Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности,

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Одговор Епископа западноамеричког Г. Максима поводом текста Епископа бачког Господина Иринеја „Опасни портпароли“

    Sign in to follow this  

    О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

     

     

     

     

     

    „Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
    а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

    Као епископ и пастир верника Западноамеричке епархије, објавили смо током прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице Саопштење које је имало за циљ да разјасни недоумице наших клирика и верника по питању свеправославног саслуживања у дијаспори, а конкретно у Сједињеним Америчким Државама. На нашу адресу, наиме, јавили су се наши свештеници и верници са питањем да ли смеју да саслужују са свештенством и народом из других православних јурисдикција, с обзиром на то да су били збуњени приспелим противречним информацијама око тог питања. Разни весници (а не један) са збуњујућим порукама били су повод објављеном Саопштењу.

    Објавивши Саопштење, одмах смо добили недвосмислену подршку са разних страна будући да смо објаснили да се канонско-јерархијско и благодатно-евхаристијско општење не прекида када је Српска Православна Црква у питању. Од свештенства из поверене нам епархије, као и из других епархија и од сабраће епископа, укључујући и руске, добили смо само речи подршке и захвалности због настојања да се спречи „скретање у неканонско отцепљење од општења“ и саслуживања Оваплоћеном Логосу „Који приноси и Који се приноси“ у Светој Литургији васцелог света. Иако је ово саопштење наишло на свесрдно одобравање и похвале, у нашој свести је остало уверење да нисмо учинили ништа више од оног што нам је сами Господ заповедио као каквом-таквом епископу и пастиру.

    Maksim222.jpg.f4f8299e3a5251e50efaab9572e122c2.jpg

    Једини који се нашао да се осврне на наше Саопштење, додуше запањујуће негативно, био је један српски епископ, владика бачки Иринеј са текстом „Опасни портпароли“ (http://www.spc.rs/sr/opasni_portparoli). У нади да је његово реаговање било резултат врло жалосног неспоразума, а не свесног извртања чињеница, пожелели смо да дотичном сабрату у епископству појаснимо своје ставове. Прво и најважније: наше Саопштење је написано да би у тренутку збуњености око једног питања помогло нашим верницима у западној Aмерици. Стога изазива чуђење што на њега реагује неко коме, као што ће се јасно видети у наставку, овдашња ситуација није ни блиска ни разумљива. У том смислу, истичем да наше Саопштење садржи у суштини само један став и он се тиче поглавито канонског стања у америчкој дијаспори а заснован је на следећим чињеницама:

    1. И поред текућег великог и болног проблема у односима између двеју Патријаршија, Васељенске и Московске, поводом тзв. украјинске кризе, ми православни Срби општимо и са једном и са другом, непромењено, као и до сада, као што то, уосталом, чине и све Православне Цркве по свету. У Саопштењу се та сушта чињеница констатује.
    2. Ниједна од постојећих православних канонских јурисдикција у Америци (укупно их има осам) нити њихове канонске епархије нису у расколу са Српском Православном Црквом. То је радосна вест за све доброжелатељне Србе, били они део јерархије или лаоса Божијег.
    3. Сабрање канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава постоји и успешно дела на овдашњем простору већ девет година на основу одлуке Предсаборске свеправославне конференције од 6-12. јуна 2009. године. У међувремену је сва православна Сабрања по свету потврдио Свети и Велики Сабор одржан на Криту 2016. године. Ако обратимо пажњу, видећемо да су у свим званичним документима, као и на званичној веб страни Епископског сабрања (http://www.assemblyofbishops.org/about/canonical-jurisdictions), тачно набројане канонске јурисдикције које према свеправославном консензусу делају на тлу Сједињених Америчких Држава, о чему се свако добронамеран и недобронамеран може обавестити. Све те јурисдикције (укључујући и српску) набројали смо у Саопштењу да не би било конфузије ко је ту канонски а ко није (не заборавимо да српска јурисдикција у Америци обухвата више парохија са обраћеницима ради којих је нашу српску јурисдикцију требало поменути). Српска Црква никада није саопштила да са неком од побројаних јурисдикција не треба општити. Према томе, пошто ниједна ранија или недавна синодска (или саборска) одлука Српске Православне Цркве ништа не мења по питању канонског свеправославног општења у Сједињеним Америчким Државама, ми смо наше вернике подсетили на ту чињеницу. Додајмо као важно и то да је, знајући шта је став нашег Сабора, и Епископски савет Српске Цркве у Америци ове године по питању свеправославних саслуживања закључио да српски јерарси наставе са сарадњом и саслуживањем са свима у Америци као и до сада. Дакле, ништа самовољно ни произвољно нисмо тврдили, па је далеко од истине тврдња Преосвећеног теолога да смо наступали као „слободни стрелац“.
    4. Узевши речено у обзир, нетачна је тврдња епископа бачког да се нашим Саопштењем препоручује саслуживање са било којом црквеном заједницом непризнатом од стране Српске Православне Цркве (видети и наш коментар ниже). Напротив, Саопштење, чији је циљ да охрабри вернике да не мењају столетњу праксу, нигде, ни имплицитно ни експлицитно, не заговара општење са „аутокефалном Православном Црквом Украјине“ (непризнатом од Српске Цркве), као ни са њеном јерархијом. Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма.
    5. Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића).
    6. Сасвим је нетачно да је епископ Максим, како инсинуира аутор текста „Опасни портпароли“, позвао све на „свеправославно саслуживање“ на Недељу Православља. Напротив, као што стоји у Саопштењу, тај епископ је само охрабрио своје свештенство и вернике да у својим местима наставе са досадашњом праксом. Он, осим тога, није мислио да „убеђује“ оне који међусобно не саслужују да то чине – опет епископ бачки врши учитавање у поменуто Саопштење! – него је своје вернике једноставно подстакао да опште са онима са којима су и до сада општили. Уистину, био је то позив и подстицај који је донео радост добронамернима (сходно „праву свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа“, да цитирам аутора текста „Опасни портпароли“). Како је пак бачки владика успео да у амерички контекст трансплантира проблем несаслуживања представника Јерусалима и Антиохије (у Америци) нама заиста није јасно. А проблем је буквално непостојећи будући да парохије из некадашњег Јерусалимског викаријата у Америци већ скоро десет година постоје као делови већ постојећих разних јурисдикција и, самим тим саслужују са представницима Антиохије (једна од таквих бивших јерусалимских парохија је драговољно дошла под омофор епископа западноамеричког). Колико сазнајемо, православни Срби по целој дијаспори су и ове године, премда у датим околностима, саборовали са Јелинима, Русима, Румунима, Бугарима и осталима. Чујемо да су недавно руски и цариградски свештеник у Бечу заједно служили! Да опет поновимо: Срби у Америци настављају да се молитвено сабирају са онима које су обухваћени нашим Саопштењем.
    7. Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). У свом обраћању, епископ бачки нам је (питамо се, у којој улози?) отворено поставио и низ других директних питања на која нам не би тешко било да одговоримо када би она имала иоле везе са нама. Али, срећом, немају! Заиста нам је несхватљиво да се један стари јерарх и бивши професор универзитета у своме писму није успео фокусирати на једину тему-питање иначе врло кратког Саопштења: да ли православни Срби у Америци могу или не могу да учествују у заједничком богослужењу са свим осталим православнима (испоставља се да могу!), него је одлучио да изнесе низ оптужби, клевета и инсинуација, држећи нам при том лекције (по мало из канонског права, дипломатије, еклисиологије, а помало из етике, схватања аутокефалности итд.).
    8. Да је наше Саопштење било јасно и плодотворно како за нашу паству тако и за друге, говори и податак да је у Недељу Православља широм наше Епархије (а како видесмо и у многим парохијама Епархија Српске Цркве у дијаспори) било црквено општење са свим канонским јурисдикцијама. У неким градовима до свеправославног (или, како је неком милије: „међуправославног“) саслуживања не би ни дошло да није било нашег Саопштења. Осим тога, за неке наше парохије и мисије би погубна била препорука „да се клонимо општења“, попут мисије у Бојзију (држава Ајдахо), у којој наш народ опслужује осведочени пријатељ наше Цркве и народа и гостољубиви домаћин Јелин архимандрит Нектарије Серфес. Јесмо ли заиста доспели дотле да нам се узима за зло то што се боримо за елементарнуцрквеност? Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

    Да завршимо овај осврт. Истина је да епископи у отаџбини понекад нису свесни изазова са којима се сусреће наша паства у расејању. То им се не може замерити. Али остаје тужан и горак осећај када се једном искључиво пастирски надахнутом реаговању, какво је било наше, припишу неке сасвим друге намере и учитају непримерене конотације („неке нетачности и погрешне поруке“). Док је мотив нашег Саопштења искључиво пастирски, питамо се који су мотиви обраћања које обилује ad hominem заједљивим провокацијама!? У нашем Саопштењу се не може ни наслутити (осим ако се машти пусти на вољу) држање било чије стране, сем једино брига за Цркву Христову која је у историји пројава Тројичног Божанства. Ту исту бригу не негирамо Преосвећеном епископу бачком, али му овим текстом показујемо да он, а не ми, „свесно замагљује и изврће ствари“. Овај преосвећени сабрат је у свом осврту на наше Саопштење искривљено представио наше еклисиолошке (а и неке теолошке) ставове. Разумемо га делимично: свакоме се може десити да у брзини или у стању премора изнесе погрешно тумачење чињеница (у овом случају низ неистинитих тврдњи!). Међутим, исти епископ Српске Цркве је српској јавности допустио себи нешто много горе: једног свог брата у епископству је без иједног ваљаног аргумента представио као особу која манипулише истином прећуткујући чињенице и инсинуирајући при том да је тај епископ нечији „портпарол“. Преко такве клевете у овом нашем одговору нисмо могли прећи. Све остало му, као и много пута до сада, опраштамо. За коју му је сврху требао тај жалосни (ис)пад, знано је, вероватно, само њему.

    Напослетку, служба епископа у Цркви има изнад свега евхаристијско-жртвени карактер. Благодарни Господу на дару епископства који одговорно делимо са нашом браћом у Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве, верујемо да испуњавамо обавезу чувања јединства Цркве Божије, жудећи за Царством Божијим у коме нема деоба него где ће сви бити „једно“ (уп. Јн. 17, 21). Остаје нам да се молимо да Господ у нашим међуљудским односима још сада, у историји, очисти све оно што са Његовим Царством нема ништа заједничко. А свима нека дарује „дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих“.

    Епископ западноамерички Максим

     

    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Срби, немојте сада овде да брљавите ко паливатре, већ пажљиво читајте. Ово не треба да буде "српска свађа", већ дијалог. Ако будемо имали хришћанске свести, ова полемика ће постати ОТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ, баш као што су и некадашње полемике отаца то постоле и из којих се данас учимо богословљу. Читајте мало писма Григорија Богослова брату му и саслужитељу Василију Кесаријском, па да видите како га Григорије "напада"... Та писма су данас наша златна богословска ризница. Нека Бог да и нека наша свест и савест то дозволе, да ова преписка наше двојице епископа буде на корист Цркве. Нека слово њихово заживи као богословље. Амин, Боже дај.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 14 минута, Александар Милојков рече

    Срби, немојте сада овде да брљавите ко паливатре, ...

    G. Milojkov, sta bi sa onom Vasom odbranom doktorata na temu da ipostas i prosopou imaju isto znacenje? Jeste li odbranili? Ako jeste, da napisem jedan laicki osvrt na disertaciju koju ste izvoleli objaviti i zasto ja pravoslavno ne prihvatam da su ipostas i prosopou jedno isto.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 19 минута, Александар Милојков рече

    Срби, немојте сада овде да брљавите ко паливатре, већ пажљиво читајте. Ово не треба да буде "српска свађа", већ дијалог. Ако будемо имали хришћанске свести, ова полемика ће постати ОТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ, баш као што су и некадашње полемике отаца то постоле и из којих се данас учимо богословљу. Читајте мало писма Григорија Богослова брату му и саслужитељу Василију Кесаријском, па да видите како га Григорије "напада"... Та писма су данас наша златна богословска ризница. Нека Бог да и нека наша свест и савест то дозволе, да ова преписка наше двојице епископа буде на корист Цркве. Нека слово њихово заживи као богословље. Амин, Боже дај.

    Александре, баш тако... Ово показује да смо жива Црква, да наши Архипастири имају чему да нас науче. Некад, баш овакав тон и разговор дају највише одговора.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 45 минута, Александар Милојков рече

    Срби, немојте сада овде да брљавите ко паливатре,

    Зашто овако господине Милојков ?Мало ли је понижавања Срба ових дана да тако говорите о Србима и још се дистанцирате од Срба ? Па и Ви сте Србин.Презиме Милојков долази од српског имена Милојко.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 58 минута, Александар Милојков рече

    Срби, немојте сада овде да брљавите ко паливатре, већ пажљиво читајте. Ово не треба да буде "српска свађа", већ дијалог. Ако будемо имали хришћанске свести, ова полемика ће постати ОТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ, баш као што су и некадашње полемике отаца то постоле и из којих се данас учимо богословљу. Читајте мало писма Григорија Богослова брату му и саслужитељу Василију Кесаријском, па да видите како га Григорије "напада"... Та писма су данас наша златна богословска ризница. Нека Бог да и нека наша свест и савест то дозволе, да ова преписка наше двојице епископа буде на корист Цркве. Нека слово њихово заживи као богословље. Амин, Боже дај.

    Да ли итимна преписка може да се поистовети са препуцавањем преко медија?

    Јасно је да су подељена мишљења, истина је да нам уопште јако мало треба за тако нешто али, кога год да подржавамо и како год да расуђујемо, јасно је да га је Епископ бачки ,,надувао".

    А овај покушај да се опере је комичан.

    Зашто је у првом саопштењу помињао Портпарола? Уопште није било повода за то.

    Ко га је терао да чачка бачког?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 сат, Александар Милојков рече

    О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

    ...

    Епископ западноамерички Максим

     

    Шта бих дао да овако млад испуњавам све услове за пензију...

    :dedica:

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 19 минута, Predragmoratic рече

    значи све у реду, само ми се чини да се Иринеј и Максим нешто не миришу међусобно :scratch_head:... 

    Максимин је колатерална штета. 

    Ко би нормалан и ничим изазван одапео онакве отровне стреле ка Новом Саду?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Леон Професионалац рече

    Максимин је колатерална штета. 

    Ко би нормалан и ничим изазван одапео онакве отровне стреле ка Новом Саду?

    У овом Максимовом одговору мени је исправно једино то што тврди да се "нису разумели" али ја не видим љубав хришћанску нити поштовање и уважавање Иринија, зато и рекох да се "не миришу" баш ... 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 8 минута, Predragmoratic рече

    У овом Максимовом одговору мени је исправно једино то што тврди да се "нису разумели" али ја не видим љубав хришћанску нити поштовање и уважавање Иринија, зато и рекох да се "не миришу" баш ... 

    Оно где Еп. Максим помиње *чудновата реаговања неких портпарола*, или шта већ, је свима јасно на кога је мислио. Чачкао је без разлога и добио своје. 

    Не би Еп. Иринеј без разлога онако реаговао. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Леон Професионалац рече

    Оно где Еп. Максим помиње ч*удновата реаговања неких портпарола*, или шта већ, је свима јасно на кога је мислио. Чачкао је без разлога и добио своје. 

    Не би Еп. Иринеј без разлога онако реаговао. 

    слажем се ал чини ми се да и даље "чачка мечку"

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 минута, Predragmoratic рече

    слажем се ал чини ми се да и даље "чачка мечку"

    Оно саопштење нема благе везе с овим објашњењем. Тежиште читавог првог саопштења је на ономе делу где прозива Портпарола, јер, да није тако не би га ни помињао.

    Сада, када се заиграо, народ каже ,,кад је враг однео шалу" он покушава да вади ,,кештење из ватре". Као неспоразум. Ма какав неспоразум кад је јасно подбадао Еп. бачког...

    Да, и даље... 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



×
×
  • Create New...