Jump to content
  • entries
    43
  • коментара
    7
  • прегледâ
    59278

From: НА ПУТУ БЕЗ ПОВРАТКА...


Srecko Urosevic

235 прегледâ

                                                                  ПОВРАТАК НА ПУТ

     

                              Празно ми је ћутање. Плитко. Није бездано. Није ни чудо. Одавно се нисам молио тако да допустим да буде: " Ти сам у мени моли Се." Не осећам Твоје присуство. Не осећам ништа. Сув и бесплодан ко смоква. И кад ми чудо плетеш пред очима, ја Ти кажем:  "Није довољно." Размажен благодаћу као пресито дете разбацујем дарове, не схватајући колико су вредни, несвестан  с коликом љубављу и бригом су ми у наручје ниспослани.

                            Нисам ја на путу, већ у пит стопу. Ко прати трке формуле 1, знаће о чему говорим. Ко не прати: на уском путу који води до Царства Небеског где се и у најспоријим кривинама мање спретан и вешт тешко претиче  и најспорији ће ми одмаћи, заставице које оглашавају долазак на циљ кад некако пристигнем за мене ће давно у оставама бити спаковане, врата ће ми се ка подијуму затворити, ни на силу нећу моћи да уђем.

                            Ћутим, испражњен, и поново чекам да Ти, први, ако буде по Твојој вољи, са мном проговориш. Ни ка горе, ни унутра ја ка Теби, Христе, поглед да управим не смем. Стид ме је колико Те по делима својим не волим и гордим својим лицем Твој Лик ружим.

                            Тежак је повратак на Пут ако ти је странпутица жао и слуша ти се пој сирена, а ниси Одисеј да уши запушиш.

           

                       

             

               

Source: НА ПУТУ БЕЗ ПОВРАТКА...

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...