Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 01/19/19 in all areas

  1. 18 points
    Lady Godiva

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    @ana čarnojević И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
  2. 17 points
    Драшко

    Слике форумаша

    Right now Ispred akademije gdje sam se nastudirao
  3. 17 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    Само вас гледамо! Поyy!!!
  4. 16 points
    Anika

    Слике форумаша

  5. 14 points
    Broken

    Слике форумаша

    Za svetom pevnicom. (mirišem na Dior Fahrenheit vintage :D)
  6. 14 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

  7. 13 points
    На данашњи дан, заправо вече пре њеног празника, света Ксенија Петроградска ми је буквално спасила живот. Имала сам удес у коме сам могла главу да изгубим, али прошла сам много безболније и убеђена сам да је то њена интервенција...А и ја сам учинила добро дело. Нисам тог момка тужила, јер бих му уништила снове, тек је уписао факс за државну безбедност и сигурно би био избачен, преклињао ме само да то не радим. Надам се да се мало дозвао памети и да није више толико јурцао по граду. Памтим и благодарим, моја света Ксенијице.
  8. 13 points
    Liga Džentlmena

    Слике форумаша

    Fantasticna cetvorka o. Jovice. Pavle, Bozidarka, Petka, Krsto.
  9. 13 points
    Anika

    Слике форумаша

    Eh taj Prag... budi lepe uspomene. Nekome je zadrhtala ruka...
  10. 13 points
    Anika

    Слике форумаша

  11. 12 points
    ana čarnojević

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    @Zoran Đurović Avo kad god prilazim putiru sa detetom koje ima autizam premrem sta ce da bude. Slava Bogu dete hoce da pridje ali uvek ima neki svoj put, nece da ceka, hoce ovuda, onuda, to ja ne mogu da kontrolisem...baci se na pod...i to kad se svi udide sa decom pa kao svi su nema boljih. djakon zna pa ga pozove preko reda kad je tu...ali nkad nemam mira. prosli put je odgurnuo svesteniku ruku, bilo mu je mnogo valjda, malo je uzeo, prosao izmedju svestenika i momka sto je drzao ubrus tako da me svestenik pogledao zapanjeno, da me spali...nekad nisam sigurna da su mu dobro izbrisali usta, jednom mu se prosula na majicu...ma svasta, ziva nisam svaki put. jako se plasim da ne prospe ne znam zasto svaki put moram da strepim, nekako mi se cini da ce Gospod da me isamara na taj nacinsvaki put kad pridjemo,ako nisam bila dobra te nedelje. ponekad jednostavno nemam snage jos za taj stres da strepim kako cemo da sacekamo u porti da svestenik pozove, pa kako ce biti kad prilazimo...i dodje mi da ne odem. pa se odvucem. ne ulazim u crkvu dok traje liturgija, da ne smetamo, ali bude hladno...pa sta je on skrivio da ne moze ni na liturgiji da bude. ceo zivot nece biti prihvacen nigde i sad i u crkvi moram da strepim.
  12. 12 points
    Nikola Stojanovic

    Слике форумаша

    Za akciju opet redi, al da fotka nikak.
  13. 11 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    Ми кажемо на литургији: Љубимо једни друге, а сви остају као дрвене Марије. У старој цркви су се љубили међусобно, и то у уста. Са увођењем "тајних" молитава и кашичице, изгубило се и љубљење (почетак декаденције још од 4. века, Јустинијан покушао да то заустави, издао законе, али за џ.). Само се у ваздух љубе сада попови и владике, а руку љубе или из лажне скромности или што заиста виде саслужитеља у другом. Верници се не љубе. Ја у олтару се изљубим и са чтецима. - Негативно би било када би неко љубио иконе после причешћа мислећи да ће и нешто "више" да задобије. Ако љуби те свеце што их воли, онда је то добро. - Сулудо је веровати да ће причешће отићи у афедрон (вц), односно да овом бригом, ће остати само на нама и у нама. Нама причешће остаје на уснама и брковима (и бркатим женама и игуманијама), па је брисање убрусом више симболичке природе и показатељ да се бринемо о светињи. Да је крв Ис и тело свето, то се подразумева, тако да имамо представе и у Студеници где анђели скупљају ту крв, као што и посуде у којима их скупљају не држе голим рукама, него покривени одеждом. Али, то су и ствари царског церемонијала, као и канонске дисциплине да само посвећени узимају и држе свештене посуде. Међутим, имамо и здравију праксу, изражену у канону 101 Трулског сабора: Онај ко узима причешће, нека крстолико склопи руке; не сме да донесе неку посуду у коју би ставио причешће, јер је достојнија слика Божија - човек, од бездушне твари. Да се одлучи онај ко то чини, а такође и онај ко тако даје и причешће. Све је ово тешко прихватљива пракса. Јер, причешће је ствар коју варимо, али и коју избацујемо из тела. Да ли ћеш пљунути после причешћа, или се попишкити, свеједно је. Исусова крв и комади меса су прштали по Голготи. Јер оно што ми једемо није само материјално тело, него његово васкрсло. Ако би мислили да једемо неко месиште, или комад од Исуса, он би давно био конзумиран, јер милијарде су се причестили тим телом, а онда и било необјашњиво како иструне тело попа или владике или неког верника који се стално причешћују, јер тело Хр је нетрулеживо. Ако се причешћујемо трулежним телом, нема живота у нама. Труло не може да ти да живот. Зато је једино могуће говорити о есхатолошком Христу са којим се причешћујемо, а који је исти јуче, данас и сутра. То је нетрулеживи и јединити Христос у коме учествујемо. Миш који би појео причешће (има таквих случајева) не би био свети миш нити причешћени. Христово тело је мистичко, и оно сакупља све од века свете. И као такво пролази кроз све. Зато је бесмислено пречити женама када имају циклус да се причесте (св. папа Григорије Двојеслов је био за ту праксу, упркос нашем Дионисију Великом који је женама у мензису забрањивао и улазак у цркву). Слични проблеми су се постављали и ако су некоме крвариле десни, па да ли може да се причести. Али, велим, то је крајње неадекватно разумевање онога што је причешће. - После причешћа, не требају додатне и приватне молитве, да некоме то поп чита, нити мољење заступништва светаца, али да се љубе иконе и особе, то је потпуно разумно. Ако тиме изражавамо љубав према овим светима и особама које су нам драге.
  14. 11 points
  15. 11 points
    grigorije22

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Pomenite moga preminulog oca Miroslava.
  16. 11 points
    Јуче, на заупокојеној литургији, док сам, стојећи у реду за причешће, по ко зна који пут чуо ове речи, и разумевао их као да се односе на моје грехе тј. да је сваки мој грех издајнички пољубац, као што на свој начин и јесте, мисли су ми одлутале у другом правцу и разумевању овог дела молитве... Ако се под Јудиним целивом разумеју наши греси, има ли смисла на свакој литургији обећати да их нећемо поновити ако као људи и хришћани знамо да ћемо то (скоро сигурно) урадити опет? Овде није спорно то да ми заиста не желимо да поновимо своје грехе и имамо искрену жељу да то обећамо и одржимо, али, ипак, искуством знамо да то (најчешће) нећемо испунити... Зашто онда обећавати да ћемо испунити нешто што знамо да нећемо моћи? Јер мислим да ми и немамо моћ да никада (опет) не сагрешимо него само да се трудимо у том правцу. А ако смо искрени према себи онда знамо да некада немамо чак ни тај труд... У том светлу ми се појавила мисао да се под Јудиним целивом можда мисли на нешто друго, неки други промашај у односу према Богу, а не примарно на наше (нажалост) уобичајене грехе. Да се мисли на нешто што ми имамо моћ да урадимо, што можемо да обећамо, макар са већом надом на испуњење него у односу на наше страсти и слабости. Јуда је својим целивом окончао своју издају и коначно окренуо леђа Христу, до тог тренутка је можда могао и да се предомисли и да му буде опроштено као Петру али тим целивом је он рекао да се више никада неће вратити Христу, никада тајној вечери, никада осталим апостолима. Може да се каже да су и Јуда и Петар три пута издали Христа: Јуда одласком првосвештеницима, учествовањем на вечери са намером издаје и коначно целивом а Петар са три узастопна одрицања од Христа. Али Јуда се након целива склонио од свих апостола и гледао са стране одвијање страшних догађаја који су уследили а Петар је бризнуо у покајни плач и вратио се осталима. Јуда је након свега у очајању извршио самоубиство а Петар је упркос свему са осталима дочекао вест о Васкрсењу. Петар није дозволио да га грех одвоји од Христа, није трећим одрицањем коначно окренуо леђа и отишао на другу страну. Зато мислим да можда има више смисла Јудин пољубац схватити као издају милосрђа Божијег и Цркве напуштањем и удаљавањем од причешћа, литугије, Цркве, Христа због било чега што смо урадили или нам се десило. Као када би рекли: нема везе што си ми све до сада опростио и увек ме прихватио, нема везе што сам и даље ту захваљујући теби, нису ми битне ни многе утехе којима си ме посетио, важније ми је што нисам задовољан собом и што нисам достигао оно што сматрам да је потребно. За разлику од наших грехова мислим да ми имамо већу моћ да у молитви пред причешће обећамо да ћемо се увек вратити Богу шта год урадили или нам се десило. Да ћемо увек доћи по опроштај, помоћ, молитве свих у Цркви, да никада нећемо окренути леђа у очајању па макар у себи и пузали пред Чашом... Мислим да тако нешто можемо да обећамо, а нарочито у осећању захвалности за сва добра која смо у Цркви примили и поред свега што смо урадили од када знамо... Можемо да обећамо да упркос својим гресима нећемо учинити коначну издају свих молитви које су принете за нас и свега онога кроз шта смо са Црквом прошли и Царства ка којем сви идемо.
  17. 10 points
    Е драги људи, улепшасте ми дружењем на овој виртуелној агори један усрани дан. И зато су Поуке нешто најбоље што се "нуди" на српском интермечном небу... Одо да спавам... Распуст је, деца у селу, жена и ја к`о момак и девојка...
  18. 10 points
    Бог је дао да проживим 26 година са вољеним човеком у љубави и срећи. Удовица сам од 2011. године и мајка две одрасле кћерке. После дугог периода борбе са тугом, где се живот сводио само на функционисање и преживљавање, недавно сам осетила промену, схватила и прихватила да могу да кренем даље. Желим поново да се дружим, да укључим нове људе у свој живот. Веома ми се допао овај форум, ни сама не знам како налетех на њега. Прихватам Божe вољу Твоју. Слава Теби и хвала на свему!
  19. 10 points
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: О причешћу

    Види, драги брате, ми позивамо: Са страхом Божијим, вером и љубављу, приступите! То је све што се тражи. Постови, исповести, молитвања, разговори са савешћу, доброчинства и све што ти може пасти на памет, су наше приватне (донекле) ствари. Савест, ако је нисмо спалили, свагда нас осуђује. Али кроз изграђивање живота у Богу, савест постаје здрава и не претвара се у закон или полицајца или да нас вргава у очајање. Ту настају патологије и прелести, како се називају у духовној литератури. Нема разлога да се неко не причести осим ако није под црквеном забраном. Имао си зубобољу, попио си лек, причести се. Пио си воде јер служба почиње у 10.30, а траје до 13., причести се. Итд...
  20. 10 points
    Ствар је много једноставнија. Причешћујући се ми учествујемо у ОНОЈ истој Тајној Вечери. Не у некој комеморацији те Вечере. Телепортујемо се, ако хоћете, у присуство Христа и Апостола, и ту се одричемо Јудиног дела. И присаједињујемо осталим Апостолима. Не издајемо Христа непријатељима, не продајемо га за сребрењаке. А за наш живот то значи, да не треба да лицемеришемо у свом односу према Христу, да не глумимо, не претварамо се.
  21. 10 points
    Podseti me fotka, jedna od najlepsih koju sam vido. Fotka govori hiljadu reci. Inace nije moja, sa net-a.
  22. 9 points
  23. 9 points
    Vojvodjanska polja žitonosna
  24. 9 points
    Srpska pravoslavna crkva u Lovćencu. Znam, znam ruke u džepove, nisam bila prisutna
  25. 9 points
    Ромејац

    Тема јасна из прве поруке

×