Jump to content

Срна на потоку утехе Твоје


PredragVId

318 прегледâ

Срна на потоку утехе Твоје

 

Срна сам. Из свога поганога света људи су ме изгнали својим увредама, расправама, препирањем и тражењем само своје истине. На ову уску стазу склонила сам се бежећи сва изранављена и крвава желећи да сачувам још то мало што је остало од моје растрзане душе. Ти си ме овде упутио и навео на ову стазу далеко од људи, од сродника, од пријатеља који су ме притешњивали. На ове слапове довео си ме да ме умириш, да ме напојиш, да ме смириш извором Воде Живе којом ме свагда појиш кад је невоља. Ти си ми увек пружао утехе а ја то нисам примећивала до сада. Био си свагда са мном када је невоља, када сам била опкољена, када се јединица моја злопатила, када су хтели да ми је отму, да раздвоје душу од тела. Ти си свагда био ту. Појио си ме капљама Живоносног Источника. Точио си утеху у срце моје, у ум мој; у слух мој стављао си речи утехе да ти не издахнем, да не клонем, да не замрем пред псима који су ми били за петама. Умало ме нису растргли. Видећи ме уплашену и унезверену још више су се распомамили да ме разчерече, да ме преплаше, да ми стиснуто и преплашено срце само од страха пукне и да се порадује враг мој над амном.

  Али таман кад сам мислила да је крај, да си ме заувек заборавио, да сам омрзнула срцу Твоме Ти си ме извео на ову гору на коју се никада не бих могла сама попети. Ставио си ноге моје на ову стазу, учврстио си кораке моје да не посрнем, да се не склопи јама над амном. Увео си ме у ове пределе који су преда мном. Избрисао си из сећања мога све пређашње како бих могла свима опраштати. Узео си на Себе бреме моје и довео ме овде где не залазе кораци људски.

А ја гласом радости весеља славићу Те; Сећаћу се свагда утехе моје у земљи Твојој; Певаћу Те сваки дан хвалећи милост Твоју и истину Твоју; Радоваћу се гласом весеља којим си ме обдарио; Певаћу из дана у дан спасење моје у земљи Твојој.

Стан је Божији пун воде. Утеха је моја  реч Твоја у дому Твом. Потоком сладости и весеља напајаш душу моју. Весело је срце моје, извором сладости ти га обогаћаваш. Радост је и утеха телу мом реч Твоја.  

Срна сам, уздрхтала и узтрептала од повика људских. Уздрмана и устрашена избегла на ову гору коју си ми показао. Да не беше паса који ме прогањаху и страха који ме гоњаше никада моја нога не би крочила на ово тле. Никада ми не би показао утехе Твоје у земљи овој. Поток је сладости који тече кроз њу. Реч је Твоја  жижак души мојој. Видело срни Твојој коју си извео из земље људске. Радује се душа моја желећи у дворове Твоје. Изобиље је потока на које си ме довео да пијем. Вода од које се не жедни, преда мном је. Оштре су стене Твоје које си углачао потоком Твојим. Милост је Твоја ка мени бескрајна. Маховина коју си овде посадио крепи очи моје и ум мој. Стаза коју си уредио довела ме је потока Твога који не пресише. Бројни су слапови Твоји. Ради речи уста Твојих држим се путева оштрих. Потоке сладости Ти си уредио да не изнеможе душа моја у Двору Дома Твог. Радост је и утеха Твоја свуда око мене. Жуборе утехе Твоје у души мојој. Хуку слапова Твојих види око моје и весели се. Бучи поток Твој преда мном. Од хука његовог весели се душа моја и срце моје које си саздао у мени. Побелеше подножија слапа Твога од силне воде Твоје коју си створио да тече преда мном. Весели ме жубор који си Ти створио и стене које си овде поставио. Сва се природа радује Теби Творцу и спаситељу мом. Од уздисаја многих уздрхтало је срце моје и снага моја која изнеможе и која ме замало не остави.

Радује се срце моје што позна Дворове Твоје и стазе Твоје које си ми указао. У невољи својој свагда ћу се сећати Дворова Твојих које си ми сада показао. Очи моје хвалиће се призором потока сладости Твоје на који си ме извео; Усне моје сећаће се свагда Воде Твоје Живе којом си ме данас напојио; И ноге моје у невољи мојој неће заборавити ову гору на коју си ме довео у невољи мојој, да је се свагда сећам у земљи људској. Лавеж паса свагда ћу мењати жубором потока сладости Твоје и страшни искежени зуби неће ме више плашити. Слапови Твоји свагда ће ми бити пред очима и нога моја  стално ће се сећати стазе ове када ме буду гонили непријатељи моји да ишчупају душу моју. Жижак сладости Твоје биће видело души мојој и ја ћу свагда клечати и клањати се сећајући се утехе  Твоје коју си ми показао, и дана овог у коме не видех зла. Бежећи од лавежа паса избавио си срну своју. Од ридања мога ниси се сакрио већ си ме увео у покој Твој кога ћу се радо сећати и враћати се овде кад год то будем могла.      

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...