Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Милан Ракић
    Милан Ракић

    Александар Раковић: Проблеми СПЦ на бившем југословенском простору (АУДИО)

      У новије време много је разлога због којих су односи Србије и Македоније прилично напети — Косово, нова власт, име државе, али једно спорно питање присутно је деценијама, од давне 1967. године када се из СПЦ издвојила тзв. Македонска православна црква, која је од тада у расколу.

    Зашто тај спор до данас није решен и да ли је у њему било неких помака и када? Да ли се иза верске интриге крије политика? Зашто игуман такозване Македонске православне цркве Партениј тврди да је Бугарска патријаршија мајка цркви у Македонији?

    Једна од тема ће биће и проблеми које СПЦ има у Црној Гори због невладине организације зване црногорска православна црква, као и покушаји Румунске православне цркве да присвоји вернике СПЦ у источној Србији.

    О тим темама разговарамо у емисији Спутњик интервју са историчаром Александром Раковићем.

    d9cd12c1.png



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Драгоцјен, један у низу, наступ др Александра Раковића. Нарочито је добро што се коначно неко са наше стране осврнуо на бугаризацију македонског православља (и државности) коју систематично врши игуман Светог Бигорског манастира (манастира који кроз историју није имао никакве везе са Бугарском већ само са Србијом) Партенија. Тај монах, из реда "исихаста-брбљиваца" (каквих и код нас има) користи духовништво за чисто политиканске циљеве у континуитету већ неколико година. Драго ми је да се Партенију супротставио митрополит Агатангел, који је био оштро против Нишког споразума, а онда се истицао у прогону владике, сада архиепископа Јована, али је изгледа, најбоље схватио скривену позадину "шарене револуције".

    Као човјек који заступа аутокефалију македонске јерархије и дјели патњу и Македонаца и Срба због раздвојености у Светим Тајнама, др Раковић је, свакако имао велико право да укаже на Партенијево дјеловање. Волио бих да чујем мишљење @Рилски и @Orthophill о овом сад веч "српско-македонско-бугарском" троуглу.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Ево и дјелимичног транскрипта и видео снимка интервјуа др Раковића:

    После разбијања Југославије, остало је да се разбије СПЦ (ВИДЕО)

    Од
    Спутњик-9 октобар, 2017
     
     

    spc 409x221 После разбијања Југославије, остало је да се разбије СПЦ (ВИДЕО)

    Српска православна црква једина је институција која је преживела распад Југославије и на читавом простору остала јединствена и зато је оволико на удару религијског интервенционизма да се распарча. А тај религијски интервенционизам иде паралелно са војним, економским, политичким, дипломатским и другим видовима интервенционизма против српског народа.

    Управо је ово објашњење за притиске којима је СПЦ изложена на бившем југословенском простору, од Македоније до Црне Горе, каже у емисији „Спутњик интервју“ историчар Александар Раковић који истиче да тај процес траје у континуитету од 1990. до данас.

    Притом, уверен је, иза свега стоји политика. Како друкчије објаснити да до данас остаје отворено питање канонски непризнате Македонске православне цркве, иако је, подсећа он, решење било надохват руке Нишким споразумом из 2002. који су представници македонске цркве прво потписали, а после од њега одустали.

    Спор додатно компликује „бугарски фактор“. Наиме, игуман Партерније из манастира Бигорски, који је у саставу Македонске цркве, рекао је недавно да је заправо Бугарска православна црква „мајка-црква Македонцима“.

    „То су глупости и бесмислице. Мајка-црква Македонске православне цркве, која је сада у расколу, и православне Охридске архиепископије, која је канонска, јесте Српска православна црква“, одговара Раковић, додајући да је управо Патријаршија у Београду адреса са којом Македонци треба да разговарају о свим спорним питањима.

    Како истиче, чињеница да је Македонска православна црква неканонска је „посебно болно питање“ за Македонце, које треба што пре превазићи.

    „То није лако, с обзиром на личне сујете људи који су укључени у решавање тих спорних питања, али је сада проблем отежан иступима игумана Бигорског манастира. Рец́и ц́у своје лично мишљење: мој став је да македонска црква под било којим именом треба да буде аутокефална. То је мој лични став, као историчара и као православног верника. А до тог статуса може да дође само уколико се она врати у канонско јединство са Патријаршијом у Београду, уколико се две македонске јерархије помире, и крену ка стицању аутокефалности која би требало да им следује после успостављања канонског стања у Републици Македонији“, објашњава наш саговорник.

    Он признаје да му је теже да брани такву позицију након што се Свети архијерејски синод Македонске православне цркве у расколу није оградио од иступа игумана Партенија.

    „Да ли Македонска православна црква себе види као другу бугарску цркву и да ли Македонска православна црква те храмове, који су српски средњовековни храмови, заправо има намеру да бугаризује? Наша црква није оставила те цркве и манастире на управу Бугарима, него Македонцима. Ја више не могу тако лако да браним свој став да Македонска јерархија, под којим год именом, треба да буде аутокефална, јер видимо да су Бугари ставили руку преко себи блиских људи у МПЦ у расколу, на идентитет македонске цркве“, упозорава Раковић.

    Подсец́а да је спорни интервју игумана Партенија обиловао и речима о „српском режиму, српским злочинима“… „Притом каже да нема ништа против Срба, али причати такве ствари, а не осврнути се, на пример, на бугарске злочине, којих је било јако пуно у Македонији и током Првог светског рата, и током Другог светског рата“, додаје он.

    Раковић ипак сматра да то није одраз расположења македонског народа, мада је и раније у историји било покушаја наметања бугарског идентитета.

    „Међутим, када је реч о политичкој елити, након што је Никола Груевски успео да дебугаризује ВМРО као странку, после смене власти у Македонији видимо да су те структуре поново почеле да дижу главу кроз СДСМ или кроз деловање Македонске православне цркве, а вероватно и кроз деловање невладиних организација“, констатује историчар и додаје да, упркос томе, истраживања, и то македонска, показују да су Македонци највише окренути Србима, као најближем народу.

    „Са Београдом их спаја југословенска веза. То је чињеница коју ни Бугари не могу лако да прескоче — да су Македонци културолошки обликовани као Југословени, да се тамо слуша југословенска музика, да се навија за тимове који су углавном из Београда, да се навија за Новака Ђоковића. То су све чињенице, и пред Бугарима је дуготрајан процес промене идентитета Македоније, који је залудан посао, али никад се не зна. Питање је колико ће притисци на све те људе који су у елити бити дубоки — а они су очигледно дубоки“, упозорава Раковић.

    Према његовом мишљењу, две цркве удаљава и став према могуц́ем чланству Косова у Унеску, будући да је македонски амбасадор при тој организацији, иначе Албанац, 2015. дао глас за Приштину.

    „Председник Ђорге Иванов га је повукао са тог места. Притом, то што је република Македонија гласала тада за сепаратисте на Косову и Метохији при Унеску јесте сигурно и на миг, односно, уз прец́утну сагласност и архиепископа Стефана и Македонске православне цркве у расколу“, верује гост Спутњика.

    СПЦ, подсећа он, има проблема и у Црној Гори, где је недавно полиција морала да раздваја вернике од присталица тзв. Црногорске православне цркве, која, истиче Раковић, и није црква него „секта, циркус“.

    „У православној цркви се дешавају расколи, несугласице, па се они разрешавају — то ће се у Македонији решити, али што се тиче Мираша Дедеића и његове групе људи, то је једна сеоска трупа са мечкама које лоше играју. Власт подржава те мечке, међутим, народ их не подржава, и то је највећи проблем. Мило Ђукановић има намеру да се обрачуна са Српском православном црквом. То се види и у програму ДПС, у петогодишњем плану. Чак и да покушају да одузму имовину — рецимо да усвоје закон да одузму имовину, да је припишу држави, па онда да дају на управу коме хоће — како ће они да спроведу тај закон? Физичком силом не могу да чувају цркву“, децидан је Раковић.

    „Црквено питање у Црној Гори могло би чак да доведе до озбиљне конфронтације између Срба (под којима сматрам и оне који се изјашњавају као Срби и Црногорце који говоре српским језиком) и Српске православне цркве, с једне стране, и црногорских сепаратиста, на другој страни“, упозорава Раковић.

    Зато би, сматра, права Срба у Црној Гори морала да се штите „и из Београда, па чак и из Бањалуке, уколико је потребно“.

    „У Црној Гори ништа није разрешено, али треба да будемо на опрезу, ништа не треба препуштати случају, већ стално у сваком моменту треба и спавати отворених очију када је реч о таквом режиму какав је онај у Подгорици“, закључује Раковић.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



×
×
  • Create New...