Jump to content
  • entries
    74
  • коментара
    94
  • прегледâ
    98542

Pogađači misli, "anđeli u telu" (Bože sačuvaj) rašireno sujeverje


Blaža Željko

143 прегледâ

Šta se sve neće čuti u našem narodu i u tužnom nerazumevanju smisla Liturgije i pričesti... skoro da je za plakati. Gušimo se kao društvo u sujeverju, predrasudama i tome sličnim porobljavanjima uma. Mnogi u duhovnicima vide gurue kojima se nekritički veruje, koji ne služe za otvaranje srca Bogu, što im je kao svedocima uloga pred Bogom, već da za "konzumenta" naprave dnevni raspored kad treba udahnuti a kad izdahnuti vazduh. Međutim, što sam čuo već od nekih ljudi,  ima i onih koji smatraju da i među sugrađanima ima "presvučenih anđela", tajnovidaca, čitača misli, i tome sličnih tužnih promašaja liturgijskog odnosa prema Hristu i u Hristu. Ozbiljno, ima i toga upravo u Beogradu, nekih posebno "talentovanih" klinaca!? Traže ljudi, nesposobni za samostalno odlučivanje usled mnogih lutanja kroz duhovne urvine, pored živog Boga u Putiru da im takav klinac kaže kad treba da peru zube, kad da traže devojku, muža, kad da operu auto i da li sve to uopšte valja ili ne valja. Bez tih odluka "izabranih" (Bože sačuvaj) oni sami ne mogu ništa da promovišu, nikakvu odluku da donesu. Život u slobodi im je tajna i agonija. Zaključani su u kazamat straha od Boga čije su zidove sami podigli. Poverovali su da je nešto, šta god to bilo, pogrešno za njih i paralisaše se po jednoj strašnoj duhovnoj istini koju reče Apostol: (Rimljanima, glava 14)  "Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто."  
Kakva je to duboka unutrašnja kob osuđivanja (imanentno prisutna u svakom od nas kao seme grehovne prirode) kad čovek nesvesno ili svesno svemu, pa i sebi, sudi!? Ono za šta poveruješ da je nečisto - za tebe jeste nečisto. Kao u ogledalu! To je zloupotreba unutrašnje slike Božije koji nije došao da sudi svetu, kako sam reče, već da spasi svet. Posledica je da je baš to od čega određena osoba beži za nju nečistoća koja je muči i razboljeva i tad duši treba duhovna pomoć najvišeg nivoa. Sopstveni stav postaje teret a kad se autentični Hristov lik, lik slobode, u srcu pobuni onda dolazi do šizofrenog pucanja jer u čoveku ne mogu sapostojati dva principa. Od ljudi tu nema mnogo vajde, saveta ili pomoći. Samo ispovest, pričest i poverenje u Božiju dobrotu, nežnost, slobodu i ljubav koja jedina može taj promašaj naznačenja duše isceliti... ako se u to veruje. Nije Gospod onim slepcima koji su mu tražili iscelenje tek tako rekao: "Verujete li da to mogu učiniti?" 
Što je najgore i neki sveštenici su zbunjeni prirodom tako nekih sposobnosti izvesnih ljudi (čitanje misli, upravljanje tuđim životima ko s kim treba da bude a s kim ne i sl.) pa puštaju da se radi to što se radi u nekom iracionalnom strahu od ne znam čega ili koga. Ne ispravljaju takve stvari jer misle da je to za njih možda greh!?  Čak se prave i enklave izabranih u koje, ako si sumnjičav, ne možeš da uđeš, to su čitavi pokreti i društva i tu samo zanemiš kad shvatiš da to nije više ni elementarni nivo liturgijskog zdravorazumlja. Strašno i tužno. Umesto da takve okade sa šakom tamjana i pet briketa, e da bi došli sebi, i oni ih slušaju kao ne daj Bože izabrane, bezmalo mesije.. iako je opasno imati pouzdanja u čoveka kako rekoše sami Apostoli Hristovi. Za neke čujem da ih nazivaju "anđelima u telu" koji čuju misli prisutnih, govore im detalje njihovih života; šokiraju ("impresioniraju") ljude oko sebe, olako savetuju šta treba da se radi i tome slično. Sačuvaj Bože. Setim se onda Svetog Antonija iz egipatske pustinje koji je po ceo dan govorio "ne pristajem, ne pristajem". Pitala ga sabraća "šta to ne pristaješ Avo?" On reče: "Ne pristajem da vidim ni anđele ni đavole" Nikog ne želim da vidim!! Želim mirno da proživim ovo kratkog života jer ako se udostojim Carstva gledaću Anđele večno; ako završim u paklu ..i đavole ću gledati kroz svu večnost."
Ne mogu dovoljno da zablagodarim Bogu što sam onomad naišao na upravo ovaj insert iz žitija jednog velikog svetitelja. Ovo je jedini ispravan odnos prema duhovnom svetu koji nas vreba mnogim zamkama. Ignorisati (ne pristajati) na pomisli o "viđenjima" što podgreva gordost; ne pristati na sladunjave emocije i suze ushićenja kad neko o vama govori kao da vas zna sto godina ... jer đavo je uvek tu, sa mnom je, sapliće me. Od rođenja mi se nakačio na kičmu a stariji je i lukaviji od mene hiljade godina. Poznaje mi slabosti, zna gde sam ranjiv, udara me uvek u istu krastu. Skriva se po mraku iluzija; samo ga Crkva osvetli; tad se iluzije nemaju gde sakriti. Pred Hristom se otkrije sva njegova beda. Naravno da će on pričati o meni kroz nekog pogađača (o čemu nešto u nastavku) jer, pobogu, o meni zna sve ... a ako nisam Crkven u liturgijskom smislu, ako mi izmakne stvarni značaj Liturgije i njene suštine koja je sam Hristos među namasve to što će mi reći kroz usta čoveka mene će impresionirati. Steći ću utisak da sam dostojan da Bog sa mnom tek tako opšti; da svako malo dotrči kad mi se prohte i da mi pridrži šrafciger, sito za brašno i tome slično!? 
O vama, meni, tebi ..sme sa autoritetom govoriti samo od Crkve priznati sveštenik, vaš duhovnik koji se ne ushićuje senzacijama odmaštanih predstava i koji nije mistik (jer mistika nije svakom dana) ali uvek i samo kao svedok vašeg otvaranja prema liturgijskom Hristu. Nikako na neki drugi način.
 
S ovom temom u vezi, da ne bi upravo u ovome mnogo lutali, stiže pomoć iz dubina istorije, Neba, Crkvenog tj. Hristovog Bića! Evo jednog jevanđelskog događaja koji jasno baca svetlo na mnogo toga što zbunjuje razum i daje smernice upravo u ovom problemu ako neko to može da razume ili shvati na pravi način. Reč je o ženi, savremenici Apostola, koja nije ništa pogrešno rekla u odnosu na Apostole; govorila je istinu, Apostoli su je čak neko vreme pustili da priča ko navijena ... ipak, kroz taj događaj koji nam donose "Dela apostolska" objasnili su sve! Objasnili su stvarnu prirodu ovih ljudskih "sposobnosti" kakve sam gore naveo.
 
Dela 16 (16 - 19)
16.
Dogodi se pak kad iđasmo na molitvu da nas sretne jedna robinja koja imaše duh pogađački i gatajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.
17.
Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga višnjega koji nam javljaju put spasenja.
18.
I ovako činjaše mnogo dana! A kada se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovijedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista, iziđi iz nje! I iziđe u taj čas.
19.
A kad videše njezini gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na trg pred poglavare.
 
Dakle ko sme da se usudi da kaže za bilo koga da je Hristov zvučnik, prenosnik vesti sa Neba? Za ime Božije?! Evo i ovaj poučni događaj iz Dela apostolskih rekao je sve! Šta je pogrešno rekla ova žena? Ništa, rekla je istinu ali Apostoli su svima nama poručili kroz ovo: "Ne verujte nikome osim Crkvi, pričešću, ispovesti, svetim tajnama! Nikome makar da i sam anđeo siđe s neba ...ne treba vam to!"
Samo Parusija kojoj niko neće izbeći biće jedino validno "viđenje" iz prve ruke ..biće to, o čemu nam posredno dadoše sliku Apostoli i oci, ova realnost kakvu sada gledamo (kao u ogledalu) samo neshvatljivo potresna u svakom smislu! Nećeš moći da žmuriš sve i da hoćeš da ne gledaš! A do tada odbijte sve sladunjavo, ushićeno i što vam izgleda duhovno u srcu, čak se predstavlja i opravdano. Pa prve se, kako između ostalog reče Vladeta Jerotić, gordost i sujeta predstavaljaju opravdanima, zato i jesu opasne i podmukleNe treba to ljudima; u stvari ne treba nam ništa osim svetih tajni Crkve i ličnosti Hristove u tim tajnama. Ako je pak šta od Hrista.. pa On neće zbunjivati nikog; neće činiti besmislena čuda pogađanja nečijih misli da bi ostavio utisak; jer "neće se dati znaka rodu ovome.." tako da ne srljajte slepo u svakakve opsene. On ima načina da pomogne čoveku a to svakako nije da nas zabavlja kroz nečije pogađanje ljudskih misli. Živite malo i slobodno, rasterećeno; malo i po žiletu života jer od greha se sačuvati nećete. Ko misli da hoće i da mu to polazi za rukom pa taj je već pao u težak greh. Ne kažem to ja, to kažu sveti oci. Treba se naravno držati Crkve, saveta otaca ali moramo kao slobodne ličnosti dati i sopstvenim unutrašnjim darovima slobodu jer nam je Bog štošta dao u ruke kao vrednost i očekuje da od toga nešto uradimo, da Mu vratimo bar dva za jedan. Onaj Mu je čovek iz Pisma za pet vratio deset; onaj drugi za deset datih vratio dvadeset. Ne smemo sakatiti bogomdani obrazac i unutrašnju ličnosnu slobodu besmislenim strahom od života i interakcije sa ljudima. Ne smemo sami sebe osuditi na neodlučnost; ne smemo dozvoliti da nam bilo ko mimo nas donosi odluke makar one bile i pogrešne. Ako neko drugi odlučuje kad i šta treba da radim pa šta će Bog (makar kao nameru) da pripiše meni? Šta da mi pripiše kad istinskog mene tu nema!? Duhovnici su precizan putokaz a ne i komplikovan recept o načinu upotrebe životnih darova.
Bogu slava vo vjeki
 
Posvećeno za zdravlje sinu Nemanji, sestri Ljilji, ženi Ljiljani, familiji, kolegama, prijateljima svima kojima zdravlje treba. Pomjanite

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...