Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • необична_размишљања

    Срамни пад анђела и човјека

    Sign in to follow this  

      ИЗ КЊИГЕ НЕОБИЧНА РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ХРИШЋАНИНA

      АУТОР: РАДОМИР Д.

      СРАМНИ ПАД АНЂЕЛА И ЧОВЈЕКА

    И истеравши човека настани га источно од врта Едемског и постави пред вртом Едемским херувима, с пламеним мачем, који севаше, да чува пут ка дрвету од живота (Пост. 3, 24). – Кад човјек по вољи Господњој би настањен у Едемски врт, Господ Бог постави врховног анђела Господњег (Луцифера Деницу) да чува дрво од знања добра и зла - из два разлога. Први - указује му бескрајно повјерење које доликује врховном Анђелу, да опомене човјека ако се човјек дрзне да својевољно проба забрањени плод, док Господ Бог буде одсутан у видљивом облику из Едемског врта. Други - Господ Бог уједно веома добро зна да анђео Господњи (Луцифер Деница) носи у свом срцу велико незадовољство и чином постављања на то мјесто уједно и њега ставља на кушњу - да ли ће се дрзнути и човјека покушати навести на зло (исто незадовољство које је произвео у себи). А Бог (Отац) рече: „Ко ти каза да си го (тј. да на себи немаш више благодатну хаљину)? (Пост. 3,11) – Да ли се ове ријечи Господње односе на нечастивог дрзника Луцифера Деницу - сами расудите. Због такве подле дрскости Господ Бог рашчини Луцифера Деницу и умјесто њега ... постави пред вртом Едемским (другог) херувима, с пламеним мачем, који севаше, да чува пут ка дрвету од живота (Пост. 3, 24). Како тај догађај описује пророк Језекиља: Овако вели Господ:„Ти си печат (ствалачког) савршенства (Господњег), пун си (био) мудрости (Господње), и сасвим си (благодатно) леп (створен). Био си у Едему врту Божјем (пред престолом Господњим - Дрветом живота и уједно чувао дрво од знања добра и зла), (пред Дрветом живота) покривало те је свако драго камење: смаргад, топаз, дијамант, хризолит, оникс, јаспид, сафир, карбункул смарагд и злато, онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњеви и свирале. Ти си био херувим, помазан да заклањаш (дрво од знања добра и зла), и ја те поставих, ти беше на светој гори Божјој (Едемском врту), хођаше посред камења огњеног. Савршен беше на путевима својим од дана када се роди док се не нађе (љубоморно) безакоње на теби. Од мноштва (заводничке) трговине своје напунио си се изнутра (безумног) насиља, и (на духовном небу) грешио си (заводећи многе анђеле), зато ћу те бацити као нечистоту са горе Божје, и затрћу те између камења огњенога, херивуме заклањачу! Срце се твоје понесе (уображеном) лепотом твојом, ти поквари (светлоносну) мудрост своју (заводничком) светлошћу својом, бацићу те на замљу, пред (похлепне пале замаљске) цареве (Адама и Еву) ћу те положити да те гледају. Од мноштва (помраченог) безакоња свога, од неправде у (заводничкој) трговини својој оскрнавио си светињу своју (којој си обтавао), зато ћу (у Духу Светом) извести (на замљу Божји) огањ испред тебе, који ће те (кроз Сина Човјечијег) прождријети, и обратићу те у пепео на замљи пред свима који те гледају (као свог божјег цара). Сви који те (са обожавањем) познају међу народима препешће се од тебе (јер вјерујући теби и твојим лажима изгубише Царство Божје), бићеш страхота, и неће те бити довека“ (Јез. 28, 11-19). Наиме, тог кобног дана (недеља) док је Господ Бог видљиво био одсутан из Едемског врта, змија се лукаво попе на дрво од знања добра и зла. Истог момента, нечастиви дрзник сатана усели се у њу и своју благодатну силу претвори у магију, тј. Адаму и Еви причини да је змија једући овај плод, добила изглед нописивог божанства. Кад су пробали забрањени плод, истог трена (као обиљежје издајства) на њиховим полним дјеловима тијела почеле су расти срамне стидне длаке које кријемо до данашњег дана. Због тога Адам и Ева сплели су лишће од смокве и себи начинили хаљине, јер су се преобразили у неко друго, њима непознато стање. Кад Господ Бог рашчини Луцифера Деницу, наста побуна појединих анђела на духовном небу. Њихова се побуна састојала у томе да је Луцифер Деница од Господа Бога неправедно рашчињен и да Адам и Ева због своје радозналости не заслужују смрт. По том питању, Бог Отац, тј. истинска воља Господња (Свете Тројице) не прихвата такве пале брбљарије. Због тог палог незадовољства наста рат на духовном небу и у том рату незадовољни анђели бише збачени у поднебесје. То нам потврђује апостол Јован: И (након човјековог страшног пада, на који га подло наговори нечастиви) наста рат на (духовном) небу, (и у име истинског мира Господњег одважни) Михаил и (одважни) анђели његови заратише на (подмуклу) аждају, и ратова (подла) аждаја и (лицемјерни) анђели њезини, и не одолеше (истинским благодатним одважним слугама Господњим), нити им се више нађе места на (духовном) небу. И збачена би аждаја велика, стара (лукава) змија, која се зове ђаво и сатана, која (злоупотребом своје мудрости коју јој је Господ Бог даровао наставља и даље да) заводи сав васиони свет, и збачена би на земљу (у поднебесну сферу), и с њом бише збачени анђели њени (Откр. 12, 7–9). Након истјеривања незадовољне анђеоске силе са духовног неба и срамног пада човјековог, Адам се поклања Луциферу Деници као своме цару (јер је повјеровао његовим лажним обећањима - Све ћу ово дати теби ако паднеш и поклониш ми се, Мт. 4, 9), тј. своју кнежевску власт добровољно предаје у његове руке. Послије ових немилих догађаја, Луцифер Деница и његови поданици имали су благонаклоност према човјеку, тј. били су истомишљени „пријатељи“. То неблагодатно пријатељство трајало је све док се није родио Каин, а поготово Авељ. Авељ је био благочестив и чезнуо је само за благодаћу Господњом и он је као такав по плану нечастиве силе морао бити уклоњен са лица земље. Да би се тај подли чин извршио, нечастива сила нашла је најбољу подлогу у незадовољном Каину. Још кад придодамо Адамов покајни вапај Господу Богу да добије поново мушког потомка (Сита), нечасива сила се окреће против човјека и упорно тежи да га уништи. С тим у вези, милостива воља Господња премудро дела и савршено припрема спасење (избављење) рода људског из канџи ђавољих. По Њиховој савршеној (доброј) вољи Син Божји у Духу Светом оваплоћује се у истинској служитељици Госпoдњој Дјеви Марији. Наиме, Син Божји није тек тако очовјечио. План очовјечења и спасења рода људског имао је веома дубок и савршен смисао. По том питању, требало је разрадити савшени план како избјећи све сплетке ђавоље да би се Син Божји родио, притајено растао, припремао се у Духу Светом за будућу спасоносну јеванђељску проповјед, био разапет на крст, васкрсао и побједио смрт и самим тим испунио у свему истинску вољу Господњу (Свете Тројице). Том савршеном јеванђељском мисијом Син Божји часно се избори за своје Царство које му је од вјечности намјенио његов Отац. Задатак нимало лак, али је заиста савршено одрађен - достојан истинског дивљења. Све је било подређено само једном циљу, а то је да се од самог зачећа човјечанска природа у Духу Светом истински сједини са божанском природом Сина Божјег и приведе Богу Оцу. Самим тим, Син Човјечији доказује да свака човјечанска природа може бити непрестано сједињена са Господом Богом (Светом Тројицом) ако то она истински жели. Зато ће вам сам Господ дати знак, ето девојка ће затрудњети и родиће сина, и наденуће му име Емануло (као дијете, божанско), масло и (духовни) мед јешће, док (у Духу Светом) не научи одбацити зло (које обитава у свијету), а изабрати добро (које ће многе привести спасењу) (Ис. 7, 14). Кад је Син Човјечији напунио тридесет година, Његова човјечанска природа била је у Духу Светом иста као Адамова природа кад је био створен. ...Као што ни Син Човечији није дошао да му служе, него (је послушно сишао с неба међу греховни свијет) да (предано у Духу Светом) служи (Богу Оцу и да својим истинским служењем покаже како се одолијева свим искушењима и ни за јоту не одступа од воље Господње) (Мт. 20, 28). Ја дођох (на Земљу као истински Пастир Божји) да (све подучим божанској Истини, да у себи вјечни благодатни) живот имају и да га имају у (вјечном благодатном) изобиљу. Ја сам пастир добри (који у Духу Светом слуша истински глас Оца свог) (Јн. 10, 7–11). Истински гледано, Његова човјечанска природа одољела је свим искушењима, чак и у тренутцима колебљивости није поклекла (пала), него је истински призивала Бога Оца за помоћ. И јави му се (крепосни) анђео (Господњи) с неба крепећи (причешћујући) га (плодом Дрвета живота). И будући (Његова човјечанска природа) у смртној борби (сад укрепљена плодом Дрвета живота), мољаше се (Богочовјек Исус) усрдније, а зној његов беше као капље крви које капљу на земљу (Лк. 22, 43–44). Кад је Син Човјечији обавио у потпуности своју Месијску мисију и привео своју човјечанску природу Богу Оцу, Бог Отац рече свом истински вољеном Сину - Рече Господ (Отац) Господу моме (Исусу Христу): „Седи с Моје десне стране док Ти непријатеље не положим под ноге (Пс. 110, 1).

    У овој борби између човјека и палих анђела, тј. између добра и зла које се у њима прожима, Господ Бог хоће да с временом одвоји само оне који истински желе да у њима непрестано обитава вјечна неразјељива благодатна Истина.

    Погледајмо шта Свети Серафим Саровски каже о првоствореном човјеку и рајском насељу:

    „Али ево у чему је сила и слава човекова. Господ Бог је после удахнуо у Адама дах живота, то јест благодат Господа Бога Духа Светога, Који од Оца исходи и у Сину почива и ради Сина се у свет шаље. Адам је виши од свих створења Божијих, круна Божијег стварања на земљи, зато што има у себи Свесвети Дух Божији. Тек када је Господ удахнуо у Адама дах животни, он поста „душа жива“, то јест, савршено подобан Богу и као Он бесмртан у векове векова. Читава природа била је покорна Адаму као љубимцу Божијем и као господару и цару твари. И све живо умиљавало се њему као најсавршенијем створењу Божијем на земљи. Онај дах животни који је Творац васељене и Сведржитељ Бог удахнуо у Адама испунио је Адама толиком мудрошћу да никада није било, нити ће бити на земљи мудријег човека. Кад му је Господ заповедио да надене име тварима, Адам је свакој твари дао такво име које управо одговара њеним својствима. Тим истим дахом живота Адам је чуо Господа како ходи по рају, разумевао речи Божје, разумевао беседу светих анђела, као и језик звери, птица и осталих животиња. Сад је све то сакривено од нас, палих и грешних. Међутим, Адаму је све то било јасно. Ту исту мудрост Господ Бог је даровао и Еви и створио је, не од праха земаљског, него од тела Адамовог у Едему сладости, у рају који је Он посадио на истоку. А да би њих двоје могли заувек задржати у себи та бесмртна благодатна и савршена својства оног даха живота, Бог је подигао усред раја Дрво Живота у чијим се плодовима чувала суштина и пуноћа дарова Божанског даха. Да Адам и Ева нису згрешили, то би и они и све њихово потомство могли, једући плодове с Дрвета Живота, вечно одржавати у себи животворну силу Божије благодети, бесмртну младост, вечну пуноћу тела, душе и духа, бесмртност и непролазно блаженство. Али, кад су они превремено и противно заповести Божијој окусили плод са дрвета познања добра и зла, и себе изложили невољама које су биле последице преступања заповести Божије тада су се лишили тог неоцењивог дара благодати Духа Божијег, тако да до самог доласка у свет Богочовека, Господа нашег Исуса Христа, Дух Божији не беше у свету, јер Исус не беше прослављен (Јн. 7, 39). Па ипак, то не значи да у свету уопште није било Духа Божијег. Његово присуство само није више било онако потпуно као што је било у Адаму, или после у нама православним хришћанима.“. Упечатљив доживљај тог истог рајског (Едемског врта) насеља налазимо и у житју светог Андреја Христа ради јуродивога (9. вијек). Његов опит забиљежио је светитељев пријатељ Никифор: „Једном приликом, током страшне зиме, када је свети Андреј укочен од мраза и готово мртав лежао на градској улици, изненада је у себи осјетио топлину и угледао прекрасног младића чије је лице блистало као сунце. Он је светога спровео до Раја и до трећег неба. Божјом вољом остао сам двије недеље у слатком виђењу ... Нашао сам сам се у прекрасном и блиставом Рају. Моји ум и срце били су задивљени неописивом красотом Раја Божјег и ја сам се наслађивао корачајући по њему. Тамо сам видјео мноштво вртова пуних високог дрвећа које је њихањем својих врхова радовало моје очи. Са његових грана распростирао се снажан миомирис... То дрвеће се по својој љепоти не може упоредити ни са једним овоземаљским дрветом. У тим вртовима било је много златокрилих птица, снијежнобјелих или најразличитијих боја. Сједјеле су на гранама рајског дрвећа и пјевале тако чудесно да сам од љепоте њиховог појања био у испуњењу...“

    По ријечима Блаженог старца Серафима, дах животни који је Творац васељене и Сведржитељ Господ Бог удахнуо у Адама има своју савршену логичност. Наиме, први човјек био је створен у благодатном (бескрајном – мудром) стању, али својим падом преобрази се у неблагодатно (ограничено – немудро) стање. У човјековом уму обитавала је бескрајна божанска благодатна мудрост, коју му је у самом почетку даровао Творац. Нажалост, човјек се својевољно одрече ове непроцјењиве благодати и дође у стање ограничености свог немоћног (трулежног) ума. Божанска мудрост човјековом уму нудила је савршен бескрајан развитак у благодатним мислима, прожетим благодаћу Духа Светога. Човјеков ограничени неблагодатни ум непризивањем ове благодати Господње с временом отишао је чак у дивљаштво. Доказ за то су многа племена која су кроз вијекове у себи својевољно изгубила осјећај савршеног Бога јер су непрестано и тврдоглаво призивали богове који су их одвели до најнижег степена примитивизма (дивљаштва). Да је, којим случајем, човјек остао сједињен са Господом Богом, људски род имао би неограничене мислене благодатне могућности и савршено би се развијао. Промислите: Да је заиста остало све у Божанској благодати – а све је Њиме и (само) за Њега (као Богочовјека) саздано (Кол. 1, 14) – да ли би се дуго чекало да с нама у Царству Божјем обитава Бог у човјечијем тијелу?

    Разлог човјековог пада лежи у томе:

    Нечастиви је у себи носио неописиву љубомору и завист што ће Син Божји као Богочовјек владати сједињеним благодатним земаљским и небеским Царством и због тога наведе Адама и Еву на страшан пад. Суштина човјековог пада лежи у сљедећем: први човјек створен је с великом благодатном пуноћом. Адам је посједовао дар виђења будућих благодатних догађаја па је тако видио и свог Цара (Сина Божјег) како као Богочовјек влада благодатним родом нашим земаљским, сједињеним с духовним благодатним Царством Божјим. С временом, и у Адаму проклија сјеме љубоморе и зависти (прожето наметнутим мисленим дејством нечастивога) и он се веома обрадова што ће преко забрањеног плода дрвета знања добра и зла прије Сина Божјег постати самостални богочовјечански цар, тј. дрско хтједе да заузме Његов будући Богочовјечански Царски престо. Благодатни Адам и Ева били су по вољи Господњој створени да, као благодатни кнез и кнегиња, размноже благодатни човјечански род и благодатном мудрошћу владају Земљом. Син Божји пак од вјечности је био одређен од свога Оца да као оваплоћени Богочовјечански Цар божански влада сједињеним земаљским и небеским Царством. Али, нажалост, умјесто да први благодатни човјек испуни вољу Господњу, он се успротиви. И Син Божји дође да нам личним примјером покаже како се истински служи Богу Оцу – као што ни Син Човечији није дошао (у својој моћној Божанској сили) да му (у страху) служе, него (је послушно сишао с неба међу греховни свијет) да (скрушено) служи (Богу Оцу и да својим истинским служењем покаже шта је истинска воља Очева) (Мт. 20, 28).

    Богочовјек Исус показао нам је својим примјером живота како је први човјек Адам требао живјети и поштовати све законе Господње. Христос се родио без гријеха, као што су Адам и Ева створени без гријеха. Адам и Ева послушаше сатану и пожељеше да буду као горди кнез немира, који кроз своје непрестано пакосно незадовољство жудно тежи да сједне на царски Престо, а Богочовјек Исус отјера од себе сатану, кнеза овога свијета, јер само жели да у Духу Светом испуњава вољу Господњу, тј. предано служи Богу Оцу.

    С тим у вези, направимо мало поређење:

    Анђео Луцифер Деница, створен је са насвјетлоноснијом благодатном пуноћом мудрости Господње, имао најузвишеније свјетлоносно достојанство, погорди се, разједини се са Господом Богом (Светом Тројицом).

    Благодатни човјек Адам, створен је са великом благодатном мудрошћу Господњом коју до сада ни један грешан човјек није имао у себи, постављен за владара Земље и као такав би настањен међу изобиље плодова земаљких, погорди се (незадовољан би), разједини се са Господом Богом (Светом Тројицом).

    Бог Син Божји, у личности Исуса Христа савршено обједини оно што Адам и Луцифер Деница разјединише, по вољи Господњој, роди се у неусловној пећини, живио веома скроман (сиромашан) живот, не успротиви се (у свему показа своје истинско задовољство), него у овој грешној долини скрушено и са страхом Божјим у себи Богочовјеку сачува Тројичну сједињеност тј. у свему испуни истинску нераздјељиву вољу Господњу (Свете Тројице).

    Застанимо на тренутак код још једног малог поређења.

    Стари завјет:

    Петак.

    Дан кад је створен благодатни човјек Адам. – А створи Господ Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) човека од праха земаљског и дуну му Бог у лице дух животни, и поста човек (благодатна) душа жива (Пост. 2, 7). – И благодатни човјек поста слободно разумно створење, слично Господу Богу, тј. доби благодату узвишеност и поста подобан - вјечно узвишеном Господу Богу.

    Субота.

    И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од дела свог (Пост. 2, 3). – Дан кад Бог почину и препусти човјека бескрајној слободи воље.

    И недјељног дана. Којег?

    Десио се дан жалости – кад благодатни Адам изгуби благодатни живот (разапе се) – жудно окуси плод са дрвета од знања добра и зла.

    Нови завјет

    Петак.

    Дан жалости – кад човјек уз помоћ кнеза овога свијета разапе Богочовјека Исуса и одузе му живот и покуша га поистовјетити с обичним смртним човјеком.

    Субота.

    У царство таме (ад), гдје је душа Адамова обитавала, долази Син вјечне љубави, избавља Адама (и све оне који су вапили за истинским спасењем) из сатанских верига, у које је био окован. Адама је ту довело његово непрестано незадовољство. Наиме, Адама је нечастиви преко безумне змије убиједио да ће, ако га послуша и куша забрањени плод, постати бесмртни богочовјек (бесмртни Богочовјек је Господ Исус Христос, док дар вјечног живљења - имао је благодатни човјек Адам кад је био створен). Нажалост, тим чином Адам паде и својевољно опредјели се за нечастивог (злог) господара. Слично томе, Богочовјека Исуса нечастиви је наговарао да му се поклони (Све ћу ово дати теби ако паднеш и поклониш ми се, Мт. 4, 9). Богочовјек Исус не паде и тим чином отвори нам врата вјечног живота (бесмртност).

    Недјеља.

    Дан радости – кад Бог Отац у Духу Светом васкрсну Сина Свога и побиједи смрт и дан жалости (смрт), преобрази у дан радости – нова нада у живот вјечни.

    Зашто се сада слави недјеља, а не субота?

    У Старом завјету субота је била дан кад се славио Господ Бог, јер се доврши небо и Земља. Недеља је била дан срамоте и жалости због човјековог нечасног пада.

    Кад је Син Божји васкрсењем побиједио смрт и човјеку вратио наду за вјечни живот, од тада се недјеља, сама по себи, слави као дан радости.

    О овоме наш Моћни Заштитник каже: Или нисте читали у Закону како суботом свештеници обесвећују, у храму суботу обесвећују, па нису криви? А ја вам кажем да је овде већи од храма (већи од постања неба и Земље). Кад бисте пак знали шта је то: „(сваког дана) Милост хоћу (да чините људима) а не (само суботње) жртвоприношење“, (тад) не бисте осуђивали невине. Јер је Син Човечији господар и суботе (ако се добро чини у славу Господњу) (Мт. 12, 5–7).

    Бога нико није видио никад; Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави (Јн. 1, 18).

    Овдје нам се намећу загонетна питања:

    1. У каквом облику видје Бога благодатни Адам?

    2. У каквом облику видје Бога неблагодатни Адам?

    3. Суштину Божју сигурно није видио, али у каквом га је Адам облику видио?

    Sign in to follow this  


    User Feedback

    Recommended Comments

    There are no comments to display.



    Join the conversation

    You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

    Guest
    Add a comment...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...