Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • александар живаљев
    александар живаљев

    Милош Ковић: Завештање - Порекло зла и смисао патње

    Sign in to follow this  
        Пише: професор др Милош Ковић

       

    Филм Завештање Ивана Јовића посвећен је најважнијој теми савремене српске историје, о којој у енглеским, француским, немачким, па ни руским уцбеницима историје нећете пронаћи скоро ни једну реч - геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. У овом црно-белом документарцу педесет петоро Срба и Јевреја, наиме, сведоче о томе томе како су, као деца, преживели усташке покоље, концентрационе логоре, промене идентитета кроз отимања од родитеља, превођења у римокатоличку веру и одрастања у хрватским породицама, без икакве свести о свом истинском пореклу. Старци вам говоре о свом детињству. Овде је, дакле, реч о страдању деце.

    Гледате смене светлости и сенки на тим мученичким, милим лицима, слушате њихове исповести и схватате да су вас повели на пут ка нечему што, ма како било страшно, више не можете и не желите да избегнете. Такав утисак појачавају сцене протицања реке Саве, мрешкања воде на њеној површини, као у Сталкеру Андреја Тарковског.

    О геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској ми ни данас не умемо, и не смемо да говоримо. За приче својих покојних дедова и бака по правилу нисмо имали довољно стрпљења. Нешто у нама одбија да поверује у клања деце, у бацања живе деце и њихових мајки у крашке јаме, у пуштање деце да умиру од глади по концентрационим логорима. Је ли то заиста могуће? Зашто се то догодило? Има ли у томе, ипак, и наше, српске одговорности? Како да о таквом, нежељеном завештању разговарамо са својим потомцима? Да ли да га сакријемо? Зашто да на своју децу пребацујемо тако тежак терет? Сами старци, приповедачи у Завештању признају да не воле да говоре о ономе што су видели и преживели. Ко хоће да се сећа страхота из своје прошлости? Ко заиста жели да слуша о туђој муци?

    Јесте ли икада покушали да о геноциду у Независној Држави Хрватској разговарате са неким просечно образованим Французом, Русом, Кинезом, Египћанином, Мексиканцем или Аустралијанцем? Прво им помените Аушвиц, Хитлера и нацисте. Вашем саговорнику те три речи неће зазвучати ни страно, ни непознато. Брзо ћете се зближити у заједничком сећању и, можда, емоцији. Потом их питајте за Јасеновац, Павелића и усташе. Наићи ћете на збуњеност и нелагодност. Образовани људи не воле да буду ухваћени у незнању. Ако своме саговорнику кажете да је овај геноцид извршен на начине од којих се самим нацистима и фашистима ледила крв у жилама, и да су чак и италијански фашисти, ужаснути, покушавали да од хрватских усташа избаве Србе и Јевреје, он ће можда почети да сумња у ваша знања и добре намере. Ако буде, рецимо, Француз, а ви му саопштите да је римокатоличка црква прећуткивала ове злочине, да су у њима неки прелати непосредно учествовали, и да је Ватикан спасавао њихове починиоце, можда ће изгубити стрпљење и љубазно се удаљити. То ће, можда учинити и Египћанин, уколико му поменете да су у овим покољима, у редовима усташа, масовно учестовали и муслимани из Босне и Херцеговине.

    Мексиканац или Аустралијанац староседелачког порекла, Рус, Јеврејин или Јерменин, макар и без предзнања, брзо ће, ипак, схватити о чему говорите. Они ће вас, међутим, питати како је могуће да се о геноциду хрватских усташа над Србима, за разлику од Холокауста или геноцида над Јерменима из 1915, зна тако мало?

    Тада ћете морати да признате и њима и себи да просечно образовани становник Србије о Јасеновцу и Павелићу не зна готово ништа. Колико Бањалучана зна да се на периферији њиховог града, у селима Шарговац, Дракулић и Мотике, налази масовно стратиште из Другог светског рата? Ту су хрватске усташе, предвођене фрањевцима, 7. фебруара 1942. хладним оружјем побиле око 2300 српских цивила, укључујући 551 дете. Шта ће становник Требиња умети да вам каже о преко 800 српских цивила, међу којима је било скоро 300 деце, из оближњих Пребиловаца, убијених током лета 1941. у селу, или живих бачених у јаму Голубинка у селу Шурманци?

    Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао? Размишљате ли о пореклу зла, значењу страдања и путевима спасења? Ако су ваши одговори на ова питања потврдни - погледајте Завештање.

     

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Скоро сам гледао РТС-ову емисију, можда ОКО, можда неку другу, на тему НДХ и имали су мини анкету у Загребу, од више људи само је једна особа одговорила да је у Јасеновцу највише Срба страдало, већина је рекла Јевреји и Хрвати.

    Ја не памтим та времена, али ми се чини да јавност СФРЈ и посебно Хрватске никада није била суочена са ужасима НДХ, као што су Немци суочени са Аушвицем, па тако никада није дошло ни до "деусташизације" једног дела Хрватске. Иако ми је тетка нпр. причала да су их у школи водили у обилазак Јасеновца у коме су се могли наслутити почињени ужаси, имам утисак да се о НДХ говорило више у контексту злочина "сарадника окупатора" у које су спадали усташе, равноправно са четницима, љотићевцима, недићевцима итд. Као да је цео геноцид над Србима представљен само као део злочина које су чиниле квислиншке снаге (без прављења неких разлика између усташа и других) против свих противника окупатора (а не против Срба зато што су Срби, Јевреја и Рома зато што су Јевреји и Роми итд.). На тај начин, размере и природа злочина је остала у великом делу непозната самим Хрватима, па данас имамо болесну атмосферу у којој је За дом спремни само формално непожељан поздрав и у којој су могуће појаве попут Томпсона и отворено ревизионистичких политичара као што је онај Хасанбеговић (историчар, ироније ли).

    Не знам, можда грешим, кажем да би о томе могао боље да прича онај ко је прошао кроз школовање у екс Ју.

    Иначе није ми циљ комшијско препуцавање са Хрватима, него стварно верујем да нашим људима у Хрватској неће бити нормалног живота док се хрватско друштво не постави како је једино могуће према периоду НДХ, без ограда, без "али". Мада сумњам да ће се то десити, јер је врло мало здравог национализма у Хрватској. Здрав хрватски национализам, по природи ствари би морао да се ослања на НОБ-у, на партизански покрет и посредно тиме на комунизам, што није баш популарно у Хрватској тренутно, а не знам ни колико је изводљиво уопште градити национализам на комунизму. Или то, или да се некако позиционира у средину, тако што ће се потпуно дистанцирати од практично целог ХХ века хрватске историје, категорично се ограђујући и од НДХ и од комунизма. Будући да је национализам у већини народа јако подложан вулгаризовању и изопачавању, велики сам песимиста да ћемо икада дочекати да видимо главни ток хрватског родољубља како се искрено каје и признаје ону сатанистичку творевину.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    А имао сам скоро прилику да осетим део сарајевске атмосфере када је однос према последњем рату у питању. Мог другара који година живи у Федерацији су његови другари, или чак и људи које сматрао пријатељима, отворено и дрско напали јер је изједначио Насера Орића са Ратком Младићем. По принципу да су обојица злочинци, јер је био изазван лудачком еуфоријом око ослобађања Орића и пред судом у Босни. Дакле, њихово размишљање, чак и образованих људи, се ни за центиметар не помера од наратива о жртвама, јадном беспомоћном народу на који је извршена великоспрска агресија и који су бранили храбри борци који су штитили жене и децу... Српски злочини су били масовни и планирани (цитирам: Ратко Младић је највећи злочинац после Другог светског рата у Европи), њихови спорадични и испровоцирани. Насер је ослобођен пред судом, наши су осуђени, то је почетак и крај сваког покушаја разговора.

    Мене брине ова херметичка затвореност за другачије мишљење. Другачија мишљења се из ЗГ и СА изгледа могу чути углавном од "њихових Кандићки" (које су опет за оригиналну Наташу Кандић беби верзије), а од здравих патриота, врло врло ретко. Невероватно ми је како на исти период гледамо потпуно, потпуно супротно. Плашим се понекад да можда и ја острашћено или са предубеђењем не посматрам те ствари, али опет размишљам, па ја ни најмање не негирам ниједан српски злочин (о размерама се може дискутовати, али чак ни то не покушавам у разговору са њима), само указујем да се Хрватска и муслиманска страна ни најмање нису суочиле са својим грешкама и злочинима, док и даље позивају Србију да то уради. Србију која је цело политичко и војно руководство тог периода изручила у Хаг, док они своје људе из те гарнитуре славе као хероје... Баш ме занима да ли ћемо икада моћи да се нађемо неки заједнички минимум нормалности и слагања око основних вредности, као нпр. Немци и Французи, после не много мање сукоба у прошлости.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 часа, Срђан Шијакињић рече

    А имао сам скоро прилику да осетим део сарајевске атмосфере када је однос према последњем рату у питању.

    Što se tiče prošlog rata najveći broj civila koji su stradali u ratu ili raseljeni je sa strane Bošnjaka. S te strane oni se osjećaju vjerovatno približno kao i Srbi nakon završenog drugog svjetskog rata. Razlika je samo u tome što kada se završio drugi svjetski rat strane sile nisu formirale tribunal za ratne zločine počinjenje od strane ustaša, tome nije prethodila bejsomučna satanizacija Hrvata tokom savezništva sa Nacistima, svijet nije negativno brujao protiv Hrvata itd i srpske žrtve nisu dobile odgovarajuću satisfakciju i zločini su ostali na margini. Dok je sa situacijom u BiH sasvim drugačije i to je ono što Bošnjacima daje poleta da se tako ponašaju. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 23 минута, Justin Waters рече

    Što se tiče prošlog rata najveći broj civila koji su stradali u ratu ili raseljeni je sa strane Bošnjaka. S te strane oni se osjećaju vjerovatno približno kao i Srbi nakon završenog drugog svjetskog rata. Razlika je samo u tome što kada se završio drugi svjetski rat strane sile nisu formirale tribunal za ratne zločine počinjenje od strane ustaša, tome nije prethodila bejsomučna satanizacija Hrvata tokom savezništva sa Nacistima, svijet nije negativno brujao protiv Hrvata itd i srpske žrtve nisu dobile odgovarajuću satisfakciju i zločini su ostali na margini. Dok je sa situacijom u BiH sasvim drugačije i to je ono što Bošnjacima daje poleta da se tako ponašaju. 

    Јесте тако, с тим што када се погледа однос жртава све три стране и осуђених са све три стране, јасно је да нешто не штима. А код њих ретко ко се тога и сети, чини ми се. Испаде да су оне хиљаде и хиљаде убијених српских цивила (без обзира што је у апсолутним бројкама број муслиманских жртава највећи, то не мења чињеницу да Срби нису страдали узгредно него масовно) саме убиле...

    Како год, питам се само да ли су вође српског народа уопште размишљале какав ће терет својом безидејном и неодговорном политиком да натоваре свима нама и оним који долазе иза нас.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 59 минута, Срђан Шијакињић рече

    Јесте тако, с тим што када се погледа однос жртава све три стране и осуђених са све три стране, јасно је да нешто не штима. А код њих ретко ко се тога и сети, чини ми се. Испаде да су оне хиљаде и хиљаде убијених српских цивила (без обзира што је у апсолутним бројкама број муслиманских жртава највећи, то не мења чињеницу да Срби нису страдали узгредно него масовно) саме убиле...

    Pa znamo to sve već. Stranim silama odgovara da bude neki krivac na tapetu, drugačije ne bi mogli opravdati svoju upletenost u rat. S druge strane koliko je nama neshvatljivo da oni zanemaruju srpske civilne zrtve toliko je i njima ne shvatljivo da Srbi uglavnom i masovno negiraju genocid kojeg zapravo nije ni bilo, tj namjere da se Bosnjaci zatru, ali oni su tako utuvili i zbog velicine stradanja osjecaju se da je nad njima pokusan genocid. 

    1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

    Како год, питам се само да ли су вође српског народа уопште размишљале какав ће терет својом безидејном и неодговорном политиком да натоваре свима нама и оним који долазе иза нас.

    Dobro si ih nazvao "vođe srpskog naroda", jer teško da ih čovjek može nazvati Srbima, najprije im odgovara epitet "govnari" mislim na Miloševića, Šešelja, Arkana, Stanišića, itd...budale i ratni profiteri, šverceri i kriminalci, takvi su predstavljali nažalost Srbe i zbog tih morona Srbi su izvukli deblji kraj, a nisu morali. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...