Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

О овом Клубу

Клуб љубитеља пољопривреде, домаћих производа и природних лепота.

  1. Шта је ново у овом клубу?
  2. Ове године сам користио тимол траке против варое. Третман изађе око 100 динара по кошници. Еколошки је препарат, а пошто пчеларимо првенствено због наших потреба, желим еко-мед. Постоји неки швајцарски препарат тимовар на бази тимола кога хвале, али нисам нашао овде да има да се купи. Сваке године половином новембра извршим третман оксалном киселином. Гледао сам репортажу о сублиматорима оксалне киселине који производе пару и задимљавају се кошнице. Кажу да је изузетно ефикасан третман. Ради се у току лета са њим. Једина мана је та што тај апарат и није тако јефтин.
  3. Hvala Bogu ove godine nisam imao grabeza, a prinos je bio dobar. Poceo sam sa 4 kosnice i jednu sam razroio ali mi nije uspela, propala je. Koristim lang -Strutove kosnice. Sta najcesce koristis za variolu? Neki kazu da treba oksalna, neki smatraju da ne treba?
  4. Иако знамо да су пчеле вредне, пожртвоване итд. постоји једна ситуација у којој се пчеле понашају другачије. У питању је грабеж. Да, пчеле знају да краду. Мада, са њихове тачке гледишта, то је потпуно дозвољено, јер не краду од сваког, већ од оних друштава за које пчеле сматрају да су осуђена на пропаст. Ово је ствар која ми се више пута догађала, нажалост ове године чак и више од претходних, првенствено због мог немара и непроверавања стања у друштвима на време. Ове године је јул био изузетно кишовит, хладан, спаривање матица је било лоше, па су друштва са таквим матицама била осуђена на пропаст без озбиљне пчелареве интервенције. Тада наступа грабеж. Оно што треба нагласити, за грабеж је у скоро свим ситуацијама крив пчелар. На интернету постоји једно изузетно предавање о овој теми, које треба обавезно погледати, пожељно и више пута.
  5. Да, и моји слично раде, али, не тиче се струјања ваздуха већ да светлост продире кроз флашу. Значи, тамо где је кртица ришкала ту малко више продубе рупу и грлић флаше убаце унутра.
  6. Моји овако раде. Исеку дно пластичне флаше, склоне затварач флаше и набију флашу у рупу. Од струјања ветра кртице беже.
  7. Мислим да их пре можда мирис човека одбија (плаши) шта већ и онда избегавају да поново дођу на то место.
  8. Meni frizerka rekla da "zasece" zemlju asovom, preko krtičnjaka i ubaci veci pramen kose. Kaže da nestaju krtice. Ja nisam mogla da se načudim. E sad, verovatno je moguće da one progutaju tu kosu, i uginu. Uglavnom, svasta čovek čuje...
  9. Грешка брате у куцању али кад видох овај твој смајли, рекох да се нашалим, исти си ''нека'' ''баба'' која све мора да види
  10. Кажу да су кртице законом заштићене. Волео бих да ухватим неку па да законодавцу пошаљем барем једну брзом поштом Шалу на страну. Из свог искуства знам да ово што се може видети на видеу је делотворно. Додуше, потребно је да ветар константно дува барем по мало. Али, када код могу, барем једном на дан, прођем кроз воћњак и вртим флаше неки минут. Металне цеви или парче арматуре забодем мало дубље (даље се преносе вибрације кроз земљу) и на њих навучем флаше као што је овде приказано. Као што рекох, уколико ветар не дува онда понекад провртим флаше руком. Дешавало се да се кртице наврате, али, само онда када се флаше неко време не окрећу. Такође, у земљу где би оне правиле кртичњак, неким колчићем избушим мало дубљу рупу и у њу убацим мало јачу петарду и рупу затворим. Вибрације од експлозије се пренесу кроз земљу и оне не смеју да поново долазе на то место. Ако још неко има неко решење нека напише.
  11. Да би почели да се бавите пчеларством, најбитнија ствар је да нисте алергични на пчелињи отров. Друга битна ствар је да имате неког искусног пчелара у близини који жели да вам помогне око пчеларења. Оно што сам приметио јесте то да највећи број пчелара хоће и жели да помогне онима који желе да имају свој пчелињак. Важна је и локација пчелињака, јер подручја где већ има много кошница, а нема неке богате паше даће вам минималне приносе, па се онда поставља питање исплативости. Говоримо о томе да пчеле саме себе издржавају, тј. да бар дају онолику вредност меда колико те године уложите у њих. Број кошница са којим почињете не треба бити велики. Почео сам са 3 кошнице. Постоје различите врсте кошница, а можда је најбоље да имате кошнице које има и човек који вас учи пчеларењу. Тип кошница које ја користим је Дадан-Блатова кошница са 10 рамова. Најчешће се у мом крају користе Дадан-Блатове кошнице са 12 рамова, али моје мишљење је да су 10-ке боље. Друштва пре прелазе из плодишног дела у медиште и пре почну са скупљањем меда. Неповољна је ствар што су таква друштва склонија ројењу због мањег простора, што захтева чешћи обилазак пчелињака, који је од мене удаљен 15 км.
  12. Ево неких биљака које би могле да повећају приносе меда код оних који стационарно пчеларе.
  13. Када говоримо о производњу меда, треба пре свега разликовати пчеларе који не селе кошнице тј. стационарно пчеларе и оне који селе кошнице. Мед на меду рађа и мед на точковима рађа. Ово су две честе изреке пчелара. Прва изрека нам каже да пчеле морају да имају довољне залихе квалитетне хране, да би следеће године биле успешне у скупљању меда. Друга нам каже да сеобом пчела обезбеђујемо већи број паша пчелама, а самим тим и веће приносе меда. Пошто не селим кошнице, једна од идеја је обезбеђивање сигурне паше пчелама. Моје кошнице се налазе у једном поткопаоничком селу, где има већих засада шљива, вишања и јабука, тако да је време показало да је цветни мед(онај који пчеле скупљају опрашивањем првенствено вишања) једини које пчеле сваке године скупљају, мада и ту бројка варира. Обично је то просек око 5 kg по кошници, ако су услови у време цветања добри, тј. нема кише и непредвидивих мразева. Укус овог меда је помало горак, садржи и полен и брзо кристалише. Неки пчелари га не цене. Следећа паша која се јавља код нас, али која је изразито непоуздана је багремова паша. Кажу да багрем мора имати бар 10 година да би медио и потребно је да ноћне температуре буду релативно високе, близу 20 степени, да би багрем најбоље медио. Још ако има оних топлих пролећних киша, тим боље. Мада, као да је постала чињеница да са кишом увек иде и хладније време. Од 2014-2018. код нас је багрем само две године медио. Осталих година то су биле занемарљиве количине. Прави багремов мед је готово безбојан(не садржи полен, први је који се уводи деци у исхрану), што је код нас немогуће, јер пчеле га увек помешају са неким другим биљкама и буде отворено жуте боје. Следећа паша у мом крају је ливадска, са којом се некако при крају преклапа и шумска. И ливадска паша зна да буде непредвидива, што зависи од летњих температура и количине падавина. Шумска паша је мало чешћа од багремове. Ливадски мед је тамно жуте боје, цењен је, а шумски мед је изразито тамне боје, непровидан кроз теглу. Тај шумски мед настаје од медне росе коју лучи дрво(храст на пример), док су на листовима ваши. Шумски мед је неповољан за презимљавање пчела, јер садржи материје које пчеле не могу да сваре. Пчеле су изузетно чисте и оне празне црева ван кошнице, када имају тзв. прочисне летове. Један пчелар ми је причао да на багремовом меду пчеле могу да не празне црева 6 месеци, а на шумском само две недеље. Ако им је шумски мед зимска храна, а зиме буду сурове и оштре оне излећу из кошнице правац у смрт само да би кошница остала чиста.
  14.  
×