских сила, само ће нагласити да је Бог тај који делује кроз „свеце“. [17] Око протестантских евхаристија, cf. сада већ класичну студију: Томислав Ј. Шаги-Бунић, Еухаристија у животу цркве кроз повијест, Кршћанска садашњост, Загреб 1984, pp. 257-282. Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  20. 17 points
    Таша

    Слике форумаша

    Imam i ja jednog takvog, evo danas osvojio medalju u slalomu
  21. 17 points
    Са 4 доктората не зна да промени шифру... Тражи брате да ти врате паре...
  22. 17 points
    Лидија Миленковић

    Слике форумаша

    Kad gledas sliku svoje dece
  23. 16 points
    Управо добих тужну вест. Помолите се за покој душе мог пријатеља Небојше који се упокоји јутрос. Бог нека му души опрости. Супрузи Јелени, сину Михаилу призренском богословцу, кћерки Кристини и најмлађем Константину нека Лекар Највећи дарује утеху.
  24. 16 points
    Broken

    Слике форумаша

    Avgust 2017.
  25. 15 points
    Ромејац

    Преминуо деда Добри

    Bulgarian Philanthropist Grandpa Dobri Dies at Age of 104 Well-known philanthropist Dobri Dimitrov Dobre, collecting and donating money for charitable causes, has died at the age of 103 in Bulgaria. In Bulgaria, he is better known as Grandpa Dobri or The Saint of Bailovo. Dobrev was born 20 July 1914 in the village of Bailovo. His father died in World War I and his mother had to raise their children by herself. He decided to marry around 1940, which is around when Bulgaria joined World War II. In one of the bombings of Sofia, a bomb fell near him and he lost almost all his hearing. Dobrev and his wife had four children, two of which are alive. He was collecting and donating money to restore charities, orphanages, churches and monasteries in Bulgaria. He lived modestly in a small extension to the Saints Cyril and Methodius parish church in his native village of Bailovo. His daughter was taking care of him. He drove by bus or walked over 20 kilometers each day to collect money in front of the Cathedral of Alexander Nevsky in Sofia, which then donated for churches reconstructions. Grandpa Dobri lived on a state pension (about 100 euros), using only non-monetary alms (food, clothing) for personal needs. https://frontnews.eu/news/en/23571/Bulgarian-Philanthropist-Grandpa-Dobri-Dies-at-Age-of-104
  26. 15 points
    Снежана

    Слике форумаша

    да не мислите каако само идем по библиотекама једна кафанска са колегиницама
  27. 15 points
    Broken

    Слике форумаша

    Ja sestro trčim svaki dan do 10 km i vežbam s muškim tegovima i spravama. Samo u levoj ruci imam šipke i žice pa mi je malo zakržljala. Friška, od pre sat vremena jer sam znao da ćete me provocirati.
  28. 15 points
    Те Поуке као блог затвореног типа где свако може да уђе од грађанства и да чита а не може ништа да лајкује и то, јер је затворен систем Ала се налупао. Е хвала ти Милане на теми, насмеја ме
  29. 14 points
    djordje.pesic

    Слике форумаша

    Roma
  30. 14 points
    Sta ti je zivot... sve se nesto cimamo tamo i `vamo, a sve prodje kao tren, kako je to besprekorno spevao veliki Damaskin... ... "Koja li zivotna sladost nije povezana sa zalostima, i koja li slava na zemlji ostaje postojana... sve su senke nemocne, sve su snovi prevarni... no u svetlosti, Hriste, Lica Tvojega, ovoga koga si izabrao upokoj, kao Covekoljubac..."
  31. 14 points
    Juanito

    Zasto Crkva smatra da sex nije fizioloska potreba?

    У теорији свакако. У пракси духовници секс и све што има везе са истим сматрају отприлике најтежим грехом који с може учинити. И док су читава држава и црква у тешком моралном распаду, црква буквално о свему ћути, гура под тепих или и сама саучествује у моралном посрнућу и једино набија патолошки осећај кривице 1) младима који се трпају и мастурбирају; 2) “себичним женама” које неће да рађају. Можеш да будеш одговоран за патњу, можда и животе многих људи, да будеш бараба која вара, лаже и краде... добићеш орден. Али ако имаш 16 година и дружиш се са десанком - е бајо мој, тад си га угасио. Натакнуће ти трауме за цео живот и нико од душебрижника који су те у то увалили никад више неће бити ту да ти помогну. Они су своју свету дужност одрадили и душу спасили, остало је на теби. То ти је црква у пракси, част малобројним изузецима међ поповима и монаштвом. Остало су све наше жеље и жељице.
  32. 14 points
    Juanito

    Слике форумаша

  33. 14 points
    Muramasa

    Слике форумашких љубимаца

    Moj Meda.
  34. 14 points
    RYLAH

    Srbi plaćaju masne pare da bi oženili žene iz Albanije

    Другар мој се једно време шетао по неким забаченим крајевима. Не знам како се то зове, ал оде негде далеко и онда се шета. И ту упознавао неке људе и крајеве, занимљиво баш кад прича о томе. Елем, једном се предвече задесио у некој кући неког домаћина у Рашкој области, не знам тачно где, ал је мало забачено и има доста до следеће куће. И они га сврате да им остане, немају баш много посетилаца. И каже богата кућа, изнели врхунског сувог меса, најбољег сира, кајмака, ракије, имају доста земље, стоке, имају и пара, све машине које су у кући потребне да се жена не мучи и слично. Ал неће ниједна да дође. "Момак" има преко 40, леп, прав, здрав, паметан, ништа му не фали, ал ниједна неће да дође у оно што се данас назива "вукојебина". Џаба паре, џаба перспектива, џаба све, неће ниједна на село. Он човек опет неће у град, јер тамо нема шта да ради, зна само за пољопривреду. Тај је причао том мом другу да хоће да нађе неку нормалну и здраву жену у Албанији, којој ништа неће да фали ту где је он доведе, да му роди децу, јер има жељу да има пород, али опет са нормалном и фином женом. Елем, мислим да кад биологија и жеља за потомством превлада ту неку жељу за другом половином и љубављу, људи одлазе у овакве акције. Али из пар примера које ја знам, те су куће оживеле кад су им дошле снајке. А опет ни снајкама у тим кућама ништа не фали. Ништа спорно ни што нека неће да дође да живи на село, опет свако има право на избор, ал ме зато смара кад видим све ове теорије о крви и тлу или о трговини белим робљем или остале глупости које су се провлачиле на теми. Јер ниједна са теме не би отишла да живи код овог честитог и богатог човека на неку чуку у Рашкој области. Што није спорно, ал онда нема право ни да критикује тог честитог домаћина што хоће да има пород и што иде да жену нађе тамо где има жена које хоће на неку чуку у Рашкој области. За крај, надам се да је и тај домаћин из приче горе нашао своју срећу са младом. Из Албаније, Србије, Таџикистана или из Зимбабвеа
  35. 14 points
    Toma

    Упокојио се Кирило Хиландарац

    Давних година, када сам први пут био на Хиландару, уђе у нашу собу Јеромонах Кирил. И виде једну књигу на столу. Упита нас тројицу, чија је књига. Ми рекосмо да је од четвртог брата, кога не познајемо а са њиме делимо собу. Књига је била о неком од руских монаха, не сећам се имена. И исприча нам тада Кирил ово: "Био сам прошле године са још једним братом у посети светињама Русије. И када стигосмо у манастир (рекао је име а ја сам га заборавио) отворише кивот да целивамо нетрулежне и мироточиве мошти овог монаха. То је иначе био што се каже обичан монах, и када се упокојио, прикладно га сахранише. Кад следећег дана, дођоше сељани из оближњег села, и кажу да је извирио сандук из земље! Оду на гробље и стварно - вири ћошак! Разгрну земљу, изваде сандук, кад испод сандука - вода! Откуд вода на гробљу, кад је ту никада није било? И не само то - мирише вода, мирише дивно! Сељани брзо зграбише ко шта има да натопе том водом. Кад неки монах примети да више мирише сандук него вода. Отворише сандук и миомирис се распростре унаоколо! И тако ето свих ових година, он лежи и - мирише! И ја, прилазећи да га целивам у ногу, помислим да му одгризем мали прст на нози и да однесем братији ову светињу! А онда, паде ми друга мисао на памет: а шта ако ја кренем да га гризем, а он се подигне у седећи положај, удари ме по глави и викне: "Кирил! Што ме гризеш!?"" И слатко се исмеја дивни Кирил! А нас тројица... збланути ... његовим поимањем света око нас!
  36. 14 points
    Некадашњи колумниста и гост нашег форума др Драган Петровић (некадашњи, јер од Сретења, 15. вељаче 2017. године није био на Форуму-а видјет ћемо и зашто), гостујући на "БалканИнфо" код Теше Тешановића у емисији које је тема била убиство Оливера Ивановића, поменуо је и коментарисао рад Поука, којих је и он био гост и одговарао на неколико десетина питања форумаша. У делу снимка који можете видети, осврнуо се на критичке ноте које су упућене на његов рачун... У реду! Није му се можда свидео понеки коментар, како на његовој личној теми, тако и још и више (вероватно) на теми коју је брат Игњатије покренуо. Па тако доктор Петровић ламентира над тим критичким тоновима упућеним са "сајта/блога СПЦ-КоЗнаКоИзаТогаСтоји" и немогућношћу (иако није био конкретан, али то провејава иза његових речи) да на њих одговори, све питајући се и созерцавајући, како то да је он био некада угледан члан којег смо хвалили (што и јесте свакако за хвалу-4 доктората), а сада се поједини са тог Форума "одважише" да критикују, како њега, тако и покрет којег је оснивач. Ево снимка: Уредништво Поука овим путем обавештава доктора Петровића, да "промена система" (било их је свакако-сваке године се чини апдејт форумске платформе), не "повлачи" за собом и промену приступне шифре, те да уредништво не може да буде одговорно за чињеницу да је корисник/форумаш приступну шифру заборавио. А ако и јесте заборавио, како рече, никакав "проблем" није био да путем поруке затражи од неког уредника, а каква је већ пракса када се шифра заборави, да исту генерише по уобичајеном методском поступку и надене јој "привремено име"-123456, где ће тај бројчани низ у сразу са својом жељом, корисник променити чим "уђе" на свој профил. То би и за др Петровића и за покрет и идеју коју представља, а да је то учинио те након тога "дошао" на Форум па одговорио на критике, свакако било много корисније него ова критика сопствене заборавности коју је учинио у емисији код Теше. Уреднички колегијум Поука је након ових неутемељених оптужби на свој рачун наравно спреман да уваженом др Драгану Петровићу помогне око пријављивања на Форум, а како би он, у духу демократичности био у прилици да одговори, како на критике, тако и на симпатије и речи подршке упућене њему и његовом раду, како на пољу наука где се етаблирао као носилац највиших академских степена, тако и кроз рад покрета у чијем раду учествује!
  37. 14 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Овом малог Брку питам што се није обриј’о. Каже: ”Нисам ја брко..! Ја сам свети Сава!”
  38. 14 points
    Таша

    Слике форумаша

    @Broken brate pa gde si !?
  39. 14 points
    Katarina1973

    samoca i druzenje

    Ja sam od nedavno na ovom forumu, pa ne znam da li sam uopste na "dobroj"temi, ali nekada osetim da mi bude lakse da podelim sa nekim tugu koju osetim. Imam 44 godine, veliku i lepu karijeru, ali sam sad shvatila da sam odvratno usamljena i da zelim potpuno druge stvari u zivotu: normalnog muskarca, decu, dom, setnje, prirodu i mnogo smeha... Ne znam koliko vas se naslo u ovakvoj situaciji, ali meni samoca u 4 zida pocinje da postaje zaista nepodnosljiva. Mozda ste nekada imali onaj osecaj: da mi je samo da cujem zivu rec i nekog pogledam u oci i pricam i bice mi dovoljno za jedan srecan dan... Ali, valjda ce se i to desiti.... Molim se Bogu da se to desi...
  40. 13 points
    Grizzly Adams

    Преминуо деда Добри

    Господ да га усели у Царство Небеско. Мада је он изгледа одавно тамо...
  41. 13 points
    Vladan3

    Muškarci, da li biste prisustvovali na ženinom porođaju i zašto ne ? ( Dnevna anketa)

    Отприлике се издешавало слично ономе што си описала (додуше без ломљења карлице итд.). Она је тражила да и ја будем тамо а ја сам се наравно сложио. Наш пријатељ анестезиолог је испословао да нам дозволе након што сам га уверио да сам већ видео свашта и да нећу да се комирам. Јесте, плашио сам се да је додирнем али само због свести кроз шта је прошла у смислу крхкости и осетљивости, али ме то није спречавало да се грлимо, волимо и радујемо и нас двоје и са малом плачљивицом. За мене је цео доживљај био мешавина радости, узбуђење, страха и неизвесности. Сестре су заборавиле да укључе припремну терапију за болове па су ствари кренуле низбрдо док није прорадио епидурал... Имала је низак праг бола и нису смели да се играју. Због свега тога нисам успео да снимим све како је она волела али сам снимио довољно. Сећам се да сам од узбуђења куму уместо о порођају причао да нам је стигао нови фрижидер... Растурали су ме сви од зезања годинама после тога Наравно да се естетика променила али иако се естетика и лепота природно прате не морају увек да се преклапају ако се људи стварно прихвате. Њу сам доживљавао и исто и другачије, рецимо и даље као лепотицу али сада и као јуначину и као мајку
  42. 13 points
    Познајем много добрих хришћана пушача, никада никог не би одлучио од причешћа због дувана, тим пре што не постоји никакав основ за то. Онда их треба по истом принципу одлучити због једења чоколаде, нездравих намирница, неуредног живота, преједања.....итд И тешки подвизи уништавају здравље, неки оци су задобили болести и нарушили своје здравље због претераног подвига да би спасили душу, ипак је акценат на нечем другом.
  43. 13 points
    На ову вест, сходном Уставу СПЦ и законом о Верским заједницама реаговала је и држава, па је наложила свим Тобако индустријама у Србији да одмах примене нове законске регулативе. Са великим жаљењем приватни сектор, који дубоко поштује владавину права, иако ће им новим указом опасти продаја дувана преко 50% применили су новонасталу регулативу Ad Markarijanus, и рано јутрос објавиле нове паклице цигарета. Ексклузиван снимак.
  44. 13 points
    Muramasa

    Položio za crni pojas.

    Položio za crni pojas.
  45. 13 points
    Фотографисао прву јагорчевину јуче а данас на истом мјесту
  46. 13 points
    Jeste i biće ! Juče u našoj školi
  47. 13 points
    Земља: Нарнија Град: Кар Паравел (у позадини)
  48. 12 points
    Augustinus

    Srbi plaćaju masne pare da bi oženili žene iz Albanije

    Није све тако једноставно, црно и бело. Нажалост, има много села која су опустела.... Много нежења, али слабо "МЛАДИ"... Већином су то људи који се баве пољопривредом. Треба устати ујутру пре шест сати, отићи у шталу, нахранити, покидати, помусти... Ко има коње и другу стоку, зобити, солити... итд. Шта да се ради, и ја рођен у таквом једном лепом домаћинству, на брду.. Милина Божија, дивна природа... Мојој мајци није било тешко, као српкињи да се уда за мог оца, јер је и она долазила из још већег домаћинства. Данас нажалост, девојке из тих домаћинстава беже из њих, а онима из града не пада на памет да иде у неко село, да устају у шест и хране краве, сире и кајмаче 40 км од града. За то су заслужне наше мајке, које уче ћерке како ће се удати за докторе и инжињере... ал нажалост нису сви доктори и инжињери. Која би девојка од Вас неудатих са форума дошла на једно лепо брдовито село, чист ваздух, лепа природа, пуно животиња, домаћа храна. Ја сам сеоски свештеник и имам преко 40 момака... Бирајте, лепи, високи, плави, црни, ниски.... какве хоћете, сутра могу да Вас удам. Још кад чују да је снајка из БГ, има да разгласе целој фамилији.... Неће вас ништа коштати, имате од мене гратис венчање, плус ја плаћам музику из свог џепа.
  49. 12 points
    Milan Nikolic

    Слике форумаша

    Пре неки дан било сунчано па смо мало снимали.
  50. 12 points
    Goku

    Коме смета мало пристојности и културе на форуму ???

    Поздрав, пошто ме сестре @ana čarnojević i @Svetlana Pecin-Saraguda прозваше да сам крив због закључавања теме "Коме смета отац Арсеније Јовановић ???" налазим за сходно да се, ето, оправдам и затражим канонски опрост. Да имам толику моћ и утицај на администрацију да мени испуњавају жеље и реагују на сваки мој миг, нисам до сада знао, ако је тако, лијепо. Да сам предложио да се тема затвори - јесам. (и сам постављач теме, прије мене захтијевао исто.) Кренуо сам читати од посљедњих па страница и ево на шта сам наилазио: Јесу ли ово ријечи утјехе? Мени личи на лично препуцавање. И да, јесте ми мучно на православном форуму читати како једни друге називамо глупим, безобразним, незналицама, сљедбеницима гуруа, и слично... (На крају испаде да је највише цитиран ВСБ, иако се са њим највише слажем, само што из поштовања према саговорнику не бих то тако експлицитнио рекао. Ето извињавам се, прво њему па онда осталима цитиранима) На крају, шлаг на торту је самозвани "ватрени апостол": Ако је и од трола - превише је. И још ја испадох рогат што указујем да на православном форуму не може тамо неки тањир да одређује кога треба искључити из Цркве и одвојити од чаше Спасења? Јесте, указао сам на све ово што је резултовало закључавањем теме. И опет бих. Као што сам и неколико пута указивао на сличне ствари на другим темама и раније. Да се не брукамо, без потребе. Ја сам у поукама тражио отприлике исто оно што је недавно и Катарина 1976, неку заједницу и дружење, мјесто гдје бих са људима сличним себи подијелио нека запажања, искуства, страхове радости... буквално ријечи утјехе. Ако су Поуке мјесто препуцавања и доказивања сопствене супериорности, извињавам се, погрешно сам схватио. Администрацији сугеришем да откључа спорну тему, како би се форумаши и даље могли овако фино "тјешити". Ја ћу се (још једном, као и сваки пут када ме нешто изнервира) мало повући са форума, да се мало дурим и глумим увријеђену даму, па се видимо за неко (краће или дуже) вријеме, кад ме прође. Знам, тежак је то ударац да форум остане без једног сошл медиа инфлуенсера какав сам ја, али преживјећете. Чуо сам да на интернету има и других садржаја па одох то мало да истражујем. Живјели, веселили се
×
Најбољи чланови - Живе Речи Утехе