Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Устоличен владика зворничко-тузлански г. Фотије (ВИДЕО/ФОТО)

    Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, који је данас свечано устоличен у трон, поручио је да ће се трудити да његова служба буде прожета Јеванђељем и да ће Црква наставити да се бори за своју аутономију и слободу својих просвјетних установа, јачајући националну свијест у народу.
     
    Бијељина-устоличење еипископа зворничко-тузланског Фотија - Фото: СРНА
    Бијељина-устоличење еипископа зворничко-тузланског ФотијаФото: СРНА

    Владика Фотије рекао је у бесједи о историји Епархије зворничко-тузланске, да је она прошла велику голготу, како од Аустро-угарске у Првом свјетском рату, тако и у Другом свјетском рату од Независне Државе Хрватске.

    "Тада су страдали многи православни свештеници са својим народом, чиме су се придружили општем мучеништву Српске православне цркве на просторима бивше Југославије", рекао је епископ зворничко-тузлански.

    Владика Фотије је поручио да то изгледа, нажалост, није било довољно, па су се догодила нова страдања у трагичним дешавањима од 1992. до 1995. године.

    "Да ли је све тако морало бити - не знамо, али оно што знамо јесте да из историје треба учити за будућност да би свим народима који живе на овим просторима, и Србима и Хрватима и Бошацима било боље", рекао је владика Фотије.

    Епископ зворничко-тузлански је нагласио да Црква "нема ништа силније од позива свих на покајање које је темељ новога живота", те да је покајање једини истински духовни лијек који свима може помоћи.

    "Изабран сам за епископа Епархије зворничко-тузланске да будем ваш духовни отац и учитељ. Трудићу се да моја служба буде прожета Јеванђељем", поручио је владика Фотије и позвао вјерујући народ да својим дјелима буду свједоци живога Христа.

     

    Устоличење новоизабраног епископа Фотија
    Устоличење новоизабраног епископа Фотија

     

    Владика Фотије је позвао вјерујући народ Епархије зворничко-тузланске да наставе заједно све оно што је добро започето у овој епархији, да наставе са градњом храмова и да воде заједно свој народ путем Светог Саве и путем светих Немањића.

    "Наш пут треба да буде пут светих наших отаца, који нас уче љубави према Богу и богослужењу и непрестаној бризи о сиротињи. У свему ћемо сарађивати са државним интитуцијама Републике Српске, као и са институцијама на нивоу БиХ, не заборављајући никад на своју мајку Србију", рекао је владика Фотије.

    Епископ зворничко-тузлански је навео да је ради општег добра потребна сарадња и са представницима Исламске заједнице и Римокатоличке цркве, јер народ од вјерских великодостојника жели да чује ријечи утјехе, мира и праштања.

    Владика зворничко-тузлански Фотије подсјетио је да је, по промисли Божијој, већ 18 година служио као епископ у Епархији далматинској.

    "Долазећи тамо затекао сам апокалиптичку пустош, куће и цркве без кровова, разрушене манастире и прогнан народ", рекао је владика Фотије и додао да је само уз Божју помоћ све то превазиђено.

    Владика Фотије је истакао да је сада, са благословом Светог архијерејског сабора СПЦ и Његове светости патријарха српског Иринеја, постављен за епископа зворничко-тузланске епархије, пребогате својом историјом.

    Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије свечано је данас устоличен у Саборном храму Пресвете богородице у Бијељини.

    Епископ Фотије је на овом мјесту наслиједио владику Хризостома, изабраног за митрополита дабробосанског.

    У трон епископа владику Фотија свечано је данас увео Његова светост патријарх Српски Иринеј.

    Његова светост патријарх српски Иринеј пожелио је епископу зворничко-тузланском Фотију да сије сјеме љубави према свом народу, али и према свима другима, јер је љубав највећа снага која побјеђује свако зло у овом свијету."Зло злим никада није побеђено, само добрим и љубављу, трпљењем и ако то чинимо Бог је на нашој страни, а када је Бог на нашој страни ко ће против нас", поручио је патријарх српски Иринеј.

    Патријарх Иринеј рекао је након устоличења владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, да је Сабор Српске православне цркве имао увид у његов рад у Епархији далматинској, у том трусном подручју некадашње заједничке државе, са надом да ће онако како је успјешно радио у својој првој епархији наставити и овдје да ради.

    Он је додао у обраћању вјерном народу да је владика Фотије са својим свештенством и народом, не тако давно, преживљавао тешке дане.

    "Зар не чујемо те ране наше тешке прошлости? Оне нису мале и не могу никада у потпуности зарасти, али се надамо, уз помоћ Божију, и имајући у виду заповијест `љуби ближњег свог`, да ће владика Фотије у свом односу према свештенству, народу, али и према свим народима, то увијек имати на уму", рекао је патријарх Иринеј, обраћајући се епископу Фотију.

    Званичници Српске упутили су честитке Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију поводом устоличења у трон епископа зворничко-тузланског.

    Међу бројним званичницима, који су присуствовали овом свечаном догађају били су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, и у име Владе Републике Српске министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић, министар финансија Зоран Тегелтија и министар енергетике, индустрије и рударства Петар Ђокић, те члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

    Устоличењу су присуствовали генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, те припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и друге званице, свештенство, представници локалне власти и бројни вјерници.

    Изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић изјавио је да новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије долази из мученичке Епархије далматинске и да ће као прави духовни вођа знати да окупи вјернике.

    Министар индуструје, енергетике и рударства Петар Ђокић изразио је увјерење да ће новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије својим знањем, мудрошћу и способношћу омогућити да ова успјешна епархија настави да напредује. 

    Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да је данас свечан дан јер је Епархија зворничко-тузланска, устоличењем владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, добила веома важну личност за свог духовног вођу.

    http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=26975

    ФОТОГАЛЕРИЈА: http://www.spc.rs/sr/ustolichenje_episkopa_zvornichkotuzlanskog_g_fotija_0



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Новоизабрани Епископ зворничко-тузлански г. Фотије свечано је устоличен 17. септембра 2017. године у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини (фотогалерија).

    Светом архијерејском Литургијом началстовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Митрополити загребачко-љубљански Порфирије и дабробосански Хризостом и Епископи зворничко-тузлански Фотије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније и умировљени канадски Георгије.

     

    Свечаном чину устоличења присуствовали су умировљени Епископи зворничко-тузлански Василије и средњоевропски Константин.

    Саслуживали су и архимандрити Серафим из манастира Рмња и Исихије из манастира Ковиља. У торжественој Литургији у величанственом храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице саслуживали су протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета у Београду и председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој; Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу; Јово Лакић, архијерејски заменик Епархије зворничко-тузланске, као и јеромонах Доситеј Хиландарац. 

    У ђаконском сословију су се налазили Слободан Вујасиновић и Никола Перковић и Владимир Руменић, као и јерођакон Силуан из манастира Григоријата. Своје величанствено пјеније песме славе и хвале Господу узнели су чланови хора Србадија из Бијељине вођени диригентском руком Десанке Тракиловић.  

    Одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о избору Његовог Преосвештенства г. Фотија за Епископа зворничко-тузланског прочитао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом. 

    Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелео је владици Фотију да сеје семе јеванђељске љубави према свештенству, пастви и свим другим народима, јер је љубав највећа снага против сваког зла. Првојерарх наше Цркве је пожелео Преосвећеном г. Фотију да живи животом наше Свете Цркве и народа њеног,  јер Епископ Цркве нема свој живот него је у служби Господу. 

    Новоустоличени Епископ зворничко-тузлански Фотије поздравио је све присутне и заблагодарио на указаном поверењу. Казујући приступну беседу и подсећајући на Епархију далматинску којом је управљао осамнаест година, а затим на историјат страдалне Епархије зворничко-тузланске, позвао је сав народ на окупљање око Господа Творца свега света. 

    Устоличени Епископ је поручио да је његов програм садржан у Светом писму и Јеванђељу што је, уз пост и молитву, темељ новога живота у Господу.

    Свечаном устоличењу присуствовали су: члан Председништва БиХ г. Младен Иванић, генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић, саветник Председника Републике Српске г. Миладин Драгићевић, министар здравља Републике Српске г. Драган Богданић и министар финансија г. Зоран Тегелтија; градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић, др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, помоћник Директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић; г. Миодраг Линта - посланник у Скупштини Србије, начелници  општина.

    Часно монаштво из свих манастира Богом спасаване Епархије зворничко-тузланске; монаштво фрушкогорских манастира: архимандрити Доситеј из Гргетега и Сава из Крушедола; јеромонах Поликарп из манастира Свете Тројице у Бијелим Водама; многобројно свештенство и благочестиви народ који је организовано дошао из Тузле, Модриче, Брчког и најудаљенијих крајева Епархије, присуствовали су величанственом сабрању. 

    Свечаном чину устоличења присуствовали су и многобројни верници из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Издавачке установе Епархије далматинске,  декан Православног богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, г. Зоран Вучић - уредник Издавачке фондације  Архиепископије београдско-карловачке, као и многобројне личности јавног и културног живота. 

    Трпеза љубави организована је у етно селу Станишићи. За време агапе први се обратио у име свег свештенства и монаштва протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски заменик, који је уручио пригодне дарове епископу Фотију и митрополиту Хризостому, који је био досадашњи владика у овој Епархији. 

    Градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић пожелео је да сарадња буде на корист Цркве и народа. 

    У име Председника Републике Србије обратио се г. Никола Селаковић, док се у име Председника Републике Српске обратио саветник г. Миладин Драгићевић. 

    Владици зворничко-тузланском је Патријарх српски г. Иринеј пожелео да долгодејствује на славу Господњу са благочестивим и добрим народом ове Епархије.

    Митрополит дабробосански Хризостом је пожелео устоличеном зворничко-тузланском Фотију да долгодејствује у обављању епископске службе, и бираним речима се опростио од својих досадашњих епархиота и свештенослужитеља и свег монаштва. 

    На крају се обратио и епископ Фотије, заблагодарио Господу, Свјатјејшем и браћи архијерејима, свима који су увеличали чин устоличења и, између осталог, казао да ће рад на Њиви Господњој бити посвећен сведочењу Православља и Истине Божје. Владика Фотије је захвалио свесрдно и свом духовном оцу, Епископу бачком Иринеју, на свакој духовној помоћи и подршци у животу.

    У културно-уметничком програму учествовао је оркетар Министарства одбране Републике Србије Станислав Бинички са уметницом Данком Стојиљковић.

    З. Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Приступна беседа Епископа зворничко-тузланског г. Фотија

     

    dstl0686_0.jpg

     

    Беседа епископа Фотија на устоличењу у трон Епископа зворничко-тузланских

    Ваша Светости, браћо Архијереји, уважена господо, драга браћо и сестре, дозволите ми да најпре заблагодарим Богу, Једноме у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, на овом великом дару, пошто сам рукама Ваше Светости данас ја недостојни уведен у трон Епископа зворничко-тузланских. Ово је велики дан за нашу Цркву и сав народ Божији, јер овај чин иконизује Господа „Епископа душа наших“ (1. Пт. 2, 25), нашег Пастира, Учитеља и Спаситеља без кога не можемо чинити ништа (Јн. 15, 5). Господ наш Исус Христос је Глава Цркве (Еф. 4, 15), Он преко нас недостојних руководи својом Црквом, светотајински узводећи све верујуће у реалност Царства Небеског.

    Подвиг, дакле, нас епископа је да се свему саображавамо својој Глави – Господу Исусу Христу, служећи тако светом Јеванђељу, народу Божијем и његовом спасењу. То је тај уски крсто-васкрсни пут, пут којим су ходили и којим и данас ходе истински пастири Цркве Христове. То је, по речима народног песника, пут Богочовека.

    По промислу Божијем до сада сам ево 18 година служио као Епископ у далматинској епархији, епархији апостолској и мученичкој. Долазећи у Далмацију затекао сам апокалиптичку пустош. У српским селима куће без кровова, цркве и манастири разрушени, а народ прогнан и избегао. Како почети, шта чинити? И даде Бог снаге да то све некако оживи и добије своје пређашње контуре. Процвета пустиња као крин, Господе (Ис. 35, 1-2) и врати се живот у Далмацију. Вратише се далматински сабори и поново пропева богословија у манастиру Крки, а народ Божији нађе утеху у својој Цркви. Али, да нас не обузму емоције, томе шта се и како урадило, судиће историја, али оно што је сигурно то је да ће тај народ и његове светиње, камен, маслине и виногради остати трајно у нашем срцу. Дај Боже да убудуће буде и боље и врати се све у славу најбољих времена, која је описао велики владика Никодим Милаш у својој Православној Далмацији.

    Благословом Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Вас, Ваша Светости, сада сам постављен за Епископа зворничко-тузланске епархије, која је пребогата својом историјом. Њени почеци датирају из XIII века, из времена Немањића, посебно краља Стефана Драгутина (1276-1316), од када и датира постојање црквене организације на овим просторима. Развој црквеног живота наставиће се у време владавине Твртка Стефана (1377-1391), који је крунисан у Милешеви 1372. године „на гробу светог Саве“. Посебан замах црквеног живота био је у време Стефана Лазаревића (XV век), господара источне Босне (1413-1427). У његово време, црквени поглавар ових простора има титулу митрополита и овако ће бити све до уједињења Патријаршије 1920. године.

    Падом средњовековних српских држава под отоманску власт, долази до промене црквеног живота. Развој благољепија замењује мучеништво, али плодови вере остају, јер велики духовни центри и светиње сачуваше свето Православље и у то време. Обновом Пећке Патријаршије (1557-1766) поново долази до процвата црквеног живота. Монаси манастира Папраћа одлазе у Русију и добијају велику помоћ за свој манастир, а у манастиру Озрену и Ловници врши се преписивање библијских књига. У ово време на простору Епархије зворничко-тузланске помињу се тројица епископа Пајсије, Лонгин и Стефан. Укидањем Пећке Патријаршије то се постепено мења, па Епархијом зворничко-тузланском управљају суседни митрополити дабробосански и ужичко-ариљски. Од средине XVIII, па све до друге половине XIX века, Епархијом зворничко-тузланском ће управљати грчки митрополити, тзв. Фанариоти, који су умногоме сачували и обновили црквени живот. Посебно треба истаћи Митрополита Агатангела, који је по наредби Омер-паше Латаса 1852. године пренео седиште епархије из Зворника у Тузлу. Он ће у Тузли подићи зграду митрополије, цркву и народну школу.

    У бурном и немирном XIX веку, који карактеришу буне и устанци у борби за слободу, велике силе Аустрија и Русија, присилиће Османско царство да донесе низ реформи које ће допринети побољшању положаја хришћанског становништва. О томе говоре и познати хатишерифи који су гарантовали хришћанима виши ниво личних и верских слобода. У овом периоду посебну улогу у просвећивању српског народа на простору Епархије зворничко-тузланске одиграће манастири као духовни центри Православља, при којима су, по светосавској традицији, осниване школе да буду чувари писмености и народне културе. Такве школе су постојале у манастиру Тавна, у Тешњу, Зворнику, Бијељини, Тузли и другим местима.

    Анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1878. године, јавља се први покушај европеизације ових области (провинција). Тада ће епископе фанариоте заменити људи са ових простора – Срби, поданици аустријске круне, али ће Црква и даље наставити да се бори за своју аутономију и слободу својих просветних установа, јачајући националну свест у народу и потребу што блискије заједнице са суседном Краљевином Србијом.

    У XX веку, после уједињења са Пећком Патријаршијом 1920. године, Епархија зворничко-тузланска пролази велику Голготу, како у Првом светском рату од стране Аустроугарске, тако и у Другом светском рату у време тзв. НДХ. Тада ће страдати многи православни свештеници са својим народом и тиме се придружити општем мучеништву Српске Православне Цркве на просторима бивше Југославије. На жалост, изгледа да ни све то није било довољно, па ће се поново разлећи ратни лелек на овим просторима у трагичном рату од 1992. до 1995. године, који ће са собом донети нове жртве и страдања свих народа, који живе на овим немирним балканским просторима.

    То је историја. Да ли је све тако морало бити, не знамо, али оно што знамо је да из историје треба учити за будућност, да би свим народима који живе на овим просторима, и Србима, и Бошњацима и Хрватима, било боље. Црква у том смислу нема ништа силније од позива свих на покајање. Покајање је темељ новог живота. Пророци Старог Завета, као и велики пастири у Новом Завету, увек су у пресудним временима позивали на свенародно покајање и уз то налагали постове. То је заиста једини духовни лек, који нам истински може помоћи. Покајање нас враћа Богу и ближњима и упућује нас на закон јеванђелске љубави, јер само онај који у љубави пребива, у Богу пребива (1. Јн. 4, 16), поучава нас свети апостол и јеванђелист Јован Богослов.

    Драга браћо и сестре, часно свештенство и монаштво, и благоверни народе Епархије зворничко-тузланске, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је мене слабог и недостојног изабрао за вашег Епископа, да будем по примеру доброг Пастира – Христа, ваш духовни отац и учитељ. Трудићу се да моја служба буде прожета Јеванђељем, јер смо позвани да благовестимо Јеванђеље Христово свим народима (Лк. 24, 47). И ви се трудите да будете сведоци живога Христа, не само речима, већ првенствено својим животом и делима, јер се по делима препознају истинске слуге Божије. Ми пастири морамо заједнички носити крст свога народа, народа благословеног, који воли своју Цркву и не смемо изневерити његову искрену и безазлену љубав и доброту. Зато, да наставимо заједно све оно што је добро започето у овој епархији, да зидамо цркве и манастире, и водимо свој народ путем светога Саве и светих Немањића. Свети владика Николај, српски Златоуст нашег времена, је говорио: „Три су врлине: вера, нада и љубав. Вера у Бога. Нада у вечни живот. Љубав према Створитељу и свим створењима. А свети ава Јустин Ћелијски додаје: „Све што је потребно овоме свету и људима у њему – Бог је рекао у Светом Писму.“ Дакле, то треба да буде наш пут – пут Светих Отаца. Они нас уче љубави према Богу и богослужењу и непрестаној бризи о сиротињи. Дај Боже да и ми тако чинимо, јер је то пут који нас води у вечни живот.

    Што се тиче нас и Епархије зворничко-тузланске, трудићемо се, по речима светог апостола Павла: „да мир имамо са свима, колико до нас стоји“ (Рим. 12, 18) и да „цару дајемо царево, а Божије Богу“ (Мт. 22, 21). То значи да ћемо у свему сарађивати са државним институцијама Републике Српске, а на савезном нивоу, Босне и Херцеговине, не заборављајући наравно никада своју мајку Србију. Поред тога, позвани смо да у свему што се тиче општег добра радимо заједно са представницима исламске заједнице и римокатоличке цркве, зато што народ првенствено од нас очекује добро и да чује реч утехе, реч мира и праштања. Будимо зато благовесници мира Божијег и измиримо се пред многобројним жртвама ратова, које су кроз историју лелеком испуњавале ову дивну и благословену земљу Босну и Херцеговину. Дај Боже да се од сада са планина поново чују само песме косаца и жетелаца; да оживе благословена народна прела и да се сви вратимо радости живота.

    На крају желим опет и опет да заблагодарим Богу на овом великом дару и крсту који сам из руке Ваше Светости данас примио. Трудићу се, колико ми Бог да снаге, да не изневерим Вашу љубав и поверење.

    Нека Бог свима подари утеху и благослов и нека благослови народ свој миром! Амин. Благословите.

    Бијељина, 17. септембар 2017. године

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...