Jump to content
  • александар живаљев

    Уснула у Господу мати Евпраксија, игуманија манастира Никоље

     Среда, 7. март 2018. (22. фебруар 2018.)
    Уснула у Господу мати Евпраксија, игуманија манастира Никоље

    Овога јутра у раним јутарњим часовима, у својој келији се упокојила у Господу мати Евпраксија, игуманија манастира Никоље у Овчарско-кабларској клисури, која је осам деценија живота провела као искушеница, монахиња, игуманија, манастира Јовање и Никоље. Како је Радију „Слово љубве“ потврдила настојатељица манастира Никоље, монахиња Јелисавета, у петак 09. марта 2018. године биће служена света Литургија пређеосвећених дарова са почетком у 9 часова, након службе и опело, а мати Евпраксија биће сахрањена на манастирском гробљу. Преносимо вам текст из новина „Пресс“ од 10. децембра 2007. године, посвећен животу почивше, игуманије Евпраксије.

     

     

    У манастире Овчарско-кабларске клисуре дошла је као Надежда Белић из малог места Бангула, код Ердевика, у Срему, како каже, двадесетак километара удаљеном од Саве и Дунава. Била је најмлађа, рођена 1919. године као 12. дете Станимира и Марије. Због породичне трагедије у којој је већина деце умирала врло мала, нека и од туберкулозе, кум јој је дао име Нада, како би бар она преживела и избегла тужну судбину своје браће и сестара. Остала само с мајком, јер је у међувремену преминуо и отац Станимир. Вођена неком чудном, божанском силом и снагом, 1938. године, као деветнаестогодишња девојка, по први пут је дошла у Србију. На Богомољачки сабор у манастир Жичу, сећа се, било је то на Крстовдан, онај јесењи - и остала ... Била је ученица св. Владике Николаја.

    - Тако је морало да буде. Мајка ме је и учила да будем побожна, да идем у хришћанску заједницу. Послушала сам је, али је она платила високу цену - остала је сама. Тако је ипак морало да буде - сећа се данас мати Евпраксија, 20 година игуманија манастира Никоље.

    Њен нови дом, након оног рођеног кућног, сремског, био је манастир Јовање. Замонашила се тек 1949. године, пуних 11 година после уласка у манастирске одаје Овчарско-кабларске клисуре и исто толико година искушеничког живота. Чекала је, каже, тако дуго, само зато да би је замонашио свети Владика Николај, који је и највише утицао на њено духовно освећење и поткрепљење. У Јовању је остала 16 година, а када је због изградње хидроцентрале дошло до урушавања манастирских одаја, преселили су их у Никоље, у коме и данас броји своје монашке дане.

    За који дан биће то и пуних седам деценија у манастирима Овчарско-кабларске клисуре, двадесет година као игуманија манастира Никоље, након мати Ефросиније. Седам деценија, за обичне смртнике, готово невероватног живота. Јер, није лако објаснити и разумети каква то животна енергија и снага носе наизглед крхко људско биће да свако јутро устаје у четири сата, проведе више сати на богослужењу, преко дана обавља и најтеже физичке послове, присуствује вечерњем ... И тако из дана у дан. Већ готово седамдесет година.

    - За разлику од ранијих година сестринство је сада знатно мање, двадесетак сестара, углавном старих и болесних. Млађих је све мање. Долазе, рекла бих више натрче случајно, па кад схвате где су дошле, врло брзо и одлазе у свет. Јер овде је много посла за све, мора се добро запети и радити, сваки дан, практично од јутра до мрака - каже мати Евпраксија.

    Манастир Никоље по подели припада средњим споменицима културе, а по некадашњим прописима и Аграрној реформи припало му је 15 хектара земље и исто толико шуме. Ту је и на далеко чувена манастирска воденица. За мати Евпраксију и сестринство манастира много посла и свакодневних обавеза. Немају послужитеља, али део најтежих послова обавља им један житељ Пријевора који живи у оближњој железничкој станици. Некада је брата и њега манастир прихватио као своје, хранио их и пружао уточиште, данас о манастиру брину као о својој кући.

    Тешко је у једном даху сетити се свега. И савета владике Николаја да не иде у Јовање јер се тамо умире од глади. И деце о којој је требало бринути. И дана када је приликом бежања преко Мораве погинула мати Катарина. И глади и немоћи да се преживи. А земља дата у закуп. Али...

    Нешто што се не заборавља су дани градње куће. Али... Још јаче и још дуже од тога памти године враћања зајма.

    - Кућу смо правили углавном од зајма, уз новац који смо добили од хидроцентрале чијом је изградњом дошло до урушавања Јовања, тадашњих 830.000 динара. Чим смо се уселили и мало скућили почели смо да враћамо дугове. Али није било лако. Неком смо враћали у новцу, неком у животним намирницама, неком сечом шуме. Остаће записано да су једино Раде Тодоровић и Милановачка црква опростили свој део - наглашава мати Евпраксија.

    С посебном пажњом мати Евпраксија говори о Радмили Милентијевић, великој добротворки, захваљујући чијој помоћи је знатно обновљена манастирска кућа, препокривена воденица. И још много тога. На реновираној кући сестринство је једну собу у поткровљу наменило њој. У тој соби Радмила је и ове године преноћила две ноћи.

    Пред игуманијом Евпраксијом и њеним сестринством је још много тога. Свакодневних обавеза, бриге и пажње за манастир и старе и болесне сестре. Али и да се обнови и кнежева кућа, чува и пази чувена ризница. Сачува чувено Каранско јеванђеље о коме мати Евпраксија говори с посебном пажњом. Јер, реч о светињи непроцењиве вредности, најстаријем оригиналном јевандељу код нас, писаном далеке 1604. године.

    Међутим ... На прагу десете деценије живота, за њу нема дилеме и како каже никад је није ни било.

    - Да сам сада на почетку и да бирам, опет бих изабрала исти пут...

    Извор: Пресс (10. децембар 2007.) - П. К.

    Извор: Радио "Слово љубве"



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу

    10. Март 2018 - 13:53
    Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу
    Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу
    Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу
    Никољска игуманија Евпраксија уснула у Господу

    Дана 7. марта 2018. у раним јутарњим сатима у својој келији уснула је у Господу игуманија никољска Евпраксија (Белић).

    Велика подвижница игуманија Евпраксија је провела осам деценија свог живота у светињама Овчарско-кабларске клисуре као искушеница, монахиња и игуманија манастира Јовање и Никоље. Сви који су познавали мати Евпраксију знали су за њену велику доброту, љубав, побожност и умереност у строгости када друге чини бољим људима и хришћанима. Она је рођена 1919. у хришћанској породици као Надежда Белић у малом месту Бангула, код Ердевика у Срему. Била је најмлађе, дванаесто дете Станимира и Марије.

    Због породичне трагедије у којој је већина деце умирала врло мала, нека од туберкулозе, кум јој је дао име Нада, како би бар она преживела и избегла тужну судбину коју су имала њена браћа и сестре. Она је једина преживела и остала сама са мајком, јер је у међувремену преминуо и њен отац Станимир.

    Године 1938. на празник Крстовдан долази у манастир Жичу на Богомољачки сабор, а учена од мајке побожности и жељи за одласком у хришћанску заједницу, напушта мајку и остаје у манастиру Јовању. Замонашила се 1949. године после једанаест година живота у манастиру, јер је чекала да је замонаши Свети владика Николај који је највише утицао на њено духовно узрастање. У Јовању је била шеснаест година, јер је због изградње хидроцентрале дошло до урушавања манастирских одаја, па су се преселили у манастир Никоље. Утицала је и на своју мајку Марију па је и она дошла у манастир Јовање, замонашила се у манастиру Никољу 1959. године са монашким именом Ангелина и упокојила се 1960. Када је владика Сава 1967. године изабран за Епископа источноамеричког и канадског, мати Евпраксија је отишла у његову епархију, али се после неколико година вратила у свој манастир Никоље. После упокојења игуманије Ефросиније 1987. године, на предлог сестринства, постављена је на управу манастира Никоља.

    Била је даровита и разборита монахиња. Дуго година је водила сестринску радионицу у којој се израђују мантије, црквене одежде, расе и камилавке. Поред тога су израђивали ћилиме, јоргане, дивно шарали васкршња јаја и друге украсне ствари домаће радиности. Бавили су се сточарством и земљорадњом, а манастирска воденица и данас ради. Захваљујући свему томе монахиње су преживеле тешка времена кроз која је манастир прошао. Увек је волела рад, чистоћу и монашку дисциплину у манастиру. Због свог лепог појања једно време је ишла и појала са Светим владиком Николајем, а држала је и чувени Никољски хор.

    Игуманија Евпраксија је славила Светог Јована Крститеља, а управо на дан Обретења главе Светог Јована Крститеља, 9. марта 2018. године, служена је света Литургија пређеосвећених дарова, а потом и опело. Сахрањена је на манастирском гробљу.

    Опело је служио Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Тихона, Венијамина, Доситеја, Тимотеја и Давида, протојереја-ставрофора Милоша Босића, Љубинка Костића и Драгољуба Костића, јеромонаха Виталија, протојереја Србољуба Стојковића и Милинка Тимотијевића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Илариона и ђакона Немање Тимотијевића. Молитвено су присуствовали и појали многобројни монаси, монахиње, свештеници и верни народ.

    Епископ Јустин се обратио присутнима и пренео велике жеље Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја да дође на опело игуманији Евпраксији, али пошто је због великих и неодложних обавеза био спречен, послао је молитвене поздраве и свој свети благослов сабраном свештенству, монаштву и народу.

    У наставку беседе Епископ је рекао да је животна књига игуманије Евпраксије исписана Јеванђељем, трудом, молитвама и осталим врлинама. -Та књига је писана са свим другим монахињама које су давале души њеној вечни смисао, јер је она бдила над душама њиховим да би их привела Пастиреначалнику Христу. Њена животна књига је затворена, али је сада добила вечни смисао, јер је дочекао Спаситељ Христос тамо где су Пресвета Богородица, Свети Јован Крститељ, апостоли, анђели и сви угодници Божји. То је место где је вечна љубав, правда и све савршено, зато је и данашњи дан савршен, рекао је владика Јустин и истакао:

    -Иако је ово тужан догађај за нас људе, јер се опраштамо са игуманијом, надамо се и молимо да ће нас мати дочекати у Царству небеском; да ћемо и ми тамо са њеним молитвама бити домаћи Господу и свим угодницима Божјим и да ћемо се са њом и са нашим прецима заједно радовати и вечно славити Оца, Сина и Светога Духа.

    Сабрање је настављено на трпези љубави коју је припремило сестринство манастира Никоља. Том приликом се присутнима поново обратио Епископ жички г. Јустин.

    Нека је вечни покој блаженоупокојеној слушкињи Божјој игуманији Евпраксији!

    Извор: Епархија жичка

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...