Jump to content
  • Драгана Милошевић

    Не изазива се ту ни гнев, ни мржња- утисци Дечанаца на "Дару"

      152348213_4331175373563234_5983362973387271840_n.thumb.jpg.85ba4d8811269fa526d6251d99ca60a2.jpg

    На РТС сам братијом управо одгледао филм "Дара из Јасеновца". Дубоко је то потресан филм, са болним срцем урађен, смирено, искрено и достојанствено. Не изазива се ту ни гнев, ни мржња, јер ум просто занеми гледајући ужасе људског страдања, како невиних жртава, тако и ужасног пада оних који су их слали у смрт и патње, не знајући у своме слепилу шта чине.
    Нисам никада гледао играни филм који је тако дубоко људски потресан, а опет једно изузетно уметничко остварење, које је по много чему више од тога и које ћемо памтити.
    Зато је овај филм неизмерно важно сведочанство, сузама саткани дар свим мученицима Јасеновца и уопште сваког насиља над невинима, да никада не буду заборављени. Ко год погледа овај филм не може да остане равнодушан, ни према филму, а поготово не према ужасима тог страшног времена.

    И добро је да филм није у номинацији за Оскара, јер би га тако нешто само унизило. Ово је пре свега исплакана истина о страдању невиних људи, трагедији људског пада злочинаца, поема о победи живота и наде у Бога, а не играни филм за белосветске фестивале, црвене тепихе, рефлекторе и блештаве награде. А тек је бизарно након одгледаног филма говорити о приземним политичким антагонизмима који још трују ове наше просторе, а још мање о бедним критикама оних који су за шаку долара распели и још ће разапињати Дару. Колико год то некоме било чудно, истина једино мири и прочишћује, надилазећи време и простор о коме говори и постаје прича о општој трагедији, али и величини човека.

    Неизмерно хвала Наташи Дракулић (сценаристи), Предрагу Антонијевићу на сјајној режији, одличној глумачкој екипи, сјајној фотографији, и великом труду да се прикаже барем део ужаса Јасеновца, Градишке и других стратишта и поред скромних средстава која су им била на располагању. Посебно велика похвала малој Биљани Чекић (Дари) која је својим очима и сузама рекла више него многе написане књиге.

    Вечерас су многи плакали и још су скамењени пред овом никада до краја испричаном причом. Живот на крају побеђује, не само у онима који су преживели ужасе страдања, деци од којих многи нису заборавили ко су и одакле су дошли, већ још више кроз оне који су својим страдањем вечно обесмрћени у Богу, јер као што завршни цитат каже "Бог није Бог мртвих, него живих, јер у Њему су сви живи" (Лук. 20.38)

    Више о филму: https://sr.wikipedia.org/wiki/Дара_из_Јасеновца?fbclid=IwAR117-ZUdgmi5CW_QzGqeCIPUhad8hf_QFVuZTNw5giqUGaIkohC-tQ9oos 

     

    Сава Јањић

     

     

     



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Креирај ново...