Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Жељко
    Жељко

    780 година Митрополије сребреничке и 600 година од почетка управе деспота Стефана

    Sign in to follow this  

      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Василије служио је 4. новембра 2012. г., на празник преподобне мученице Анaстасије Римљанке, свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници.

    Доношењем честице моштију светог деспота Стефана Лазаревића, светом архијерејском Литургијом, свечаном литијом и акатистом пред моштима прослављени су велики духовни догађаји и јубилеји: 780 година Митрополије сребреничке и 600 година од почетка управе деспота Стефана.

    На поклоњење светим моштима дошли су г. Миладин Драгичевић, изасланик Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, г. Јово Турањанин, директор Дирекције за вјере у Влади Републике Српске, као и неколико хиљада вјерног народа од који су из даљих крајева Епархије зворничко-тузланске дошли у Сребреницу у преко 50 аутобуса.

    Преосвећеном Владики Василију саслуживало је свештенство и монаштво Епархије зворничко-тузланске.

    mosti_0.jpg

    Беседа Епископа зворничко-тузланског г. Василија

    „У Име Оца и Сина и Светога Духа.

    Помаже вам Бог, браћо и сестре. Поштовани господине Миладине Драгичевићу, изасланиче Предсједника Републике Српске господина Милорада Додика, поштовани господине Јово Турањанину, директоре дирекције вјера Владе Републике Српске,

    све вас поздрављам у миру, слози и љубави и свима који су дошли на ово свето ходочашће вјере наше, вјере у живога и бесмртнога Бога. Сабрали смо се данас, драга браћо и сестре, да обиљежимо два велика јубилеја у овом древном граду гдје су некад столовали митрополити Сребреничке митрополије.

    Први је 780 година од оснивања Православне митрополије сребреничке, установљене давне 1232. године. Славна и древна Сребреничка митрополија је у свом саставу имала најмање седам значајних манастира, и то у: Сасама, Топлици, Карну, Буљиму. Сви су они добрим дијелом обновљени или се обнављају, као и у Клојевцу, Сеону и Добраку које тек треба да обнављамо. Осим манастира, у самом граду Сребреници су постојале четири цркве, од којих и она катедрална. Овај Саборни храм и сви пратећи митрополитски садржаји окупљали су око себе највиђеније и највјерније међу припадницима ондашње српске елите, али и читав народ овог краја.

    Касније, стицајем историјских околности и Божијом вољом, Сребреничка митрополија ће бити премјештена: прво у Зворник, а затим у Тузлу. Сребреница, коју је Господ обдарио рудним и природним богатствима, налазећи се на вјетрометини Истока и Запада, као и уосталом и цијела Босна и Херцеговина, увијек је била мјесто попришта и ратовања, те су се око ње отимали разни великаши и државе. Највећи процват Сребреница доживљава у вријеме владавине светог деспота Стефана Лазаревића, сина косовског великомученика и кнеза Лазара. Он је Сребреницу добио на управу од угарског краља Жигмунда 6. октобра 1412. године, и то је други јубилеј који нас данас окупља, јер се навршава 600 година од почетка управљања српског Деспота овим градом. Свети Деспот Стефан Лазаревић био је највећи владар, најумнији мислилац, и најдаровитији пјесник, и највјештији дипломата, и најхрабрији војсковођа и, уопште, највеличанственија личност читаве своје епохе. Најмоћнији владари тога доба су се просто утркивали и отимали за његово пријатељство и пажњу. Дивили су му се и његови највећи непријатељи, и са Истока и са Запада: и европски крсташи, и турски султан Бајазит, и монголски велики кан Тамерлан. Сви су били задивљени његовом појавом и доказаном храброшћу. Као мудар и племенит владар, а свјестан разних опасности по наш народ и Свету Цркву, Стефан је управљао Сребреницом утврђујући у њој прадједовску вјеру коју је на овим просторима ширила света немањићка лоза још од времена краљева Уроша и Драгутина.

    Деспот Стефан је обнављао српске светиње на простору Сребренице, али је градио и нове. Већ наредне, 1413. године он је саградио своју личну молионицу и велељепни храм Светог Архангела Михаила. На мјесту тог храма налази се и данас храм који је побожни народ сребреничке парохије обновио и саградио 1971. године на градском гробљу. У свом раду деспот се трудио да буде частан и правичан владар, да повјерену управу води на корист свих оних који су ту живјели. Нарочито се трудио на пољу културе, јер је и сам много читао. Иза себе нам је оставио и најлепшу химну љубави „Слово Љубве“, скоро равну оној светог апостола Павла, учећи нас да љубав све побјеђује и свему превасходи. А то је писао живећи у правом океану мржње, на балканском бурету барута, спокојно вјерујући у снагу хришћанске вјере и непобједиве љубави према Богу и човјек. Он је био последњи изданак и сјајни драгуљ у круни српског средњег вијека, зацијело најузвишеније епохе читаве српске историје. Деспот је био велики подвижник и аскета. Много је времена проводио у молитви и сазерцању, читајући дјела светих Отаца које би добио од светогорских монаха.

    Обиљежавајући ова два велика јубилеја, сјетимо се, браћо и сестре, да јубилеји и служе да се макар накратко подсјетимо најважнијих дана у нашој историји, оних славних и битних тренутака када се просто осјећа савез између Бога и човјека. Ти дани, најважнији од свих, представљају и историјска и духовна раскршћа и путоказе, који задуго послије одређују наш српски и православни пут у будућност и вјечност. Јубилеји су, уједно, и свети празници, који нам дају прилику да достојно прославимо наше врле претке и претходнике, наше оце и брижне учитеље, што нам са велике временске даљине и данас с надом указују на то шта нам, зашто и како ваља чинити. Празници су, дакле, дани радости и подсјећања, тренуци присног разговора између мудре прошлости и жељене будућности. Они су најбољи доказ да жива вјечност постоји, а да смо ми њени гласници и свједоци. Празници нас и опомињу на нашу одговорност пред великим дјелима предака и свих прошлих покољења, али, не мање, и пред потомцима који ће нам судити по дјелима нашим.

    И на крају, желим још, драга браћо и сестре, да напоменем како, нимало случајно, овај празник прослављамо управо овде и баш сада, на овај дан, у цркви Покрова Богородичиног, наше Свете Богомајке и Заштитнице, коју је посебно прослављао управо свети Деспот Стефан Лазаревић, а све то на дан када се, између осталог, у православном свијету прославља и „Чудесно избављење Москве од Литванаца“, по сили молитве светог Сергија Радоњешког и уз чудесну помоћ иконе Пресвете Богородице Казањске. Дошли смо овдје у сусрет нашем новом-старом заштитнику, светом српском Деспоту Стефану Високом, који ће заувјек остати с нама овдје, до краја времена.

    Ево, данас, након шест вијекова, кроз доброту Његовог Преосвештенства, Господина др Игњатија, Епископа браничевског, који нам је подарио дјелић моштију Светог Стефана, које ће трајно остати у овоме светом храму, он се трајно настањује у своју Сребреницу; да јој поново буде заштитник и да је духовно чува, а свом вјерном народу који му буде долазио на поклоњење биће на духовну окрепу и јачање у вјери. Ми му се данас поклањамо и молимо га да нам сачува Свету православну вјеру на просторима древне Митрополије сребреничке и Зворничко-тузланске епархије. Помолимо се светом Деспоту да на овим просторима, гдје се вијековима сузе туге и бола проливају, па, на жалост, и у наше вријеме, трајно настани мир, слога и међусобно разумијевање како би сви народи, без обзира на то како се звали и Бога прослављали, који овдје живе, осјећали милост Божију и радост коју живот са собом носи.

    Свети Деспоте Стефане и Пресвета Богородице, Свети Саво Српски и сви Свети нашег рода - помолите се православни српски народ наш, за све људе који живе на овим просторима, за Републику Српску да остане цијела, читава и недјељива данас и увјек, и све вјекове“, поручио је бројном вјерном народу Преосвећени Владика зворничко-тузлански Василије.

    Владика Василије одликовао је надлежног свештеника јереја Александра Млађеновића чином протонамјесника за сву љубав коју пред престолом Божијим показује за све људе који живе на простору Сребренице.

    Потом се присутнима обратио господин Миладин Драгичевић, изасланик Предсједника Републике Српске господина Милорада Додика.

    Обраћање г. Миладина Драгичевића

    „Ваше Преосвештенство, часни оци, брaћо и сестре, помаже вам Бог!

    Желим најприје у име Предсjедника Републике Српске г. Милорада Додика да захвалим на позиву и добродошлици на прославу овог великог јубилеја. Такође, желим и да пренесем његово извињење што није лично дошао да присуствује овом народном сабрању, због спријечености раније планираним државничким обавезама. Данас у овом светом храму ми смо сви заједно имали прилику да се молитвено и национално оснажимо сјећајући се славне прошлости нашега народа на овим просторима. Данас је дан када смо сви имали мали историјски час да се присјетимо ко смо и шта смо ми били. Подсјећамо се значајних момената и историјских чињеница да је овим градом још прије 600 година владала личност која је тада била једна од највиђенијих тога доба, личност светог Деспота Стефана Лазаревића. Овај град је тада био један од центара српске државности, а треба знати и да је управо тада био у равни са Београдом и Смедеревом одакле је још управљао и владао Свети Стефан. Ми данас морамо бити свјесни и поносни на све оно што је везано за историју овога краја и овога народа који је пропатио моного вијекова и којем се покушава наметнути име које не заслужује и опис који не описује стварну истину и реалност.

    Морамо показати свијету да су Срби као народ на овом поднебљу далеко дубље везани коријенима и историјом за овај крај него што се то данас намеће, да су овдје имали своју средњовјековну престоницу и град Сребреник и да нико никада неће моћи порећи ту историјску чињенуицу. Морамо се сложити и заборавити све међусобне интересе и замјерке, а ставити јединствену националну свијест испред свих партија и свих подјела. Све подјеле и све неспоразуме можемо да превазиђемо у нашој Светој Цркви. Треба да имамо јединство и државних и црквених власти, јер је само онда када је такво јединство било у српском народу било и јаке државе и јаког народа. Најсвјетлији тренуци наше историје везани су управо за такве историјске тренутке у којима је владало једномислије Цркве и државе.

    Желим још једном да честитам Епископу, свештенству и народу Зворничко – тузланске епархије овај велики јубилеј у име Председника Републике Српске и у своје лично име, и да изразим дубоку захвалност на позиву и добродошлици“, истакао је господин Драгичевић.

    Извор: Епархија зворничко-тузланска

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



×
×
  • Create New...