Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Дан један

      ДАН ЈЕДАН- (ВАН)ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД КОЈИ СЕ ОДВИЈАО ПРИЈЕ ШЕСТОДНЕВА

      ОДАБРАНА ТЕМА ИЗ КЊИГЕ НЕОБИЧНА РАЗМИШЊЉАЊА ЈЕДНОГ ХРИШЋАНИНА

      ПРИРЕДИО - РАДОМИР Д.

    Ову необичну књигу (необична размишљања једног хришћанина) - написао је брат у Христу кога старац Тадеј спомиње у књизи „Мир и радост у Духу Светом - стр. 124. – „Код мирских људи који живе са породицама срео сам много више појединаца на којима почива бесплатна благодат. Долазио је овдје код мене један Босанац из Бања Луке који живи у свету и упражњава Исусову молитву. Он има једног свог школског друга који је породичан човјек, има децу, запослен је. Тај његов пријатељ није био баш посебно побожан, али је био добричина, добра душа. Једног дана они тако причају и овај предложи: „Што се ти не би бавио Исусовом молитвом?“. Пријатељ га зачуђено погледа и одговори: Бих, али не знам како“. „Ја ћу те научити...“ И овај га поучи и даде ну бројанице. За кратко вријеме тај је његов друг задобио бесплатну благодат и пробразио своју личност и породицу. А овај толико времена упражњава Исусову молитву, па ништа... После неког времена тај човјек дође овде код мене и прича ми: „Не знам оче нека ме радост обасјала и неописив мир док се молим. Стално чујем у срцу: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога. Знам какав сам био, шта сам све мислио, сад више ништа нема од тога у мојој глави. Имао сам грешне мисли према женском свету, знао сам се наљутити и за нај мању ситницу, а сада, не знам, не могу да се наљутим. Не могу ни да помислим оно што није добро, и када хоћу не могу. Не знам шта се то десило са мном. Само се радујем, у читавом мом бићу влада нека неописива радост, и мир“. Добио си бесплатну благодат, кажем му, и имаћеш је све дотле док мисао своју не вежеш за неку овосветску бригу. А ако то учиниш, најпре више нећеш чути молитву у срцу, а после ћеш постепено изгубити мир и радост из душе. Тада ће опет да те муче тешке мисли овога света којим владају демонске силе. Ако хоћеш да сачуваш ту бесплатну благодат, треба да се стално молиш Богу да би молитвом одбио тешке и туробне мисли од свога ума и тако сачувао тај мир и радост које сад осјећаш.“

    ШТА ЈЕ ТО ДАН ЈЕДАН А ШТА ДАН ПРВИ

    У почетку, паралелно с благодатним духовним свјетлосним небом, кроз божанску Животворну Силу Господњу створена је и Земља.

    Да би се одгонетнула ова мистична тајна, Свети Василије Велики у својој бесједи о Божјем стварању Земље и човјека изричито наглашава:

    „Пошто се о почетку говори на толико начина, обрати пажњу на то да ли та реч овде одговара свим својим значењима. Јер, можеш да сазнаш од ког времена је започело устројавање овога света ако, идући уназад од садашњости према прошлости, покушаш да откријеш први дан постанка света. Наиме, тако ћеш открити одакле је времену дата прва кретања; затим и то да су, попут каквих темеља и основа најпре саздани небо и земља; затим да постоји неки уметнички Разум који управља уређењем свега видљивог, као што показује реч почетак. Открићеш и то да свет није изумљен насумице и без разлога, већ због неког важног циља и да би бићима пружио велику корист, будући да је свет уистину школа словесних душа и училиште богопознања које, кроз оно што је видљиво и чувствено, узводи ум ка виђењу онога што је невидљиво као што каже Апостол: Јер што је на њему невидљиво од постања света умом се на створењима јасно види (Римљ. 1, 20). Или је можда речено у почетку створи, зато што је стварање било целовито, пошто је сâм почетак неподељен и без временског размака. Јер, као што је почетак пута још увек пут и почетак куће није кућа, тако и почетак времена није време, па чак није ни његов најмањи дио. Но, ако се неко противи овоме и каже да почетак јесте време, нека зна да онда треба да га подели на делове времена. Ти делови су почетак и средина и крај – а замислите почетак почетака, потпуно је смешно. Онај пак који раздељује почетак, начиниће два почетка уместо једнога, или чак небројено почетака, пошто ће се оно што је раздељено увек раздвојити на друге делове. Речено је, дакле, у почетку створи, да бисмо увидели да је свет саздан истог трена кад је изречена воља Божја, и то без протока времена. Износећи јасније смисао ових речи, неки други тумачи су говорили: У целини створи Бог, односно наједанпут и у малом раздобљу. Толико, наиме, имам да кажем о почетку, а то је тек један мањи део.“

    Читајући ове мудре ријечи, долази се до закључка да сав стваралачки процес Господњи има своју цјеловитост. Та цјеловитост креће од У почетку створи Бог небо и земљу, па све до судњег дана, кад ће Бог Отац рећи: Готово је, сврши се. То је континуитет који траје и никад се не прекида, него се наставља с осмим вјечним благодатним даном Господњим.

    Да ли се уколико може одгонетнути ова мистична тајна?

    У ВРИЈЕМЕ ОНО: У почетку (ни из чега) створи Бог (Отац кроз Сина Божјег у Духу Светом) небо и земљу. А земља беше празна и пуста, и беше тама над безданом, и дух Божји лебдео је над водама (Пост. 1, 2).

    Вјерујем у једнога Бога Оца Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

    Погледајмо шта нам о тој земљи без обличја бесједи Св. Василије Велики:

    А земља, вели, беше без обличја и пуста. Пошто су обоје, и небо и земља, по постању били исте части, како то да је небо доведено до савршенства, а да је земља створена још увек несавршена и неуређена? И уопште, шта је то на земљи неустројено? И из ког разлога је земља била невидљива? Коначно саздање земље представља изобиље које је на њој: клијање сваковрсног биља, бујање високог дрвећа – и плодног и неплодног – лепота боја и миомирис цвећа, као и оно биље које ће заповешћу Божјом касније изнићи из земље која га је изнедрила. А пошто тада још не беше постало ништа од свега овога, повест о стварању с правом назива земљу пустом. То исто бисмо могли рећи за небо: ни оно не беше у целости саздано, нити беше у потпуности украшено, пошто га нису обасјавали ни Месец ни Сунце, нити је било крунисано венцем звезда. Јер, ништа од тога не беше створено. Према томе, нећеш се огрешити о истину ако кажеш да је небо било неуређено. Земљу је, пак, назвао невидљивом из два разлога: зато што још не беше човека да је види, и зато што је била испод површине воде која ју је прекривала, те се није могла видети. Воде се, наиме, још не беху сабрале на своја зборишта, која је Бог касније начинио и назвао морима. Шта је, дакле, то што је невидљиво? Најпре оно што се по природи не да видјети телесним очима, као што је наш ум. Затим оно што је по природи видљиво, али је скривено, јер је неким телом заклоњено, као што је скривено гвожђе које је у дубини земље; у том смислу је, сматрам, овде речено за земљу да је невидљива, јер беше прекривена водом. Према томе, пошто светлост још не беше настала, уопште није необично да Писмо назива земљу невидљивом јер беше у мраку, пошто је био неосветљен ваздух изнад ње.“

    У почетку створи Бог (Отац кроз Сина Божјег у Духу Светом) и земљу (Пост. 1, 1).

    Није речено: У почетку ствaрао је Бог земљу, него је јасно речено: У почетку (ни из чега) створи Бог земљу. ‘Стварати’ је процес који траје, а ‘створити’ је нешто што се деси у тренутку.

    У овом савршеном процесу припреме Земље за Шестоднев имамо неколико доба, која су уско повезана јер чине један нераздјељиви (ван)временски период:

    1. Пусто доба. – А земља беше празна и пуста... – Мојсије наглашава да Земља, кад је створена, бјеше празна и пуста. Земља је првостворена јединка од које ће (и на којој ће), све бити створено. Она је у почетку имала неправилан облик и на њој није било рељефних форми. Одузмите јој сва мора (воде) и замислите како је могла изгледати. Била је у почетку таква да на њеном тлу није обитавала ни вода, ни било какво растиње. У почетку, кад је створена, Земља је обиловала различитим врстама стијена које је Бог створио у трену, заједно с осталим земаљским честицама.

    2. Хладно доба. – И беше тама над безданом... – Земља није обитавала у бездану него над безданом, јер је као првостворена јединка имала своју узвишеност пред Господом Богом. Хладни бездански утицај на њој творио је одређену хладноћу, а Дух Божји својим промислитељским планом савршено је (по потреби) прилагођавао своју божанску свјетлост и благодатну топлоту – да би се Земља савршено припремила за Шестоднев.

    3. Водено доба. – Односи се на излазак вреле водене паре на површину Земље и стварања огромне количине конденза, због врелог и хладног вањског утицаја. Кад буду стечени сви услови, тј. кад се формира огромна количина топле воде и водене паре, и кад вода и ужарена лава промислом Господњим дају свој допринос да се стекну услови за стварање различитих рељефних форми, Господ Бог ће дан трећи Шестоднева Земљи подарити нови величанствен изглед.

    4. Живо доба. – И дух Божји лебдео је над водама... – Ове ријечи Мојсијеве упућују на присуство силе Господње која је облагодаћивала воду и Земљу да би се створио будући живот кроз материју. Дух Божји својим присуством тако свједочи истину да се ово све збило и да је он био основна покретачка снага у обликовању Земље. Господ Бог је поставио дубок темељ, на којем је постепено градио и обликовао своју грађевину Господњу и ништа није препустио случају. Господ Бог је могао учинити да се сав овај процес припреме и обликовања Земље за Шестоднев збије у трену, али Он жели да све створено има и своје активно учешће.

    Колико је ово нераздјељиво доба трајало, зна само Господ Бог, а човјек може само да нагађа. Свети апостол Петар поручује: Али ово једно немојте превиђати, вољени, да је један дан пред Господом хиљада година, и хиљада година као један дан (2. Птр. 3, 8). – Ово је период који се одвијао прије Шестоднева и он се не може мјерити земаљском временском димензијом. Ма колико био дуг тај период постојаности Земље, то нам само говори истину о вјечности Бога. Кад је ријеч о овом питању, човјек би требао бити много одмјеренији јер Господ Бог ће нам открити своју премудрост на крају вијека и многе ће посрамити. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сад знамо делимично (1. Кор. 13, 12).

    Кад се сагледа ово нераздјељиво ванвременско доба, намеће се загонетно питање како и којим редослиједом се овај процес по промислу Господњем одвијао. И да ли је послије овог доба настао период неке врсте праисторије као Божјег експеримента? Књига Постања доказује супротно.

    ДАН ЈЕДАН

    (ВАН)ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД КОЈИ СЕ ОДВИЈАО ПРИЈЕ ШЕСТОДНЕВА

    Овај дан један веома је дубоко и загонетно питање, на које се олако не може дати одговор. Усредсредимо се на кључно питање, а то је: Откуд над Земљом густа водена пара коју спомиње Мојсије? Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу (Пост. 2, 6).

    Да ли је Мојсије ову водену пару споменуо реда ради или је она по промислу Господњем имала своју сврсисходност?

    Господ Бог дјела савршено, по већ утврђеном плану, и ништа не препушта случају, јер Божје дјелање које се одвијало унутар Земље имало је само један задани циљ: да површина и унутрашњост Земље имају узајамну сарадњу и да све има своју савршену сврсисходност (јер како човјек тежи истинском јединству са Господом, исто тако и, створена материја тежи ка свом узајамном јединству). Присуством Духа Божјег и његовим савршеним животворним дјеловањем, Земља ће по промислу Господњем бити савршено удешена за Шестоднев.

    Како бисмо могли протумачити благодатну улогу Духа Божјег и анђеоске силе у овом божанском процесу?

    ...и дух Божји лебдио је над водама (Пост. 1, 2). – Мојсије овдје строго подвлачи да на Земљи имамо присуство благодатног животворног Духа Божјег. Уједно наглашава да је Дух Божји лебдио над водама. Присуство животворног Духа Божјег само по себи говори да ће и на Земљи бити створен благодатни живот у материји, будући да бескрајна благодатна животворна сила и моћ Духа Божјег може да начини апсолутно све, чак и оно што човјечји ум не може замислити. Још кад томе придодамо моћну и силну послушну благодатну војску небеску, те неуморне и послушне Божје благодатне раднике, та планирана Божја грађевина може само да поприми савршен благодатан изглед. Јер ова војска Господња (анђели) има велику благодатну силу даровану од Господа Бога, а то нам доказује детаљ кад анђео Господњи одваљује камен са Исусовог гроба: И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе (у благодатној сили Господњој) са неба, и приступивши (Исусовом гробу) одвали камен од врата гробних, и сјеђаше на њему. А (свјетлоносно) лице његово беше као муња, и (благодатно) одело његово бело као снег (Мт. 28, 2–3). Кад се ова благодатна свјетлоносна сила преусмјери у негативном (злом) правцу, нажалост, она онда (по допуштењу Господњем) поприма разорну моћ.

    Какво је активно учешће имала у стваралачком процесу војска Господња, тј. благодатни анђели, то остаје за човјеков неблагодатни ум велика тајна, али псалмопјевац Давид стваралаштво Господње осликава на овај начин: У почетку, Господе Боже – Обукао си (земаљско небо у своју благодатну) светлост као (своју благодатну свјетлосну) хаљину, разапео (си Земљи) небо као (благодатни) шатор. (Благодатном) Водом си покрио (благодатне царске) дворове своје, (благодатне) облаке направио да су ти (благодатна) кола, идеш на крилима (благодатног) ветра. Чиниш (благодатне) ветрове да су ти (благодатни) анђели, (благодатни) пламен огњени да су ти (благодатне) слуге. Утврдио си (у почетку Својом божанском силом) земљу на темељима њезиним, да се (обитавајући у Твојој вјечној животворној благодати) не разори до века (Пс. 104, 2–5). Наиме, и анђели су Божја створења која немају стваралачку моћ, али Бог, та вјечна љубав, воли своју творевину и жели да и они у јединственом духу учествују у стваралаштву Господњем. Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) је савршени благодатни свјетлосни градитељ, а његова благодатна војска (анђели) јесу послушни благодатни радници. Благосиљајте Господа (благодатни) анђели његови, који сте силни (благодатном) крепошћу (Божјом) извршујте (благодатну) реч његову (вјечно) слушајући глас (истинске) речи његове. Благосиљајте Господа све (послушне) војске његове, (искрене) слуге његове, које (искрено) творите вољу његову (Пс. 102, 20–21). – Дакле, у почетку благодатним анђелима и благодатном човјеку све је било благодатно даровано. Нажалост, неки од њих својевољно не прихватише ову вјечну животворну благодат.

    Погледајмо шта нам о овој Божјој животворној Сили бесједи Свети Василије:

    И Дух Божји, вели, дизаше се над водом (Пост. 1, 2). – Ако овим речима писац има на уму овај дух, односно разливање ваздуха, тада схвати да ти он набраја делове света, односно да је Бог створио небо, земљу, воду, ваздух, и то овај ваздух што се још разлива и тече; или опет, што је много истинитије, а што су потврдили и старији од нас: Духом Божјим назван је Свети Дух: јер Писмо чува ово име нарочито и искључиво за Светога Духа, и ниједан други дух се не назива Духом Божјим осим Светог Духа, који блажену Тројицу чини целовитом. Ако такво мишљење прихватиш, стећи ћеш највећу корист од њега. А како се то дух дизаше над водом? Рећи ћу мишљење које није моје, већ једног Сиријца, који колико беше удаљен од световне мудрости, толико беше близак познању истинских ствари. Говорио је он, дакле, да је језик Сиријаца изражајнији, и да се, пошто је сродан са јеврејским, некако више приближава смислу Писма. Смисао ових речи је, дакле, овакав: дизаше се, каже он, говорили су уместо грејаше и оплођаваше природу вода, по угледу на птицу која лежи на јајима, па их на тај начин загрејава и убризгава им некакву животну силу. Тако некако, веле они, треба схватити ове речи да се Дух Божји дизаше, односно да је припремио природу воде како би она могла дати живот од себе. Према томе, то је довољан одговор на оно што неки испитују, а то је да је и Дух Свети учествовао у стваралачком деловању.“

    Како бисмо могли протумачити светитељеве божанствене ријечи, тј. присуство Духа Божјег на Земљи и Његову улогу?

    У почетку земља беше празна и пуста, и беше тама над безданом (Пост. 1, 2). – У почетку, кад је створена, Земља није била прекривена водом – обитавала је над непрегледном мрачном провалијом (безданом) и није имала своје обличје. Кад је у почетку Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) створио Земљу, у њеној унутрашњој грађи, поред одређених створених земаљских честица, обитавала je, између осталог, ужарена лава и вода. У овом почетном процесу формирања Земље воде ће с временом, својим непрестаним кретањем, било у врелом или топлом стању, имати велику улогу при распадању одређених површинских стијена. Наиме, кретањем кроз своја корита воде су долазиле у додир и са хладним стијенама, што је изазивало реакцију – пуцање стијена и промјену њених облика. Воде ће у овом почетном процесу својом енергијом обликовати корита за ријеке, а разне врсте непрестаних вулканских експлозија удесиће спремишта за мора. Вода и лава ће својим дејством извршити само основни дио припреме Земље за Шестоднев, а Земља тим дејством неће задобити своје савршено обличје. Ипак ће се, по вољи Господњој, удесити савршени услови да небески свод добије од Земље дар, а тим даром Господ Бог ће даровати Земљи небеске украсе.

    Како се тај почетни процес одвијао?

    И данас видимо да различите воде непрестано излазе из Земљине унутрашњости. Кад изађе на Земљину површину у виду извора и кад се претвори у ријеку, вода с временом располаже све већом енергијом, зависно од своје масе и брзине кретања. Својим непрестаним кретањем вода има способност да врши одговарајући рад: својом енергијом кроз водена корита која је с временом направила она врши транспорт разних врста материјала који се нашао на њеном путу. Да би воде испуниле овај задатак, за нешто такво потребна је енергија и огромна покретачка снага, а ту силу и моћ даровао им је Господ Бог.

    Својим непрестаним кретањем кроз унутрашњост Земље поједине воде направиће услове за своју филтрацију, тј. пречишћавање. У почетку, те воде, путујући кроз унутрашњост Земље ка земаљским изворима, својом енергијом купиће све што им се нађе на том путу и по вољи Господњој распоређивати гдје је то потребно. То су различите врсте соли, минерала, земље, пијеска – зависно од тога каква је унутрашња грађа Земље. Приликом кретања кроз своју унутрашњост, по промислу Господњем, воде долазе у додир са ужареном лавом и својим изласком на Земљину површину формирају термалне изворе. Чињеница је да данас на Земљи имамо 430 живих вулкана, од којих је 380, правилно распоређено дуж морске обале. У почетку то су били врели извори налик гејзирима, а касније вулканска гротла, јер по промислу Господњем воде су направиле предуслов да вулкани имају своју сврсисходност. Наиме, воде и вулкани непрестано су радили како би Земља задобила будуће рељефне форме и савршено се припремила за Шестоднев. У почетку тих вулкана је вјероватно било много више, а трећи дан, наредбом Бога Оца – Нека се слију воде што су под небом на једно место (Пост. 1, 6) – многе вулкане, по промислу Господњем, прекрила су мора. С обзиром на распрострањеност овог моћног божанског процеса по читавој Земљи, с временом ће се створити услови да Земља дарује небу дио себе и да буде прва по части.

    Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу (Пост. 2, 6). – Намеће се загонетно питање како се створила толика количина воде, од које ће се дан трећи, по вољи Господњој, формирати мора.

    Изласком воде и лаве у врелом стању из унутрашњости Земље и утицајем вањске температуре долази до великих испарења. С временом око Земље се ствара огроман густи парни омотач. Тај парни омотач се постепено формирао, јер је дио водене паре остајао у истом стању, а један дио се претварао у течно стање, због врелог утицаја са Земље и хладног безданског утицаја. Овим процесом стварала се над Земљом велика количина конденза и количина воде на Земљи постепено се повећавала. Оваквим савршеним дејством по промислу Господњем с временом ће се повећавати парни омотач око Земље и ова формирана густа водена пара ће својим кондензом натапати сву Земљу. Уједно, умјереност топлоте воде је у почетку Божјег стваралаштва у много чему битна за будући развој биљног и рибљег свијета и различитих микроорганизама и живота уопште на Земљи. Благодатним дејством Духа Божјег та умјерена температура воде удесиће савршене благодатне услове за убрзан развој биљног сјемена, које ће бити створено дана трећег. Тако ће сјеме које ће од Господа Бога бити даровано Земљи имати оптималне услове да тог дана натприродно клија без присуства сунчеве енергије. Без ове животворне Божје топлоте и божанске свјетлости незамисливо је даље стваралаштво Господње, јер ће ова животворна топлота и божанска свјетлост одиграти веома битну улогу, нарочито у почетном дијелу Шестоднева. Уједно, ова божанска животворна сила Духа Божјег убризгаваће животну силу у густу водену пару, да и она добије својство животне примјене.

    Овдје се уједно намеће једно загонетно питање: Како су на Земљи без обличја настали ти огромни кратери (спремишта за мора) и гдје су те силне стијене које су обитавале прије тих насталих кратера? Логички гледано - на Земљи - вода је обитавала међу стијеновитим расјелинама у облику непрегледних термалних језера који су били међусобно повезани. Дана првог, кад се Земља почела окретати, по промислу Господњем почели су се одвајати од Земље дијелови честица (земља, лава, стијене, ситно камење, пијесак, вода) које су биле одређене за стварање планетарног система и тим чином удешавају се просторна спемишта за мора. Дана трећег, натприродним отицањем воде (савршеном распоређеношћу удешена је уједно плима и осека) - Земља ће задобити савршено обличје. С тим у вези, читавом планетарном систему, Господ Бог подариће слично обличје - као што га је подарио Земљи. Дана првог ове честице одржава у простору Дух Божји, дан други Господ Бог ствара свод и ширењем свода ове честице путују у своје будуће боравиште (небо), а тек дана четвртог Господ Бог ће од ових сједињених материја створити планетарни систем, тј. будућа небеска свјетила. То мистично ширење свода у трену (сводни прасак) има своју полазну тачку, а то је Земља. Кад Господ Бог створи свод, прво га у трену рашири докле ће досезати сав планетарни систем, па га тек онда назва небо. Свод има улогу да своди са неба све што је Земљи потребно да би на њој живот текао савршено.

    Да бисмо се бескрајно дивили овом премудром благодатном Умјетнику, покушајмо пронаћи извор Његовог савршеног божанског надахнућа.

    Погледајмо једно „могуће“ размишљање о Божјем стваралаштву у Шестодневу.

    Читајући разне научне и теолошке тезе о постанку свијета и човјека, увиђамо да оне, нажалост, Господа Бога стављају у оквире ограничености, као да ни сам Господ Бог није сигуран у оно што ствара, нити у то шта ће његовим стварањем испасти. Зар је могуће да је Савршени Творац утрошио толико времена (милионе година) на своје експериментисање – да би све било савршено удешено, као што данас својим очима видимо? Поставимо себи људско питање: Како је могуће да данас ниједна, ама баш ниједна, животињска врста није еволуирала, ако знамо да нас наука учи да је животињски свијет настајао у различитим временским периодима? Тако посматрано, било би логично да смо и сами свједоци промјена бар једне животињске врсте. Стручњаци нпр. предано експериментишу с неким врстама мајмуна, чах их уче да причају – али су помаци мали или катастрофални. Можда понека животиња нешто и научи, али само по инстинкту који јој је уградио Творац, јер ју је Он по својој вољи такву и начинио, али да размишља као човјек – то се још није десило.

    Шта тек рећи за човјека, који је само у посљедњем вијеку технолошки веома напредовао, а на њему се не виде никакви трагови еволуције.

    Кад се наведене чињенице сагледају, намеће се неизбјежно питање: Да ли савршени Господ Бог може на Земљи све створити за шест дана или су ти дани у ствари хиљаде или милиони година?

    Уочимо разлику између дана један (ванвременаски период Божјег стваралаштава) и дана првог (Божје стваралаштво у Шестодневу).

    Опростите, због ограничености текста, прилажемо вам само дан први Шестоднева а остале дане Божјег стваралаштва у Шестодневу приредиће се можда другом приликом ако администратор сајта благослови.

    ДАН ПРВИ

    Погледајмо шта нам то бесједи Св. Василије Велики о дану првом:

    „Ако је настанак светлости претходио осталим стварима, како се сада изнова каже да је сунце настало да обасјава земљу? Пре свега, немојте се ругати својеобразности израза, јер ми не пратимо избор речи, попут вас, нити се бавимо тиме да је њихов поредак ритмичан. Наиме, у нас нема оних који глачају речи, нити ми користимо благозвучне изразе, него увек придајемо важност значењу самих речи. Обрати, дакле, пажњу на то да ли је Мојсије речју обасјавају у довољној мери изразио оно што је желео; јер уместо светлити рекао је обасјавати. То, међутим, није у опреци са оним што је досад речено о светлости. Јер, у почетку је створена сама природа светлости, а сада саздано то сунчано тело да буде носилац оне првостворене светлости. Наиме, једно је ватра, а нешто је друго светиљка – ово прво има силу да осветљава, а друго је саздано да светли онима којима је то потребно – тако су и сада створена светила небеска, да буду причасници оне невештаствене светлости.

    Каква би могла бити ова мистична свјетлост?

    У ВРИЈЕМЕ ОВО: И рече Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом): ‘Нека буде светлост. И би светлост. И виде Бог светлост да је добра, и растави Бог (Отац кроз Сина у Духу Светом) светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први (Пост. 1, 3–5).

    Нека буде



    User Feedback

    Recommended Comments

    There are no comments to display.



    Join the conversation

    You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

    Guest
    Add a comment...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...