Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Драгана Милошевић
    Драгана Милошевић

    Почели "Мокрањчеви дани"

    Sign in to follow this  
    Неготински фестивал обележава 160. годишњицу Мокрањчевог рођења и то је трећи узастопни јубилеј у последње три године
     

    Јуче су у Неготину почели 51.„Мокрањчеви дани” којима ће, до 14. септембра, бити обележена 160. годишњица рођења Стевана Стојановића Мокрањца, великана српске уметничке музике. Овогодишњи јубилеј је, у ствари, наставак узастопних јубиларних годишњица овог престижног фестивала: након што је прошле године обележена 50. годишњица његовог оснивања, а годину дана раније и 100. годишњица Мокрањчеве смрти. Прва два јубилеја (2014. и 2015.) успешно је „пребринула” селекторка др Бранка Радовић, а о овогодишњем брине нови кормилар феште др Соња Маринковић.

    Као и свих минулих година, фестивал ће почети свечаном беседом о Мокрањцу (епископ топлички господин Арсеније) и традиционалним натпевавањем хорова у ком учествују: АКУД „Соња Маринковић”, Београдски мадригалисти, „Вокс мирабилис” из Мађарске, Београдско студентско певачко друштво и хор „Шуматовац”.

    Свечано отварање фестивала, уз звуке Мокрањчеве Шесте руковети коју ће заједнички извести учесници натпевавања хорова и хорови из Неготина, одржаће се данас у 17 часова у дворишту родне куће великог композитора.

    Улазнице за готово све фестивалске програме (има их више од 20) већ су распродате, а највеће интересовање влада за представу „Мале тајне” (комад са глумом, певањем и плесом) редитеља Горана Марковића и композитора Зорана Симјановића. У продукцији „Мадленијанума”, ова представа биће изведена на великој сцени неготинског Дома културе у уторак 13. септембра у 20 часова.

    Велики добитак за фестивал и овдашњу публику је и прво гостовање новосадског Српског народног позоришта које ће 10. септембра извести оперску представу у једном чину „Кнез Иво од Семберије” композитора Исидора Бајића.

    На крају, као шлаг на торту, стиже велики традиционални концерт Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије којима ће дириговати Бојан Суђић.

    Фестивал ће имати и незваничан неславан јубилеј. Управо ће се навршити 20 година (12. септембра 1996. године) како су тимочки и неготински политичари (нечувено) из Неготина протерали академика Љубомира Симовића незадовољни његовом беседом о Мокрањцу.

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Српски Културни Клуб – Нови Сад и
    Прометеј

    Вас позивају на отворену трибину

    “Уметник – тражитељ Смисла”

    Говоре:
    Слободан Тркуља, музичар
    Небојша Дугалић, глумац
    Владислав Шешлија, сликар
     
    slobodantrkuljabalkanopolis.jpg

    Три генерације уметника и три различита вида уметничког стваралаштва, међутим оно што им је заједничко јесте што уметност не доживљавају као технику већ начин изражавања сопства пут којим се траже најдубље духовне основе живота.

    Водитељ: Дејан Перишић

    Клуб - Галерија “Прометеј” Нови Сад,
    Трг Марије Трандафил 11

    22.4.2013. год (понедељак) у 20 часова

     



    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    plakat-MD-2013-280x400.jpg     

     

     

    У Неготину ће од 12 -20. септембра бити одржани "48. Мокрањчеви дани". Програм традиционалног музичког фестивала посвећен највећем српском композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу можете погледати у наставку...

     

     

    ЧЕТВРТАК, 12. СЕПТЕМБАР

    ПРЕДФЕСТИВАЛСКО ВЕЧЕ

    Обележавање 200 година од погибије Хајдук Вељка Петровића

    19 сати  -  КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

    Монодрама : Чучук Стана
    Аутор и извођач: Наташа Поповска

     

     

    20 сати  - ГРАДСКИ ТРГ

    Позоришни игроказ : Житије Хајдук Вељка Петровића

     

    Редитељ : Србољуб Божиновић

    Учествују : Војин Ћетковић, Небојша Глоговац, Маја Матијевић, Ненад Станојевић, Иван Николић, Катарина Ковачевић, Драгољуб Фируловић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Хор Храма Свете Тројице, Неготин и КУД,,Стеван Мокрањац,, Неготин

    Продукција : „Исидорин ходи “Крајински круг” у сарадњи са општином Неготин, Домом културе “Стеван Мокрањац” Неготин и Центром за културу Града Зајечара

     

     

    22 сата  -  СТАРА ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

    Књижевно вече : Песници Крајинског круга Вељку



    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    ПЕТАК, 13. СЕПТЕМБАР

    17 сати  -  МОКРАЊЧЕВА РОДНА КУЋА

     

    Свечано отварање Фестивала

     

    Полагање цвећа на споменик Стевана Ст. Мокрањца

    Поздравна реч : мр Милан Уруковић, председник општине Неготин

     

     

    Беседа : Адам Пуслојић, књижевник

    Фестивал отвара : Представник Министарства културе и информисања Републике Србије

     

     

    VI Руковет – Стеван Ст. Мокрањац

    Заједнички наступ – учесници Натпевавања,  Хор Храма Свете Тројице, Хор Неготинске гимназије и Хор МШ “Стеван Мокрањац” , Неготин.

     

     

     

    18 сати  -  КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

    Отварање изложбе слика Жељка Ђуровића из Београда

     

     

    19 сати  -  ДОМ КУЛТУРЕ

     

    Натпевавање хорова

     

    1. Хор Вардар,Скопље (Македонија)

    Диригент: Јасмина Ђорђевска

     

    2. Хор Лојзе Братуж , Горица (Италија)

    Диригент: Богдан Краљ

     

    3.Црквени хор Свети Јован Крститељ, Бачка Паланка (Србија)

    Диригент: Снежана Жујић

     

    4.СПЦПД Вила Приједор (Р. Српска)

    Диригент: Аљоша Новаковић

     

    5.Црквено варошки хор Свети Сава Лучани (Србија)

    Диригент: Димитрије Илић

     

    Обавезна композиција : IX Руковет- Стеван Ст. Мокрањац

     

     

    Жири:

    Др Бранка Радовић, музиколог

    Сузана Костић, диригент

    Маја Чоловић Васић, музиколог

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    @@Биљана,

    Вирни распоред за петак!

     

    Слатко натпевавање хорова.

    Видјела сам умеђувремену! :) Вољела бих довести свој хор на ову манифестацију, али ми смо као "црквени мишеви"  :D  зависимо од добре воље добрих људи :) али гледаћемо да у неком догледном периоду и ми се пријавимо. :)

     

    Волим хооооооооооооооооор :)  :choir:  0516_music  :choir:

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps

     

    У оквиру државног програма обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта, 14. септембра на летњој позорници Нишке тврђаве, са почетком у 20:00 часова, биће премијерно изведено јединствено музичко дело „Музика Константиновог града“.

    trkulja.jpg

     

    Модерну музику филмског карактера инспирисану царским Константинопољем извешће Слободан Тркуља и музички ансамбл „Балканополис“.

     

    Музику Константинопоља, града који је 330. године н.е. као „нови Рим“ на Истоку основао Константин Велики, обликовали су различити утицаји. Распрострањена на два континента, музика Константиновог града (данашњег Истанбула) била је спој мелодија народа источних хришћана и блискоисточних традиција.

     

    Ово јединствено дело базирано на музичком наслеђу Византије и револуционарном електро-симфо-рок звуку „Балканополис“-а створио је Слободан Тркуља, композитор, мултиинструменталиста и вокални уметник светског калибра.

     

    Поштован широм света због споја јединственог гласа и виртуозног свирања, Тркуља се у „Музици Константиновог града“ фокусира на културно наслеђе Константинопоља и његов утицај на културу и развој хришћанства код нас.

     

    Поред Слободана Тркуље, на Нишкој тврђави ће 14. септембра наступити и музички ансамбл „Балканополис“, који заједно са византијским хором и гудачким ансамблом броји око тридесетак људи.

     

    Стварану по замишљеним сценама из живописне историје, „Музику Константиновог града“ дочараће врхунски уметници попут Ари ден Бур-а – „најбољег српског бубњара“, Горана Милошевића – вокалисте на удараљкама и Предага Манова – џезера на бузукију.

     

    Посебну енергију музици ће дати традиционални свирачи, гости из Солуна и Скопља. За боју византијских вокала ће се побринути први појац манастира Хиландар Александар Јовановић, док ће као специјални гост наступити Дејвид Роудс, британски рок гитариста. Нежна критска лира и древни канонаки су само неки од инструмената који ће музици древног града дати боју мистичног истока.

     

    Свечаности у Нишу присуствоваће председник Републике Србије господин Томислав Николић, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, министри у Влади Републике Србије и дипломатски кор.

     

    Домаћин вечери ће бити Његова Екселенција Жан – Данијел Рух, амбасадор Швајцарске Конфедерације у Србији.

     

    Извор

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    У оквиру обележавања Миланског едикта, 14. септембра на летњој позорници Нишке тврђаве, у оквиру државне манифестације у част цара Константина, чувени српски уметник Слободан Тркуља, светски познат као мултиинструменталиста и фантастичан певач, извешће уз ансамбл „Балканополис“ својеврсну „модерну византијску рапсодију“.

    hilandar-st.jpg
     

    Поред епик рок звука, филмичних гудачких аранжмана, византијских напева, многобројних древних традиционалних инструмената и модерног електро звука, “Музика Константиновог града” биће специфична и по учешћу рок гитаристе Дејвида Роудса из чувеног бенда Питера Гебријела.

     

    Тим поводом разговарали смо са оригиналним извођачем и ствараоцем музичког спектакла, Слободаном Тркуљом.

     

    Шта све обухвата Музика Константиног града?

     

    „Музика Константиновог града“ је модерно музичко дело засновано на културном наслеђу Византије и електро-симфо-рок звуку „Балканополиса“. Музика коју су хиљадама година обликовале мелодије народа источних хришћана и блискоисточних традиција је добила свој футуристички облик.

     

    Колико је инспиративно стварати музику у част Миланског едикта? И шта за Вас значи што сте део једне овакве манифестације?

     

    Драго ми је да је држава дала шансу новим генерацијама. Мене генерално већ годинама јако привлачи музика источног хришћанства, та слобода и лепота свирања, византијско појање, разни инструменти које користимо ми а и неки народи на Оријенту. Стварао сам са идејом да се фокусирам на музичко наслеђе Константиновог града као најшире културно наслеђе Римског царства и на његов утицај на нашу културу и развој хришћанства код нас.

     

    Ко заједно са Вама изводи Музику Константиновог града?

     

    На музици сам студиозно радио са дугогодишњим пријатељем, младим продуцентом Марком Милатовићем, који је ме је несвесно лишио отпора који сам имао према коришћењу електронског звука у креирању звучних текстура јер је маестралан у стварању истих. Биће ту и панкер – стрип уметник Леонид Пилиповић на тамбури, светски познат британски рок гитариста Дејвид Роудс, из чувеног бенда Питера Гебријела; “Најбољи српски бубњар” Ари ден Бур, први појац манастира Хиландара Александар Јовановић, антрополог Милош Јаковљевић на кавалу, специјални гости ударач Ратко Даутовски и виолиниста Ромаиос Авластимидис из Грчке као и бројни други који ће учинити овај концерт незаборавним.

    trkulja.jpg

     

    Овај јединствени музички перформанс извешће се на преко 50 инструмената. Колико су они специфични?

     

    Поред рок гитаре, гајди, фрула, гудачког оркестра, лире, тамбура, кавала и клавијатура на сцени ће бити и древни канонаки који свира Атанасиос Кулентианос из Грчке.

     

    Канонаки је жичани инструмент из породице харфи који се свира положен у крилу, са посебним напрсцима и има преко 90 жица. Овај инструмент се у Библији спомиње као псалтир а чувени математичар Питагора му је дао новије име.

     

    Сигурно један од најдивнијих звукова који ће се чути са сцене је звук јерменског дудука, древног инструмента са планине Арарат којим је по предању Ное позивао на Нојеву барку.

     

    Како се такви инструменти израђују?

     

    Исто како се и свирају – са много, много љубави!

     

    Колико људи има на сцени?

     

    „Балканополис“ са византијским хором и гудачким ансамблом броји око тридесетак људи. Сви они ће „Музику Константиноног града“ претворити у својеврсну рапсодију звучних боја истока која на јединствен и модеран начин комбинује рок, класичну, електро, духовну и традиционалну музику источног хришћанства. Биће то права „модерна византијска рапсодија“.

     

    Хоћете ли и у визуелном смислу одговарати епохи коју славите, ако узмемо у обзир да су костими уметника на сцени до садабили једни од упечатљивих ствари у години прославе јубилеја Миланског едикта?

     

    Лично бих волео да се наш наступ првенствено запамти по одличној музици и да то буде главни фокус и публике и медија. Мени лично су костими увек у другом плану али у сваком случају и визуелни аспект нашег наступа ће бити врло занимљив јер ће га пратити холограмске пројекције које припрема млади уметник Горан Балабан.

     

    Музику Константиновог града извешћете на летњој сцени Нишке тврђаве. Колико су Вам Константинов град и његова историја послужили као инспирација у стварању овог дела?

     

    Мој креативни фокус је пре свега био на музичком наслеђу његовог града – Константинопоља и то првенствено делу који се историјски и културно директно дотиче нас. Изабрао сам звучне боје које ми одговарају и дао себи апсолутну слободу да по свом уметничком сензибилитету стварам емотивне пределе. Музику сам компоновао по замишљеним сценама из живописне историје града, као да сам радио музику за филм. Генерално волим такав приступ музици, јер је звук врло сугестиван, покреће машту слушаоцу и зато што много јасније стварам музику кад сам инспирисан сликама.

     

    Планирате ли да се дело чује и види и ван граница наше земље?

     

    Мислим да би било врло значајно да се то организује.

     

    Наступали сте много пута на светским позорницама, да ли мислите да ће прослава јубилеја Миланског едиктаистаћиСрбију на светској позорници стављањем у први план њеног богатог културног наслеђа?

     

    Свети цар Константин је Миланским едиктом основао „Нови Рим“, Источно царство засновано на хеленској култури, римском праву и хришћанској вери. Треба искористити овај јубилеј за светску промоцију наше културе и традиције која је као и ренесанса западне културе проистекла из духовног и културног развоја источног хришћанског царства. Културно наслеђе Србије је у том смислу врло значајно у светским оквирима и треба га што боље испромовисати.

     

    Прес служба пројекта „Милански едикт, 313 – 2013, Србија“

     
     
     
     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...