Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе!

    Ако желиш да учествујеш у разговорима са осталим члановима и да добијеш додатне опције и могућности, да имаш приступ затвореним форумима

    молимо да се региструјеш или пријавиш
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Митрополија црногорско-приморска: Предсједник и безбожна ”Црква”

    У праву је предсједник Ђукановић да се питање слободе вјероисповијести тиче државне стабилности, демократског устројства и свеукупног црногорског идентитета. Зато је било важно да су он и Влада Црне Горе првјенствено учинили напор да спроведу најшире могуће консултације са свим релевантним субјектима (сви ће се ваљда сагласити да је Православна Црква ту најважнија, јер се Закон у највећој мјери на њу односи) и да у таквом процесу дође до консензуса прихватљивог за све, а који је у складу са Уставом Црне Горе, али и са свим међународним документима која уређују питање слободе вјероисповијести. Митрополија, по ко зна који пут, понавља да није против доношења новог закона, али јесте и биће против, једностраних активности црногорских власти по овом питању.

     

    Зна предсједник Ђукановић да је закон, овакав какав је сад, усмјерен против Православне Цркве. То је јавна тајна и ни он то не крије у интервјуу, поводом кога реагујемо. Он, с друге стране, не зна и нису га добро савјетовали они који су га слагали, па он то поновио, да Црква у Црној Гори, коју погрешно назива ”ЦПЦ”, никад није била аутокефална, нити је укинута указом регента Александра Карађорђевића. Та манипулација се толико одомаћила да се користи као поштапалица, а ради се о бруталној неистини. Регент Александар је само, као тадашњи суверен Краљевства СХС, прихватио одлуку свих архијереја (укључујући, на првом мјесту, оне архијереје из Црне Горе, одлуком Светог Синода у Краљевини Црној Гори) који су својом вољом, без гласа против, обновили Пећку Патријаршију – под именом Српска Патријаршија, што је са одушевљењем прихваћено и од свештенства и од вјерног народа у Црној Гори и црквени живот је настављен у пуном континуитету. Чак је и Влада  у егзилу у ”Гласу Црногорца” поздравила обнову Патријаршије, само замјеривши што је њено сједиште у Београду, а не у Пећкој Патријаршији, гдје је краљ Никола 1913. године поставио за првог Пећког митрополита, послије укидања Патријаршије (1766), Гаврила Дожића. Залудна је нада предсједника да ће Цариградска Патријаршија признати аутокефалност Цркве у Црној Гори. Коме да је призна? Човјеку који је рашчињен од Синода исте те Патријаршије? То, прије и изнад свега, не би смјела да буде брига предсједника секуларне државе, који је уз то јавно декларисани некрштени атеиста. Ако су за њега питања вјере ”трице и кучине”, било би пристојно да се макар не петља у њих. Има право да изнесе своје мишљење, колико год било погрешно и неутемељено, али нема право да користи институционалне државне механизме да се обрачунава с Црквом и да је уподобљава себи и својој идеологији или прави нове ”цркве”. Патријарх Иринеј, као и Митрополит Амфилохије, али и сви вјерни, као слободни људи и грађани, с друге стране, имају право да се одреде према потезима власти, али они свакако немају никакве институционалне механизме, којима би могли да утичу на уређење државног поретка, бирање предсједника или Владе. Другим ријечима, онај који има власт и силу државе би морао да се уздржи од напада на људе који ништа од тога немају, а користе само – ријеч. То би било чојски и црногорски. Уосталом, требао би предсједник да се одлучи – да ли је Митрополија учинила злочин према Црној Гори или она има, како сам вели у писму блаженопочившем патријарху Павлу, ”значај за Црну Гору и историјску улогу у борби за слободу црногорског, српског и осталих балканских народа”. Треба додати да је непоштено причу о Православној Цркви почети од 1918. године и прећутати да је на њеној данашњој територији Црне Горе Свети Сава прије осам вијекова основао четири епископије, које и данас имају своју овдашњу јурисдикцију.

    Још је мање тачан закључак који предсједник извлачи из наводне аутокефалности ”ЦПЦ” – да је њена имовина била државна. У Србији је, за разлику од Црне Горе од краја деветнаестог вијека, постојала Православна Црква, која је била аутокефална томосом добијеним од Васељенске Патријаршије (1879) и, гле чуда, њена имовина није у власништву државе била ни тада, нити је то сада (иако неки понављају неистину да је црквена имовина и у Србији у својини државе). То што су постојала одређена ограничења у располагању имовином, будући да је Православна Црква била државна вјера, а држава хришћанска, не значи да је држава била власник те имовине.

    Управо да би сачувала историјски црквени идентитет у Црној Гори, Црква је дужна да се одупре онима који га мијењају и желе да подвласте Цркву свoјим новим секуларним идеологијама и новом идентитету. Треба ли Митрополија и сви други да се одрекну свога утемељитеља на овим просторима – Светога Саве, да би била подобна? Треба ли да се одрекне Светога Василија Острошкога, којег је рукоположио српски Пећки Патријарх или Светога Петра Цетињског, којег је рукоположио српски Карловачки Патријарх? Да презре писмо Митрополита Саве Петровића, који пише Московском Митрополиту Платону ”от всјех архиереов славено-сербских” или оно младога архимандрита Петра Петровића, потоњег Светога Петра Цетињског, упућено аустријском двору, у којем он, гувернадур Иван Радоњић и сердар Иван Петровић веле да желе да ”Митрополит црногорски зависи од Пећкога патријарха у Србији”, па додају да ће га слати у Карловце на рукоположење, али само ”дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.” Да избришемо из памћења ”Оду Немањи” митрополита Василија Петровића и натпис на његовом гробу у Петрограду – ”Патријарашкога српскога трона егзарх” или да, као неки безумници данас у Црној Гори, бришемо из црквеног календара Светога Саву, његовог оца Симеона и Светог Стефана Дечанског, које су господари Зете Црнојевићи печатали у првим штампаним календарима Црне Горе? Подобни би, ваљда, били и на линији предсједниковог виђења црногорског идентитета, када би презрели ријечи предсједника Владе Краљевине Црне Горе др Лазара Томановића, изречене приликом проглашења Црне Горе за краљевину (1910): ”Поврх тога, Митрополија цетињска једина је Светосавска Епископска столица, које је без прекидања до данас сачувана…” Још море је оваквих примјера којих би Црква морала да се одрекне да би постала онаква какву је предсједник замислио – слушкиња идеолошких интереса његове партије и његових истомишљеника. Неће Црква бити слушкиња ни Црне Горе ни Србије, ни српства ни црногорства, нити било какве идеологије ни било којег великодржавног пројекта нити чувати нечију ”инфраструктуру” – јер више не би била Црква. Али не може да заборави шта су они најбољи у њеној историји говорили и чинили и да им, по својим моћима, подражава, ријечима и дјелима, у одбрани светиња и свога двијехиљадегодишњег бића.

    Помиње предсједник да се 90-тих година неко неовлашћено књижио као власник црквене имовине – алудирајући на Митрополију и остале епископије Српске Патријаршије у Црној Гори – те вели да је то отимање вриједне имовине  и злочин према Црној Гори. Опет промашај. Предсједник не говори истину по том питању. Како је то Црква могла да отме своју имовину? Ко је жртва тог злочина којег помиње предсједник? Жалосно је то што говори и чини предсједник по овом питању. Уосталом, нисмо баш сви толико кратког памћења. Бјеху ли он и његова партија у то вријеме носиоци истих ових државних овлашћења која и сада имају? У овом говору предсједника још се једна недосљедност примјећује. Након приватизације свега и свачега, па и имовине одузете од Цркве и вјерских заједница послије Другог свјетског рата, чиме је држава признала да није у стању да адекватно газдује својим ресурсима и имовином, планира се национализација – ни мање ни више – него остатака црквене имовине, па и више од тога – њених храмова! Дошли бисмо, а неће Бог дати, у ситуацију да је све приватно власништво у овој секуларној држави осим ”државних” вјерских објеката. Шта ће држави вјерски објекти? Шта ће да ради с њима? Зашто их одузима, ако не планира да их другоме даје? Препозната је намјера предсједника и свих оних који учествују у овој нечасној работи. Та намјера иде изнад њихових идеолошких очева, који су били разумнији по овом питању и нису одузимали вјерске објекте. Сврставају се  у још жешће гонитеље Цркве, него што су били они прије њих.

    Страшна је и недопустива клевета предсједника Ђукановића којом Српску Православну Цркву означава више као политичку, него као вјерску организацију. Он је као невјерник потпуно некомпетентан да то цијени. Српска Православна Црква је уважена и призната међу свим Православним Црквама и важан је дио породице васељенске Цркве. То што он то не препознаје ништа не одузима Цркви, али гласовито говори о предсједниковом новом односу према слободи Цркве.

    Неистинита је, такође, тврдња да организација Православне Цркве прати државну организацију и да је све супротно томе противно канонском праву. Узмимо само оне помјесне Цркве које су прве у поретку Православних Цркви: Константинопољска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Московска Патријаршија – ниједна од њих се не распростире на територији једне државе! Не постоји ли као призната Српска Православна Црква и у државама насталим од бивше Југославије и широм Европе, Америке и Аустралије? Свака има своју историјску јурисдикцију на више држава. Предсједник је или подлегао незнању оних који га о овоме савјетују (који су, изгледа, обољели од гадне болести нацизма или брозоморе) или свјесно обмањује јавност. Шта год да је – савјетујемо му да се, оптужујући Цркву за политику не бави стварањем Цркава у Црној Гори.

    Предсједник би морао да чује глас Цркве и народа Божијег и да повуче Предлог закона и заложи се, да се, у име јединства наших предака, који су се заједнички борили за слободу и будућност Црне Горе, представници државних власти, Цркве и других вјерских заједница, у истинском дијалогу договоре о законском акту, који ће бити на корист свих црногорских грађана без разлике.

    Молимо се за Црну Гору и за напредак свих њених грађана без разлике и желимо Предсједнику и свима онима који га у овоме подржавају – да одустану од својих пљачкашких наума и не спроводе насиље према Цркви и вјери уопште, него да се врате богољубљу и братољубљу.

     

    Из Митрополије црногорско-приморске



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    1 hour ago, farisejski.bukvojed рече

    Mene zanima ko je poslednjih godina knjizen kao zemljisno-knjizni vlasnik nepokretnosti, SPC ili Mitropolija crnogorsko-primorska? Zna li neko?

    Едит:

    @Родољуб Лазић @Камењарац

     

    Џомић овде каже за манастир Острог, али објашњава у чему је логика:

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Џома је рекао отприлике све што и ја говорим. Да ова прича није правно основана и да не може да прође. Само што ја кажем да је Лохи ово договорио са Милом и да ложе народ. Ту се разилазимо ја и Џома. Јер Лохи хоће аутономију и са овиме се плаши СПЦ. Мило не може да направи екс нихило некакву цркву која би била правно наследник ЦПЦ која је ушла у јединство са СПЦ. Једини легитимни наследник те цркве је Митрополија са Лохијем на челу.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Прво, да буде јасно да се са митр. Амфилохијем у много чему не слажем, ни у погледу еклисиологије (екуменизам, Критски сабор) ни у погледу (црквене) политике, јер је многои пута промашио, почев од односа према Ђукановићу.

    Дакле, немам никаквог личног интереса да га штитим. 

    Али ако говоримо о овом конкретном питању, питању Закона о слободи вероисповести у ЦГ и наводног договора његовог са Ђукановићем (и Вартоломејем, ако добро разумем) да он буде поглавар ЦПЦ, то ми делује врло, врло натегнуто. Не могу ништа да тврдим, али из свега што нам је до сада презентовано, види се да и он и остали епископи бране став СПЦ. Мени то делује искрено. Али чак и да Амфилохије има такве амбиције, заборавља се да, прво, није он сам него постоје и други архијереји и у ЦГ, а и у СПЦ. А постоји и црквени народ у ЦГ. Да ли неко стварно мисли да би сви они легли на руду и пристали на (евентуалну) Амфилохијеву издају? Шта - до пре мерсец дана си причао причу да је Митрополија у оквиру СПЦ и да је митроиполит егзарх Пећког трона, а сада си окренуо плочу? Па људи, све ово што су причали и он и други људи Цркве у Црној Гори, све је забележено и на сајту Митрополиује и у другим црквеним и нецрквеним медијима. Ако окренне ћурак, онда је јасно да је преварант и издајица. Нема те приче, какбва год да је, која би га могла опрати. Остао би забележен као највећи преварант у историји Црне Горе. Не постоји ни начин да се "вади" на Истанбулског патријарха који је тотално компромитован својим поступцима око Украјине, о чему је СПЦ заузела јасан став. На који начин би се сада могло оправдати сличан сценарио у Црној Гори, где би на месту Денисенка био Амфилохије?

    Што се тиче титулара својине на црквеној имовини, из овога што хје Џомић рекао у видео прилогу, ако је верровати његовим речима, стоји да титулар, и у Црној Гори, али и у Србији, и у Хрватској... јесте конкретна епархија или митрополија, а не СПЦ. Претпостављам да је тако и у дијаспори. Треба проверити. Друго је питање због чега је тако (да ли је могло другачије и ако је могло, зашто није?) и да ли је то добро. У то тренутно не улазим. Мислим да није добро, али треба видети да ли је моглои другачије. Али из онога што је Џомиућ рекао, излази да су свугде титулари епархије (жичка, бачка, банатска, осијечко-пољска, бихаћко-петровачка...) Тако да се не може на основу тога извлачити закључак да је Митрополија црногорско-приморска намерно и преварно (за разлику од других епархија СПЦ) укњижила црквену имовину као своју. Онда су све епархије намерно и преварно то радиле са намером да се отцепе. 

    Осим тога, из онога што Џомић каже произилази да у Црној Гори и друге верске заједноице су титулари као помесне верске организације - Барска надбискупија, мешихат тај- и- тај... 

    Још једном - не знам шта је Амфилохије хтео. Не изгледа ми да је то што Ђуровић говори. Али све и да јесте, тако нешто му не може поћи за руком, осим по цену да остане забележен као највећи преварант и издајник у Црној Гори. Не верујем да би тако нешто себи приредио.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 32 минута, Родољуб Лазић рече

    није он сам него постоје и други архијереји и у ЦГ, а и у СПЦ.

    У брзини писано, па да не буде погрешно тумачено: мислио сам и други архијереји у Црној Гори, а и у СПЦ уопште, ван Црне Горе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    А нешто и не разумем  чему толика прича  и доказивање "за" и "против" нечега што је на нивоу претпоставке или инсинуације. О чему разговарамо  и шта доказујемо? Да је тачна претпоставка да ће Амфилофије извршити издају?  Не видим неког превеликог смисла у томе. Реалност ће врло брзо показати шта је истина.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    1 hour ago, Родољуб Лазић рече

    Прво, да буде јасно да се са митр. Амфилохијем у много чему не слажем, ни у погледу еклисиологије (екуменизам, Критски сабор) ни у погледу (црквене) политике, јер је многои пута промашио, почев од односа према Ђукановићу.

    Дакле, немам никаквог личног интереса да га штитим. 

    Али ако говоримо о овом конкретном питању, питању Закона о слободи вероисповести у ЦГ и наводног договора његовог са Ђукановићем (и Вартоломејем, ако добро разумем) да он буде поглавар ЦПЦ, то ми делује врло, врло натегнуто. Не могу ништа да тврдим, али из свега што нам је до сада презентовано, види се да и он и остали епископи бране став СПЦ. Мени то делује искрено. Али чак и да Амфилохије има такве амбиције, заборавља се да, прво, није он сам него постоје и други архијереји и у ЦГ, а и у СПЦ. А постоји и црквени народ у ЦГ. Да ли неко стварно мисли да би сви они легли на руду и пристали на (евентуалну) Амфилохијеву издају? Шта - до пре мерсец дана си причао причу да је Митрополија у оквиру СПЦ и да је митроиполит егзарх Пећког трона, а сада си окренуо плочу? Па људи, све ово што су причали и он и други људи Цркве у Црној Гори, све је забележено и на сајту Митрополиује и у другим црквеним и нецрквеним медијима. Ако окренне ћурак, онда је јасно да је преварант и издајица. Нема те приче, какбва год да је, која би га могла опрати. Остао би забележен као највећи преварант у историји Црне Горе. Не постоји ни начин да се "вади" на Истанбулског патријарха који је тотално компромитован својим поступцима око Украјине, о чему је СПЦ заузела јасан став. На који начин би се сада могло оправдати сличан сценарио у Црној Гори, где би на месту Денисенка био Амфилохије?

    Што се тиче титулара својине на црквеној имовини, из овога што хје Џомић рекао у видео прилогу, ако је верровати његовим речима, стоји да титулар, и у Црној Гори, али и у Србији, и у Хрватској... јесте конкретна епархија или митрополија, а не СПЦ. Претпостављам да је тако и у дијаспори. Треба проверити. Друго је питање због чега је тако (да ли је могло другачије и ако је могло, зашто није?) и да ли је то добро. У то тренутно не улазим. Мислим да није добро, али треба видети да ли је моглои другачије. Али из онога што је Џомиућ рекао, излази да су свугде титулари епархије (жичка, бачка, банатска, осијечко-пољска, бихаћко-петровачка...) Тако да се не може на основу тога извлачити закључак да је Митрополија црногорско-приморска намерно и преварно (за разлику од других епархија СПЦ) укњижила црквену имовину као своју. Онда су све епархије намерно и преварно то радиле са намером да се отцепе. 

    Осим тога, из онога што Џомић каже произилази да у Црној Гори и друге верске заједноице су титулари као помесне верске организације - Барска надбискупија, мешихат тај- и- тај... 

    Још једном - не знам шта је Амфилохије хтео. Не изгледа ми да је то што Ђуровић говори. Али све и да јесте, тако нешто му не може поћи за руком, осим по цену да остане забележен као највећи преварант и издајник у Црној Гори. Не верујем да би тако нешто себи приредио.

     

    Da, licno slazem se sa svim ovim, tako nesto i ja razmisljam....

    Imamo i ovo od m.Amfilohija 

    https://rs.sputniknews.com/regioni/201903061119067061-amfilohije-ukrajina-vartolomej/

    M.Amfilohije kaze jasno i glasno,.... Вартоломеј није „непогрешиви“ римски папа, нема право да даје аутокефалност... i jos kaze .... „Словенски народи и цркве су били у орбити Цариграда, као државе, као царске власти. Те одлуке су опстале, признате су од сабора до наших времена. И не само то, него и на сабору на Криту је признато четрнаест аутокефалних цркава. И самим тим оне нису више у надлежности патријарха цариградског, јер је сабор онај који је то коначно потврдио“, казао је митрополит.

    Bilo kako da gledamo na Kritski sabor, ako sam Amfilohije kaze da je gotova stvar i da je Sabor priznao autokefalije i slovenskih naroda i da mi nismo vise u nadleznosti VP, ... onda je to nedvosmisleno upuceno protiv mesanja VP i u crkvenu stvar SPC i same Mitropolije u CG.

    Covek se drzi za rec, po svemu dosad napisanom m.Amfilohije je okey, ali, eto, ako postoje neke sumnje, videcemo, tu je cela nasa SPC sa episkopima i svestensvom i narodom i da vidimo da li ce m.Amfilohije pogaziti svoje reci koje su jasne i nedvosmislene i na liniji onoga sto je SPC izrazila u svojem stavu da ne priznaje delovanje VP u Ukrajini.

    http://www.spc.rs/sr/stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Све је тачно у Саопштењу Митрополије осим реченице да "Црква у Црној Гори, коју (Мило) погрешно назива ”ЦПЦ”, никад није била аутокефална".

    Како није била аутокефална кад у одлуци Синода Краљевине Црне Горе, од 16. децембра 1918. године, на два места сами Епископи Светог Синода ту Цркву називају на једном месту "независном српско-православном Црквом у Црној Гори" а на другом месту "светом аутокефалном Црквом у Црној Гори"? Дакле и епископи Светог Синода Црне Горе је доживљавају као независну и аутокефалну, а Саопштење из Митрополије са Цетиња каже супротно и то не признаје.

    И како није била аутокефална кад и сама Цариградска Патријаршија у Томосу којим даје Аутокефалију новој уједињеној Православној Цркви у Краљевини СХС 1922. године, назива ту Цркву у Краљевини Црној Гори аутокефалном?

    Има још пуно сличних докумената од средине 19. века до 1918. 

    Да ли су је од средине 19. века многе аутокефалне Цркве по снисхођењу називале аутокефалном или не, то је већ посебно питање, али 1918. године та Црква, ма како је називали, јесте и 1914. и 1918. била аутокефална.

    Стога не знам зашто се ово написало кад је то сад погодан аргумент распопових и Милових аутокефалаца да нас из СПЦ оптуже да смо фалсификатори и лажови?Зашто бежимо од тога да смо ми Срби имали тада више аутокефалних Цркава - Карловачку, ПЦ у Краљевини Србији и Аутокефалну Цркву у Краљевини Црној Гори. Као што и Грци данас имају више аутокефалних Цркава. То није ништа страшно. То је чак богатство.

    Изгледа да се Саопштења у Митроолији на Цетињу понекад пишу преко колена и на брзину. То није добро и бламирамо се као Цркав без потребе.  

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 12 часа, farisejski.bukvojed рече

    Требало би обавестити Синод, поименично гг. Патријарха Иринеја, гг. Иринеја Бачког, гг. Давида Крушевачког и четвртог (извињавам се, заборавио сам), да ће и они бити одговорни што змију отровницу нису спречили. А ствар је скоро сасвим готова.

    Сви су уредно обавештени. Јоца шумадијски је 4.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 4 минута, Kifa рече

    Стога не знам зашто се ово написало кад је то сад погодан аргумент распопових и Милових аутокефалаца да нас из СПЦ оптуже да смо фалсификатори и лажови?

    Зато што писци приопћења нису "аутокефални",:)) или су свесно злонамерни и раде на корист Милу.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

    Прво, да буде јасно да се са митр. Амфилохијем у много чему не слажем, ни у погледу еклисиологије (екуменизам, Критски сабор) ни у погледу (црквене) политике, јер је многои пута промашио, почев од односа према Ђукановићу.

    Дакле, немам никаквог личног интереса да га штитим. 

    Али ако говоримо о овом конкретном питању, питању Закона о слободи вероисповести у ЦГ и наводног договора његовог са Ђукановићем (и Вартоломејем, ако добро разумем) да он буде поглавар ЦПЦ, то ми делује врло, врло натегнуто. Не могу ништа да тврдим, али из свега што нам је до сада презентовано, види се да и он и остали епископи бране став СПЦ. Мени то делује искрено. Али чак и да Амфилохије има такве амбиције, заборавља се да, прво, није он сам него постоје и други архијереји и у ЦГ, а и у СПЦ. А постоји и црквени народ у ЦГ. Да ли неко стварно мисли да би сви они легли на руду и пристали на (евентуалну) Амфилохијеву издају? Шта - до пре мерсец дана си причао причу да је Митрополија у оквиру СПЦ и да је митроиполит егзарх Пећког трона, а сада си окренуо плочу? Па људи, све ово што су причали и он и други људи Цркве у Црној Гори, све је забележено и на сајту Митрополиује и у другим црквеним и нецрквеним медијима. Ако окренне ћурак, онда је јасно да је преварант и издајица. Нема те приче, какбва год да је, која би га могла опрати. Остао би забележен као највећи преварант у историји Црне Горе. Не постоји ни начин да се "вади" на Истанбулског патријарха који је тотално компромитован својим поступцима око Украјине, о чему је СПЦ заузела јасан став. На који начин би се сада могло оправдати сличан сценарио у Црној Гори, где би на месту Денисенка био Амфилохије?

    Што се тиче титулара својине на црквеној имовини, из овога што хје Џомић рекао у видео прилогу, ако је верровати његовим речима, стоји да титулар, и у Црној Гори, али и у Србији, и у Хрватској... јесте конкретна епархија или митрополија, а не СПЦ. Претпостављам да је тако и у дијаспори. Треба проверити. Друго је питање због чега је тако (да ли је могло другачије и ако је могло, зашто није?) и да ли је то добро. У то тренутно не улазим. Мислим да није добро, али треба видети да ли је моглои другачије. Али из онога што је Џомиућ рекао, излази да су свугде титулари епархије (жичка, бачка, банатска, осијечко-пољска, бихаћко-петровачка...) Тако да се не може на основу тога извлачити закључак да је Митрополија црногорско-приморска намерно и преварно (за разлику од других епархија СПЦ) укњижила црквену имовину као своју. Онда су све епархије намерно и преварно то радиле са намером да се отцепе. 

    Осим тога, из онога што Џомић каже произилази да у Црној Гори и друге верске заједноице су титулари као помесне верске организације - Барска надбискупија, мешихат тај- и- тај... 

    Још једном - не знам шта је Амфилохије хтео. Не изгледа ми да је то што Ђуровић говори. Али све и да јесте, тако нешто му не може поћи за руком, осим по цену да остане забележен као највећи преварант и издајник у Црној Гори. Не верујем да би тако нешто себи приредио.

     

    Ма нема никакве озбиљније приче о аутокефалији Цркве у Црној Гори. То је свима јасно да је немогуће. То нико из Митрополије црногорско-приморске није тражио нити ће тражити. Све владике у Црној Гори су против тога. За аутономију ће Бог кроз неко блиско време да нам све покаже. Ништа ту није преко колена. Не може се то сакрити. 

    Да не оптужујемо никога пре рокова. Није коректно. Све ће Бог да нам ускоро покаже. 

    И да ли је Вучић за признање Косова и да ли је митрополит Амфилохије и даље за аутономну Цркву у Црној Гори. Или је, хвала Богу, у међувремену одустао од те намере, коју је имао пре неколико година. Све ће Бог да нам открије врло брзо.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 36 минута, Kifa рече

    Да ли су је од средине 19. века многе аутокефалне Цркве по снисхођењу називале аутокефалном

    Moje misljenje, da je ovo u pitanju,.... ne znam gde i kad je neko dao autokefaliju i potpunu nezavisnost Mitropoliji,....eto,sv.Petar Cetinjski je rukopolozen od strane Karlovackog patrijarha, sto je dokaz da nije bila 100% nezavisna,... nego eto tako valjda uslo u upotrebu  kao da je autokefalna, sto objektivno gledano nije nikad bila, mozda je imala neku siroku autonomiju, sto neki mozda tumace kao autokefaliju... Just_Cuz_19

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима
    пре 36 минута, Zoran Đurović рече

    Зато што писци приопћења нису "аутокефални",:)) или су свесно злонамерни и раде на корист Милу.  

    Да нам буду јасније неке недоумице

     

    Текст Томоса Патријарха Цариградског Мелетија којом се дарује Аутокефалија за уједињену Српску Цркву у Краљевини СХС

     

    † МЕЛЕТИЈЕ
    по милости Божјој
    Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх

     


    Света Црква уређујући и обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

    Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епископију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворничку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједињена Православна Српска Црква Краљевства СХС”. Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом” и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће: одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола и присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

    За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено и утврђено односно оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као и целој најсветијој сестри Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин.

    Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.


    Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, одлучује
    Кесаријски НИКОЛАЈ
    Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
    Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
    Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
    Халдијски и Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
    Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
    Никејски ВАСИЛИЈЕ
    Амасијски ГЕРМАН
    Родоски АПОСТОЛ
    Варнски НИКОДИМ
    Илиупољски СМАРАГД
    Метријски ЈОАКИМ
    Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...