Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Логос
    Логос

    Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

    DSC_3746

    Епископ крушевачки Давид: Два текста који илуструју речи: богословски подбачено научнo недобачено

     

    Епископа Максима Васиљевића, О неумољивом Богу и асиметричној синергији (или: о инхерентној антиномији црквеног подвига, Теологија.нет),
    и:

    Blic-а, од 16-ог јула 2019. год. (Верници упутили писмо врху СПЦ, траже смену владике Хризостома …) (То јест о наступу бљуц-артиљерије на Свети Синод СПЦ-е, н. п.).
    *

    1а. У оркестрираној режији против Светог Синода и синодалаца главну пажњу привлачи наступ првог члана оркестра и његове цветне салве.

    А он, наравно да се упиње да бриљира на овим деоницама:

    Оформљени укус или пуританство;

    друго и другачије у било ком виду које није на сметњи;

    други и префињена аргументација против њега;

    љубав која зна да дојади;

    чтец који изговара ђаконску јектенију благословом архијереја;

    егоистична жеља да се други усрећи нашом визијом живота;

    способност других да осветле најкомплексније теолошке истине-појмове људима у Цркви и ван ње;

     завист због неслободе и нељубавности;

    дух апостолске авантуре у Духу Светом који се не крије иза наше углађености;

    крајње наиван и патетичан изглед намере појединих да спутају бујање богословских исказа;

    заносна вера јеромонаха Николаја Велимировића у идеје панхуманизма и свечовека, дивљење неким хиндуистичким идејама и одсуство надлежних цензора да га санкционишу (прозивањима или ускраћивањем било каквог благослова);

    теолошка цензура као блага парафонија, а не као скретање у јерес;

    појединци који и најдобронамернија размишљања о томе како би нека далека култура могла да постане хришћанска сматрају за јерес;

    модерна потреба појединих у Цркви да више слушају шта ће народ казати, него шта је јеванђељски задатак, што све затвара врата за горућа питања;

    … о могућности другог брака млађих свештеника који су остали без супруге … Жички епископ Николај као изасланик Српске Цркве у Константинопољу који умољава Васељенску патријаршију да не игнорише апел Српске Цркве по питању другог брака свештеника;

    … архијереји које је надгласала блага већина која је радије гледала на слово канона и можда на оно „а шта ће народ рећи“ (све то, и о томе 1920. године).

    Док је преосвећени аутор рачунао да ће му речи одзвањати као звоно или мјед што јечи (1. Кор. 13, 1), а нису му зајечале, са речима пак које ћемо у наставку навести догодиће се опет слична ствар: да ће и оне потпасти под исказ светог апостола Павла: кимвал који звечи (1. Кор. 13, 1).

    Наиме, те речи су подругљиве, и стварају утисак да их је изрицао неко ко је припадао, и који ће даље припадати најстаријем и најистрајнијем цензору у нашој Цркви. Зато их треба чути:

    Самозвани „Цензор“, мржња тог нашег Сабрата према своме млађем Брату, дави ко змија жабу, самозвани стални Портпарол, самонаметнути Цензор, Ваш образ, он тамо све и сва, ноторни издајник Светог Косова АВ, ПБ није средњошколска установа него подлеже универзитетским узусима и обичајима, сирово и сухо дрво, Савет Професора који неће прихватити синодску одлуку …

    С обзиром на то да су ове речи изговорене ван контекста чињеница и ствари које су се реално догодиле — ми их не можемо сматрати другачијим, него онаквим какве јесу: кимвалом који звечи.

    **

    2б. У приступу тексту часне сестре Дезидерије (Blic, 16. 07. 2019, уторак, 1-2), ми смо у њему одмах препознали извор и достављача информација, који је и сенка што стално осењује најпубличније бљуц-гласило; и још онога који помоћу овога гласила командује брзом неутрализацијом непожељних-ближњих. И док знак за паљбу даје он-незамењиви арбитар фамозног бљуц-гласила, оданде на његов знак ватру пушта часна сестра Дезидерија. Она је пак та медијска вештакиња која решава питања по кратком поступку. А који би разлог томе био овајпут? Божем, одмазда коју су чланови Светог Синода извршили над онима који се не слажу са мишљењем и политичким ставом истога тога Синода. (Небулоза! Наш ремарк). Зато једног од његових чланова сада треба медијском хајком проказати за симонију и коцку, а затим га приморати да се повуче са своје дужности. (В.: Blic, 16. јули 2019, 1-2). Тада би и правда, наводно обесправљених верника, била задовољена!

    Наше речи савешћу руковођене

            Полна и емоционална незрелост и недефинисаност личности јесте појава која може бити производ насиља извршеног над њима од стране других доминирајућих. А даља ланчана реакција на претходно јесте опет насиље, извршено над њиховим етосом и еросом у периоду њиховог сазревања и животног опредељивања. Тако ће се коначно у искуству тих људи показати да је над њиховим етосом и еросом био извршен и сами обред кастрације.

    Трансфер пак који је по диктату кренуо к њима у ствари је бреме које им је заједница предала. Тако су диктатом самог вође предати јарам и стигма, тешки за ношење. Зато и саме нус-појаве тог насиља не могу изостати, па ће се оне даље манифестовати: било у виду нескривене самодопадљивости-нарцисоидности, па и аутоеротизма, било у виду прикривеног еротизма који тражи и налази видове растерећења. Током трајања тога болног процеса самоотуђења пак, неминовно ће доминирати медикаментоза.

    Даље последице у вези са претходним могу бити, рецимо: да неко лепо пише а да нетачно мисли и да лоше говори, да слика као наивац и допадљиво, али на уштрб иконографији, затим да као мислилац користи обмане и лажи као делове и наставке помоћу којих ће премошћавати своје вапијуће празнине. Или ће их он опет користити као закрпе којима би да покрпи своју менталну одеротину. Скупа с тим иде и нарцисоидни активизам и фрапирање других њиме. И све тако, и у форми Аугијевих изби.

    Невоља пак бива што се то такође збива у нашем монашком свету; ту где су заједно са добрим делом наших лаика тиховање и боготражитељство давно већ постали неотуђиви знак нашег црквеног колективног распознавања.

    Та невоља се дакле продужава зато што из Еолових мехова стално излећу штетни ветрови који неутврђене људе вијају на разне погрешне, и опасне стране.

    *

    Услов да се уврстиш у елиту, у друштво посвећених или у заједницу Светих (Владика Николај, Старац Силун, Старац Софроније, Патријарх Павле, …) јесте да им подражаваш, и да личиш на њих вером, надом, љубављу и подобијем, укључујући и подобије спољашње. То даље значи да их не треба цитирати тако што ћеш им учитавати себе и своје мисли и речи; не, него што ћеш имати њиховог духа расуђивања, њихово богољубље и њихово човекољубље. Узбасамачивати се дакле треба смирењем, не само одређеном сумом знања и информација, а низбасамачивати се треба опет смирењем, све до држања ума у аду своје палости и палости света, но наравно без очајавања што ми нисмо први у свему, него што су уместо нас такви неки други људи, које ионако треба чинити већима од себе, по истинитој речи јеванђелској: да су међу нама први они који ће бити последњи.

    **

    У самоме богословствовању никада не треба замењивати тезе нити прелазити црту, упркос ходању дуж саме црте; рецимо по угледу на светога Николаја, који је у обраћању свих народа њиховоме богу видео обраћање Богу Отаца наших. Но он при том рецимо, нигде и никада није поистоветио Логоса са Таоом, Алахом, Будом, Заратустром, …! И опет, апропо светога Николаја, он је итекако знао да је давно већ, било дошло до премошћења хришћанства и националне религије у Кинеза, па и до напретка у томе: оснивањем хришћанске Цркве у Кини и у Јапану, те појавом хришћана исповедника оваплоћенога Логоса и мученика за Њега, а не за Таоа. Проповед је наиме тамо већ била осенила кинески свет речју о Логосу Исусу Христу, након чега је Тао постао анахрон. Штавише, он је остао оно што је званично и био: чинилац и штаство миљеа тамошњег света погруженог у системе и лавиринте сујеверја. Остао је дакле, није се са Логосом стопио!!!

    Зато и у вези са самим светитељством Николајевим треба поставити питање: Да је остао само западни мислилац, и панхуманиста, и познавалац свечовека и хиндуизма, … да ли би се он икада узбасамачио до охристовљења и обожења, или би само низбасамачио по њивама глади, као већина његових негдашњих западних колега?

    ***

    Нема цензора без аутоцензуре; узалуд нечије набеђивање других да су они цензори ако се не пази на себе, еда би се и на друге могло пазити. Чему убеђивати  друге да су такви када су они само добронамерна и доброжелатељна браћа? Чему уопште ругање црквеним послушањима и благословима када знамо да нас у Цркви ни саме ситнице не воде ситничарењу, него да нас у њој баш све води крупницама?!

    И још три добронамерности с наше стране.

    Ако нам неспретно баратање двосмисленостима може заклонити истину, колико ју тек обмана, односно лаж могу заклонити?
    Може ли ученик бити већи од учитеља свога? Зар ученику није довољно да буде као учитељ његов? Да ли је ново и непоновљивост увек гаранција истине и истинитости, а старо и понављање увек знак неистине и лажи?!
    Зар се ученик не креће у самим границама Предања и тога што му је предато да држи верно до смрти?

    Када то не би било тако, ученик и новајлија би се, судећи и по каноничности и по антиномичности хришћанских ствари, морао наћи у великој неприлици; и опет он у томе да му сама новачења не би била од помоћи.

    Но излаз из невоља је увек ту:

    Древни: Repeticio mater studiorum est. (Понављање је мати учења).

    Народни: Послушај кад ти два кажу.

    Можемо ли се играти црквеним и богословским темама као играчкама за децу, којима се дечје жеље испуњавају?!

    ****

    Питања и проблеми не завршавају се овде, него се још настављају продуженим питањем типа: „а шта ће народ рећи“, рецимо о другом браку млађих свештеника? Односно када се првобрачни  договорно разведу — он ради друге а она ради другог?! Да ли ће исти захтев свештеника или његовог лобисте и заговорника важити када се и друга супруга буде упокојила? Ваљда ће и првобрачни свештеник једанпут умрети, па ће и његова удова попадија морати да постави питање самога свога другог, или недајбоже трећег брака, с обзиром да се и те ствари неочекивано закомпликују и лако отргну контроли?

    А то опет бива када се рецимо органска веза слова и духа светих канона апстрахује и негира?! Баш и као када се грубо раздвајају онтологија и етика?! Поготову када се хришћанској етици, библијској и предањској,  светоотачкој и светотајинској намерно наноси штета, и то по нечијој тврдоглавости?! Ну, чиме то? Френетичним негирањем етике, макар она била и хришћанска!

    Али барјактари те ствари се ни овде не заустављају! Да би им се застава вијорила они бране мисију данашње Цркве од оних који је своде на идеолошки обрачун са неистомишљеницима (да ли са њима самима? Н. п.) и прогон (да ли њих самих? Н. п.) због другачијег фокуса и неспретно срочене мисли и сл. (да ли због њихових тумачења догмата, канона, православног етоса? Н. п.), због чега су последице толико штетне, можда и горе од педесетогодишње стагнације под комунизмом. (Ако је цитирани аутор пре 50 година, рецимо 1968. год. био једногодишњак, о каквој је стагнацији под комунизмом он лично могао знати тада, а о њој говорити данас?! (Видети: Трн у оку Синода, Danas, 27. 07. 2019, субота, 1.)

    Зачуђујућа је упорност којом преосвећени аутор чланка оправдава себе за све што каже; и опет је зачуђујућа лакоћа којом он прелази преко других мишљења која се не би поклапала са његовим! (Видети Епископ Максим Васиљевић, у: Бела боја сликарског платна (или: о покајању и будућој чистоти, Теологија.нет, 26. јул 2019)).

    *****

    Но вратимо се последицама хипотетичког другог брака удовог свештеника, који преосвећени Максим, ако га тачно разумемо заговара, са нашом напоменом да се његов проблем не би ни само ту зауставио.

    Не лези враже, шта бисмо чинили када би и неком епископу, односно заговорнику ове ствари у блиској будућности пало на памет да посегне за епископским браком? И то у тренутку када би неки епископ и малодушним постао, па на пример упитао: Ко би и њему у старости, немоћноме могао бити од било какве помоћи?!

    Шта ли би тек тада народ рекао?!

    Зато хајде да се већ једанпут обратимо народу овим речима: Народе, слатки брате, помагај! Но не тако што ћеш нам све досад ожењене женити, и женити нам и све до сада неожењене!!!

    Како год било, или да ће бивати, наш најбратскији и најмилоснији предлог по питању и ове ствари би гласио: Часне сестре Дезидерију и Дорку држати што даље и по страни, док још колико-толико има времена за избављење од свих, па и од овога белаја!!!

    Епископ крушевачки Давид

     

    Преузмите текст у .pdf формату ОВДЕ

     

    Извор: Епархија крушавачка



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Стварно не помаже кукњава на овако тврде речи еп.Давида. Приступ, ако желимо да укажемо на неки сопствени став и на нешто што сматрамо важним, треба бити делатно свет и благ, а не само да теоријски и песнички покушавамо дочарати нашу висину, подвиг и важност да будемо саслушани и прихваћени.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 часа, Логос рече

    Полна и емоционална незрелост и недефинисаност личности јесте појава која може бити производ насиља извршеног над њима од стране других доминирајућих. А даља ланчана реакција на претходно јесте опет насиље, извршено над њиховим етосом и еросом у периоду њиховог сазревања

    Ауу... Је ли е. Давид ово рекао е. Максиму оно што изгледа да му је рекао?
     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 12 минута, Vladan :::. рече

    Ауу... Је ли е. Давид ово рекао е. Максиму оно што изгледа да му је рекао?
     

    Не знам. Мени је овај текст прилично неповезан и неразумљив. Међутим, ако је твоје тумачење исправно онда је ово заиста прешло тужну меру и границу. Тужно. Дође ми да угасим и рачнар и интернет и друштвене мреже да више не слушам ову тугу и саблазан.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 часа, Логос рече

    Наиме, те речи су подругљиве, и стварају утисак да их је изрицао неко ко је припадао, и који ће даље припадати најстаријем и најистрајнијем цензору у нашој Цркви. Зато их треба чути:

    Самозвани „Цензор“, мржња тог нашег Сабрата према своме млађем Брату, дави ко змија жабу, самозвани стални Портпарол, самонаметнути Цензор, Ваш образ, он тамо све и сва, ноторни издајник Светог Косова АВ, ПБ није средњошколска установа него подлеже универзитетским узусима и обичајима, сирово и сухо дрво, Савет Професора који неће прихватити синодску одлуку …

    Ово се, мислим, односу на владику Атанасија (њега, ваљда цитира)

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 20 минута, Александар Милојков рече

    Међутим, ако је твоје тумачење исправно онда је ово заиста прешло тужну меру и границу. Тужно.

    Цео тај одељак је тежак. Цела ситуација у СПЦ је тужна. Али, са друге стране, мислим да е. Давид ово не би написао тек тако безвезе, напамет, без да је нечим испровоциран или натеран. А ако је тако онда ће бити још саопштења на ову тему...

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Vladan :::. рече

    Цео тај одељак је тежак. Цела ситуација у СПЦ је тужна. Али, са друге стране, мислим да е. Давид ово не би написао тек тако безвезе, напамет, без да је нечим испровоциран ил натеран. А ако је тако онда ће бити још саопштења на ову тему...

     

    Немам коментар. Опрости.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 12 минута, Vladan :::. рече

    Давид ово не би написао тек тако безвезе, напамет

    Tekst o naivnom tumacenje teorije evolucije, itekako nam potvrdjuje da on moze pisati bezveze, napamet, tacnije gluposti.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, Ronald рече

    Tekst o naivnom tumacenje teorije evolucije, itekako nam potvrdjuje da on moze pisati bezveze, napamet, tacnije gluposti.

    У тексту ниједном није поменута еволуција нити неслагања око ње.

    Ово је на нивоу црквених односа међу епископима, о њиховим личним стварима, о односу према Цркви.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 12 минута, Ronald рече

    Tekst o naivnom tumacenje teorije evolucije, itekako nam potvrdjuje da on moze pisati bezveze, napamet, tacnije gluposti.

    Ne secam se da je nesto vladika pominjao evoluciju u naucnom smislu, vise je taj tekst bio teoloski za unutrasnju upotrebu (to koliko se secam, nisam siguran)

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Vladan :::. рече

    У тексту ниједном није поменута еволуција нити неслагања око ње.

    Ово је на нивоу црквених односа међу епископима, о њиховим личним стварима, о односу према Цркви.

     

    Procitao sam, samo kazem da ne treba njegovo neznanje o nauci( konkretno teoriji evolucije) izdvajati izvan znanja o necijoj licnosti ili licnim stvarima medju episkopima ili bilo kojem drugom pitanju.  On je taj tekst o evoluciji napisao izuzetno godro i sa visine, pun samouzdanja a u sustini prepun neznanja kojeg je nesvjestan. Ako uzmemo u obzir koliko bi jedan episkop zaista trebao da izvaga svaku rijec koju izgivori o bilo kojem pitanju, tuzan tekst o evoluciji mi govori da je on nemaran, zadrt i tek daleko vise nesposoban da tumaci i analizira emotivnu i polnu nezrelost, pa i licnost bilo koga jer se radi o daleko kompleksnijim pitanjima i od fenomena u cijeloj biologiji.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, Ronald рече

    tumaci i analizira emotivnu i polnu nezrelost

    Мени се чини да није реч само о неком пуком тумачењу и анализи и мислим да је баш због тога моје питање и потресло @Александар Милојков 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 39 минута, Vladan :::. рече

    Мени се чини да није реч само о неком пуком тумачењу и анализи и мислим да је баш због тога моје питање и потресло @Александар Милојков 

     

    Ne kazem ja da on mozda nije u pravu po pitanju ep. Maksima ili bilo koga vec da to treba reci jasno bez licemjerja i ogromnog prostora kojim se tekst moze tumaciti na vise nacina. Na osnovu teksta o evoluciji ja sam htio napraviti paralelu o potencijalnoj njegovoj zaslijepljenosti jer nije sposoban da slusa strucnjake u jednoj oblasti ali je spreman da ocjenjuje licnost, odnosno utvrdjuje emotivnu i polnu nezrelost svoga brata. Ideologisanje i ovde itekako moze biti zastupljeno cak i vise jer se radi o licnosnim relacijama i odnosima. Takodje ne treba da stiti sebe nerazumljivim tekstom a onda da u kasnijim objasnjenjima imamo kako to nije ono sto je mislio, vec nesto drugo, trece itd. Ako se to zamjera ep. Maksimu i njegovim tekstovima, onda onaj ko kritikuje sa ljubavlju treba biti jasan cak i sa teskim rijecima. Ja gotivim avu Zorana jer on kaze ono sto misli bez uvijanja, direktno dal se odnosilo na licnost ili tekst. To je daleko iskrenije, nego da glume( episkopi) kako je odnos pun razumijevanja a u sustini niti slusaju jedni druge niti uvazavaju bilo cije misljenje. Ako su oni spali na politikanstvo i niske uvijene udarce preko medija onda je situcija u Crkvi i odnosi medju episkopima na krajnjem dnu. Ispada da oni bjeze jedni od drugih u realnosti, nisu u stanju u oci da kazu sta misle i prepucavaju se tekstovima.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Guest
    This is now closed for further comments

  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...