Слатко је ћутати.
Чини ми се да сам њива што под снегом снива,
да сам у земљи скривено зрно жита.
Не тиче ме се шта се у свету збива,
ни ко за чим у животу хита.
Не знам пролазе ли векови или минути.
Нити ми се шта пита, нити саопштава.
Добро ми је као стени што у мраку ћути,
као коме ко под травом спава.
Сада ми сасвим друкчије изгледа
све што је међу људима било,
и нечије речи и нечија рука бледа,
и сто за којим се смејало и пило.
Самилосно сад гледам, као из раја,
кроз ћелијска мутна стакла,
људске жудње и грехе без краја
и све чега сам се некад срцем такла.
И ништа више немам да кажем коме,
и што бих чути могла, за мене није.
Чини ми се да сам шкољка над којом се таласи ломе,
да сам њива изнад које ветар вије.
Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
-
Добро дошли на Живе Речи Утехе
Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.Преузмите нашу Андроид апликацију (директан линк) или преко интернет прегледача (линк)
-
By Поуке.орг инфо •
Sign in to follow thisПратиоца 0Десанка Максимовић: МОНАХИЊАSign in to follow thisПратиоца 0
Повратне информације корисника
-
Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве
-
Статистика члановȃ
-
Тренутно на сајту 21 чланова, 8 Скривених, 201 Госта (Погледај целу листу)
Recommended Comments
Креирај налог или се пријави да даш коментар
Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар
Креирај налог
Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!
Региструј нови налогПријави се
Већ имаш налог? Пријави се овде
Пријави се одмах