Jump to content
  • Значајно
    Поуке.орг - инфо

    Патријарх Павле: Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника?

    Резултат слика за причешће патријарх павле
     
    Приликом причешћивања, поједини свештеници бришу каишчицу после причешћа сваког верног, док већина то не чини. Први сматрају да су практични и предострожни, док други осуђују овакав поступак сматрајући да се њиме уноси забуна међу верне, да је знак маловерности, не одговара догматски, итд. С обзиром да је у питању највећа тајна наше вере, какав став треба заузети у овом питању, не само ради једнообразности?
     
     
    ОДГОВОР: Ово питање, колико ми је познато, први је код нас изнео и о њему опширно писао, између два рата, архимандрит др Петроније Трбојевић. Али је становиште о потреби увођења више кашичица за причешћивање, или брисање једне после причешћа сваког појединца усвојио још раније, тако да је септембра 1911. год. поднео Светом синоду у Сремским Карловцима представку којом је тражио да се званично уведе овакав поступак у целој Карловачкој митрополији. 
     
    У тој представци, поред хигијенског разлога ("да заједничка кашика, особито без темељног брисања, може да пренесе разне болести"), и естетског ("многог причесника тако рекући језа ухвати, кад помисли у колико је уста била та кашичица без икаквог чишћења и брисања"), наводи он и један догматски разлог у коме расућује овако: Сем теплоте, Светом причешћу се не сме ништа додавати. Међутим, како се на кашичицу, при причешћивању, ухвати мало пљувачке, која се, кад се кашичица поново умочи у Свету чашу, делимично опере и помеша са Светим причешћем: "Ако се кашика сто пута у уста причесника метне и понопо у путир спусти, може се замислити случај да ће се вино (крв) у осетној мери променити. Онда постаје овај догматски разлог важнији од првих двају разлога".
     
    Крајем исте године, Свети синод је на ову представку донео следеће решење: "Молба се ова не уважава са разлога што се Света црква постарала и има довољно средстава да се верни очувају од заразних болести, а наведени квази догматски разлог нема никаква основа".
     
    Незадовољан оваквом одлуком Светог синода, архим. Петроније достави исту представку Јовану Ж. Бути, уреднику "Православља", богословског листа који је излазио у Сремској Митровици, да се онде објави. Но овај одбије њено штампање у листу с образложењем: "Ни хигијенски ни естегски разлог не може да ме увери о потреби промене у начину причећивања. Догматски разлог нисте никаквим аргументима потврдили. Шта више, догматско учење по овом предмету убија и она два разлога, на први мах основана и оправдана. Зашто? Ако је учење наше Цркве истинито... онда је Свето причешће огањ који сажиже сваку нечистоћу не само душе. него и тела. 
     
    Благодат Божја колико утиче на душу толико и на тело; свештеник се моли да причешће свето буде во исцјељеније души и тјела. А тело болује не само од похоти плоти - него и од разних болести." На крају Бута вели: "Ја се не бојим инфекције у причешћу, а нисам још чуо да је и један свештеник био заражен тим путем. После I светског рата, јула 1921. год., поднео је архимандрит Петроније овакву представку Светом синоду Српске цркве, али и тада без позитивног резултата.
     
    Према речи Господњој, у Цркви се кроз векове веровало да је Свето причешће "хлеб који је сишао с неба, а не као што су оци јели и помрли. Ко једе овај хлеб живеће вечно" (Јов. 6, 58). Причешћујући се, ми постајемо једно тело с Христом Животодавцем. Који се достојно "причешћује телом и крвљу Христовом бива истог тела и крви с Њим", вели Свети Кирило Јерусалимски." Врло лепо објашњење како то бива даје нам Свети Григорије Ниски: "Мало квасца све тесто према себи уиодоби. Тако обесмрћено Богом телоГосподње, будући у нама, све претвара и мења према себи".
     
    Још детаљније излаже о томе Никола Кавасила велећи да је Свето причешће права храна за Цркву Његову. "И (Црква) причешћујући се њима, не претвара њих у људско тело, као што бива са којом било другом храном, него се она (Црква) претвара у њих, пошто јаче надвлађује. Као што гвожђе стављено у огањ само постаје огањ, не претвара огањ у гвожђе. И као што усијано гвожђе не видимо као гвожђе, него просто као огањ, иошто се особине гвожђа потпуно губе због огња, тако и Христова Црква, кад би је ко могао видети онда кад се сједини с Њим и причести се Његовим телом, не би видео ништа друго него само Господње тело". Стога Црква верује да верни поставши причешћем једно тело са Христом, и дошавши тако у додир са Његовим божанским енергијама, не само да не могу да се заразе преко Светог причешћа, него да је оно извор живота и здравља. Свети Јован Кронштатски помиње више случајева исцељења од разних болести после Светог причешћа: "Колико сам пута - вели он - имао прилике да видим болеснике истопљене као восак од болести, потпуно малаксале, умируће, а који су после причешћа божанским тајнама, по својој срдачној жељи, или по мојој препоруци, на чудесан начин брзо се опорављали", па износи случај једног старца, једног ученика ниже гимназије, синчића трговца, старице, једне девојчице, одраслог човека итд.
     
    Кад би онако бивало како вели архим. Петроније Трбојевић, и кад би се преко причешћа ширила зараза, то би већина свештеника, особито физички слабијих, боловала од најразличнијих заразних болести и многи од њих већ давно помрли. Међутим, стварност показује сасвим друго. Велики број њих доживљава дубоку старост и умире од болести које нису заразне. У просеку свештеници су дуговечни људи. А тако је било и у старије доба кад су, пре увођења кашичице, сви верни причешћујући се, иили из истог путира.
     
    Питање које поставља архимандрит Петроније Ј. Ж. Бути, на изјаву овога да се не боји инфекције у причешћу: Би ли он употребио причешће у које би усули цијанкалија? сасвим промаша циљ, јер не може бити да и сам архимандрит није примећивао да је друго "могућност" заразе, а друго "извесност" цијанкалија. То пак што сео указивању поштовања Светим тајнама, тако и искључење могућиости штете која би могла наставити за здравље верних кад би у таквом путиру стајало вино, које не постаје одмах, чим се улије у њега, крв Христова. 
     
    Било би прекомерно уздање у милост Божју, у најмању руку лакомисленост за сваку осуду, недостојна нас као сарадника, помоћника Божјих (1 Кор. 3,9), кад би свештеник знајући да је вино било у неодговарајућем суду, или заражено каквим вирусима, или отровано, да га употреби за причешће. Јер треба схватити да ми верни не мислимо да је Свето причешће хемијско средство за неутрализацију отрова, те да се може у том циљу употребљавати, или с њим тако експериментисати, него пре свега и изнад свега божанско средство за духовно уздизање, ослобођење од греха, задобијање живота вечног и васкрсења у последњи дан (Јн. 6, 54). 
     
    У хришћанству је свагда било главно, и "једино од потребе": задобити "уместо земаљског-небеско; уместо привременог-вечно; уместо трулежног-нетрулежно". Све привремено, телесно долази у други план. Зато се у молитвама све три Литургије свагда налазе прозбе о вечном,11 а о телесним потребама, здрављу и другом ретко.
     
    Може звучати парадоксално ако сада, после свега онога што смо изнели, кажемо да се у Цркви свагда знало да Свето причешће заиста може бити узрок слабости и болести, па чак и смрти. Говорећи о приступању телу и крви Христовој, Свети апостол Павле вели: "Зато су међу вама многи болесни и доста их је умрло..." (1 Кор. 11, 30). Но ту он не говори о зарази од бацила, бактерија и вируса, добијених преко причешћа, него о опасности за онога који "недо- стојно једе хлеб и пије чашу Господњу". 
     
    У молитви Литургије Светог Василија Великог "Боже наш, Боже спа- сати... ниже немошчна душсју и тјелом от јеже недостојње сих прича- чатисја". Тумачећи ово место 1 Коринћанима, Свети Јован Златоуст вели: "Многи у недоумици питају један другог: Откуд настају превремени смртни случајеви, откуд дуготрајне болести? Узрок многих, говори он (Павле), од ових нзненадних невоља налази се у гресима".в Зато све своје старање хришћанин и данас треба да упути у правцу избегавања греха. Здравље душе дејствоваће онда на здравље тела.
     
    Вековно искуство, дакле, и пракса Православне цркве не даје за право схватању архимандрита Петронија 'Грбојевића и оних свештеника који, из бојазни од заразе, траже увођење више кашичица, или брисање једне после причешћа сваког верног.
     
    На крају указаћу на један случај за који сматрам да има места да се изнимно поступи друкчије. Мислим, наиме, да треба узети у обзир постојање света преосетљивог, у већој мери гадљивог, код кога долази лако до повраћања и коме би пастир-духовник требало на неки начин да снисходи и олакша приступање Светом причешћу. Но и то би се могло извести без прибегавања неким ванредним мерама. Док такав верник не ојача и не савлада у себи ову слабост, мислим да би му се, изузетно, могло допустити да се причести на почетку, пре свих, или сасвим на крају, после дељење антидора, кад је путир већ пренесен на проскомидију и кашичица по причешћу отрвена. На тај би се начин њему изашло у сусрет, колико је могуће, без непотребног изазивања питања и уношења недоумице код осталих верних.
     
     
    Извор: Поуке.орг


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 3 часа, Логос рече

    Ако је учење наше Цркве истинито... онда је Свето причешће огањ који сажиже сваку нечистоћу не само душе. него и тела. 

    И ту је крај сваке озбиљне приче. Ако је учење Цркве истинито, а јесте, шта значе онда те приче? Којем Богу то човјек вјерује? И на шта Га своди тим питањима, утјерујући Га у раван своје личне немоћи пред вирусима? Отприлике овако то изгледа: Вјерујем, Господе, и исповиједам да си ти ваистину слабији и од једног обичног вируса.

    Има ли краја безумљу модерног човјека?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 7 часа, slovoA рече

    И ту је крај сваке озбиљне приче. Ако је учење Цркве истинито, а јесте, шта значе онда те приче? Којем Богу то човјек вјерује? И на шта Га своди тим питањима, утјерујући Га у раван своје личне немоћи пред вирусима? Отприлике овако то изгледа: Вјерујем, Господе, и исповиједам да си ти ваистину слабији и од једног обичног вируса.

    Има ли краја безумљу модерног човјека?

    Tako je

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 3 минута, Иван Ц. рече

    Апсолутно

    Mislim da će zabraniti lekari. Sam Patrijarh je rekao, da nam je slediti uputstva državnih organa. Vi ne biste dezinfikovali Žlicu ili se plašili virusa iz drugih razloga, dozvolili celiva na ruku i ostale opasne stvari? ( Sve ovo pitam jer mi je naglasak na druge ozbiljne stvari a ne toliko sam čin primanja Tela i Krvi Gospodnje.

    Videćemo u narednim danima.

    Šta kažete o plastičnoj Kašikici naprimer?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Немам разлога за страх, свакако разлог за опрез је ту. Поштујем оно што кажу државни органи, служим свету Литургију, причешћујем се и верујем да

    ће Господ наћи начин да ово пребродимо.

    Не размишљам о пластичним кашичицама...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 25 минута, Иван Ц. рече

    Немам разлога за страх, свакако разлог за опрез је ту. Поштујем оно што кажу државни органи, служим свету Литургију, причешћујем се и верујем да

    ће Господ наћи начин да ово пребродимо.

    Не размишљам о пластичним кашичицама...

    Hvala oče hteo sam da vidim vaš pogled.

    Inače danas su izgleda smanjili na 20 ljudi u zatvorenom prostoru.

    Nadam se odgovornih ljudi, da ne trče oni sa kašljem i temperaturom tražeći lek od Lekara duše i tela. To bi mi bilo van pameti.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Nadam se odgovornih ljudi, da ne trče oni sa kašljem i temperaturom tražeći lek od Lekara duše i tela. To bi mi bilo van pameti.

    Наравно... ово је ствар личне одговорности према другоме.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 13 минута, Иван Ц. рече

    Наравно... ово је ствар личне одговорности према другоме.

    Da ali bi bilo lepše da se smanji taj oganj koji sažeše sve, bilo bi manje bukvalista. Pri tom bi čuvao taj postojeći oganj samo u temama dogmatike a ne i da besedim o tome.

    Nije problem sama beseda (Logos), već su problem oni manji logosi, koji udju u Crkvu i celivaju sve živo oko njih, jer će to oganj sažeti.

    U ovakvim situacijama bolje je besediti bez ognja.

    Na vratima Crkve bi trebalo staviti uputstvo zvaničnih organa, kad ga je sinod već ionako prihvatio.

    A ja sam mišljenja da Crkva treba imati veću svest od države i da su uputstva već danima nazad morala da stoje.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 11 минута, Вукашин рече

    @Иван Ц. Како је код вас у епархији, нема неких посебних мера? 

    Пратимо ситуацију и препоруке државних власти, без икакве панике... Видећемо у даљем периоду, али литургија не сме стати, како год да буде, нити да вршимо дискриминацију према људима...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    Управо сада, Иван Ц. рече

    Пратимо ситуацију и препоруке државних власти, без икакве панике... Видећемо у даљем периоду, али литургија не сме стати, како год да буде, нити да вршимо дискриминацију према људима...

    Ма то је најважније. То сам већ написао, престанак служења и катанац на врата је већи пораз од сваке епидемије.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    Пре сат времена, Иван Ц. рече

     

     

    Не разумем шта прича овај "шта срби обожавају и чему обично слепо верују", о чему прича?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...