Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Логос
    Логос

    Архиепископ атински Јероним избрисан је из диптиха Руске Цркве

    328647.p.jpg
     
    У вези с поступцима које је Архиепископ атински и све Јеладе Јероним предузео за „признавање“ украјинских расколника из ПЦУ, биће предузете радње у складу с одлукама које је 17. октобра на својој ванредној седници донео Свети синод Руске Православне Цркве. Ово је рекао председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион у емисији „Црква и свет“.
     
     
    По речима јерарха, „у изјави Синода је, између осталог, истакнуто да ће уколико Јеладска Православна Црква или њен поглавар признају украјински раскол у виду заједничког служења, литургијског помињања лидера раскола или упућивања истом званичних грамата – то представљати жалосно сведочанство о продубљивању подела у породици помесних Православних Цркава. Притом је истакнуто да ће потпуна одговорност за ову поделу пре свега пасти на Патријарха цариградског Вартоломеја и на оне спољашње политичке снаге у чијим је интересима „легализован“ украјински раскол. Ових дана је објављена вест о томе да је Архиепископ Јероним упутио одговарајуће грамате поглавару расколничке структуре у Украјини Епифанију (Думенко)“.
     
    Као што је истакао митрополит Иларион, Синод је 17. октобара најавио да ће ако Архиепископ атински званично призна украјински раскол његово име бити избрисано из диптиха Руске Православне Цркве. „То значи да патријарх Кирил неће помињати Архиепископа атинског на богослужењима, као што већ не помиње Патријарха цариградског, – прецизирао је председник ОСЦО. – Мислим да наредне недеље, кад патријарх буде служио неће бити овог помињања.“
     
    Притом је митрополит Иларион истакао: престанак евхаристијског општења Московске патријаршије с Архиепископом атинским не значи престанак општења са свом Јеладском Црквом. „И даље ћемо општити са свим оним архијерејима који не признају украјински раскол, а у Јеладској Цркви их има.“
     
     
    Осим тога, архипастир је истакао да ходочасничке службе Руске Православне Цркве неће препоручивати ходочасницима да у Грчкој посећују епархије архијереја које признају украјински раскол.
     
     


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    @Поуке.орг инфо Туга која вапи за свеправославним Сабором. И још већа туга што за тим Сабором нема воље. У тој кризи православне саборности се и налази суштина наше туге и ове големе муке која се надвила над Црквом.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Ovo a i jooš po dosta toga govori da smo na pragu raskola koji će biti žeći od onoga od 1054. Onda je i postojala neka dogmatska osnova za raskol a sada smo bez dogmatske osnove. Vartolomej polako ali sigurno stvara mrežicu svojih crkava. Stvoriće u USA, Crnoj Gori, Makedoniji, Litvaniji  i svuda gde bude našao sebi slične. Kod nas bi mogao da počne pregovoresa bivšim Artemijem i milina jedna. 

    Normalno da bi to jedan sabor mogao da sredi ali za sabor je potrebno i smirenja i pokajanja a toga nigde nema (tj kod onih koji bi trebali da imaju). 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 21 минута, Trifke рече

    Ovo a i jooš po dosta toga govori da smo na pragu raskola koji će biti žeći od onoga od 1054. Onda je i postojala neka dogmatska osnova za raskol a sada smo bez dogmatske osnove.

    Ја сам ипак мало оптимистичнији, мада ако ствари потрају, није искључено да се створе и догматске разлике. У том случају би се заиста десило ово о чему ти говориш. Наиме, још увек верујем да је могуће, релативно једноставно превазилажење напетог стања. Кажем релативно једноставно јер је за све потребна смао добра воља и да мало утихну појединачне "новоримске" сујете (како "Новог" таоко и "Најновијег" Рима). Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Александар Милојков рече

    Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве...

    Од када су расколници и самозвани епископи црквена помесност?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 6 минута, Ромејац рече

    Од када су расколници и самозвани епископи црквена помесност?

    Мислио сам генерално, не на расколнике (расколници нису Црква, па самим тим нису ни помесна Црква). Није никакав потрес за Цркву дати некој помесности аутокефалност. Потресан је начин како се то чини, јер се тим начином показује погрешна еклисиологија.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 3 минута, Александар Милојков рече

    Ја сам ипак мало оптимистичнији, мада ако ствари потрају, није искључено да се створе и догматске разлике. У том случају би се заиста десило ово о чему ти говориш. Наиме, још увек верујем да је могуће, релативно једноставно превазилажење напетог стања. Кажем релативно једноставно јер је за све потребна смао добра воља и да мало утихну појединачне "новоримске" сујете (како "Новог" таоко и "Најновијег" Рима). Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

    Lepo je što si ti optimističan samo što se Bart neće odreći onoga što je stvorio i što stvara. Ovo nema veze sa Ruskim Rimoom već sa pravdom i nadmenošću. Malo je slučajeva , ako ih uopšte ima, iz crkvene istorije gde se neko pokajao oko ovakvih stvari. Rusi u ovom slučaju nemaju šta da popuštaju  a Grci su tvrdoglavi i nadmeni tako da od sabora i saborskog rešenja nema ništa.  Čak i ako bi se desio neki sabor Bart nebi nikada odustao od svojih pretenzija "istočnog Pape" a niko to nebi prihvatio. Tako da ne vidim na čemu zasnivaš optimizam. 

    Što se tiče dogmatske pozadine ona se uvek nađe. Sećaš se da sam ti pomenuo ideju Zikijevu da se sve posmatra po slici Sv Trojice. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Trifke рече

    Lepo je što si ti optimističan samo što se Bart neće odreći onoga što je stvorio i što stvara. Ovo nema veze sa Ruskim Rimoom već sa pravdom i nadmenošću. Malo je slučajeva , ako ih uopšte ima, iz crkvene istorije gde se neko pokajao oko ovakvih stvari. Rusi u ovom slučaju nemaju šta da popuštaju  a Grci su tvrdoglavi i nadmeni tako da od sabora i saborskog rešenja nema ništa.  Čak i ako bi se desio neki sabor Bart nebi nikada odustao od svojih pretenzija "istočnog Pape" a niko to nebi prihvatio. Tako da ne vidim na čemu zasnivaš optimizam. 

    Što se tiče dogmatske pozadine ona se uvek nađe. Sećaš se da sam ti pomenuo ideju Zikijevu da se sve posmatra po slici Sv Trojice. 

    Па да, о томе сам и мислио. Постоји, нажалост, одсуство воље за Сабором - за јединим начином функционисања Цркве. Питање је да ли би сада ЦП прихватила Сабор, а и да га прихвати да ли би на њему одустала од свог модела решења проблема и, још важније, од свог, бојим се да сам у праву, новопапостичког схватања места и улоге Првог у Цркви.

    Са друге стране, ни РП није без мрље по овом питању. Познато је да је активно одбијала учешће на кртитском Сабору, а да је на њему требало да буде разматрано и питање начина додељивања аутокефалије. Управо преводим једну скорашњу изјаву митрополита Игњатија Деметриајнског на ову тему. Нема оправдања за новопапизам ЦП, али је указивањем на руски бојкот поменутог Сабора болно у праву.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 54 минута, Александар Милојков рече

    @Поуке.орг инфо Туга која вапи за свеправославним Сабором. И још већа туга што за тим Сабором нема воље. У тој кризи православне саборности се и налази суштина наше туге и ове големе муке која се надвила над Црквом.

    Мислим да је важно напоменути ову Амфилохијеву изјаву:

    ,,Одлука је у Цариграду била прошле године (2014.) на том саветовању првојерараха православних Цркава, да највише 24 епископа од сваке помесне Цркве учествују на том (будућем великом свеправославном) Сабору. Наш предлог и предлог других Цркава, рецимо и Московске патријаршије је био, зашто да не буде сабор свих епископа православне Цркве. Ја сад морам да вам кажем то и кад је било обележавање двехиљаде годишњице хришћанства у Јерусалиму, то сам предложио, да 2001.г. на Духове, сви епископи православне васељене се саберу на Сионску горницу, да буде сведочанство управо силаска Духа Светога после две хиљаде година, и сведочанство шта је Црква урадила у току две хиљаде година. Знате како ми је реаговао неки беше Атанасије из Цариграда...? И рекао је да уђе у записник шта тај Амфилохије прича. А који је био проблем уствари? Проблем је био, ко ће сад сазвати... тамо је Јерусалимски патријарх први... како ће то питање да се реши...? Ја после кажем... неће Јерусалимски довести под знак питања првенство цариградског. И ту је одбијено...''

    https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=5397

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Александар Милојков рече

    Па да, о томе сам и мислио. Постоји, нажалост, одсуство воље за Сабором - за јединим начином функционисања Цркве. Питање је да ли би сада ЦП прихватила Сабор, а и да га прихвати да ли би на њему одустала од свог модела решења проблема и, још важније, од свог, бојим се да сам у праву, новопапостичког схватања места и улоге Првог у Цркви.

    Са друге стране, ни РП није без мрље по овом питању. Познато је да је активно одбијала учешће на кртитском Сабору, а да је на њему требало да буде разматрано и питање начина додељивања аутокефалије. Управо преводим једну скорашњу изјаву митрополита Игњатија Деметриајнског на ову тему. Нема оправдања за новопапизам ЦП, али је указивањем на руски бојкот поменутог Сабора болно у праву.

    Nismo ni mi trebali da idemo na sabor u Kritu no sada je kasno. Na Kritu se  i da su došli Rusi  nebi odlučivalo o ulozi CP. Na tom saboru nisu mogli da se dogovore o mnogo jednostavnijim stvarima a da se dogovore o tome. Jedinstvo je davno zaboravljena reč. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, Milan Nikolic рече

    Мислим да је важно напоменути ову Амфилохијеву изјаву:

    ,,Одлука је у Цариграду била прошле године (2014.) на том саветовању првојерараха православних Цркава, да највише 24 епископа од сваке помесне Цркве учествују на том (будућем великом свеправославном) Сабору. Наш предлог и предлог других Цркава, рецимо и Московске патријаршије је био, зашто да не буде сабор свих епископа православне Цркве. Ја сад морам да вам кажем то и кад је било обележавање двехиљаде годишњице хришћанства у Јерусалиму, то сам предложио, да 2001.г. на Духове, сви епископи православне васељене се саберу на Сионску горницу, да буде сведочанство управо силаска Духа Светога после две хиљаде година, и сведочанство шта је Црква урадила у току две хиљаде година. Знате како ми је реаговао неки беше Атанасије из Цариграда...? И рекао је да уђе у записник шта тај Амфилохије прича. А који је био проблем уствари? Проблем је био, ко ће сад сазвати... тамо је Јерусалимски патријарх први... како ће то питање да се реши...? Ја после кажем... неће Јерусалимски довести под знак питања првенство цариградског. И ту је одбијено...''

     

    https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=5397

    Ovo sam i ja čuo od Amfilohija. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 8 минута, Trifke рече

    Nismo ni mi trebali da idemo na sabor u Kritu no sada je kasno.

    А како мислимо да функционишемо као Црква бојкотовањем суштине - бојкотовањем саборности? Кажеш да је заборављено јединство. Па како да га буде ако бојкотујемо саборност?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 37 минута, Александар Милојков рече

    Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

    Управо тако. Јер исто тако није било догматских неправилности у учењу филиоквеа, али је временом учињен неправославни корак у тумачењу и примени филиоквеа. Исто тако је појам Првог у Цркви изузетно потребан, афирмативан и ако хоћете онтолошки потребан за Цркву, али је погрешна примена такође изузетно опасна и може довести до катастрофалних последица у виду раскола и подела.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, Александар Милојков рече

    А како мислимо да функционишемо као Црква бојкотовањем суштине - бојкотовањем саборности? Кажеш да је заборављено јединство. Па како да га буде ако бојкотујемо саборност?

    Sabornost da ali ne i nameštenu igru Fanara. Nemoj da se pravimo naivni. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    Управо сада, Trifke рече

    Sabornost da ali ne i nameštenu igru Fanara. Nemoj da se pravimo naivni. 

    И намештену игру треба деконструисати на саборски начин. Нема друге, ако мислимо да јединство опстане. Ако се свако буде укопао у свој шанац и одатле мудровао, јао нама.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...