Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  

О овом Клубу

Аутори, ствараоци, чланови форума, изволите на чашицу разговора, или, једноставно, постављајте своје радове: приче, песме, афоризме, есеје, анегдоте и све оно што нађете за сходно, а тиче се лепе писане речи. Место које окупља све оне форумаше који пишу и стварају књижевне радове. Овде треба постављати актуелне Књижевне конкурсе, међусобно коментарисати наше радове а на првом месту, исте овде и објављивати. Волите да читате! Придружите нам се! Биће нам част да вас примимо.

  1. Шта је ново у овом клубу?
  2. Ућуткао сам ноћас сваку песму У којој птице твојих зеница лепршају. И сад - Неизречене - Вриште гласније Него док су у речима биле.
  3. Neću napisati tužnu pesmu. Ptice su utihnule, Cveće se namrštilo, Zvezde se spremaju da plaču - Ali sa tugom ne progovoram. Sunce bunca o dečačkoj radosti, Leptiri pevaju o nedostižnosti; Uzalud vrištiš, purpurna žalosti - Neću napisati tužnu pesmu.
  4. Ево ова, чисто да се упишем, мада нисам баш најсрећнија са избором за дебитовање, али тренутно ми није при руци ништа друго.
  5. Обавезно ћу овде додати нешто своје, супер сте сви!
  6. Hajde da bacimo sve časovnike! Hajde da spalimo sve novčanice! Hajde da malo slušamo pesnike! - Da sa sebe zbacimo pijavice. Hajde da kopamo blago na nebu! - Od zemlje kradljive duše nam zebu. Hajde u sebi dete da budimo - Pa da se zori zvezdano čudimo! Ma hajde samo ljudi da budemo, K'o što nam divni, sveti čovek reče; Svilene snove mraku da uzmemo, Pa da iz oka smisao poteče.
  7. O Храбрости Тако благе људе нигде срео нисам. Они верују у живот, а живе попут мете стављене на простор брисан. Као пиле пред канџама кобца, које се не боји смрти, јер верује у Животворца. Храброст јер плод са дрвета љубави, који се бере мердевинама направљеним од вере. Посвећено православним Србима који су се вратили да живе на Косову и Метохију.
  8. На овој теми сам већ објављивала.
  9. Tvoje su mi oči nove svemire stvarale - Sad i ovo malo sjaja otrovom zalivaju. Tvoji su mi osmesi poj neznanih ptica rađali - Sad praznim odjecima zidove izbleđuju. Znam da san moj u tebi besmrtuje, Uzalud ga izmišljenim srećama ubijaš; Kad bi ga jednim iskrenim pogledom zalila Iz njega bi buknula zlatna praskozorja... Samo nemoj da me žališ, Ostani ubica I gubi se iz mog besmisla - Prazninu sam kao sestru zavoleo.
  10. Моја земља Стојим и посматрам, страх преплављује утробу, колоне теку друмовима, у оба правца, отворена грла избацују песме и поздраве. Ћутим и посматрам. Земља на којој стојим познаје ме. Сваки мој корак је дубоко у њој. Дете сам ове земље. Човек сам ове земље. Старац сам ове земље. Постојим у времену када је тешко ћутати а још теже слушати. Отворене ране. Постојим у времену изоштрених чула. Може нас погодити залутали метак флаша или петарда ланац или камен реч или поглед успомена или заборав. Или нам неко може подметнути ногу. Или ћемо се једноставно саплести и пасти. Плачемо. Кунемо. Кукамо. И даље не разумемо а тако је једноставно. Стојим и ћутим. Народ одлази. Небо плаче. Земља нас посматра.
  11. Прича прва Једна по једна А стојимo тако на обали реке Труцкају Ведром воде Јенисеја Шаком јаче стегхух Узбрдо Ту крај мене Ту у мени Завесица Прозору прозорчић Клубе плавичасто Промрзло у овој ноћи Кончићем котву не заборавим Светлост ионако Дан и ноћ Свеједно којим путем упијам Јенисеј своје обале Свеједнако слаже
  12. Ариjадна (Ефрон) Кад бих Животом својим Владати могла Севера крајњег сунцем Тебе бих na хоризонту осликала Далека Сибиром лепоту упијаш Тамо где мраз тек Сапутник бива Душа кад хрптењачу исправи Ждралови Облацима долећу Јер доба помере се Ту, на северу Пролеће у јуну бива Те очи твоје, Огромне Као чежње моје чело Као моје речи невид Као мојих руку загрљај Пурпуром и златом Оперважену студ Северним нам завичајем Дане Имена засенила Честитој тек Ружу сибирску Ја Наочит биљозналац Даривати могу Кад имена безимена постану Кад гласови у шапате утихну Тада сузе овога света усахну У трену О, Ариадна Писмо теби Ћутим Вечери ове Светлознак душе Што пева и слави удомих далека ал не и туђа Јер ако је било Да ће бити Небо над главама И земља под ногама 3. јануар 2012
  13. Ne vidimo traga, ne cujemo glasa, sto nam tiho sapce, nudi slamku spasa. Iste greske pravimo, iste grehe kajemo, sve to svesno radimo, nikako da stanemo. Put na gore bas je uzan, pun je krvi, suza, znoja, a na dole obori te samo jedna greska tvoja. Padamo i ustajemo i hodamo napred hrabro, svaki dan je nova bitka a i nova radost.
  14. Ходамо путем и срамежљиво се надамо да води куда нема усуда ни страха од блуда него је посвуда само песма блага што јој сада не видимо трага.
  15. Samo senka daleko sećanje prizrak lepote zrnce u pesku ne vide oko i uho ne ču to divno čoveku obećanje.
  16. Da, baš zna da usreći, ali mi se nekad čini da ljudi i ne vide koliko je sve lepo.
  17. naročito se tako osećam kad me na sred ulice zadesi ovakav momenat kao u prethodnoj pesmi
  18. Skriveni svet Kako je lepo, po sunčanom danu, sve brige svoje ostaviš u stanu i pođeš duž ulice ko’ u nekom snu, noseći ozareno lice. Gledaš ushićeno, kako povetarac lako u krošnjama pleše, dok svetlost igra tako kao da se s lišćem šali. Duša sve ti je veća i svet joj je ovaj mali. To je ta sloboda, kao pticama što je let. Deo si prizora retkog, vidiš taj skriveni svet. Pretvoren beše taj dan, bez neke zasluge tvoje, u suncem okupan san.
  19. i tako pesma čeka li čeka, ponekad izađe cela, a ponekad nje će neki drugi klesar da se seti cele
  20. Klesar prevrćem kamen sa svih strana zagledam ga dletom oprezno ciljam tražim pesmu ona je unutra čeka da je oslobodim
  21. Зграбиш ништавило и створиш стварање тражењем облика у кварењу савршеног стварањем нереда са значењем за које се можеш ухватити.
  22. Hvala, uvek mi je drago kad se nekome dopadne neka moja pesma. Ta je odrasla Meni lično su draže ove za decu, mada nisu sve vesele. Ova poslednja na primer (More).
  23. Pesme su moje strašilo tužno, delova mnogo sa strana raznih, delova sjajnih delova praznih, ruzno i lepo u isto vreme. Pesme su moje strašilo hrabro tu su da nose teško breme tu su da teraju crne vrane zajedno samnom njima prkose.
  24.  
×