Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Guest
    Guest

    Живот и акатист свете блажене Љубови Рјазанске

    Sign in to follow this  

      Угодница Христова блажена Љубов Рјазанска - наша света заступница. „Љубушка наша“– тако једноставно, срдачно је назива наш народ и са посебном нежношћу и побожношћу чува спомен на ту угодницу Христову. Њен живот је протекао у тешко време за Русију. Револуција 1917.године, грађански рат, гоњење на Православну Цркву... Али Бог је милостив. За утеху и укрепљење верних Он шаље своје угоднике. Тако се за Рјазане јавила блажена Љубав, дивни украс граду Рјазану.

      Захваљујемо се вредном о. Животију из Параћина на преводу специјално за Поуке.орг које Вама дају на молитвену радост и ојачање.

    (слави се 21/8.фебруара и 23/10.јуна на дан

    празновања Сабор Рјазанских светих)

    Љубав Семеновна Сухановска родила се 10.септембра/28.августа 1852.г. у Рјазану, у породици сиромашнога мештанина Семена Ивановича Сухановског и његове супруге Марије Ивановне. У то време они су имали два детета: Василија и Григорија (умро 1855.г.) .После три и по године родила им се још једна девојчица. Млађу Љубовину сестрицу су назвли Олга.

    Љубушку су крстили два дана после рођења,-30.августа у Никољској цркви, коју су после тога, зато што је њена купола до реконструкције, 1904.г. била највећа у граду, у народу називали Николај Дуговрати или Николај Високи. Крштење у Николаевовисокој цркви је обавио старешина цркве протојереј Петар Димитријевич Павлов, отац познатога научника Ивана Петровича Павлова.

    Познато је да је 1873.г. Марија Ивановна са породицом живела у петом кварту, у Астраханској улици. 1881.г на углу Владимирске и Воскресењске у крилу зграде број 660. која је припадала црквењаку Анисији Александровној Лебедовој. Почетком 1903.г. до своје смрти Љубушка је заједно са мајком и сестром живела у улици Затиној, бр.646. поред куће њиховог духовнога учитеља претојереја Јована Космича Добротворског, који је био у цркви посвећеној Уласку Христа у Јерусалим. У дому о. Јована у време гоњења цркве живео је неко време и свештеномученик Јувеналије (Масловски) ,архиепископ Рјазански и Шацки.

    Сухановски су живели веома бедно и скучено.Марија Ивановна, Љубушка и њена сестра Олга су биле смештене на 4,4 квадратних хвати[1]. Тако мале стамбене површине није било ни у једној породици града Рјазана.Семен Иванович Сухановски је у то време умро. Оставши без хранитеља, породица Суханових је постала једна од најсиромашнијих у Рјазану и зато је њихов духовик о.Јован Добротворски често посредовао код градских власти за материјалну помоћ за њих.

    Сухановски су живели побожно. И Господ их није оставио. Кроз Љубушку је Он излио благодат Своју не само на Сухановске, него и на све Рјазане.

    Ево како описује схимонахиња Серафима (у свету Јелена Александровна Масалитинова) вољу Божију јављену кроз блажену Љубов Рјазанску: „Љубов се винула духом ка Господу, а тело је било одузето: у току петнаест година она није могла да хода нити да стоји на ногама. У соби где је она лежала била је икона светога Николаја Чудотворца и Љуба му се молила и свом душом је волела светитељ. Она је знала, колико многих добрих дела је он учинио људима. Но, ево дошло је време и Господ је погледао на немоћну слушкињу и кроз угодника јој је открио вољу Своју. Једном када је Љуба у дому била сама,јавио јој се сам свети Никола Чудотворац. Њена мајка кад се вратила, ушла је у собу, и видела Љубу како стоји на ногама. Видевши је она је задивљено упитала: „Кћери моја, да ли си то ти. Како си стала на ноге? Љуба је подигла реке ка икони светитеља и казала:„Јавио ми се угодник Николај и каже ми: „Устани Љуба и ходи, и јуродствуј“, - и ја сам стала чврсто на ноге, а он је постао невидљив“.

    Мајка је била веома обрадована тим догађајем, али заједно са тим се и ожалостила пред назначеним јуродством кћери. Не размишљајући одмах је отишла свештенику своје цркве. Све му је казала и затражила савет. Свештеник чувши одговорио је: „Воља Божија, не задржавај кћер, нека иде и јуродствује,о д Господа се исправљају кораци човеку“. Мајка се покорила вољи Божијој... Од тога времена Љуба је почела да се усрдно моли у Рјазанским црквама, посебно у Казанском женском манастиру, где је дуже време живела код неких сестара, а често и код игуманије, умне, образоване и духовне жене племићкога порекла.

    Под сенима камених сводова у тајанственом полумраку светлуцавих кандила гледали су на Љубу светли ликови угодника Божијих и позивали су је наподвиг и чули су речи које јој је казао Спаситељ ... и сазревала је у њеном срцу жеља ка подвижништву. И по вољи Божијој, она је примила на себе подвиг затвореништва при чему је тај затвор био необичан. Љуба је закључала себе у своме дому између пећи и зида. У суштини то и није био само затвор него и подвиг столпништва.

    Несумњиво је да се у том период у код ње формирала личност јаке воље и узвишене душе. Како се она молила, шта је у то време видела и чула, све је то само Богу познато.

    Али прошло је време... Љубушка провевши у затвору три године, изашла је из њега. Можда је на то она имала упутство са висине, јер када би прошло време, подвижници су по вољи Божијој остављали своју самоћу и ишли су да служе људима.

    Молитва за друге, добри савет, ласка, нежност, жеља да упозори некога на опасност, састрадање са људима постали су јој судбина. Љубу су често виђала на улицама Рјазана. Она је улазила у продавнице трговаца и узимала је без питања оно што јој је потребно. Трговци јој нису бранили, нису је терали, они су се радовали: па то је било тачно приметно, зато што им је тога дана трговина била успешна. Врата се нису затварала. Поједини трговци су је сами позивали, али блажена претварајући се да их не чује само би прошла поред њих.

    Понекад би Љуба уморно од ходања села на терасу нечијега дома и људи би јој давали нешто од хране. Од једних би радо узимала,а од других није. Оно што је узела, кући није доносила – раздавала би другим сиромашанима. Бедни и сиромашни су је познавали и волели. Љубушка је овладала даром предвиђљања. Било је много људи који су се бојали Љубине прозорљивости. Било је и таквих који нису веровали и смејали се над њом. Она је све трпељиво подносила, осмех јој се никако није скидао са лица, који је уобичајеном љубазношћу изражавао велику снагу воље. Љубов Семеновна, или како су је у народу душевно називали, Љубушка облачила се просто. Носила је одећу украшену цвећем и мараму, једном плаву, други пут ружичасту. Посебно је волела ружин цвет и хтела је, после смрти да њен ковчег буде постављен материјалом розе боје.

    Љубушка је према свима била добра, нежна, али једна девојка, како се сећају очевидци, плашила се Љубушкине прозорљивости. Девојка је била прилично добра, али се у њој појављивао нехотичана страх. Некако она је устала рано ујутру и почела је да потпаљује самовар. Почела је да распаљује треске, и погледала је на прозор и види, да на капију улази Љубушка. Девојка се пренеразила, потрчала је брзо да затвори врата, да не би ушла блажена. Али Љуба је стала на праг и почела да говори: „Е, ја сам пожурила, бојећи се да не затвориш врата“. Затим је извадила из џепа чололадну бонбону и дала јој је рекавши: „Ево ти бонбона,обавезно је поједи. Сама је поједи и никоме не давај. Девојка је урадила како јој је рекла Љубушка, и од тада је код ње нестао страх, и она је сваки пут радосно сретала блажену.

    Посећујући некада своје познанике и знајући где у дому стоје маказе и папир, Љубушка их је узимала и изрезала би некакву фигуру. И после је њему то давала, и та ствар би била предсказање. А онај ко се плашио ових прорицања он би претходно сакрио маказе. У таквим случајевима блажена би исцепала фигуру од папира рукама и свеједно би је дала одређеној особи претсказање. Некоме ко је кретао на пут дала би коња или локомотиву, ко је требао да ступи у брак – круну, ономе пак ко ће умрети – ковчег. Ове фигуре је правила веома вешто. Дала би их ћутећи и одлазила би. И дешавало се како је предсказивала.

    Искушеница Ефросинија је живела у Казанском манастиру у Рјазану са монахињом Артемијом. Понекада ју је посећивала сестра, која је много желела да буде примљена у манастир, али је нису примили јер је била још врло млада. Једном је дошла та девојка у манастир и поново је почела да прича о својој жељи да буде монахиња. У то време је дошла матушки Артемији и Љубушка. Она је узела са комоде маказе и велики лист папира и спретно почела нешто да реже. И то изрезано је потом ставила на сто. А шта је тамо било? Круг, као манастирска ограда, и клирос (певница). Тада показујући младој девојци, Ефросинијиној сестри на клирос, рекла: „ево,где ћеш певати, ту ћеш и читати“. Прошло је време и та девојка је отишла у манастир. Дали су јој послушање за певницом. Показало се да оно има ретки глас женски бас. Поред певања за певницом она је имала још једно послушање: – читање „Апостола“, тј.,Дела апостолских и посланице светих апостола. Само су две монахиње у манастиру имале такав глас и оне су се међусобно смењивале за певницом, а друга је читала на литругији „Апостол“.А када су затворили манастир,она је певала у другој цркви све до своје смрти.

    Љубушка је далеко раније предвидела затварање Казанскога манастира.Неким остарелим монахињама је рекла: „Ви ћете своје кости оставити у манастиру, али друге неће“. И дошао је тај тужни дан кад је манастир затворен. Колико је само суза проливено, колико је бола поднето“. - Шта да очекујемо убудуће“,невољно су постављале себи то питање свака од монахиња, напуштајући драги им манастир.

    Након манастирске тишине, живот у свету је плашио многе од њих. У срцима њиховим била је забринутост а пред њима неизвесност. Тога дана у манастир је дошла Љубушка. Узнемирене и потресене сестре су је окружиле. Она је била озбиљна и усредсређена, скоро да ништа није рекла, само је рукама радила спретно, и као и обично: парче папира, маказе... По лику изрезаних фигура све је постало јасно – ко ће се удати, ко ће умрети, ко ће живети сам, а ко ће живети поред цркве и радити. Једној матушки Љубушка је изрезала цркву са колибом и звонаром и рекла јој је: „Ту ћеш живети и неће ти недостајати хране“. Десет година је та монахиња живела поред цркве Ваведења Пресвете Богородице, радећи различите послове. Њен посао је био да звони.

    Многе сестре су се после тога сретале и сетиле се шта им је изрезала Љубушка и потврдиле су да су се њена предсказања испунила.

    Било је и других случаја прозорљивости блажене Љубови. „У нашу породицу“, причала је једна жена, која је познавала Љубушку, - „она је долазила као у своју и све нас је волела. У то време у Москви је умро мој отац. Моја мајка је решила да га превезе у Рјазан и сахрани га на Лазаревском гробљу. И поред највеће жеље тешко је то било да се учини, али пренели смо га и сахранили у Рјазан. На сахрани је била и Љубушка. Почели су да копају раку, а она је отишла сама недалеко у страну и почела да копа јаму. Видела је то наша бака и прекорно јој је рекла: „Љубушка, шта то радиш ? Копаш други гроб, а ми ни овај нисмо ископали“. Она је одговорила: „А ми ћемо ту сахранити врапца“. Ускоро је у нашој породици умро дечак стар само два месеца. Тада смо разумели за кога врапца је она копала гроб.

    У једној породици било је троје деце, а четврто је било на путу. Једном је отишла код њих Љубушка и рекла је домаћину:„Константине Павловичу, узмите ме за жену“ и пријатно се насмешила. Он се такође насмејао на њене речи и одговоријо је: „Да, ја би вас Љубов Семјеновна, радо узео за жену, али шта да радим са мојом женом. Пелагијом Федоровном? Овога пута Љубушка је као што се дешавало и раније, сасвим отворено рекла: „Она ће умрети“. И стварно жена је умрла на порођају, оставивши иза себе четворо деце. После сахране била је велика даћа. Била је позвана и Љубушка. Седела је немо за столом ћутећи, не гледајући ни у кога, а када је устала од стола и отишла, од тада никад више није ушла у ту кућу.

    Позивали су Љубов Семеновну не само на сахране него и на свадбе, сматрајући да ће њено присуство донети младенцима срећу. Али није увек било тако. Један богати рјазански трговац удавао је своју кћер. Позвано је много гостију са невестине и младожењине стране. Свадба је била раскошна: богато сервирани столови музика, цвеће. Младожења је веома вешто скривао своју страст према пићу, и нико у њему није видео пијаницу. Како је било велико запрепашћење свих гостију и невестиних рођака, када је Љубов Семеновна, не познавајући од раније младожењу рекла веома гласно за столом: „Младожења је тешка пијаница, а ова млада неће бити срећна“. То је покварило весеље и покајали су се што су позвали блажену. Али касније, када су се уверили у истинитост тих речи, волели су је и уважавали као и раније.

    Једном је Љубушка дошла у свој дом. Тада је још био жив њен деда. Десило се тако да када је код деде дошао кум, у то време је дошла и Љубушка. Кум је одлучио да се мало нашали са Љубушком и упитао је: „Дакле, Љубов Семеновна, кажи нам, када умреш коме ћеш оставити своју кућу“. Блажена се насмејала и одговорила: „Војницима“. Они су почели да се смеју над њеним речима. Тада нико није могао ни да замисли да ће њена кућа бити срушена и да ће на том месту бити подигнут војни магацин за војну опрему. И тако, место где је стајала кућа, остало је војницима.

    Једном су се три девојке пријатељице спремале за испит. Чуле су за Љубушку и решиле су да је питају како ће проћи на испитима. Замишљено учињено. Дошле су, и још нису прешле ни праг њеног дома, она их је пријатно дочекала: „Ево дошле су код мене... Катја, Шура и Лида“. И све их је правилно по именима назвала, иако их раније никада није видела. Рекла је : „Убрзо ћете имати испите, а ви се плашите. Ничега се немојте плашити, све ће бити добро“. Девојке су отишле смирене и успешно су положиле испите.

    Двема малим девојчицама Љубушка је прорекла далеку судбину. Она је често посећивала њихове родитеље. Једном је дошла да их види. Чисте дечије душе ничега се нису плашиле и тако су се са пуно поверења прибиле уз блажену: „Тета Љуба, кажи нам шта знаш“. Љубушка се насмејала, из џепа је извадила невелики смотуљак, одвила га и у њеним рукама су биле две папирне иконице: једну иконицу са ликом светог благовернога кнеза Александра Невског дала је старијој девојци, а млађој иконицу свете благоверне кнегиње Ане Кашинске. Касније се старија сестра удала. Муж јој се звао Александар, у част светог благовернога кнеза Александра Невског, и они су живели у Москви близу метро станице „Александар Невски“. Живот пак, млађе сестре био је сличан благоверној кнегињи Ани Кашинској :рано је изубила мужа, и остала је удовица са двоје деце.

    Пре револуције 1917. блажена је ишла по улицама града и понављала: „Зидови Јерихонски падају, зидови Јерихонски падају“. Тада је он већ била позната као видовита, и питали су је шта то значи. Али Љубушка није објашњавала своје речи, и када се све завршило постало је јасно њихово значење.

    О последњим данима живота и смрти блажене Љубови причала је Јелисавета М. која је добро познавала блажену: „Три недеље пре своје смрти дошла је у нашу кућу Љубушка. Наша породица је била велика и она нас је све волела. Ја сам у породици била најмлађа, и мене је посебно волела. Тај пут ме је нежно позвала по имену и казала: „Лизонка, ја ћу убрзо умрети. Моли се за мене Богу, дођи на мој гроб, узми мало земље са њега. Обложи мој гроб розим платном“. Питала сам је: „ Зашто ми је потребна земља“. Замислила се на тренутак и рекла је: „Узми земљу и стави је у теглу са цвећем и у кући твојој биће благодат“.

    Када је Љубушка умрла, ја сам била на послу. Враћајући се кући чула сам да је умрла, и одмах сам отишла њеној кући. Лежала је усрдно одевена у ковчегу који је био добро припремљен, али ничим постављен. Сетила сам се тада њене молбе да обложим њен ковчег розе платном, и растужила се: како да испуним њену молбу.

    Она је умрла 21.фебруара 1921.г. У то време у продавницама ничега није било. Материјал се куповао купонима, и наша породица их је одавно све искористила. Више од тога – моли не моли, ништа нећеш добити. Шта да се ради? Добро, размишљам, поћи ћу у продавницу, потражићу па макар и газу. Ма шта било, боље је него непостављен раван ковчег. Ушла сам у продавницу, и почела да молим пословођу: „Хтела би да купим материјал од вас, чак и газу, треба ми да поставим ковчег моје познанице, старије жене. Ово ми је затражила пре смрти“. Пословођа је позвао младог ученика: „Миша, тамо на полици имамо неку розе газу, иди и донеси је“. У себи сам помислила: „Да ли ми се он то подсмева, да ли заиста постоји ружичаста газа“. Али видим:; дечак носи целу трубу газе прелепе розе боје. Таква газа никада није била у продаји. Тако смо обложили њену „кућицу“ розом бојом. Било је доста украса и машни около. Тако се испунила Љубушкина предсмртна жеља.

    Зима 1921.године била је веома тешка. Беснео је грађански рат. Људи су страдали на фронту, страдали су у позадини; није било довољно хлеба, керозина, дрва за огрев. У кућама је било хладно као на улици. Уместо лампе увече су људи палили свеће и при таквом осветљењу деца су учила школске лекције. Одрасли су били уплашени како да издржавају своје породице. Једном речју, сваки је мислио једино о себи. Али, када су чули да се Љубушка преставила у Господу, и да је требало да се сахрани, сви су остављали своје бриге и похитали су да отпрате блажену на њен последњи пут. Сабрало се толико много људи, тако да је чак и полиција била принуђена да преузме мере да очува ред. Тако је народ поштовао спомен Љубушкин.

    Након смрти своје мајке, Љубушка је живела са сестром Олгом, која се понашала према њој надмено. Није је угњетавала, ни вређала, али није јој ни веровала, говорећи: „Наша Љуба претвара се да је блажена“. И заиста, „нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“(Мат.13,53). Али када је Олга видела огроман број људи који су спроводили Љубушку на њен последњи пут, орко се заплакала: „Колико људи је познавало моју сестру, само ја једна је нисам знала“. Олга је надживела Љубушку само три године, скончавши у децембру 1923.г. И после смрти блажена Љубушка није оставила Рјазанце – мноштво чудеса и исцељења десило се по молитвама на њеном гробу.

    После Љубушкине смрти њени поштоваоци су на њеном гробу подигли невелики споменик. Али са годинама он се урушио и гроб је запуштен. И ево, један војник је од својих средстава поставио крст и металну ограду. О себи је он причао да је његов живот текао веома несрећно, осим тога он је био болестан и лекари му нису могли помоћи. И у сну му се јавила Љубушка и рекла: „Иди у Рјазан, нађи гроб Љубове Сјеменовне Сухановске, постави оградицу око њега, после чега бићеш здрав и срећан“. Он је учинио све како му је она казала и добио је спасење. Од тада је он сваке године долазио на њен гроб и дао да јој се одслужи парастос.

    А ево једног недавног чудесног догађаја који се десио 2002.године. Слушкиња Божија Татјана из града Александрова се разболела од упале штитне жлезде. Она је дошла у Рјазан код своје мајке. Сазнавши за њену болест, рођака је дала Татјани освећено уље на моштима блажене Љубови, иконицу и акатист. Татјана се помолила,прочитала акатист, али није се помазивала уљем. Ноћу видела је она у сну, као да је она дошла са својом мајком у цркви. По цркви иде свештеник са иконом у рукама и говори Татјани: „ти уљем врат мажеш, мажеш...“ . Татјана је почела да се помазује уљем и убрзо је приметила да јој је много боље. Има врло много таквих сличних сведочанстава.

    12.јануара 1987.године Љубов Сјеменовна Сухановска је била прибројана Сабору Рјазанских светих као месно поштована света - блажена Љубов Рјазанска. Сагласно одлуци Најсветијега патријарха Пимена, установљена је дан спомена 21/8.фебруар дан њенога престављења и 23/10 јуни дан празновања Сабора Рјазанских светих.

    1992.г. ревношћу намесника Свето Јовано-Богословског манастира,архимандрита Авеља (Македонова) на Скорбјашченском гробљу на гробу блажене Љубушке направљена је капела, а један дан пре тога дана, на јубилеју 800.-годишњице Рјазанске епархије, 23. јуна 1998.г.њене свете мошти су пренесене у Николо-Јамски храм у граду Рјазану. Зато што је крштена у цркви светог Николаја,исцељена од Светога Николаја,Љубушка и почива у цркви свога љубљенога светога кога је свом душом поштовала у овом животу и са којим се сада налази у Небеским становима. Део моштију је остао у капели над њеним бившим гробом на Скорбјашчем гробљу. Ту такође многи долазе на поклоњење блаженој.

    Акатист светој блаженој Љубави Рјазанској

    Кондак 1

    Oд детињства изабрана Христовом љубављу, ради кога си у подвигу јуродства просијала, дивна молитвенице и заштитнице земље Рјазанске, света блажена мати наша Љубови, приносимо ти похвалне песме, поштујући свети спомен твој. Ти пак пошто смело стојиш пред Цара и Владара свега, немој престати, да молиш милостивога Спаситеља за нас који ти кличемо:

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Икос 1

    Ти која си подражавала анђелима у земаљском животу твоме, још на крштењу си била названа Љубов, и ту врлину заволевши (љубав) још од детињства, оним који се сматра безумље презрела си безумље света. Због тога погледај на молитве који ти са љубављу узносимо овако:

    Радуј се, на светом крштењу названа Љубов!

    Радуј се, јер си том врлином изобилно обогаћена!

    Радуј се, јер си трпела бол у страдалноме твоме телу!

    Радуј се, јер си узносила молитве пред иконом светога Николе!

    Радуј се, јер си се преко светога угодника Божијег удостојила исцељења!

    Радуј се, јер си се по заповести његовој обукла у ризу јуродства!

    Радуј се, јер си тај подвгиг као крст на раме своје понела!

    Радуј се, јер си њега понела пошавши за Христом!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 2

    Твоја мајка видевши, блажена Љубови, дивно твоје исцељење и чудећи се таквом необичном јављању теби, обузета сумњом отишла је у цркву у којој је свештеник рекао: воља Господња, тиме те је благословио на овај много тежак подвиг запевавши Богу: Алилуја!

    Икос 2

    Разум си сакрила јуродивошћу у сујетном животу великога града, пламен страсти си угасила смирењем богоблажена мати. Сузе и уздахе тајних молитава твојих ко ће исказати? Ми то сада спомињући, кличемо ти овако:

    Радуј се, јер си нам јавила пример трпљења и незлобивости!

    Радуј се, јер оним што се сматра безумље сакрила си светлост благодати!

    Радуј се, туђинко свету, која ниси избегавала оне који живе у њему!

    Радуј се, која се молиш Богу за ожалошћене људе!

    Радуј се, јер си добровољно затворила себе у дому своме!

    Радуј се, јер си дивни овај подвиг сакрила од нас!

    Радуј се, јер си прихватила од Бога указани пут!

    Радуј се, јер си радосно ступила на тај пут!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 3

    Укрепљавана силом Вишњега и повињујући се Његовом промишљању, блажена мати Љубови, хтела си да помогнеш ближњима својим, оставила си свој кућни затвор, и као истинита угодница Божија, непрестанао си клицала Богу: Алилуја!

    Икос 3

    Имајући у себи, блажена мати, огањ Божанске љубави, засијала си као свећа на свећњаку, просвећујући таму грехова наших, и слично бестелесним Анђелима свагда си се узвишавала ка небу. Ми у умиљењу овако ти говоримо:

    Радуј се, јер си поревновала туђиновању Христовом!

    Радуј се, јер си ишла улицама града Рјазана!

    Радуј се, јер си одбацила сујету земаљскога света!

    Радуј се, јер си се удостојила кушања рајске сладоти!

    Радуј се, јер си презрела станиште твоје ради служења људима!

    Радуј се, јер си тражила и добила небеску заштиту!

    Радуј се, јер све красоте света ни у шта си сматрала!

    Радуј се, јер таквим животом показала си љубав Божију људима!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 4

    Бура таштине света није успела да те прогута,богомудра Љубови, ти си пак као по суву пешице прешла по бездану животнога мора, поставши слична Спаситељу нашем, благодарно певајући Њему: Алилуја!

    Икос 4

    Житељи града Рјзана чувши и видевши твој богоугодни живот са љубављу те примаху под кров свој. Ти си их пак чудесно уразумљивала необичним начином показујући им одређено им од Господа. Помози и нама, блажена мати,да творимо свеблагу вољу Његову да би те овако величали:

    Радуј се, дивни украсе града Рјазана!

    Радуј се, јер нас од безакоња наших приводиш у скрушеност!

    Радуј се, јер видиш будуће догађаје као садашње!

    Радуј се, јер избегаваш славу људску!

    Радуј се, јер нас мудро упућујеш на добро!

    Радуј се, јер просвећујеш потамнеле очи душа наших!

    Радуј се, јер си потопила страсти као гонитеља фараона!

    Радуј се, јер си окусила благодат Светога Духа као небеску манну!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 5

    Обучена боготканом одећом благодати, ниси гледала на лица ни на сталеж људи, ни на привремене почасти, мати наша, избегавајући славу и похвале. Научи и нас да се старамо само за једину славу Царства Небескога и да Једноме у Светој Тројици Богу, узносимо славу вапијући Му: Алилуја!

    Икос 5

    Видевши побожни људи многонапаћено твоје туђиновање, када си уморна на степеништу стала да мало одахнеш, желећи да умање страдања твоја, доношаху ти храну. Ти пак, желећи да сакријеш свој подвиг, блажена мати, то си разадавала сиромашнима. Ми пак, дивећи се добровољноме твоме сиромаштву љубављу ти овако певамо:

    Радуј се, славећи јуродивост, учиш нас мудрости!

    Радуј се, јер безумље света изобличаваш јуродивошћу!

    Радуј се, јер си сладост рајску окусила у духовном сиромаштву!

    Радуј се, јер ради те сладости све земаљско ни у шта си сматрала!

    Радуј се, јер погрде и подсмехе ниси допустила да уђу у срце твоје!

    Радуј се, јер све што си добијала делила си сиромашнима!

    Радуј се, јер нас учиш нестицању!

    Радуј се, јер си све богатство своје скупила у Царство Небеско!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 6

    Јавила си се веома гласна проповедница, богоблажена мати, када си предсказала да ће надолазеће године бити метежне за нас. Али и у тешким даним искушења, када многи беху обузети страхом бежаху, примером својим си поучавала да певају са надом Богу: Алилуја!

    Икос 6

    Засија јавно истинитост речи твојих, исказаних у причама, кад падоше зидови јерихонски и држава Русија би предана поругама. Умоли пак, Владара Христа, блажена мати, да нам помогне да понесемо то бреме, да умањи страдања наша. Ми те пак овако прослављамо:

    Радуј се, јер нас не остављаш у страдањима нашим!

    Радуј се, јер нас изводиш из пучине очајања!

    Радуј се,ј ер нас приводиш мирном пристаништу!

    Радуј се, јер развесељаваш чамотињу срца наших!

    Радуј се, јер бодриш изнемогле снаге наше!

    Радуј се ,јер си у време прогонства чврсто била у вери!

    Радуј се, јер нас поучаваш да се надамо на милост Божију

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 7

    Желећи пројавити величину љубави и милосрђа свога према палом роду људском, када дође време затварања Казанскога манастира од безбожника, Господ не остави у тузи слуге Своје и посла тебе, мати наша Љубов, на утеху жалосним сестрама, да не би у данима искушења подлегле очајању, него да без роптања поднесу невоље,певајући похвалну песму: Богу: Алилуја!

    Икос 7

    Ново чудо јавила си, достохвална мати, када си сестрама које су биле у невољи прорекла будућност. И њихова ридања са сузама умањила си несумњивом надом на Заштитницу Мајку Божију. Похваљујући, дакле,твоје,благовољење, кличемо ти овако:

    Радуј се, јер си дошла на заштиту Казанскога манастира!

    Радуј се, јер си тамо боравила дуго у келијама!

    Радуј се, јер си тешила оне који страдају!

    Радуј се, јер си подарила заштиту онима који су у невољама и недаћама!

    Радуј се, јер си изабранице Христове упућивала на пут ка Небескоме Жениху!

    Радуј се, јер си са њима делила тешкоћу ускога пута!

    Радуј се, јер си им прорекла будући пут!

    Радуј се, јер си им показала да тај пут прођу благодарећи Бога!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 8

    Необично је и дивно било житије твоје; великим знацима подигла си многе из греховнога сна на покајање, свима дајеш исцељење, овима јављаш брзу смрт, другима пак изобличавш тајне помисли. Стога те молимо, блажена Љубови, просвети нашу таму безверја, упућујући нас да се исправимо, да на Страшном Суду Христовом не станемо са леве стране, него да се удостојимо да са изабранима кличемо Свемогућем Богу: Алилуја!

    Икос 8

    Сва испунивши себе Божанском љубављу, јавила си се палата дарова Духа Светога: тешиш ожалошћене, штитиш немоћне, дарујеш сиромашне, исцељујеш болесне, због чега ти кличемо:

    Радуј се, јер помажеш сироте и убоге!

    Радуј се, јер управљаш бедне и удовице!

    Радуј се, верна заштито немоћних!

    Радуј се, брзо исцељење недужних!

    Радуј се, јер узносиш топле молитве за нас!

    Радуј се, јер њих и све нас учиш да прилазимо Богу!

    Радуј се, јер си крајњим смирењем стекла дар прозорљивости!

    Радуј се, јер си од тога дара бесплатно раздавала онима којима је потребно!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 9

    Сва пуна врлинама, блажена Љубови, са молитвом на устима предала си дух твој у руци Божијој, који те усели у Небеске станове, где те примише анђелски чинови и хорови светих. Измоли нам од Господа миран хришћански крај, да бисмо Му певали похвалну песму: Алилуја!

    Икос 9

    Многоречити говорници не знају како да те похвале, достохвална мати, јер многа натприродна преславна чудеса си још у своме животу показала, али и по престављењу твоме не престајеш да их блгодаћу Божијом чиниш. Ми побуђени љубављу смело ти овако певамо:

    Радуј се, украшена многим врлинама!

    Радуј се, смела молитвенице наша пред Богом!

    Радуј се, јер си уским путем јуродства дошла до врата небеских!

    Радуј се, јер си у палату Небескога жених ушла у гласу радости!

    Радуј се, дивна мати, достојна доброг спомена!

    Радуј се, по блаженој смрти твојој Богом узвеличана!

    Радуј се, јер нас учиш да се одричемо сујете века овога!

    Радуј се, јер оне које љубављу поштују твој спомен помажеш у невољама и напастима!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 10

    Господ желећи да се сви спасу откри кроз благодатну твоју смрт, како приличи припремљенима да буду спремни за сахрану,када си некој девојци јавила, блажена мати наша Љубов, да сандук у коме лежиш обложиш платном розе боје. Јер си се удостојила да у смртном часу добијеш не бол него радост. Тако и сада боравећи у Горњем Јерусалиму, радосно певаш Богу: Алилуја!

    Икос 10

    Као непробојним зидом житељи града Рјазана у плачу и у жалости због сиротовања свога испунише улице града нашега, блажена Љубови. Разумеше да тело твоје треба да иде у погребну пратњу, мишљаху да ће бити остављени без твоје заштите. Ми пак, сада празнујући спомен твој прилазимо молитвеном покрову твоме и хвалимо те у нади овим речима:

    Радуј се, јер си наследила Царство Небеско!

    Радуј се, јер нам божанском љубављу откриваш блаженство безсмртнога живота!

    Радуј се, јер си кушана као злато у огњу!

    Радуј се, јер те Господ прими као свеплодну жртву!

    Радуј се, венче, из света саплетени од радости и доброте!

    Радуј се, скупоцена кадионице, која узносиш тамјан хвале Богу!

    Радуј се, кандило које свим срцем гориш ка Богу!

    Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше!

    Кондак 11

    Ове похвалне песме, које ти као многобројне приносимо мати наша Љубови нису довољне да би прославиле врлине и чудеса твоја. Међутим, узносећи хвалу Богу због свега што нам јавља у светима Својим, Њему певамо: Алилуја!

    Икос 11

    Тросунчаном светлошћу обасјеана, сада са свима светима стојиш на небесима пред престолом Цара над Царевима, многоблажена Љубови, и отуда као светлозарно светило просвећујеш земљу Рјазанску, одгонећи мрак заблуде показујеш пут

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1

     

    Молитва

     

          О, достоблажена мати Љубови, угоднице Христова, услиши нас грешне који ти се молимо, прими молитву нашу и принеси је милостивом и човекољубивоме Богу пред Којим сада стојиш у радости  светих и са хоровима анђела.  Умоли Његово милосрђе да сачува град  Рјазан у коме си врлински поживевши  угодила Богу, од свих непријатељских напада, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да учини са нама по милости Својој. Измоли нам од  Христа  Бога нашега миран и безметежан живот, духовно и телесно здравље, добру плодност земљи и у свему свако изобиље и благостање, и да не обратимо добро у лоше даровано нам од Свемилостивога Бога, него у славу Његову и на прослављање твога заступништва. Опет, молимо те, блажена мати наша Љубови, посети нас, који ти се молимо, у невољама нашим, да би чувани тобом, удостојили се да у дан Суда станемо са десне стране Сина Божијега твојим светим молитвама Спаситељу и Пресветој Мајци Његовој, Преблагословеној Владичици  нашој Богородици, прослављаној од свих народа, сада и увек и у векове векова.Амин!

     

     

    Акафист  святой блаженной Любови Рязанской

    Акафист и житие святой блаженной Любови Рязанской

    Издательство „Зерна“,Рязан,2001.

    По благослову митрополита Рязанског и Касимовског Симона

    http://akafist.narod.ru/Lj/Ljubov.Ryaz.htm

     

    Са руског и црквенословенскога језика превео

    протојереј  Животије Милојевић

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...