Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • Логос
    Логос

    Бачка Паланка: Патријарх српски Иринеј уз саслужење више архијереја служио парастос жртвама "Олује"

      Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас у вечерњим часовима у Бачкој Паланци парастос жртвама "Олује". Његовој Светости саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и Епископ осечкопољски и барањски Херувим, у молитвеном присуству више отачаствених архијереја наше помесне Цркве. 

      УСКОРО ОПШИРНИЈЕ...

      Са званичне интернет странице Радио-Телевизије Србије доносимо кратак прилог:

     

    Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан.

    Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери.

    "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана".

    "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву.

    Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас.

    "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх.

    Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу.

    "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни.

    Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију.

    Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године.

    Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић.

    Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ.

    Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС.

    Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. 

     

    Извор: Радио-Телевизија Србије

    Измењено од ризница богословља



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    пре 1 сат, ризница богословља рече

    Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000.

    samo mala al bitna ispravka, ukupno 4 vojske su napale krajinu u avgustu 1995, hrvatska vojska, hrvatsko vijece odbrane iz bosne i tzv. armija bih, plus nato pakt koji je zapravo i ispalio prve projektile iz vazduha na vojne komunikacije

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 4 минута, kordun рече

    samo mala al bitna ispravka, ukupno 4 vojske su napale krajinu u avgustu 1995, hrvatska vojska, hrvatsko vijece odbrane iz bosne i tzv armija bih plus nato pakt koji je zapravo i ispalio prve projektile iz vazduha na vojne komunikacije

    Да ли би се олуја икада догодила, да народ Краине није напуштен од стране српске власти?

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Снежана рече

    Да ли би се олуја икада догодила, да народ Краине није напуштен од стране српске власти?

    naravno da ne bi, ali nije to bila samovolja srpske vlasti, neg moranje, slicno se desilo i sa kosovom, ostala je makar republika srpska

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 12 минута, kopitar рече

    Da je prihvaćen sporazum Z4 krajina bi bila kao RS u BiH. 

     

    to je bila popularna izjjava prije desetak godina kad oce neko da ispadne pametan medju neupucenim ljudima, al svako ko je procitao  taj z 4 zna d aje to glupost obicna, nudili su autonomiju za tri sela. a ni to hrvati nisu htjeli, kasnije su rekli da ne bi nikad prihvatili, prema tome to je duplo promasen stav, bilo je planova koliko hoces i za krajinu i za r srpsku, taj z 4 ne biu nni bio poznat da nije bila oluja. krajina je bila u diplomatskoj situaciji u avgustui 1995 ko i srbija kad joj austrija poslala ultimatum  koji niko ne moze da ispuni

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Zašto je Plan Z-4 bio neprihvatljiv?

     

    Sa 20. godišnjicom hrvatske akcije „Oluja“ i etničkog čišćenja između 200 i 250.000 Srba sa prostora RSK, ponovo je u našoj javnosti aktuelizovano pitanje (ne)prihvatanja Plana Z-4 (Zagreb 4).

    Već skoro dve decenije, a naročito od 2000. godine u medijima i u javnosti se, kao deo šire kampanje o Srbima koji „ne propuštaju priliku da propuste priliku“ i „odbiju povoljnije, a zatim prihvate mnogo gore rešenje od onog koje su prethodno odbili“, stvara crno-bela slika „bahatog, osionog, nekooperativnog i neodgovornog“ rukovodstva RSK, koje je odbilo Plan Z-4, takođe odgovornog Beograda koji je to odbijanje podržao, a zatim „predao“ ili „prodao“ RSK i predstavljanje samog Z-4 kao navodno spasonosnog rešenja kojim su se „Oluja“ i etničko čišćenje Srba mogli izbeći.

    Kamp Unprofora u Kninu, Srbi zarobljeni u „Oluji“
    © Foto : www.veritas.org.rs

    U kreaciji takve jednostrane slike se izuzetno nekritično u prvi plan guraju prednosti plana, a gotovo nigde se ne spominju nedostaci, pogotovo dva ključna zbog kojih je plan bio neprihvatljiv.

    Plan Z-4 je ozvaničen početkom 1995. godine i nudio je Srbima u Krajini široku autonomiju unutar Republike Hrvatske. Krajina je, po planu, imala pravo na predsednika, parlament, vladu i sudove, ime, zastavu, grb, sopstveni novac, upotrebu jezika i pisma, pravo na sopstvene poreze, policiju, carinu i sklapanje međunarodnih ugovora. Hrvatska vojska bi mogla da uđe u Krajinu samo na poziv krajiškog predsednika, hrvatski zakoni bi se sprovodili samo uz saglasnost Krajine, dok bi sporove između Krajine i Hrvatske rešavao poseban ustavni sud.

    Na prvi pogled, plan je zaista, prema rečima Gerda Arensa, jednog od autora, bio „isuviše velikodušan prema Srbima“. Bila bi to, kako je primetio šef kabineta Franje Tuđmana, šef Hrvatske obavještajne zajednice i jedno vreme predsednik hrvatske vlade Hrvoje Šarinić, država u državi. Međutim, đavo se kao i obično krije u detaljima.

    Karta Republike Srpske Krajine i Plana Z-4
    © Foto : Zavod za udžbenike
    Karta Republike Srpske Krajine i Plana Z-4

    Kao što se može videti iz priložene karte, Plan Z-4 se odnosio na 11 opština, tačnije na dva autonomna kotara — kotar Glinu (opštine Glina, Vrginmost, Vojnić, Dvor i Kostajnica) i kotar Knin (opštine Knin, Obrovac, Benkovac, Gračac, Donji Lapac i Korenica).

    Kamp UNPROFOR-a u Kninu, Srbi zarobljeni u Oluji
    © Foto : www.veritas.org.rs

    Autonomne kotare je još sredinom 1992. ustavnim zakonom osnovala hrvatska država fingirajući dobru volju, toleranciju i poštovanje ljudskih i manjinskih prava pred međunarodnom zajednicom koja je upozorila na jednostrano izbacivanje Srba iz Ustava kao konstitutivnog, odnosno državotvornog naroda odlukom Sabora 1991. godine i njihovim svođenjem na „nacionalnu zajednicu“.

    Autonomni kotari, sa nevelikim ovlašćenjima, trebalo je da budu „zamena“ za raniju ravnopravnost. Kada su Srbi posle 1995. počeli da se u simboličnom broju vraćaju u Hrvatsku, ti kotari su maja 2000. ukinuti, samo 4 meseca po izboru nove, levičarske vlade Ivice Račana.

    Dakle, autori plana su predvideli neku vrstu „unapređene verzije“ autonomnih kotara, polazeći od tada postojećeg ustrojstva hrvatske države. Plan bi se prema tome odnosio na jednu trećinu tadašnje RSK, koja u tom momentu nije samo obuhvatala pomenutih 11 opština, već i naselja (tj. delove drugih opština kao što se može videti na karti) koja su imala srpsku etničku većinu.

    Sve izvan predviđenih 11 opština je, po planu, trebalo odmah vratiti pod hrvatsku vlast, dok bi za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem važio već poznati prelazni period od dve godine, posle kojih bi i taj deo RSK bio vraćen pod hrvatsku vlast.

    Ostaje velika nepoznanica šta bi se dogodilo u delovima RSK koji bi odmah bili vraćeni, kako bi se ponašala hrvatska vojska, kako bi se ponašalo srpsko stanovništvo po dolasku hrvatske vlasti i kako bi se ta vlast ubuduće odnosila prema tom stanovništvu, a taj prostor nije bio mali i obuhvatao je opštine ili delove opština — Sinj, Drniš, Gospić, Otočac, Slunj, Ogulin, Duga Resa, Karlovac, Petrinja, Sisak, Novska, Pakrac i Nova Gradiška.

    Drugi ključni nedostatak Plana Z-4 je taj što je srpska „država u državi“ trebalo da bude podeljena na dva dela. Kao što se može videti, opština Slunj, koja je bila za RSK isto ono što je Brčko za Republiku Srpsku, nije bila obuhvaćena planom. „Država u državi“ bez teritorijalne celovitosti i linije komunikacije nije država, već nedefinisana oblast koja lako može biti neutralisana i stavljena pod punu kontrolu njenih protivnika.

    Uostalom, i da su januara 1995. godine rukovodioci RSK, umesto odbijanja, bespogovorno prihvatili plan u ovakvom obliku, šta bi se dogodilo? Na ovo je iskren odgovor dao niko drugi do Hrvoje Šarinić: „Da su oni tada rekli da prihvataju plan, onda bi mi morali reći da je on za nas neprihvatljiv, u ovom obliku“.

    Na kraju, čak i kad su, pred samu „Oluju“, 2. avgusta, Milan Babić u američkoj ambasadi u Beogradu i krajiška delegacija na konferenciji u Ženevi, prihvatili plan kao osnovu za dalje razgovore, odgovor hrvatske delegacije, ohrabrene američkom podrškom, bio je ultimativni zahtev za potpunom predajom. Toliko o planu koji je bio „spas“ za Srbe.

    https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201508043705221/

     

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites


    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



×
×
  • Create New...