Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Драгана Милошевић
    Драгана Милошевић

    Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу

    Sign in to follow this  

    Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године.

    Током свечаног отварања присутне у сали Културног центра у Требињу најприје је поздравио г. Марко Вилотић, а затим су се обратили и директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић и градоначелник Требиња г. Лука Петровић. У име организатора, присутнима се обратио свештеник Владан Перишић, који је овом приликом, између осталог, наласио две карактеристике које су разликовале Цркву од секте: „Црква је према свијету имала афирмативни однос, а секта негативан, и у Цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост.“ На крају свечаног отварања петог по реду скупа „Теологија у јавној сфери” обратио се и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије објавивши своју и подршку Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине „Платформи за мир”, насталу у оквиру USAID-овог пројекта „ПРО-будућност”, а који имплементира CRS са својим партнерима.

    Убрзо након самог отварања уследила је прва панел дискусија са темом „Уметност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе”. Уз модерирање мср Тамаре Рајковић и мср Јелене Јефтић учесници у овој сесији, доц. др Тодор Митровић, проф. др Милета Продановић и академик Миливоје Унковић разговарали су о заточености црквене уметности у традицији, потреби да живимо живот свог времена, као и о схватању и потреби за авангардом…

    Друга по реду панел искусија, одржана у послеподневним часовима, за тему је имала „Изазов клерикализма у Цркви”. Проф. др Томас Бремер, доц. др Александар Ђаковац и игуман мр Данило Павловић најприје су дефинисали појам клерикализма, утврдивши његове појавне облике, нарочито се занимајући за унутарцрквени аспект проблема. Модератор ове сесије био је доц. др Марко Вилотић.

    Непосредно по завршетку друге панел дискусије, у галерији Културног центра Требиње, према најављеном програму, отворене су и две изложбе. Изложба цртежа и објеката „Стаклена башта”,ауторки Јелене Илић и Ане Пиљић Митровић, и изложба фотографија, аутора Милинка Милићевића, под називом „Алергија”.

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

    обраћање свештеника Владана Перишића (пдф)

    Вреди пренети и овде:

    Теологија у јавној сфери 2018.

     

    Када покушавамо да разумијемо разлику између цркве и секте, од помоћи нам може бити сугестија коју је дао један чувени нама савремени теолог. Он тврди, а рекао бих с правом, да су бар двије карактеристике разликовале рану цркву од секте: 1. црква је према свијету имала афирмативан однос, а секта негативан, и 2. у цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост. Ако сте примијетили да се у међувремену десила нека промјена, онда ћете можда бити заинтересовани да сазнате који су узроци довели до ње, као и то како да се она отклони како би црква поново задобила ова два атрибута која је некада имала. Ово је пети по реду годишњи требињски симпосион о Теологији у јавној сфери а у организацији Центра за философију и теологију (ЦЕФИТ) у најтешњој сарадњи са епархијом Захумско- херцеговачком и приморском. Као што се већ из самог наслова да наслутути, основна идеја ових скупова је да покушамо да као црква поново задобијемо оне поменуте атрибуте које смо, чини се, некада имали и то тако што ће се теологија довести у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота (природном науком, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу итд). Пошто и у теологији, као и у свакој другој области, постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући али и обогаћујући (и управо то је задатак ових скупова). И као што све ове поменуте области, надамо се, имају шта научити од теологије, и она и те како може учити од њих тако да се узајамно обогаћују и оплемењују. Основни смисао дијалога и иначе јесте у томе да кроз размјену мишљења и процјену аргумената учесници у дијалогу уче једни од других и тако се мијењају, развијају и напредују.

    Али, допустите ми да говорим само о теологији, да би теологија учила потребан јој је један предуслов – да буде свјесна тога (и да то себи смирено призна) да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта (нпр. квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти. Зато ћемо на овом симпосиону, између осталог, са задовољством нешто научити и о вјештачкој интелигенцији, појму случајности у савременој физици, али и о томе шта Куран има да нам каже о Богу, човјеку и свијету).

    Боље познавање и правилније разумијевање поменутих области несумњиво доприноси и развоју теологије али и бољем одговору теологија на најразноврсније изазове савременог доба. Тако, уз помоћ (како домаћих тако и страних) еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да нам презентују на популаран начин (поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке) и теологији се отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу. Један овакав пројекат од посебног је значаја нарочито за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа опасности од искушења самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно- интелектуалну дисциплину (каква теологија по својој природи јесте) понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца као сувишну и безначајну склањају на маргине. Радујући се што вас видим у оволиком броју, обећавам да ћемо се потрудити да се и овог пута вратите својим кућама обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно мало друкчије духовно и интелектуално искуство. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

    10. Фебруар 2018 - 9:13
    img_5721large.jpg

    Током петка, 9. фебруара 2018. године, реализовани су планирани садржаји другог дана годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, који се пету годину заредом одржава у Требињу.

    У преподневним часовима у Културном центру Требиње оджана је панел дискусија под насловом „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?” Модератор, доц. др Андреј Јефтић, са својим саговорницима, настојао је да пронађе одговоре на питања која се тичу утврђивања (не)постојања везе, и њених евентуалних законитости, између религијске припадности људи једног народа и његовог економског успеха. Учесници у овој панел дискусији били су проф. др Борис Беговић, доц. др Растко Јовић и мр Небојша Катић.

    Истог дана, одржана је и последња, четврта, панел дискусија овогодишњег скупа на тему „Депресија - болест савременог доба” о којој су разговарали проф. др Миро Јаковљевић, др Биљана Лакић и Дејан Николић, уз модерирање Бранке Шкоро. Многобројна публика, кроз питања упућена учесницима разговора, показала је своју нарочиту заинтересованост за тему ове сесије.

    Непосредно након поменуте сесије, у Музеју Херцеговине приређена је промоција књиге у издању Православног богословског факултета у Београду под називом „Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама (1894-1917)”, аутора Владислава Пузовића. Поред самог аутора, о књизи су веома афирмативно и надахнуто говорили доц. др Дарко Ђого, проф. др Горан Латиновић и проф. др Богољуб Шијаковић.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 21 часа, Џуманџи рече

    Вреди пренети и овде:

    Теологија у јавној сфери 2018.

     

    Када покушавамо да разумијемо разлику између цркве и секте, од помоћи нам може бити сугестија коју је дао један чувени нама савремени теолог. Он тврди, а рекао бих с правом, да су бар двије карактеристике разликовале рану цркву од секте: 1. црква је према свијету имала афирмативан однос, а секта негативан, и 2. у цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост. Ако сте примијетили да се у међувремену десила нека промјена, онда ћете можда бити заинтересовани да сазнате који су узроци довели до ње, као и то како да се она отклони како би црква поново задобила ова два атрибута која је некада имала. Ово је пети по реду годишњи требињски симпосион о Теологији у јавној сфери а у организацији Центра за философију и теологију (ЦЕФИТ) у најтешњој сарадњи са епархијом Захумско- херцеговачком и приморском. Као што се већ из самог наслова да наслутути, основна идеја ових скупова је да покушамо да као црква поново задобијемо оне поменуте атрибуте које смо, чини се, некада имали и то тако што ће се теологија довести у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота (природном науком, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу итд). Пошто и у теологији, као и у свакој другој области, постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући али и обогаћујући (и управо то је задатак ових скупова). И као што све ове поменуте области, надамо се, имају шта научити од теологије, и она и те како може учити од њих тако да се узајамно обогаћују и оплемењују. Основни смисао дијалога и иначе јесте у томе да кроз размјену мишљења и процјену аргумената учесници у дијалогу уче једни од других и тако се мијењају, развијају и напредују.

    Али, допустите ми да говорим само о теологији, да би теологија учила потребан јој је један предуслов – да буде свјесна тога (и да то себи смирено призна) да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта (нпр. квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти. Зато ћемо на овом симпосиону, између осталог, са задовољством нешто научити и о вјештачкој интелигенцији, појму случајности у савременој физици, али и о томе шта Куран има да нам каже о Богу, човјеку и свијету).

    Боље познавање и правилније разумијевање поменутих области несумњиво доприноси и развоју теологије али и бољем одговору теологија на најразноврсније изазове савременог доба. Тако, уз помоћ (како домаћих тако и страних) еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да нам презентују на популаран начин (поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке) и теологији се отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу. Један овакав пројекат од посебног је значаја нарочито за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа опасности од искушења самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно- интелектуалну дисциплину (каква теологија по својој природи јесте) понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца као сувишну и безначајну склањају на маргине. Радујући се што вас видим у оволиком броју, обећавам да ћемо се потрудити да се и овог пута вратите својим кућама обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно мало друкчије духовно и интелектуално искуство. 

    Oн је мени баш добар оно теолог. Мсм. та светосавска беседа из 2002. године је за анале. Али сам стекао утисак да га нису баш волели у "моје време", а нарочито када је био декан. (Нзнм., како је сада.) Мсм., мени је све било коректно ту са њиме. Ал` кад је био декан ту се постављало и питање његовог доктората тј. вредности рада, јер забога, да је вредело докторирао би у Београду, а не би ишао у Сарајево... Углавном, ја га баш волим.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 часа, Милан Ракић рече

    Oн је мени баш добар оно теолог. Мсм. та светосавска беседа из 2002. године је за анале. Али сам стекао утисак да га нису баш волели у "моје време", а нарочито када је био декан. (Нзнм., како је сада.) Мсм., мени је све било коректно ту са њиме. Ал` кад је био декан ту се постављало и питање његовог доктората тј. вредности рада, јер забога, да је вредело докторирао би у Београду, а не би ишао у Сарајево... Углавном, ја га баш волим.

    I ja ga volim. Divan covek, fenomenalan teolog. Za ovo sto pricaju ne znam, ali bi mi bilo cudno da hriscani nisu pljuvani tu i tamo. ;) 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

    11. Фебруар 2018 - 8:30
    05_1.jpg

    Трећи и последњи радни дан петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери” мнообројној публици понудио је излагања на три врло занимљиве теме и то у, за овај скуп, новој форми.

    Кратка предавања, у трајању од око пола сата, одржала су три предавача: доц. др Кенан Мусић, са Факултета исламских наука Универзитета у Сарајеву, одржао је презентацију на тему „Куран - књига о Богу, човеку и космосу”, затим мср Иван Шупић, са Института фотоничких наука у Барселони, говорио је на тему „Случајност у савременој физици” и коначно др Лазар Супић, са Универзитета Калифорније у Берклију, презентовао је своја размишљања под насловом „Вештачка интелигенција: перспективе и изазови”.

    У послеподневним часовима, у Градској библиотеци у Требињу представљена су издања Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки” у Фочи. Заинтересованима су се обратили проф др. Владислав Топлаовић, проф. др Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић и г. Драган Давидовић.

    Убрзо после промиције у Културном центру Требње, где су одржане и све панел дискусије и презентације, приређено је и главно предавање проф. др Аристотела Папаниколауа, са Фордам унивезитета у Њујорку, на тему „Православни секуларизам”.

    Након овог последњег предавања, присутнима се обратио Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, захваљујући учесницима, организаторима и публици, чиме је затворен радни дио петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”.

    Извор: Епархија зхумско-херцеговачка

    |

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве

  • Статистика члановȃ

    23520
    Сви чланови
    8610
    Највише на сајту
    WilliamTu
    Најновији члан
    WilliamTu
    се придружио
  • Тренутно на сајту   1 члан, 0 Скривених, 57 Госта (Погледај целу листу)



×
×
  • Create New...