Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Zoran Đurović
    Zoran Đurović

    Зоран Ђуровић: Шта (не)исповеда епископ Максим Васиљевић?

    Зоран Ђуровић: Шта (не)исповеда епископ Максим Васиљевић?

     

    Српски православни епископ у Западној Америци, Максим Васиљевић од „покајања“ на мајском Сабору СПЦ текуће године, није престао да обавештава српску црквену, али и политичку, јавност о позицијама које заступа. Даћу глосе на његов интервју у Нину (24. 10. 2019, стр. 18-23). Комодитета ради опширно ћу пренети тај интервју, иако не у целости, да би читалац могао лако да прати о чему се ради. Пошто је ово електронска верзија, моје глосе ће ићи у браон боји. Нећу пак преносити in extensionem његова друга два интервјуа: 1) Нема говора о отцепљењу америчких епархија и припајању неком другом, неће нас зауставити медијски манипуланти, којих има и међу свештеницима! (ИНТ1);[1] 2) Патријарх нам је на Сабору рекао да му Вучић никада за седам година није изнео било какав план о Косову! (ИНТ2)[2]

    Ваља напоменути да ови текстови су названи интервјуима, и тако личе по форми, али нису и заиста интервјуи него текстови које је у целости написао владика Максим. То се види из тога што он нашироко цитира одређене текстове, нема непријатних питања итд. Но, да кренемо у читање.

     

    Испада да би декан, да је спровео одлуку Синода, прекршио законе о високом школству, о универзитету, о раду... Како гледате на то да су вас од одлуке „црквене владе заштитили световни закони?

    Треба пре свега имати у виду да ни у животу Цркве реч Синода није коначна. Свети архијерејски Сабор (САСа), сходно Уставу наше свете Цркве, има власт да контролише рад Синода, као и да решава несугласице између архијереја и Синода. Лично се не слажем са овом, али и неким другим одлукама Синода, и знам да међу епископима у томе нисам усамљен. Зато сам, заједно са многобројним другим архијерејима, сматрао да би било врло корисно за целину наше Цркве да се ове јесени одржи редовно заседање САСа... Видећемо да ли ће до одржавања Сабора доћи. Неслагање са одлуком овог црквеног тела ипак не значи да је не поштујем. Међутим, у складу са уредбама и животном праксом наше Цркве, очекујем да ова и друге одлуке Синода буду преиспитане на Сабору чију ћу коначну одлуку као и увек до сада, поштовати... Што се тиче „световних закона“, могу да изразим задовољство што су чланови Синода своју одлуку у мом и случају колеге Вилотића образложили претежно позивањем на Статут Универзитета у Београду. То ми даје за право да очекујем да ће поштовати званично мишљење руководства Универзитета које најбоље зна чиме се поштује, а чиме крши његов Статут.

    Тачно је да Сабор има коначну реч. Нетачно је пак да контролише рад Синода, јер би то значило да је неко константно тело. Сабор може само да преиначи одлуку Синода или Патријарха ако их нађе за погрешне. То пак у пракси тешко може да се деси, а Максим протура шизофрену слику о СПЦ јер је Синод изабран од Сабора. Сабора неће бити, а шта би тек било да Максим не поштује одлуке Синода и Сабора? Ако је ово поштовање, онда не знам шта је непоштовање. Наиме, сведоци смо свакодневне харанге коју воде Максим, Добријевић, Дурић, Амфилохије, Атанасије и још неколицина епископа у „благонаклоним“ (плаћеним) медијима. Зато је издато саопштење: Осврт на антицрквену харангу у појединим овдашњим медијима.[3] Крајње је смешно што очекује да ова и друге одлуке Синода буду преиспитане на Сабору чију ћу коначну одлуку као и увек до сада, поштовати. Сабор је осудио дарвинисте са ПБФ, а сам Максим је написао један покајни псалам, а све време је наставио да се залаже за дарвинизам, па је чак и публиковао књигу Gayle E. Woloschak, која је заступница ТЕ (теорија еволуције).

    Из редова овог клана се спиновало да по захтеву одређеног броја епископа може да се сазове ванредни сабор. То није тачно, јер по чл. 59 Устава СПЦ: „САСи одлучује, под председништвом Патријарха, о редовном и ванредном сазиву СА Сабора“.  

    Најопасније и подмукло је вештачко изазивање сукоба БУ и ПБФ, јер и у крагујевачкој афери индекса, као и необарања лажних диплома и доктората, види се да је БУ неспособан и немоћан, а Максим је за сада добио подршку само од проф. Беговића; Беговићев и Максимов заједнички пријатељ је о. Владан Перишић. Једним текстом се обратио и др Радомир Саичић (боље да није, јер је текст Плач Мајке Божије! Тамо оптужи Инквизицију да се борила против науке, а она је бранила тада важећи научни птоломејевски модел заснован на Аристотеловој физици). Ерго, само неко ко је лишен смисла за стварност може очекивати неки сукоб на релацији ПБФ- БФ или Држава-Црква. Максим, као и свако добар расколник, игра на ту очајничку карту.

    Он кипи од оптимизма када говори о ректору БУ, Иванки Поповић, а ту прикључује и декана ПБФ, као оне који се боре за очувању аутономије. Вели: „Невероватно је каквој прљавој кампањи је она изложена само зато што је дала обећање да ће један мучан процес преиспитивања плагијата у случају спорне докторске дисертације довести до (скорог) краја“.

    Одговарајући на питање који је прави разлог за захтев Синода за његовим разрешењем, вели: „Мој професорски ангажман је, чини ми се, био складно избалансиран са епископском службом, тако да га до сада нико није доводио у питање. Поврх свега, мој ангажман је одувек имао подршку и одобрење Наставно-научног већа ПБФ, а тиме и двојице епископа садашњих чланова Синода који су донедавно били чланови овог већа, као и надлежних тела Универзитета у Београду... моја епископска служба није никада (до сада) била схваћена као препрека за обављање професорских дужности. Блок-настава коју држим је уобичајена пракса на нашем, али и другим универзитетима у свету, и у складу је са Статутом БУ. Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ... Поред тога, Синод је навео и одређене теолошке разлоге за своју одлуку, сматрајући да је моје учење у неком смислу проблематично. Желим да верујем да је и овде реч о неспоразуму који ће се врло лако отклонити на предстојећем Архијерејском сабору. Одбијам да верујем да поред свих наведених постоје и неки други разлози за овакву одлуку Синода. Уколико ипак постоје, волео бих да ми они буду предочени, тако да имам прилику на њих да одговорим.

    Максимово резоновање и поступање је у дијаметралној супротности са модерним стандардима. Наима у Католичкој Цркви немамо епископе предаваче, јер само Супермен може да ради 2 посла (новинарски и суперменовски), а блок настава је и статутом БУ предвиђена као ванредна опција, а не редован начин одржавања наставе. Ни на другим реномираним светским универзитетима нема овога о чему Максим говори. Позивање на погрешну праксу, која је ко зна којим мотивима била одређена, не значи ништа. Грешењу се увек треба стати на крај кад се увиди. Супротно се назива срљање.

    Има ли тај случај везе и са тим што сте један од архијереја који су јавно, на мајском Сабору критиковали политику председника Србије Александра Вучића за Косово и Метохију?

    Приметио сам да је у одређеним медијима та веза успостављена. Надам се и верујем, међутим, да је та веза сасвим неоснована. Уколико би било тачно да постоји веза између те две ствари, то би онда био велики проблем како за нашу Цркву, тако и за Универзитет, државу и друштво у целини.

    Ваља знати да Максим нема никакве предисторије у рату против Вучића. Григорије има, а све уредно подржавају Амфилохије и Атанасије. АВ им добро дође као страшило за сваку потребу, као жличица вегете. Једноставно рачунају на АВ омраженост у једном делу народа. Прича да је Максим у сукобу са АВ је кренула тек после мајског сабора.

    У ИНТ2 наводи „био сам једини владика који намерно није желео да присуствује том састанку и зато нисам ушао у ту салу док је трајао разговор. То је био мој лични гест, мада сада мислим да је ипак требало да присуствујем, понајвише због Владике... Теодосија према коме се председник Вучић понашао у најмању руку недипломатски“. Тако се Максим није солидарисао са Амфилохијем, Григоријем и другима који не подносе АВ, и још је пласирао спин како је АВ иза његовог уклањања са ПБФ, а Селаковић потврди да АВ у животу није чуо за Максима. Интересантно је да је у то време Тасићка писала како је „јужни клан“ тражио оставку патријарха Иринеја, а после, када су се карте на столу промениле, спиновали су како они око Бачког у ствари раде на смени Патријарха!

    Због чега сте са још неким епископима потписали допис патријарху Иринеју да се са званичног сајта СПЦ уклони нетачно и измењено саопштење о том Сабору, па и дела који се односи на пријем председника Вучића?

     Саопштење је, по мишљењу немалог броја епископа, имало значајне слабости укључујући и нетачности, о којима се могло прочитати и у медијима.

    Овај акт је био почетак званичног покушаја пуча у СПЦ. Владика Буловић је објаснио да га је Максим позвао и да је он извршио модификацију у извештају о његовом покајању. Погрешио је из наивности и добродушности. После су га развлачили по медијима како је фалсификовао извештај (који је остао на сајту СПЦ) и како Максим није писао никакво покајничко писмо, а јесте. То бљутаво и бескичмењачко писмо се појавило у медијима.

    Да ли је јавни иступ владике Григорија бар мало допринео да се на списку „непожељних“ предавача на Богословском факултету, раме уз раме са вама, нађе још само професор Марко Вилотић, секретар владике Григорија?

    Надам се да није. У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...

    Не знам шта је Синод образложио у случају Вилотића, но он као наставник (доцент) од 2016. не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Максим није слагао, али је прећутао да је Вилотић добио и 2 године неплаћеног. Максим и Григорије, који су највероватнији „извори из врха СПЦ“ за Данас, Блиц итд., су преко њих спиновали да је Вилотић узео неплаћену годину, што јесте лаж. Такође, он није ни на каквом научном усавршавању него обнаша функцију секретара владике Григорија.

    Да ли је, по вашем мишљењу, „непослушност“ била главни разлог за прекоманду владике Григорија из Требиња у Диселдорф? И ко је тиме више изгубио - Григорије, верници или сама СПЦ?

    Владику Григорија нико није могао да постави за диселдорфског владику без његове воље. Он је из спремности на жртву одлучио да остави херцеговачку епархију у којој је уживао изузетан углед.

    Из ових речи се показује истинитом Атанасијева: „Максим нема појма историју“. Најпре, премештање епископа са једна катедре на другу је неканонско (не постоји ниједан канон који то допушта). Највише су доношени канони око тог прекршаја и симоније, а они остали до данас. Но, како се ова пракса у СПЦ одомаћила, иако неканонска, ми се владамо по њој. Слобода о којој говоре зизјуласовци је толико ударила Максиму у главу да су помислили да могу да раде шта хоће, и да им ни Сабор не може ништа – иако се малопре клео како ће поштовати одлуку Сабора. Овакве бесмислене изјаве потире наша пракса. Наиме, св. владика Николај је после осамнаест месеци пошто је изабран и устоличен за епископа Жичког, 17.11.1920. одлуком САСа пребачен на Охридску епархију. До данас је остало нејасно зашто се Сабор одлучио на овакав корак и ко је био главни инспиратор, али оно што је сигурно јесте удео патријарха Димитрија. Између ове двојице епископа је владао већ дуго анимозитет. Синовац владике Николаја, епископ шабачко-ваљевски Јован ће у својим забелешкама инсинуирати да је премештај са жичке на охридску катедру била казна. Остаје чињеница да је један епископ СПЦ пребачен на другу епархију противно својој вољи, а све то у брк Пергамском и његовом ученику Максиму.

    Даље, из канона сазнајемо да нема речи о подношењу жртве, иако је Максим све у жртвеном етосу (на неукусан начин покушава да представи свој случај по моделу св. Максима Исповедника), па тако и Григорија, нама познатог као српског Клунија, представља. То може неукима да прича, јер на Сардичком сабору канон 1. читамо да је Осија Кордобски тражио, што је и прихваћено, да епископ не може прећи из мањег града у већи, јер је томе узрок жеље за већом влашћу и богатством, што доказује чињеница, да се никада не нађе епископ који је тражио да оде из већег града у мањи. – Реч је, дакле, о најобичнијој демагогији.

    Због чега се Синод у одлуци о вашој смени позива и на „неопходност наставе у духу верности Светом писму и светом предању Цркве“?

    Замерено ми је то што сам пре две године дао подршку јавном Ставу групе наставника и асистената ПБФ који су иступили против петиције која је за циљ имала релативизацију изучавања теорије еволуције у школском систему Србије и увођење „библијске теорије стварања“ као њене научне алтернативе. Међутим, по овом питању САСа је већ расправљао и све што је закључио јесте да је овај наш иступ био „беспотребан“... Радује ме што су у свом писаном обраћању Синоду несумњиву православност мог учења потврдили двојица водећих теолога међу нашим архијерејима - митрополит Амфилохије и владика Атанасије.

    Цела прича о ТЕ је најобичнији спин који има за циљ да јужњачки клан представи као младе, напредне, модерне, отворене за изазове савременог света, а синодалце као назадњаке, реакционаре, мрачњаке, затуцане и сл. Користи се само као помоћно средство за освајање власти у Цркви.

    Амфилохијевом одбраном се не бих хвалио, јер је он на Сабору изјавио: Максим је добар, барем није хомосексуалац! Атанасијева пак одбрана је била неморална, најблаже речено, - он је Максима спасио и у првом случају, па је Патријарху слао писмо за Јужну Африку где је овај био. Сада, пред мај, он је читао свој текст о аутокефалији СПЦ, и ту нигде немамо нападе на патријарха Вартоломеја, а када се Максим у мају провукао кроз иглене уши, он је у Видослову објавио исти тај текст са додацима у којима напада Вартоломеја. То пре маја није урадио да се не би видело да је његова позиција дијаметрално супротна Максимовој, и то би овога могло да увуче у незавидну ситуацију.   

    Неки од ваших колега нису нимало благонаклоно гледали на апел групе професора са Богословског факултета након петиције групе грађана везане за место Дарвинове теорије еволуције у српском школском систему? Због чега сте се огласили?

    Огласили смо се првенствено како бисмо заштитили интегритет православне теологије од погубног утицаја (не)развијених облика протестантског и исламског креационизма.

    Ово бих и ја могао да потпишем, јер кретардизам није креационизам. Но, и ова теза се појавила пост фестум, тј. пошто сам ја писао на овим темама. Све ми је познато из прве руке, јер је у једном моменту Максим скочио од радости, када сам превео кратак интервју са Хаџиниколауом, и повикао: И Ава је прешао на нашу страну! Рекао сам заједничком пријатељу да му поручи да се смири, да ништа није укачио. Дакле, цела ова реченица је само понављање моје разлике између кретардизма и креационизма.

    Из наведених разлога ми је јасно зашто су бројне владике погрешно разумеле или имале велики отпор према прихватању основне идеје нашег Става - а то је да се хришћанска вера и наука међусобно не потиру. Као што рекох, међутим, Сабор је одлучио да овај проблем и није проблем.

    Хришћанска доктрина и наука се нужно не искључују. Реч нужно Максим заборавља. Јер наука може да буде антихришћанска. Максим гаји наивни научни фидеизам, који опет сведочи о његовом примитивном религијском схватању ствари, где би се један систем заменио другим, а forma mentis остала иста. Страст је иста. Жудња за моћи. Зато је и учитавају Буловићу, јер пате од пројекције. Наука и оно очигледно треба сада да замене догмате. И на том таласу извесности и очигледности ће јахати на челу Цркве. Догмати ће бити алегоризовани, постати неки корпус симболичких порука које на крају немају никакве везе са хришћанским историзмом. Наиме, Логос је постао месо, тело. Томе неће имати места у неком будућем „модерном и правом православљу“. У том „православљу“ ће бити само празни симболи, а симболи ако не повезују са другим су перверзија самих себе јер реч симбол значи повезивање са другим. Избачај и веза са другим.

    Доласком патријарха Иринеја на чело СПЦ деловало је да је он успео да смири несугласице између екумениста и антиекумениста унутар Синода и да је, пензионисањем владика Пахомија и Качавенде, ублажио негодовање јавности због среброљубља и оптужби за педофилију, али је заиста кажњен само бивши владика Артемије. Зашто?

    Мислим да је патријарх велики допринос дао у том погледу. Иначе, Артемије... је заиста канонски санкционисан због сукоба са целом Црквом. Од осталих поменутих архијереја један је пензионисан од стране Сабора, док сте о случају другог направили превид, јер о њему Сабор никада није расправљао, него Синод, и он није пензионисан.

    Максим замишља, што би млади рекли, да смо веверице. У овом монологу или нарученом интервјуу у најмању руку, „саговорник“ у резанца зна све о функционисању црквене бурокрације и наједном прави грешку и помиње Пахомија! Њега извлаче свако мало као Мандрак зеца из цилиндра! Но, то је механизам спиновања, и не можемо да се љутимо. Васиљевић подмукло то помиње јер где Сабор суди ту је правда, а где Синод, то је сумњиво! Провидно. Но, наивчине ће се повести за тиме. Питам: А зашто Сабор као врховна институција није процесуирао Пахомија? И зашто се Максим нада да ће његов случај бити на Сабору? – Случај ће бити али и са извештајем инспекције која ће изанализирати и проверити послове северноамеричких епископа. Тада се надам да ће напокон овај сејач смутњи у СПЦ и шире бити рашчињен.

    Ако се јавно прокламује одвојеност државе и цркве, шта је мотив за све чвршћу везу између извршне власти и поглавара и епископа СПЦ, са друге стране?

    У Цркви је често заступљена једна превазиђена и доста наивна вера у симфонију цркве и државе по узору на средњи век, заснована на тренутној процени односа снага. Упркос свему, надам се да пред долазећим нараштајима нећемо црвенити због садашњег односа према власти.

    Ово је црквено-политички манихеизам. Лично не познајем ниједног владику који заступа теорију симфоније. Можда је то Максим чуо од Никодима Равноземљаша?...

    Да ли се та веза учвршћује и гестовима као што је додела Ордена Светог Саве првог степена председнику Вучићу?

    Орден има симболичну функцију, а када симбол функционише на прави начин тада он има моћ да обједињује, а не да раздељује. Бојим се да је овде дошло до превида. И док садашњи председник Србије непрекидно понавља да је за разграничење и поделу, дотле Сабор Српске цркве трајно инсистира на томе да разграничење и подела представљају издају. Како сада то двоје помирити? Ето, тај парадокс не може да појми најмање половина српских архијереја, а ни велики део наше Цркве.

    АВ је очигледно неспособан. Више од деценију покушава да изда Косово и никако да му то пође за руком! На овај списак издајника in pectore треба додати и Путина, јер и он одликова АВ. Мада је то сада мој слаб аргумент, јер Максим и они око њега не воле Русију, тако да им је ово само додатни разлог да покуде АВ и одлуку Синода. Мада, кад треба, Максим пева руске песме. Као и Амфилохије. Мада их Амфилохије више не може певати у Русији.

    Сви ктитори и добротвори Цркве су у Средњем веку бивали одликовани, односно то им је било препознавано. Преко Државе Србије добили смо огромна средства не само за Храм, него и за свештеничке пензије, плате вероучитеља, помоћи епархијама итд. Како се не може свим службеницима дати орден, то иде Председнику. Не заборавимо, исти он може и да ратује против Цркве. И не би био први.

    Мало је неморално од Амфилохија да приговара око ордена АВ, а сам га је дао Филипу Вујановићу који је признао независност Косова. Над живим АВ је вршио опело (то сам само у Власији видео!), док никакву анатему није бацио на Ђукановића који је одвојио ЦГ од Србије и увео је у Нато.

    Максим нека настави да се гађа бројкама, на те бесмислице нећу одговарати. То је област његовог духовног оца, Атанасија, који одмах види дупло, а није пијан.

    Наиме, тактика овог клана је да представе да су у већини, а неки Гаргамел Синод их кињи. Желе да дођу до имагинарне бројке од 22, што би значило да су у већини. Зато Атанасије у пеписци са Патријархом покушава овога да безочно превари како су потписници 22 епископа, а њих је 8! Све је то демонстрирао чтец Ведран Гагић у Чаробни бројеви.[4] 

    Да ли сте присуствовали и свечаној академији у Сава центру, на којој су додељени ордени Вучићу и Милораду Додику?

    Тој академији нисам присуствовао јер сам суштинску димензију прославе... препознао у Жичи и Пећкој патријаршији. Сагледавши, заједно са већином епископата, да је београдска прослава донекле исполитизована, нисам се премишљао да ли да одем на њу. Свакако, имам разумевања за оне који су јој присуствовали. Уосталом, више од трећине активних владика је и писменим путем изразило незадовољство због чињенице да су Синод и организациони одбор за прославу..., одлучили да на такву историјску прославу не позову ниједног православног поглавара, ниједног угледног страног госта итд... Мислим да је то супротно духу и завештању Светога Саве.

    Максим и они око њега су способни да кажу све и све супротно. Тако је потписао да је прослава у Жичи била мизерна: „Одлука САСи да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава“. Мало се наш Епископ раслојио: Препознаје у Жичкој прослави праву ствар, а онда је назива мизерном! Требало би да се договори сам са собом, да нас не ставља пред апорије.

    Без икаквог зазора вређа свечаност у Сава центру као београдску фешту. Онда се још чуди како нису позвани православни поглавари иако је објашњење већ дато: Да се не продубљује раскол. Ко ће, нормалан, да позове заједно Кирила и Вартоломеја који заједно ни чашу воде неће да попију? Вартоломеј се чак плашио да ће да га Руси отрују, како видесмо у документарцу.

    Зашто је део владика, укључујући и вашег духовног оца, пензионисаног владику Атанасија, био против одлуке Синода да се Вучићу додели Орден Светог Саве?

    Мислим да на првом месту треба да буде духовни интегритет особе којој се додељује орден - и отуда реакција владике Атанасија, митрополита Амфилохија и многих других. Како је приметио један од владика, Синод има право да додели орден коме жели, али када зна да то није жеља саборске већине - тада треба да одустане од поступка који ће саблазнити јавност и поделити епископат и Цркву... У овој години орден је требало дати правим чуварима наше свете косовскометохијске земље, а то су људи који тамо живе.

    Опет смо пред демагогијом: на моралу инсистира заступник онтологије без етике, а заборавља наше средњовековне владаре који су у календару, а нису били баш „слатки“. Но, Максим извлачи из шешира по потреби. Прича о „већини“ је фантазам који гањају. Нико није гласао па да би било егзактне основе за овакву тврдњу. Заборавио је да је у првом интервјуу у коме је узнемирио црквену јавност навео: знам да је моје мишљење мањинско. Сада је на волшебан начин већинско! Додељивање „ордења“ деци и монахињама у Пећи од Амфилохија је била дегутантна представа. Свакако да су они носиоци ордена и без ордена, али је ово било ругање ордену. Јер орден диверсификује особе, иначе девалвира. Тако Црква препознаје као свеце одређене особе, иако их има милијарду пута више. То не значи да убрајам АВ у свеце. Орден му можда послужи да се освести и учврсти на светосавском путу.

    Како у том смислу гледате на одлуку академика Матије Бећковића да, управо због ордена Вучићу, не одржи говор на централној свечаности у Сава центру?

     Мислим да је та одлука била оправдана и да неки треба да се запитају шта су то учинили да тако знамените личности, попут Бећковића и Ломпара, одлуче да не дођу и заједнички се радују великом јубилеју.

    Овде смо дошли до врхунца лицемерја. Експлодирао је Кракатау! Дан пре почетка прославе у Жичи Бећковић се отказује беседе због планираног одликовања АВ. Владика Јевтић се месецима жалио и пренемагао како га „свемоћни портпалор“ СПЦ спречава да учествује у јавном животу Цркве, да је цензурисан (пројекција: Атанасије је онемогућио Дејану Мачковићу и мени да објавимо наше одговоре на његове нападе на нас у Видослову). Епархија ЗХ објављује да Атанасије није позван на јубилеј. А јесте. И прима панагију од Патријарха као и сви други епископи. Знао је за Матијин и Милов потез унапред, и то пре мене, и отишао је тамо. Онда, после неколико дана узима да прави скандал и враћа панагију! Могуће да он то није планирао, али су га ови, који га воде као додолу, убедили како је то сада супер потез иако је крајње недоследан и неморалан. Превише је лажи овде, друштво.

    Данас хвали ова геста, а Тасићка још пише како Ломпар не даје никакве изјаве из принципа за њих, нити су од Матије добили изјаву из прве руке! Овде није посреди никаква апсурдна ситуација него се ради о привременој интересној коалицији која је као заједничког непријатеља препознала Синод СПЦ. Тај је интерес помирио непомирљиво. Објашњава се и како то да хронични критичари СПЦ и избацивачи у први план свих могућих скандала у СПЦ постају наједном бранитељи „модерне“ СПЦ.

    Како је неумесно да износим, овде су сви испреплетени и то по крвно-племенској вези: Бећковићи, Радовићи, Илићи, а онда и Максим и Григорије потпомогнути Перишићем и Шијаковићем, нећу се упуштати у детаље, а имају и много сателита.

    Док прославља 800 година аутокефалности СПЦ, Синод се оштро противи аутокефалности македонске, црногорске и украјинске православне цркве. Може ли се, уопште, повући паралела између та три случаја и како ви гледате на њих?

    Не мислим да се ту могу повући јасне паралеле пошто је свака од поменутих области случај за себе. У канонском праву стоји да за добијање аутокефалности треба да буде испуњено барем пет услова, а ти услови се не поклапају код поменутих цркава, при чему спољашњи услови нису увек довољни. Садашњи украјински поглавар митрополит Онуфрије је својевремено био потписник званичног захтева украјинске јерархије да Украјина добије аутокефалну цркву. Очигледно да је феномен аутокефалије данас у озбиљној кризи и тај проблем, по мени, може да разреши једино свеправославни сабор.

    Нажалост, и ово је тлапња. Цркве су вековима уназад добијале аутокефалност по канонима. Максим би, ако би требало да се сазове нови Васионски сабор око овог питања, сугерисао да су досадашње аутокефалије неканонске. Лукаво мути неупућене и помиње Онуфрија јер је тај захтев био у сасвим другим околностима и пре 30 година, а када се ситуација промени, онда се мења и црквена политика. Ја бих пак питао Владику: Које се сједињење сада десило у Украјини? Ниједно. Филарет није признао Сабор уједињења, већинска украјинска Црква је остала под Онуфријем, и она нема општење са Фанаром. Шта се ујединило? Епифаније са самим собом. Овај потез Фанара се већ показао катастрофалном грешком.

    Максим је у потпуности на новојављеној линији профанарских теолога који негирају да је Свети Сава добио аутокефалију 1219. Наиме, у ИНТ1 ће рећи: „'Независност' није црквени термин него секуларни. Ми смо и као хришћани и као Цркве упућени једни на друге, а не на себе. Аутаркичност је грех и у еклисиологији, а не само у библијској антропологији“. Најпре, аутокефалија није независност него самостална управа, а црквени је термин по употреби. Као што би неки јехова данас могао да каже како омоусиос није црквени него философски термин. Он је сада црквени. Такође ће казати у истом инт.: „Неколико храмова у Западноамеричкој епархији је са мојим благословом и инструкцијама осликано са најважнијим сценама из живота Светог Саве“. Максим се хвалио да је Његовим благословом осликана можда једина фреска која приказује „чин додељивања аутокефалности у Никеји“. И он је лично надгледао тај посао. Но када се погледа фреска свега тога нема. Ведран Гагић је надахнуто писао: „За оне који не знају енглески језик, чак ни на фресци не пише „додела аутокефалије“ или нешто слично томе, него стоји „постављење Св. Саве да буде (sic!) архиепископ српских и приморских земаља“.  Ја не верујем да је избор речи овде случајан. У одговору на јасно питање о аутокефалији, Владика дакле нигде не помиње аутокефалију. На фресци за коју каже да је фреска о додели аутокефалије не пише да је то фреска доделе аутокефалије, а лично је Владика давао инструкције о елементима те фреске...  Оно што ја могу да кажем јесте да ме све ово неодољиво подсећа на одговор Патријарха Вартоломеја у интервјуу новинару Политике, где каже:  „Ако Бог да доћи ћу у Београд на јесен, […] јер сам позван на прославу 800 година од хиротоније Светог Саве“. Ни цариградски патријарх није могао да изговори да ће доћи на прославу 800 година аутокефалије СПЦ, него је рекао нешто слично као и ова фреска са јужног зида цркве у Лос Анђелесу која је рађена по инструкцијама Владике Максима. Даље, Владика Макисим каже да је „Савин избор за архиепископа […] и његово рукоположење“ (опет не каже аутокефалија...) „у сагласности са предвиђеним условима икономисања“. Дакле, уважени Владика ни овде не каже да су, не само аутокефалија, него ни избор и рукоположење Св. Саве, по канонима. Него да су избор и хиротонија у сагласности са икономијом (тј. снисхођењем) што ће рећи да је, по акривији (строгости), све то, и избор и хиротонија, ипак неканонско. А ако су такви избор и хиротонија онда је тим пре таква и аутокефалија“.     

    Шта вам је као архијереју највећи проблем у западној Америци?

    Православни народ на западноамеричкој обали има привилегију да је удаљен од разних српских подела. Имамо сложно свештенство и духовни унутрашњи простор верног и оцрквењеног народа, што је знак уређеног епархијског живота. Стога се код нас отвара поље за мисију међу инославнима.

    Ни ово не стоји. Српске поделе су се иселиле за Америку са нашом емиграцијом. Зато је и био могућ дионисијевски раскол, јер се у САД инсистирало да Београд не може да им инсталира „црвене“ владике. Ако за тај раскол се могу разумети разлози, за овај на коме раде Максим, Добријевић и Крчо, они су неприхватљиви. Максим шаље оне подсвесне поруке да из Београда иде иницијатива за расколом. 

    Какво мисионарење међу католицима помиње Максим кад признаје Папу? Жели да хришћане обраћа на хришћанство? Као што Амфилохије прекрштава католике, а ту праксу осуђује код Степинца, мада Степинац није покрштавао крштене, него их је само примао у католичку Цркву.

    Зашто Синод није прихватио измене Устав



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 11 минута, Протомајстор рече

    @Golub Дај, не тролујмо сендвичарима тему. :0212_rolleyes:

    АВва римски се сам наместио... :)  штоно би рекли шумадијски сељаци: сам пао - сам се убио! :krstix:

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 3 минута, Zoran Đurović рече

    Брт, ово ти је као Роршах: асоцираш се по себи. 

    Сви се ми асоцирамо по себи... :)   рече Сократ, испи течност и остаде жив! 

    у озбиљне ствари треба унети и шалу, иначе... :catfight

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, Golub рече

    Сви се ми асоцирамо по себи... :)   рече Сократ, испи течност и остаде жив! 

    у озбиљне ствари треба унети и шалу, иначе... :catfight

    Митрофан је сада добио и извештај. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Овај Авин текст није концизан и то му је мана. На њега додајем неколико својих примедби на интервју Владике Максима у НИН-у. Коментар је предугачак, али су тачке кратке. Примећујем да Владика Максим прибегава једној врсти кривотворења истине, које бих назвао сфумато-кривотворење. (Сфумато је сликарска стилска фигура коришћења задимљеног, замагљеног прелаза уместо оштрих црта и прелаза, која је карактеристична за слике Леонарда да Винчија.) Речи Владике Максима су пажљиво биране, тако да могу истовремено да значе и чисто субјективан осећај и објективно стање ствари. Томе прибегавамо када желимо да не кажемо истину, а да, због заваравања савести или кога другог, ипак не искажемо лаж.

    1) Макс каже да је са ,,многобројним" другим архијерејима тражио ванредни Сабор. У питању је њих 14 од 42, што је трећина. Јесте да 14 није мало и да се употреба речи многобројно тиме може оправдати, али је то у реалности само 1/3 епископа. Они су сви били ту и њих 28, дакле, то није хтело да потпише, што је дупло више владика! Човек који жели да избегне сваку манипулацију би то управо тако рекао: нас 14 је хтело, њих 28 није хтело. Неупућени читалац овако стиче утисак да неки (малобројни) Синод злоупотребљава своју позицију и узурпира израз слободног гласа многобројних владика.

    2) Макс каже да они који га смењују треба да чују и другу страну. То је опет једна манипулација чињеницама, јер они су ту другу страну већ чули у мају. Шта то има ново да се чује? Неупућени читалац овако стиче утисак да чланови Синода уопште неће да чује другу страну, а и не помишља да се управо у мају водила озбиљна и опширна расправа о томе. Човек који жели да избегне сваку манипулацију би рекао: ми смо на Сабору у мају разговарали доста о томе, али ја сада имам нешто ново да кажем, што тада нисам, а они неће да ме чују. Притом, не представљају ли опширни и јавни текстови Владике Давида управо то слушање и разматрање друге стране? Зашто Макс бар не одговори на те текстове?

    3) Макс ниједном не помиње своје покајање у мају. Човек који жели да избегне сваку манипулацију би рекао: ја сам погрешио то и то, покајао се пред Сабором и Сабор је моје покајање уважио. Напротив, ми имамо врло јасну Патријархову реченицу у писму Таси, која каже да је Макс након покајања опет наставио по старом.

    4) Макс каже да руководство Универзитета најбоље зна чиме се поштује а чиме крши његов статут. Дакле, он своју професуру искључиво хоће да самерава универзитетским правилима, избегавајући да помене ноторну чињеницу да ПБФ има специјалан статус, те да Универзитет нема ништа са његовима учењима и благословом Патријарха, од којих у првом реду зависи професура на ПБФ. Макс то овде говори позивајући се на образложење одлуке која се ,,претежно" повезује са статутом Универзитета. Мени није доступан текст одлуке, па не могу да судим. Али, сви који прочитају релевантне текстове Владике Давида, члана Синода, наћи ће апсолутну претежност на страни Максових учења и делања.

    5) Макс је задивљен деловањем ректорке Поповић. По мом, недоказивом и субјективном мишљењу, она је изабрана за ректорку зато што је лезбејка. По мом, мање недоказивом и мање субјектвином мишљењу, она је, управо зато што је лезбејка, у погледу позиције ректора недодирљива. Она се, притом, првих дана опирала студентима, а тек онда, када су колонијални управници проценили ситуацију, она је одлучила да стане на страну студената. И Макс је тиме задивљен. Да је она неки истински ректор, студенти никад не би ни дошли у ситуацију да протестују. Притом, ти студенти су стандардна екипа иза које стоје невладине организације. Ректорка је део фронталног напада на српски народ. И она и Вучић су актери колонијалних интереса. Ректорка је баш тих дана своје херојске борбе доделила почасни докторат Џудит Батлер, која је филозоф-пропагатор најекстремнијег вида порицања појмова мушко и женско, мајка и отац, син и ћерка итд. По Џудит Батлер, Владика Максим није мушкарац, него је његово мишљење да је мушкарац пројектовање његове агресивне воље за моћи на себе и свет око себе. То све отворени Максим, који се диви Таси на његовом без длаке језику, ништа не помиње.

    6) Макс примећује парадоксалност ордену Вучићу који говори о разграничењу, док Црква то назива издајом. У реду. Али, како Макс не примети парадоксалност да њега интервјуишу управо они који се исто залажу за пријатељско признавање арбанашке сецесије? И како не примети да га интервјуишу они који иначе немају везе са Црквом и на њу гледају титоистичким очима? Тај му парадокс није пао на памет. У суочавању са овим очигледним парадоксима можемо закључити да се ради само о спољашњима парадоксима, а о унутрашњој сагласности. Човек који би желео да избегне сваку манипулацију, поменуо би и тај парадокс да медији који отворено пропагирају признавање терористичке државе на Косову и Метохији - НИН, Danas и Blic, који су, дакле, апсолутно противни односу Сабора према истом питању, да ти медији заузимају страну и очигледно фаворизују одређене владике, међу којима је управо он, Србин Максим, који сматра да Орден Светог Саве припада Србима на Косову и Метохији.

    7) ,,небивали преседан у историји Православља" - Опет једна манипулативна формулација. Зашто? Па наука се тек развила у задњих 150 година и Црква никад није ни имала сличан изазов. Црква се увек бавила актуелним изазовима - однос према икони (ликовном стваралаштву), према етнофилетизму итд. Неко је пре 1400 година могао рећи: па ово је небивали преседан да се Црква бави питањем сликарства!

    8) Макс манипулативно третира ТЕ и науку као једно, па отуда следи да је однос према ТЕ однос према науци. Једно је теорија о температури језгра Сунца, а друго теорија о настанку човека. Јер, прва теорија нема никакве импликације по веру Цркве, а друга има, и то најрадикалније. ТЕ је неспојива са православним Предањем. Има више аспеката те неспојивости, али узмимо само христолошки аспект као основни. О томе је Владика Давид подробно писао. Уз то, заступници ТЕ су најрадикалнији порицатељи хришћанског Предања и вере и сами они на све начине доказују како ТЕ нужно искључује веру у Христа. Ричард Докинс, професор еволуционизма на Оксфорду је најгласнији од њих. Став према ТЕ Владике Маскима о њеној плаузибилности превиђа радикалне и нужне импликације по живот и сва практична питања у животу, што није превидео Ниче, који је полазећи од ТЕ као истините, јасно закључио да је појам културе, појам права, појам етике као такав онда бесмислен. Ниче се спрдао са онима који комбинују ТЕ и хришћанске вредности.

    9) Да ли је непоштено и кукавички то што Макса не помиње Давидове текстове који су се исцрпно бавили тиме - тим Максимовим ставом? Човек који би желео да избегне сваку манипулацију, рекао би: ,,Ево, мој брат у Христу владика Давид, који је члан Синода, написао је неколико текстова о овом проблему и исказао супротно мишљење од мога. Позивам све читаоце да прочитају и Давидове и моје текстове о овој теми и да донесу свој суд." Максим обавезно пази да не помене Давида, иако помиње имена Григорија, Иринеја, Атанасија и Амфилохија. Давид је апсолутна непознаница за јавност и долазак до његових текстова био би опасан за Максима. Зато он прећуткује његово име. Баш онако као што Ћулибрк прећуткује Ломпарово име када поставља питање о одбијању учешћа и помиње само Матију Бећковића. Лако је приметити да другосрбијанци никад не помињу Ломпарово име.

    10) О Давидовој примедби за таоизам. То што Максим ту своју идеју релативизује тиме што каже да је некога цитирао, уопште не мења ствар. Јер тај цитат, на крају текста, долази као закључак и смисаоно тежиште текста је на њему. То није цитат који подразумева дистанцу аутора од цитата, него приклањање цитату као свом изразу.

    11) Максим је за већу транспарентност Цкрве, али је за то да се његово покајање не помиње у саопштењу, па је звао Владику Иринеја Буловића да то избаци. А Владику Давида и његове тесктове уопште не помиње.

    12) Било је планирано да сви православни патријарси дођу на прославу, те многи представници других верских заједница. Међутим, Москва и Цариград не саслужују и то је било немогуће. Нама је циљ мир, а не да сада зовемо Русе и друге и тако доливамо уље на ватру. То све Максим зна, али не помиње, него напротив, критикује Цркву због тога.

    13) Макс истовремено каже да Украјинци не испуњавају канонске услове за аутокефалију, а одмах додаје - логички немотивисано претходном реченицом, али свом циљу сагласно - да је Онуфрије сам био потписник захтева за аутокефалију некад. И онда иде закључак да је феномен аутокефалије данас у кризи. Пазимо: ако је Онуфрије данас Митрополит у Украјини и он није тражио аутокефалију, онда аутокефалија не може да буде ни дата. То што је он некад потписао тражење, то евентуално говори о Онуфријевом вагању, промени, дволичности, штагод, али он је канонски поглавар тамо и он увек наглашава да није тражио аутокефалију. Друго. Ти којима је Вартоломеј дао аутокефалију су људи који уопште не припадају Цркви: или су избачени из Цркве као Дедеић и Артемије, или нису никад ни били крштени у Православној Цркви. Како је могуће да они који нису чланови Православне Цркве добију аутокефалност? И зашто то Максим не помиње? Шта ради човек којем је стало до кривотворења истине - уопштава конкретне чињенице у неке неодређене социолошке појаве: феномен кризе. Дакле, један једини патријарх одлучи да да аутокефалију против сваког канона и здравог разума и то онда представља неки општи црквени феномен? Човек који жели да избегне сваку манипулацију само би упутио на текстове Владике Буловића о овоме или укратко сажео његове речи. Ако Макс већ цитира Иринеја Буловаћа поводом деликта мишљења, може да га цитира и овим поводом. А ако се не слаже са њим, зашто не напише јасан одговор на те Иринејеве текстове?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 7 минута, Zoran Đurović рече

    Митрофан је сада добио и извештај. 

    Не бламирај се са Митрофаном! Он је пре свега монах!

    Честит и поштен владика, на њега не могу да утичу тајкуни и политичари, као на ове твоје синодалце, па да деле, (након примљених пара)  ордење шаком и капом...

    Ево и Јован окачи орден Малом, дао човек лову и примио орден: 

    WWW.POLITIKA.RS

    ЛАЗАРЕВАЦ – Министар финансија Синиша Мали примио је данас у Лазаревцу орден Великомученика Крагујевачких првог степена Српске...

    не бих ни веровао да политика није објавиле вест! 

    Митрофан је сачувао Нијагару да не оде у раскол... а није му ишло ни у џеп, ни из џепа... 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Интересантан текст. Авва Римски је у много чему погодио хоботницу у главу. Максим је добрим делом раскринкан. Биће још интересантније у будућности. Али видимо да у реалности па чак и на форуму Поука, хоботница се брани на разне начине. Погођена Загоровом секирицом у главу она се својим краковима копрца и брани. Својим крацима почела је истовремено да свира у двадесет требињских тамбурица да би покрила наготу Максимове издаје. Почела је да реагује - Само јако. Гневом. Шалом. Подметањима. Лажним загрљајима. Претњама. Плакањем у огледалу. Гледањем у очи. Гледањем у сунчане наочаре. Жељом да му украду интелектуалне Рејбанке. Ковањем плана да му очи ископају. Скривањем трагова. Немоћним плачем уз детиње дурење. Мимикријом. Политиканством. Вриштањем до границе непристајања. Припремањем пене за трајно аввино бријање. Телефонирањем уз позиве на мир. Провокацијама уз позиве на рат. Итд ... Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Неко тамо рече

    Интересантан текст. Авва Римски је у много чему погодио хоботницу у главу. Максим је добрим делом раскринкан. Биће још интересантније у будућности. Али видимо да у реалности па чак и на форуму Поука, хоботница се брани на разне начине. Погођена Загоровом секирицом у главу она се својим краковима копрца и брани. Својим крацима почела је истовремено да свира у двадесет требињских тамбурица да би покрила наготу Максимове издаје. Почела је да реагује - Само јако. Гневом. Шалом. Подметањима. Лажним загрљајима. Претњама. Плакањем у огледалу. Гледањем у очи. Гледањем у сунчане наочаре. Жељом да му украду интелектуалне Рејбанке. Ковањем плана да му очи ископају. Скривањем трагова. Немоћним плачем уз детиње дурење. Мимикријом. Политиканством. Вриштањем до границе непристајања. Припремањем пене за трајно аввино бријање. Телефонирањем уз позиве на мир. Провокацијама уз позиве на рат. Итд ... Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

    Ne mešam se puno i sinoć su pominjali Maksima na Utisku.

    Mnogo mi se svidja rečenica Vladike Atanasija. "Vladika Maksim je pohvala pravoslavlja!"

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 12 минута, Неко тамо рече

    хоботница се брани на разне начине.

    :)) baca mastiljavu tecnost da zavara protivnika ( u Max slucaju prodaje maglu ) i kao kameleon menja boju i utapa se u okruzenje ( u Max slucaju preodeva se u liberalnog opozicionara branitelja demokratskocivilizacijskih tekovina )

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 3 часа, Неко тамо рече

    Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

    Летос им написах да само тровање оловом може да ме заустави. Мада у визији видех да рекоше да би било претерано, односно штетно по њих. Уредно ћу наставити да их каштигам без милости.   

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 часа, Батовен рече

    Овај Авин текст није концизан и то му је мана.

    Ишао сам по његовом распореду, и то је увек тешко. 

    Ти си направио супер текст, али који има снагу када се наслони на овај мој. Ваљало би да се постави као засебан текст, јер сада има предуслове. Имао бих 1-2 ситне примедбе, али си у суштини рекао све. Сутра ћу размислити да се ово постави на насловну или чак другде. Јер неко је морао да скрати овај мој текст. 

    Хвала ти на овом труду!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...