Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Милан Ракић
    Милан Ракић

    "За Христољубиву војску" - Потписан Уговор о сарадњи између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

      У Конференцијској сали Дома Војске Србије потписан је Уговор о сарадњи између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм којим се регулишу обавезе у припреми и реализацији емисије „За Христољубиву војску“ на тој новој, а већ веома запаженој телевизији. 

    Уговор су потписали главни и одговорни уредник Телевизије Храм протојереј стафровор Стојадин Павловић и директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуковник Горан Иконић.

    GST_2768.JPG

    Свечаном потписивању су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, начелник Управе за односе с јавношћу капетан бојног брода Петар Бошковић и начелник Одељења за верску службу Управе за људске ресурсе ГШ ВС пуковник Саша Милутиновић.

    GST_2750.JPG

    Како смо сазнали од уредника емисије „За Христољубиву војску“ Славољуба Марковића, потпуковника у пензији, превасходни циљ емисије је информисање шире јавности, а посебно припадника Министарства одбране и Војске Србије, о верској служби и животу у војсци, те неговање духовних и моралних вредности и традиција српске војске.

    GST_2745.JPG

    - Кроз различите садржаје у три информативне рубрике, емисија ће континуирано да доприноси најважнијем циљу а то је развој оперативних способности Војске Србије, пре свега кроз неговање моралних и духовних вредности и поштовање верских права свих њених припадника.

    Славна традиција српске војске је неисцрпан извор материјала за емисију и драгоцено надахнуће данашњих и будућих бранилаца отаџбине, рекао је уредник Славољуб Марковић.    

    logo.png  BanerTVHram.png

    Измењено од Милан Ракић




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Професионална каријера војног свештеника потпоручника Ивана Ганића по много чему јединствена. После завршене средње војне школе у службовао је у трупи као подофицир, потом је, када је васпостављена верска служба у Војсци Србије, изабран за  помоћника војног свештеника у Генералштабу. Упоредо је завршавао студије на Академији за уметност и конзервацију Српске Православне Цркве, а од пре три године је војни свештеник у 3. бригади Копнене Војске у Нишу.

    Знања и вештине којима је овладао на студијама умногоме су му помогла приликом уређења војних богослужбених простора, а у том послу са великом љубављу помаже му и супруга Ана која је такође дипломирани иконописац. 

    Поред тога у емисији можете видети и прилоге о састанку епископа тимочког и војног Илариона са војним свештеницима у Зајечару и о учешћу Медија центра „Одбрана“ на овогодишњем сајму књига у Београду.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Обележавању јубилеја Великог рата прилазили смо до сада на различите начине па и разговорима са кустосима Војног музеја, установе културе МО и ВС која је ове године обележила 140 година рада. 
    Претраживали смо музејске збирке и откривали занимљиве приче у тој пребогатој ризници српске војне историје и традиције. Говорили смо о одликовањима, војним заставама, уметничкој збирци и ратној фотографији.
    Тим трагом настављамо и у овој емисији. Тема је оружје и војна опрема, а наш гост је  Вук Обрадовић, виши кустос Војног музеја.   
    Било је речи о историјском развоју наоружања на нашим просторима, опремању Српске војске наоружањем и војном опремом и занимљивим експонатима из богатих колекција западноевропског оружја до 19. века и  фабричког оружја до 1918. године. Осврнули смо се и на изложбе којима је Војни музеј обележио јубилеје Великог рата и најавили предстојећу изложбу посвећену 1918. – години победе.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    У данима када се обележава завршетак Великог рата најновије издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо војно-политичком значају Солунске офанзиве, пробоју Солунског фронта и завршним операцијама које су довеле до слома и капитулације Централних сила. Осврнули смо се и на политичке последице те величанствене победе, а било је речи и о принудном историјском забораву и прећуткивању заслуга Српске војске која је дала пресудан допринос коначном искоду Првог светског рата. Гост: др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Гост: Др Мирко Пековић, музејски саветник Војног музеја

    У протеклих пет година реализован је пројекат „Србија 1914-1918 немојте нас заборавити“, посвећен обележавању јубилеја Великог рата. Истоимена изложба, која је недавно представљена новосадској публици, била је завршна активност тог подухвата у коме су учествовали стручњаци Војног музеја, Музеја града Новог Сада и Народног музеја у Шапцу. О самом пројекту, али и о другим занимљивим темама разговарали смо са др Мирком Пековићем, музејским саветником Војног музеја. Посебно смо се осврнули на историју, санацију и рестаурацију речног минитора „Бодрог“ или „Сава“ и диверзантске подморнице П911 „Тиса“, експонатa Војног музеја који ће од наредне године на Ушћу бити доступни посетиоцима. Било је речи и о богатој збирци праисторије, антике и раног средњег века у Војном музеју.

    Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Вечерашње издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо обележавању стогодишњице присаједињења Војводине и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.

    Како је дочекивана Српска војска у ослобођеним крајевима Аустроугарске, како је припремљена Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. која  је прогласила присаједињење Краљевини Србији, да ли је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевина Југославија утопистичка идеја и велика заблуда, да ли су Срби изгубили читав један век у тој авантури, какве су последице те историјске грешке и како се вратити на пут државотворне обнове Српства, нека су од питања на која смо покушали да дамо одговоре у интервјуу са историчарем Петром Ђурђевим, директором Историјског архива града Новог Сада.

    Осврнули смо се и на покушаје ревизије историје и креирања „новог сећања“, злонамерно извртање историјских чињеница и промоцију аутономашких идеја које доводе у питање слободно изражену вољу народа Срема, Баната, Бачке и Барање за присаједињењем Краљевини Србији 1918. године.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Храм Светог пророка Јеремије у Врбовцу недалеко од Смедерева један од четири у Србији са спомен-костурницама у којима су прикупљене кости српских војника погинулих у Првом светском рату.  

    Остали су Лазаревцу, Крупњу и Пецкој, а гради се још један спомен-храм на Рајцу. Спомен-храм у Врбовцу је не само најмање познат широј јавности, него је до пре десетак година био врло запуштен и знемарен иако је од 2000. године проглашен за непокретно културно добро – споменик културе у коме је иконопис дело познатог руског уметника Андреја Биценка.

    Намера нам је и да овом приликом дамо мали допринос настојањима да се освеже сећања на погинуле српске хероје у Врбовачком боју 1915. Године, чије кости почивају у спомен-костурници Храма Светог пророка Јеремије.

    У томе ће нам помоћи наш вечерашњи гост јереј Душан Поповић, старешина тог храма и парох Врбовачки.   

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Повод за гостовање историчара др Бојана Димитријевића у овом издању емисије „За Христољубиву војску“ била је његова најновија књига „Командант“, посвећена генералу Ратку Младићу. Реч је о првој научној биографији легендарног ратног команданта Книнског корпуса Војске Републике Српске Крајине и начелника Главног штаба Војске Републике Српске. Књига практично представља синтезу свега онога што је до сада објављено о генералу Младићу у последњих двадесетак година. Писана је на основу обимне документарне грађе, увида у документа Хашког трибунала и архивски материјал Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата. Према тврдњама аутора не постоји документ који доказује одговорност генерала Ратка Младића за геноцид или такозвани „удружени злочиначки подухват“ због чега је првостепеном пресудом осуђен на доживотну казну затвора. Гостовање др Бојана Димитријевића искористили смо и за осврт на наше увек актуелне теме у вези са Равногосрским покретом и трагичним судбинама генерала Драгољуба Михаиловића и Милана Недића које већ дуги низ година истражује и по чему је препознатљив не само у стручној него и у широј јавности. Наравно, било је речи и о стварању Краљевине СХС и Југославије које наш вечерашњи гост сматра фаталном грешком српских елита у 20. веку. У вези са тим чућете зашто га фасцинира одсуство критике југословенства у српској науци, јавности и култури и у којим појавама данас види освежавање југословенске идеје као једног од ужасних трендова?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Документарне филмове: „Лет у смрт“, „Нико није рекао нећу“, „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Заборављени адмирал“, „Милунка Савић“, „Дијанина деца“ „Договорени рат“, серијал посвећен блаженопочившем патријарху српском Павлу под називом „Живот по јеванђељу“ као аутор, потписује Слађана Зарић, уредник документарних емисија у Информативном програму РТС-а. Значајан део њеног опуса обухватају „револуционарне теме“ везане за `68 и пети октобар, убиство Зорана Ђинђића и Славка Ћурувије као и филмови који се баве последицама распада Југославије: договореном рату Туђмана и Милошевића, страдању Срба у средњем Подрињу, о Сребреници и генералу Ратку Младићу. Слађана Зарић била је наш гост у најновијем издању емисије „За Христољубиву војску“, а непосредни повод за овај разговор јесте њено последње остварење посвећено стварању Краљевине СХС, односно Југославије, теми која се ових дана, на стогодишњицу тог догађаја, нашла у жижи интересовања јавности. Овом приликом посебно смо се осврнули и на филмове посвећене Великом рату по којима је, као аутор, последњих година препознатљива у јавности и на пројекат „На бранику отаџбине – ратне приче са Кошара и Паштрика“ на коме тренутно ради. Премијера тог филма очекује се на 20. годишњицу од почетка агресије НАТО-а на СРЈ 2019. године.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    На самом крају јубиларне године обележавања победе Србије у Великом рату разговарали смо са историчарем и преводиоцем Дејаном Ристићем о мемоаријализацији Првог светског рата. 

    Повод за то била је недавно одржана трибина „Окамењено сећање – Меморијализација Првог светског рата“ у Заводу за проучавање културног развитка на којој је учествовао и наш гост. Била је то својеврсна контекстуализација и анализа сећања на Први светски рат кроз сагледавање значаја материализације сећања.

    Подсетили смо и на поруку чувеног Солунца Живојина Лазића из документарног филма „Прича о Живојину“ (1984) у продукцији „Филмских новости“, чије инсерте смо емитовали, да ће будуће генерације имате велику борбу да победе заборав на подвиг српских ратника у Великом рату. Да ли смо испунили завет Живојина Лазића питање је на које смо покушали да дамо одговор?

    Осврнули смо се и на одредбе недавно усвојеног Закона о ратним меморијалима у ком наш саговорник, поред низа позивних решења, види и један пропуст који би требало исправити изменама и допунама Закона. Наиме, према његовом мишљењу, требало је нагласити да се споменик не може подићи, поред осталих наведених категорија лица, и ратном злочинцу јер има случајева да су наши судови рехабилитовали чак и ратне злочинце којима би, пошто Закон то експлицитно не брани, могао да се подигне споменик.   

    Коментарисали смо и појаве креирања новог сећања на примеру недавног  укидања одлука Подгоричке скупштине 1918. године и замене надгробне плоче црногосрског официра Станише Николића, носиоца Обилићеве медаље и девет ратних одликовања из Балканских ратова, од стране његовог прунука, због епитаф на којем је писало да се борио за спас српских идела и слободу домовине.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Креирај налог или се пријави да даш коментар

    Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

    Креирај налог

    Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

    Региструј нови налог

    Пријави се

    Већ имаш налог? Пријави се овде

    Пријави се одмах

  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



×