Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

О овом Клубу

Namenjeno za sve ljubitelje astronomije. Delite znanje, maštu, astronomske događaje i sve što je vezano za univerzum.

  1. Шта је ново у овом клубу?
  2. Drugi put u istoriji, jedan objekat koji je delo ljudskih ruku uspeo je da stigne u međuzvezdani prostor. Nasina svemirska sonda Vojadžer 2 napustila je heliosferu, odnosno zaštitnu oblast (balon) magnetnih polja i čestica koje proizvodi Sunce. Poredeći podatke sa različitih instrumenata dobijenih sa letelice, Nasin tim naučnika je utvrdio da je Vojadžer 2 napustio Sunčev sistem 5. novembra 2018. godine. Naučnici NASA bi trebalo da se sastanu sa kolegama iz Američke geofizičke unije (American Geophysical Union) kako bi raspravili do kakvih saznanja su došli, piše Phys. Nasina sonda Vojadžer 1 ušla je 2012. u međuzvezdani, ali je letelica bila neispravna. Vojadžer 2 nosi još uvek ispravan instrument koji će omogućiti proučavanje ovog prirodnog izlaza u međuzvezdani prostor. Vojadžer 2 se nalazi na udaljenosti od nešto više od 18 milijardi kilometara od Zemlje. Nasini stručnjaci još uvek mogu da komuniciraju sa sondom. Informacije putuju brzinom svetlosti i potrebno je 16 i po sati da stignu od letelice do Zemlje. Poređenja radi, svetlost od Sunca do Zemlje putuje osam minuta. Izvor: B92 Za one koje ne razumeju, ovo znači da Voyager 2 od sada putuje u nepoznato velikom brzinom a gde će se zaustaviti, nikada nećemo znati. Možda završi na nekoj planeti na drugi sunčev sistem, na neki asteroid, na drugoj galaksiji, možda čak i završi u crnoj rupi. Možemo samo da maštamo i da se pitamo, a verovatno nikada nećemo dobiti odgovor. Ako vas interesuje šta je Voyager 2 snimio tokom izlaska iz našeg sunčevog sistema, možeto to poslušati na ovoj temi.
  3. Najsjajnija kometa, nazvana "46P/Wirtanen" proći će naredne nedelje pored Zemlje i to će biti jedan od 10 najbližih susreta sa takvom vrstom nebeskog tela od 1950. godine, i među 20 najbližih od 9. veka. Kako navodi "Ju-Es-Ej tudej" (USA Today), kometa će biti najbliža Suncu naredne srede, 12. decembra, a Zemlji 16. decembra i projuriće pored naše planete na udaljenosti od 11.265.408 kilometara. Kako se navodi, kometa će najverovatnije moći da se vidi golim okom, ali najbolje bi bilo da se gleda kroz dvoglede i male teleskope, naročito izvan gradova. S obzirom na to da će kometa nekoliko nedelja prolaziti pored Zemlje, naučnici NASA imaće priliku detaljno da je proučavaju. Odeljenje za astronomiju Univerziteta u Mičigenu saopštilo je da "nema šanse da kometa pogodi Zemlju". Izvor: B92 Ja se iskreno nadam da će 16. Decembra nebo biti vedro 😕
  4. Lady Godiva

    MINERVA-II1: Successful image capture

    Време би их смрвило.
  5. drvce

    MINERVA-II1: Successful image capture

    Ladno ubacili goprokameru u akvarijum bez ribica i sad nas loze da su na asteroidu, hah. Pa ko moze da poveruje u te bajke, asteroidi bi isparili do sada vec uveliko.
  6. Lady Godiva

    MINERVA-II1: Successful image capture

    Не ради ми видео , али има на лику испод.
  7. Lady Godiva

    MINERVA-II1: Successful image capture

    MINERVA-II1: Images from the surface of Ryugu The MINERVA-II1 rovers were deployed on September 21 to explore the surface of asteroid Ryugu. Here is the second report on their activities, following our preliminary article at the start of this week. We end this report with a video taken by one of the rovers that shows the Sun moving across the sky as seen from the surface of Ryugu. Please take a moment to enjoy “standing” on this new world. 1. Rover-1B hop [Open in another window (Left)]  [(Center)]  [(Right)] Figure 1. Images taken by Rover-1B. September 23, 2018: confirmation of Rover-1B hop. Observation time (JST): (Left) 2018-09-23 09:50, (Center) 2018-09-23 09:55, (Right) 2018-09-23 10:00 (Image credit: JAXA) 2. Image captured immediately before hop of Rover-1B [Open in another window] Figure 2. September 23, 2018: image captured immediately before hop of Rover-1B. 2018-9-23 09:46 (JST). (Image credit: JAXA) 3. Surface image from Rover-1B after landing [Open in another window] Figure 3. September 23, 2018 at 10:10 JST: surface image from Rover-1B after landing (Image credit: JAXA) 4. Surface image taken from Rover-1A [Open in another window] Figure 4. September 23, 2018 at 09:43 JST: surface image taken from Rover-1A (Image credit: JAXA) 5. Rover-1A captured the shadow of its own antenna and pin [Open left image in another window] Figure 5. September 23, 2018 at 09:48 JST: surface image taken from Rover-1A. MINERVA-II1 successfully captured the shadow of its own antenna and pin. (Image credit: JAXA) The pins on the MINERVA-II rovers have three roles: 1. To increase friction when hopping 2. Protect the solar cells during landing 3. A few of the pins also have a temperature sensor, so surface temperature can be measured directly. 6. Rover-1B successfully shot a movie Figure 6. (movie) Rover-1B successfully shot a movie. 15 frames captured on September 23, 2018 from 10:34 – 11:48 JST.(Image credit: JAXA) Hayabusa2 project 2018.09.27 Izvor
  8. Lady Godiva

    MINERVA-II1: Successful image capture

    MINERVA-II1: Successful image capture, landing on Ryugu and hop! On September 21, the small compact MINERVA-II1 rovers separated from the Hayabusa2 spacecraft (time of separation was 13:06 JST). The MINERVA-II1 consists of two rovers, Rover-1A and Rover-1B. We have confirmed both rovers landed on the surface of asteroid Ryugu. The two rovers are in good condition and are transmitting images and data. Analysis of this information confirmed that at least one of the rovers is moving on the asteroid surface. MINERVA-II1 is the world’s first rover (mobile exploration robot) to land on the surface of an asteroid. This is also the first time for autonomous movement and picture capture on an asteroid surface. MINERVA-II1 is therefore “the world’s first man-made object to explore movement on an asteroid surface”. We are also delighted that the two rovers both achieved this operation at the same time. The following is a picture sent from MINERVA-II1 [open in another window] Figure 1: Image captured by Rover-1A on September 21 at around 13:08 JST. This is a color image taken immediately after separation from the spacecraft. Hayabusa2 is at the top and the surface of Ryugu is bottom. The image is blurred because the shot was taken while the rover was rotating. (Image credit: JAXA) [open in another window] Figure 2: Image captured by Rover-1B on September 21 at around 13:07 JST. This color image was taken immediately after separation from the spacecraft. The surface of Ryugu is in the lower right. The coloured blur in the top left is due to the reflection of sunlight when the image was taken. (Image credit: JAXA) [open in another window. (rotated image)] Figure 3: Image captured by Rover-1A on September 22 at around 11:44 JST. Color image captured while moving (during a hop) on the surface of Ryugu. The left-half of the image is the asteroid surface. The bright white region is due to sunlight. (Image credit: JAXA). The MINERVA-II1 cameras can shoot in color. In Figure 1, although the image is blurred due to the rover rotating, you can clearly see the body of Hayabusa2 and the paddle of the solar cells. The solar paddle appears blue. In Figure 3, the image was taken during a hop on the surface and you can feel this dynamic movement. Operation of MINERVA-II1 will continue from now on. We are planning to acquire more data for analysis. Comments from Project Members ■ Tetsuo Yoshimitsu, Responsible for the Hayabusa2 Project MINERVA-II1. Although I was disappointed with the blurred image that first came from the rover, it was good to be able to capture this shot as it was recorded by the rover as the Hayabusa2 spacecraft is shown. Moreover, with the image taken during the hop on the asteroid surface, I was able to confirm the effectiveness of this movement mechanism on the small celestial body and see the result of many years of research. ■ Takashi Kubota, Spokesperson for the Hayabusa2 Project (also responsible for the MINERVA-II1) The good news made me so happy. From the surface of Ryugu, MINERVA-II1 sent a radio signal to the ground station via Hayabusa2 S/C. The image taken by MINERVA-II1 during a hop allowed me to relax as a dream of many years came true. I felt awed by what we had achieved in Japan. This is just a real charm of deep space exploration. ■ Yuichi Tsuda, Hayabusa2 Project Project Manager I cannot find words to express how happy I am that we were able to realize mobile exploration on the surface of an asteroid. I am proud that Hayabusa2 was able to contribute to the creation of this technology for a new method of space exploration by surface movement on small bodies. ■ Makoto Yoshikawa, Hayabusa2 Project Mission Manager I was so moved to see these small rovers successfully explore an asteroid surface because we could not achieve this at the time of Hayabusa, 13 years ago. I was particularly impressed with the images taken from close range on the asteroid surface. Hayabusa2 project 2018.09.22 Izvor
  9. Branka62

    Која је разлика између галаксија?

    Ovo je rečenica zbog koje sam te pitala: Koje specifične karakteristike? Tu govoriš o galaksijama nepravilnog oblika a ne uopšte o vrstama galaksija.
  10. Branka62

    Која је разлика између галаксија?

    Nije suština mog pisanja ( na početku posta - tačke 1 i 2 ) u priči o heliocentričnom sistemu. U prirodnim naukama ne postoji dokaz. Postoji samo potvrda. Tih potvrda može biti manje ili više, i svaka od tih potvrda može imati veću ili manju "težinu". Trenutno važeće objašnjenje neke ( bilo koje/svake ) pojave, kolko sutra može da se odbaci ili modifikuje, ako dodjemo do novih podatak ( koji nisu u saglasnosti sa objašnjenjem pojave koje danas imamo ). Zato se podrazumeva da ispred svakog tvrdjenja stoji ( neizgovoreno ) Na osnovu svega što danas znamo. Kada pročitaš Zvezde/galaksije/planete... nastaju tako što...., tu zapravo piše Na osnovu svega što danas znamo, zvezde/galaksije... nastaju tako što.... Kako ovo zamišljaš? Spektar EM zračenja jeste podeljen na različite vrste ali em u okviru svake vrste imamo kontinuiran spektar - beskonačno mnogo frekvencija, em nema oštre granice izmedju dve susedne vrste. Znači, trenutno nam je poznato beskonačno mnogo galaksija? To što nove otkrivamo, ne znači da ih znamo beskonačno mnogo. Citiraš me i taj citat komentarišeš rečenicom Nadam se da si nešto drugo hteo da citiraš U protivnom...... Nisu, i ne mogu biti. Al to smo, nadam se apsolvirali. Pa naravno - ako su dovoljno blizu. Ali da bi jedna galaksija uticala na drugu galaksiju, valjda prvo te dve galaksije moraju da se formiraju. Ko je rekao suprotno? Ta to ti je Kordun upravo i objašnjavao. Članak o "japanskim teleskopima" nije članak o japanskim teleskopima, već o tome da su astronomi potvrdili da eliptične galaksije ne moraju nastati samo u sudaru dve spiralne ( kako se do skora pretpostavljalo. Ne znam za ovo ekspanzivno ali znamo, od ranije - pre "japanskih teleskopa", da u galaksijama nastaju zvezde i da zvezde, naravno, svojom gravitacionom silom dejstvuju. Ne znam šta ovo znači A koja sila i kako je "stvorila" sunca?
  11. Аристарх

    Која је разлика између галаксија?

    Пронашао сам и ову слику класификација, са неког индекса галаксија
  12. Аристарх

    Која је разлика између галаксија?

    1. Хелиоцентризам је доказан, током свемирских истраживања и слања сонди. И за разлику од посматрања галаксија, унутар нашег сунчевог система је време потребно за опит ситуације у складу са нашим временом на земљи. Мсм. ми не рачунамо време по ширењу свемира него покретању наше планете око сонца. 2. Ја сам тада, стварно очекивао фибоначијев низ и мало фрактала код мањих небеских тела или фракталног обликовања површине елипсоидних тела. Осим донекле у амтематици??? хаха, па ја сам се увек сукобио са професором око његове тезе да физика-астро физика, без математике има само корице књиге. Зашто мислиш да хелиоцентризам није доказан модел? Навео сам као пример, да би јасније схватила питање. Спектар ЕМ зрачења јесте континуиран алинема бесконачно много фреквенција. Јасно су подељене у категорије. Док број познатих галаксија није коначан. Стално нове откривамо... Хаха, није због судара галаксија зато поменух сударе небеских тела унутар сунчевог система. Па зато што нису подељене као ЕМ таласи. У јасном пределу спектра. Мсм. то смо примера ради упоредили. А гравитација између галаксија има утицај на облик суседне галаксије, негде ипак имамо неправилан облик али немамо суседну галаксију довољно близу. Мсм. онај чланак о јапанским телескопима је доказао да звезде могу експанзивно да настану и преобликују галаксију. Овако си рекла, ал ти нисам искористио тов аргумент да те демантујем у овој изјави. Већ сам нагласио да се неке галаксије не сударају већ саме од себе поприме тај облик. У праву си, имамо нпр. поларне-прстенасте галаксије. Којих смо избројали око 150. Ту се види да настају сударањем, али ми немамо временски преглед као у нашем сунчевом систему, и ово питање (шта обликује галаксије) и даље мучи астрофизику. Први пост... Тако је, па видиш да од старости сунца зависи колко ће прашине бити у галаксији и колика ће снага гравитације да буде. Зато ти рекох пре да сам те тако схватио, јер би у супротном морала да буде сила од споља, мсм. изван галаксије.
  13. kordun

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    https://rs-lat.sputniknews.com/nauka/201603131103967598-krater-ekspedicija-jukatan/ ne znam sta bi sa ovom ekspedicijom
  14. Branka62

    Која је разлика између галаксија?

    Mislim da si ti prenebregao najvažnije delove mog poslednjeg posta. 1.Kada sam na tvoje »...хелиоцентризам доказан модел« napisala: » Pa sad...«, i na drugom mestu: »... ako zanemarim ono dokazan ....«, nije to bilo tek tako – tek da nešto napišem. Nema u fizici, astronimiji.... niti u bilo kojoj nauci ( osim matematike ) ništa što je dokazano. Tako da, čak i da zanemarim prva dva uslova - videti, primeniti i ostavim samo poslednji – dokazati, tebi, izgleda, u fizici ništa nije prihvatljivo. Samo što su ti objašnjenja nekih pojava ( manje više ) jasna i to ti je prihvatljivo a ono što ti nije jasno, to ti je neprihvatljivo. Ne ide to tako. 2.Na jednom mestu sam napisala » na osnovu svega što ( u astronomiji/astrofizici i fizici ) danas znamo...« Podrazumeva se, i to u svim naukama a ne samo u astronomiji/astrofizici i fizici, da na početku svake rečenice u kojo se iznosi neko tvrdjenje, stoji » na osnovu svega što danas znamo«. Samo što se to ne piše. Suviše bi komplikovalo tekst. Tako da je tvoje očekivanje da je u astronomiji ( ili bilo kojoj nauci ) sve uredjeno po »zlatnom preseku«*, potpuno neosnovano. Očekivao si od astronomije nešto što niti jednoj nauci ( osim donekle matematici )nije svojstveno. *Nadam se da je ovaj »zlatni presek« samo način tvog figurativnog izražavanje. Ali zašto bismo to radili? Spektar EM zračenja je kontinuiran - beskonačno je mnogo frekvencija ( talasnih dužina ) koje sadrži. Broj nama poznatih galaksija je konač. Nije »put« eliptična – spiralna ili obrnuto (obavezan ) smer u evoluciji galaksija. Ovo je kao da tražiš devijacije oblika ljudskih bića na mestima na kojima se graniče muškarci i žene. Odakle ovo da se ne može povezati sa gravitacijom? Nismo! Ali pročitaj ponovo tačku 2. sa početka posta. Eto ti ga sad! Pre par postova sam nastanak prstenasth galaksija objasnila kao konkretni primer za tvoje pitanje » Zašto galaksije imaju različite oblike?« a ti ih sada vadiš kao keca iz rukava! Dobro i? Jesi li pogledao klip koji sam dala o Red Nugget? Nismo pronašli ni kockaste galaksije. Neko, mislim Kordun, tije napisao za Nepravilne. Šta je još uvek čudno? Koje su to specifične karakteristike? Pitanje nije upućeno meni al kad sam već » u radionici«. Galaksije i stvaraju »same od sebe« svoj oblik. Dejstvom gravitacionih sila medju delićima galaktičkog gasa a zatim i zvezda. Tek kada se, makar koliko toliko, formiraju bar dve galaksije, one se mogu sudariti ili na neki drugi način interagovati ( ali opet gravitacionim silama ) i dati neke nove oblike galaksija. Jedino ako bi u središtu bio neki masivni objekat. Koji bi usisao materiju iz okolini. ( Ovo je samo moje mišljenje. Ne znam šta kažu astronomi koji se bave galaksijama. )
  15. Аристарх

    Која је разлика између галаксија?

    Није мени ништа неприхватљиво у физици, када се види, примени, докаже... Иако морам признат, да сам на почетку проучавања астрономије очекивао а је све уређено по златном пресеку. Но, оно што ме збуњује је то, да су јако лепо обликоване са јасним геометријским разликама!!! што мене одбија од класичне гравитације како је @kordun рекао, превазишли смо гравитацију Њутна и Ајнштајна и данас се држимо Фајнамана који је доказан у ЦЕРН, мсм. због њега су направили ЦЕРН. ЗАто сам мислио да ти говориш о старости звезда које се временом мењају упоредо са снагом која изазива промене у гравитацији. Ако би класификацију галаксија упоредили са класификацијом боја светлости у целом спектру светлости. Тада би имали распоред галаксија у свемиру одређен тачно по геометрији облика галаксија (не броја звезда или боја). Ако то замислимо, имали би јасне девијације облика галаксија на местима која се граниче спиралне и елиптичке галксије. А такву поставку галаксија немамо, већ су насумично распоређене у неком шаблону који се не може повезати са гравитацијом, али се нагађа да има везе са врстом звезда... Да али се развијају, ове слике које ми гледамо су слике галаксије како су изгледале од пре више милијарди година. Модел предвиђања како данас стварно изгледа нека галаксија, која је удаљена много светлосних година, је нешто што не умемо да направимо. Зато сам навео да је хелиоцентризам доказан модел који можемо применити било где. Али за разлику од хелиоцентризма, целовит облик наше галаксије нисмо узрочно дефинисали, исто као што нисмо и целовит облик осталих галаксија дефинисали узрочно. Ал ако узмемо нпр. прстенасти тип галаксије, види се разлика. Могуће да се у почетку нисмо добро разумели, астрофизичари прете развој галаксија и видимо на делу многе трансформације или настајање нових звезда, старих звезда... Мене буни: Како то свако довољно велико тело у соларном систему има исти геометријски облик. Са тиме да имамо пар прстенастих стуктура сачињених од астероида, који су разних облика и налазе се у сунчевом систему... Док неке галаксије имају облике као астероиди код нас. Али се види из телескопа, да се заправо ради о спајању две галаксије. Значи немају спирални облик, који се очекује због међу-односа самих сунчевих система унутар галаксије (која изгледа као вир, оклоп од пужа по златном пресеку...). На крају крајева, кад се две планете сударе, опет се формира одговарајући облик као лопта, нисмо нигде пронашли планету или месец који је нпр. правоугаоног облика. Јер планете увек заузимају тај облик, ја бих због гравитације и кретања, очекивао да тако буду уређене и све галчаксије. Мсм. шта може бит галаксији да заузме такав облик, а има 50 милијарди сунчевих система у себи. Зато је мени чудно да проналазимо галаксије које се нису судариле а имају јако неправилан облик са неким специфичним карактеристикама које су по Хаблу добиле своју класификациону групу. https://www.sciencealert.com/we-might-finally-know-how-galaxies-get-their-strangely-specific-shapes Овде кажу да смо са Јапаснком технологијом осматрања свемира, 2018 године, добили чврсте доказе, да се густо језгро у галаксији, може формират без сударања галаксји. Тако што може да настане велик број звезда у срцу галаксије. Што значи да галаксија сама од себе може да створи себи нови облик, тј. да настане велик број нових звезда у неком наизглед хаотичном облику галаксије. Да ли ово може обликовати прстенасту галаксију?
  16. obi-wan

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    Imamo li o ovom pitanju neke kvalitetne clanke i studije na internetima? Dajte neki link, ko god ima, ako ima...
  17. Аристарх

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    Могу да буду ерупције вулкана кривац за истребљење диносауруса. Јер довољно јака ерупција, типа пар оних из Везува у Наполију. Могу да испуне атмосферу гасовима од којих не би видели сунце месецима. Што је довољно да многе врсте изумру.
  18. Аристарх

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    Много околности ми морали узети у обзир, нпр састав астероида јер може бити мали али кобан. Али код нас обично дођу ови пико астроиди, ретко ови микро астероиди типа оног што је изазвао Тунгуску експлозију. Они се углавном контролишу под силом гравитације у својој путањи унутар сунчевог система. Мсм да нам је опасност само хипотетичка, иако је нпр. мексички залив и лука у Наполију директна последица дружељубивости свемирских стена и наше планете. Роскосмос је под санкцијама запада, али сарађује са НАСОм по овом питању. Мсм. да ће у наредним годинама, јер има много чланака на ту тему, постојат споразум и међународно тело за ово питање космичке безбедности наше планете.
  19. GeniusAtWork

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    Мислим да не постоји никакав систем одбране још увек. Све је на нивоу планова за различите сценарије. Иначе, ако се користи нуклеарно оружје, вероватно ће бити циљ да се астероиду довољно промени путања да више не представља опасност по Земљу, а не да буде уништен. Мислим да уопште ни немамо технологију којом бисмо могли да уништимо астероид, поготову ако је мало повећи. Било које да је величине, ако не сагори у атмосфери, опасан је. Ону експлозију у Сибиру 1908. се претпоставља да је изазвао или астероид или део комете. Процена је да је био између 100 и 200 метара у пречнику. Уништио је преко 2000 кв. километара шуме и експлозија је била скоро 1000 пута јача од бомбе бачене на Хирошиму. Довољно да убије милионе људи ако падне на густо насељено подручје. Све што је веће од километра у пречнику је скоро сигуран крај људске цивилизације. Онај што се претпоставља да је истребио диносаурусе (тачније, да је био један у низу догађаја који су довели до њиховог нестанка) је био око 10 километара - практично је избрисао највећи број живих врста на планети и ресетовао биосферу.
  20. АлександраВ

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    @Ђорђе Пожарев Већ си био опоменут на једној другој теми за овакво понашање. Тема је направљена у клубу који је отворен за све љубитеље астрономије, што ти очигледно ниси. Пусти људе да лепо разговарају о ономе што воле, у клубу који су направили, а ти можеш да отвориш неку другу тему са свим тим својим питањима која си овде поставио. Претходне твоје поруке су избрисане.
  21. Милан Ракић

    Asteroidi snimljeni iz blizine

  22. kordun

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    neces vidjeti iz dva razloga, prvo zemlja je kugla , a horizont sa povrsine zemlje i to na moru gdje je ravnica je cini mi se 160 km, znaci kada odes dalje od 160 km, radijus zemlje te sprecava teorijski da vidis neku tacku sa pocetka, jer se ona sada nalazi ispod horizonta, nije u optickoj ravni, radari na borbenim avionima imaju domet i preko 160 km, zahvaljujuci tome sto su na visini, plus talasi koje koristi radar se ne prostiru pravolinijski kao fotoni koje vidi ljudsko oko, drugi razlog ne bi vidio zbog atmosferske vidljivosti koja je najveca poslje kise i ne prelazi pedesetak km na povrsini zemlje. vidis da pricas o necemu u cemu ti je tanko obrazovanje, al si zato pun presuda. ako te zanima kako ljudi prate iz beogradkse zvjezdarnice asteroide od 10 metara na poprilicnim daljinama, procitaj stari udzbenik fizike za 7 razred osnovne, tamo se ucila osnova optike
  23. kordun

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    ima i za to rjesenje, ja na mom autu imam gume kojima vozim i kada se probiju, jer imaju metalni prsten sa bokova, nemam uopste rezervnu gumu ni dizalicu u autu, nemoj mi trolovati temu glupostima, ne mogu ja u ovoj temi da razgovaram o gumama
  24. kordun

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    asteroid od oko stotinjak kilometara velicine bi unistio kompletan zivot na zemlji i najmanju bakteriju, zato sto bi planetu pretvorio u uzarenu loptu, bar tako su naucnici radili simulacije na superacunaru. trenutno nema aktivne obrane od udara iz svemira, ali svakako da bi covjecanstvo u slucaju nuzde dalo sve od sebe da se udar spreci, kroz godinu dana bi imali i nuklearne projektile u orbiti i svasta, a tako veliki objekat ne moze iznenada da pridje zemlji, da se ne uoci par godina unapred
  25. kordun

    Asteroidi snimljeni iz blizine

    jurice ih, zato sto prosjecan asteroid ima minerala u vrijednosti od par stotina miljardi do par bilijardi dolara. inace te brzine u vakumu nisu nesto posebno, prije 3 godine svemirska letjelica rozeta je dosla do asteroida i ispustila na njega malu sondu, a ove godine se sprema jos zesca misija na jedan asteroid , kojeg ce da buse kumulativnom eksplozijom i uzece uzorke koji ce se poslje spustiti na zemlju, o tome cu pisati u nekoj drugoj temi
  26.  
×