Jump to content
  • entries
    114
  • comments
    74
  • views
    120752

Креационизам - заблуде лажних хришћана

marko_13

453 views

Предмет нашег интересовања ће бити креационизам, који верујући или, боље рећи, они који мисле да су верујући често узимају као аргумент у прилог Божијег стварања света и човека. Мора се нагласити да је основна премиса погрешна. Зашто уопште доказивати да је Бог творац свега? Рекли смо у прошлој епизоди да је Бог изван природних закона, стога је немогуће уз помоћ истих тих закона доказати његово постојање. Људи би данас желели да онога, којег Мојсије није могао ни да погледа а да не умре, а којег ми видимо захваљујући његовом Сину, сместе у своје категорије. Малобројна су религијска и научна схватања која је могуће јасно сажети у једну реч. Употреба обмањујућих назива за поједина гледишта редовно је отежавала расправу између науке и вере током модерног доба. Нигде то није тако очигледно као у случају придева креационистички, који се тако снажно истиче у разговорима о науци и вери у прошлом веку.

Креационизам је своја најјаче упориште пронашао међу протестантима у САД, а захваљујући неким сумњивим и недовољно информисаним људима и код нас је покушао да остави траг. Када би се уопштено схватило да је креациониста сваки онај који сматра да је Бог директно укључен у стварање свемира, већина деиста и готово сви теисти, морали би се сматрати креационистима. Но, то није тако. Током прошлог века, израз креациониста почео је да се односи на врло специфичну групу верника, посебно на оне који инсистирају на дословном читању прве и друге главе књиге Постања. Поборници екстремне варијанте тог схватања, назване креационизам раног раздобља Земље (Young Earth CreationismYEC), дословно тумаче шест дан стварања као дан од двадесет четири часа и закључују да би свет морао бити млађи од 10000 година. Они су уверени и у то да су све врсте створене посебним делима божанског стварања.

Они који подржавају креационизам раног раздобља Земље начелно прихватају идеју о „микроеволуцији“, према којој се варијацијом и природном селекцијом могу догодити мале промене унутар врста, али одбацују концепт „макроеволуције“, што је процес који омогућава једној врсти да еволуира у другу. Они тврде да опажени јаз у фосилним остацима указује на нетачност Дарвинове теорије. У шездесетим годинама 20. века овај покрет јасније се искристалисао објављивањем књиге The Genesis Flood и неких других радова сарадника Института за истраживање о стварању (Institute for Creation Resarch), који је основао покојни Хенри Морис. Међу бројним тврдњама Мориса и његових колега била је и та да су геолошки слојеви и фосилни остаци унутар различитих наслага, уместо таложењем током стотина милиона година, створени у неколико недеља, и то великим поплавама приказаним у шестом поглављу Постања, односно причом о потопу. Судећи према анкетама, креационизам раног раздобља Земље је схватање које подржава 45 одсто Американаца. Многе евангелистичке хришћанске цркве чврсто су повезане са тим ставом. У хришћанским књижарама могу се пронаћи бројне књиге и видео-записи у којима се тврди да није могуће пронаћи фосилне облике птица, корњача, слонова или китова који би повезали различита раздобља (иако су примери свега тога пронађени у претходних неколико година), да други закон термодинамике откљања могућност еволуције (што он никако не чини) и да је радиоактивно одређивање старости стена и свемира погрешно зато што се с временом променила брзина распадања честица (што није тачно). Ови примери су само неке од заблуда овог лажног учења, које је плодно тле нашло међу неким хришћанским заједницама. Нажалост, уз помоћ неких проповедника ових заблуда, покушава да се накалеми и на православље.

Међутим, колико год да су представници креационизма унутар нашег народа игноранти, који често вулгарно вређају најсветије у православљу, они који подупиру те ставове у свету углавном су искрени, добродушни и богобојажљиви људи, подстакнути забринутошћу да је натурализам претња којом ће Бог бити истиснут из људског искуства. Међутим, креационизам раног раздобља Земље једноставно није могуће оправдати нестручним петљањем на самој граници научног знања. Када би те тврдње заиста биле тачне, то би довело до потпуног и неповратног колапса наука као што је физика, хемија, космологија, геологија и биологија. Као што то професор биологије Дарел Фолк наглашава у својој књизи Coming to Peace with Science (Бити у миру са науком), написаној искључиво из његове перспективе евангелистичког хришћанима, креационистичко становиште еквивалент је инсистирању да два и два нису четири.

За све оне који су бар делимично упознати са научним доказивањем, готово је непојмљиво да је овај покрет добио тако широку подршку, нарочито у САД, држави која тврди да је интелектуално развијена и технолошки софистицирана. Али поборници креационизма пре свега су озбиљни у погледу своје вере и дибоко забринути трендом алегоријског тумачења Светог писма, који би, по њима, могао да ослаби моћ светих списа да човечанство поучавају веровању у Бога. Припадници овог покрета тврде да би прихватање било чега другог осим посебног божанског стварања током шест дана из прве главе књиге Постања вернике довело на сам руб противверског уверења. Тај аргумент разумљив је уколико имамо у виду снажне осећаје верника, којима је приоритет њихова повезаност са Богом и који сматрају да се очигледним нападима на њега треба одлучно супротставити.

Ако се вратимо у светоотачко време, видимо да су они Свети оци који су проналазили „средњи пут“ у тумачењу били они чија су тумачења Светог писма остала до данашњег дана најзначајнија и најрелевантнија. Шта значи термин „средњи пут“? То је егзегетска метода која није била ни у потпуности алегоријска ни у потпуности буквалистичка. Свети оци су говорили да они који се приклањају само алегорији причају бапске приче, а они који су тотални буквалисти да они не могу видети дубљи смисао Библије. Свети оци нису морали да се приклањају научним доказима о еволуцији или старости Земље, а ипак нису прве две главе Постања тумачили дословно. У складу са тим јасно је да креационистичко становиште о крајње дословном тумачењу заиста није потребно; довољно је да изворни текст читамо пажљиво, искрено, без личних учитавања, узимајући у обзир контекст када је и зашто нешто писано. У ствари, дословна интерпретација углавном је резултат последњих сто година и у великој мери је настала као реакција на Дарвинову теорију.

Разумљива је забринутост због неприхватања либералних тумачења библијских текстова. Најзад, јасно је да постоје делови Светог писма који су написани као сведочанства историјских догађаја, укључујући и велики део Новог завета. За сваког верника, догађаји забележени у тим одељцима треба да буду схваћени онако како је богонадахнути писац и замислио – као приказ опажених чињеница. Али и други делови Библије, као што је првих неколико глава књиге Постања, књига о Јову, Песма над песмама и Псалми, имају већи лирски и алегоријски смисао и углавном се чини да да не носе ознаку искључиве историјске нарације. Све до Дарвина, а то видимо из дела Светих отаца и других који су тумачили Постање, ова књига је била сведочанство свештене историје људи, љиховог односа са Богом и разлог уласка смрти у свет, услед прекида заједнице. Након Дарвина, књига Постања је почела да је узима као космолошки аргумент.

Инсистирање на томе да сваку реч Библије треба схватити у дословном значењу суочава се и са другим проблемима. Наравно, да Божија десница није заиста подигла народ Израиља (Ис 41, 10). Сасвим је сигурно и да Богу није у природи да буде забораван и да пророци свако мало треба да га подсећају на важне ствари (Изл 33, 13). Намера Светог писма јесте да открије Бога човеку. Да ли би пре 3400 година Божијим намерама послужило објашњавање радиоактивних честица, геолошких слојева и ДНК?

Креационизам раног раздобља Земље привукао је вернике који сматрају да научни напредак представља претњу Богу. Али треба ли њега уопште бранити? Није ли Бог створио закон свемира? Није ли он највећи научник? Највећи физичар? Највећи биолог? Најважније, да ли је он почаствован или осрамоћен онима који траже да његов народ занемари чврсте научне закључке о његовом стварању? Може ли вера у вољеног Бога бити изграђена на основу лажи о природи?

Уз помоћ Хенрија Мориса и сарадника, креационистички покрет покушао је средином прошлог века да пружи алтернативу објашњења за прегршт опажања која противурече његовој позицији. Али основе тзв. научног креационизма безнадежено су климаве. Увиђајући далекосежност научних доказа, један број поборника овог покрета недавно је преузео задатак да аргументује да је све те доказе смислио сам Бог како би нас заварао и тестирао нашу веру. У складу са тим, све радиоактивне честице, сви фосилни остаци и целокупан редослед база у геному намерно су осмишљени како би се чинило да је свемир стар, упркос томе што је створен пре мање од десет хиљада година.

Како то наглашава Кенет Милер у својој одличној књизи Finding Darwin's God, да би те тврдње биле истините, Бог би морао да буде укључен у велику превару. На пример, пошто су многе опажене звезде и галаксије од Земље удаљене више од десет хиљада светлосних година, креационистичко становиште било би да је наша способност њиховог опажања могућа само зато што је Бог уредио да сви ти фотони до нас стигну „управо на тај“ начин, упркос томе што они представљају непостојеће објекте.

Чини се да је та слика Бога као космичког варалице коначно признање пораза креационистичког схватања. Само набројани примери сведоче колика је заблуда креациониста и колико то нема везе са хришћанским схватањем Бога који је Љубав и Истина. Дакле, по свим разумним стандардима, креационизам раног раздобља Земље досегнуо је тачку интелектуалног банкрота, како у својим општим поставкама, тако и у свом назови богословљу. Његово опстајања једна је од великих загонетки и трагедија нашег времена. Нападајући основе готово свих грана науке, он шири процеп између научног и духовног погледа на свет, управо у време очајничке потребе за путоказима који би водили према складу. Упућују поруку младим људима да је наука опасна и да бављење њоме може значити и одбацивање вере, креационизам раног раздобља Земље могао би науку да лиши неких њених будућих талената, који би били и верујући људи.

Али, када о томе говоримо, највећу штету не трпи наука. Овај покрет, са својим ставом да вера у Бога значи пристанак на потпуно погрешне закључке о свету природе, много више штети вери. Млади људи окупљени у креационистичким домовима и храмовима пре или касније суочиће се са далекосежним научним доказима који потврђују дубоку старост свемира и др. Са каквим ће само ужасним и непотребним избором тада бити суочени! Да би истрајали у вери свог детињства, од њих ће се захтевати да одбаце опсежан и чврст склоп научних података, да, у ствари, изврше интелектуално самоубиство. Будући да немају другог избора осим креационизма, не чуди што се многи од њих удаљавају од вере и Бога, који по креационистичком учењу, од њих тражи да забораве оно што их је наука тако уверљиво учила о свету природе. Порука свим верујућим људима може бити – као верници, имате право да се чврсто придржавате концепта Бога као творца, имате право да верујете у библијске истине, имате право да подржите закључак да науке не нуди одговор на најважнија питања људског постојања и потпуно сте у праву када мислите да се закључцима атеистичког материјализма треба снажно супротставити. Али ни у једној од тих битака не можете победити ако своју позицију градите на климавим основама. Тако само отварате могућност противницима вере (а таквих је много) да остваре дугачак низ лаких победа.



2 Comments


Recommended Comments

Guest
Add a comment...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...