Jump to content

Sandra

  • entries
    12
  • коментара
    8
  • прегледâ
    1318

Kod Njih, Mucenika Jasenovackih

Sign in to follow this  
sandras

210 прегледâ

 
Eto, vratih se u nedjelju navecer iz Jasenovca. Tri dana kod Mucenika. Zovu li Oni mene da im dodem? Da im se poklonim. Ne znam. Volim i idem, uvijek kad mogu. Nešto sam prazna i vec par dana pokusavam zapisati dozivljeno. Nekako ne ide od mene. Grlim Njih, u sebi i ne dam od sebe. Na povratku kuci ozljedila sam koljeno. Nekako cudno, u zraku dok sam spustila jednu nogu na prugu zagrebačkog Glavnog kolodvora, druga se ozljedila. Nevidljivo. Kao sto su cesto nasi zivoti daleki i nevidljivi. Cesto, nevidljivi i nama samima. Bit cu ogranicena neko vrijeme, ali lako sam to prihvatila. Kao upozorenje da usporim. Promislim i odmorim. Dani u Jasenovcu su tihi i molitveni. Naslonim glavu na kivot s Mostima i ne mogu da se otkinem od Njih. Ponekad su misli praznina. Nastaje neki nevidljivi prostor izmedu Njih i mene. Zagrljaj. Oni prime sve moje boli, a ja ponesem Njih sa sobom. Svuda. I govorim o Njima. Da se ne zaborave. Nikada. Zlo vreba uvijek sa raznih strana, a Oni, Oni nam govore... cuvajte se, pazite sto radite, mislite, govorite...I sama cesto pretjeram u nekim svojim mislima i djelima pa odem kod Njih da ih zamolim da me utjese, da mi pomognu da mi oproste oni koje sam povrijedila. Tesko nosim kad povrijedim, a obicno povrijedimo bas one koje najvise volimo. Tko zna zasto to bude tako. Setala sam Jasenovcem. Promatrala prirodu. Gnijezda roda. Ima i malenih, tek rodenih. Otisla sam i do Cvijeta, spomenika. Svaki moj korak je oprezan, bolan, sa strepnjom gdje ja sad to gazim? Pod Zemljom je jedan čitavi Svijet. Nevidljiv, a vidljiv. Srcu i duši. Lica djece mi produ mislima, ona sto sam ih vidala u datotekama sto ih je prikupila Dijana Budisavljevic. Vrti mi se slika iz filma o njoj. Najtuzniji dio je kad majke nisu dale svoju djecu od sebe da ih ona odvede, a to je u konacnici znacilo smrt. Kako da majka otkine dijete od sebe? Šetam i gledam drveće, grane koja pruzaju svoje krosnje Nebesima. Drveca su carobno lijepa u Jasenovcu. Cvrsta, stamena, bogatih zelenih krosnja. Svjetlost Sunca ih sara, a mene te grane i krosnje vode negdje gore, Gospodu. Tuzni su ovdje ljudi, njihove sudbine i njihova sjecanja. Tek poneki starac ili starica cesto zaboravljeni od svojih bliznjih koji nam svojim turobnim posljednjim danima na Zemlji svjedoce da smo otudeni i zaboravni. Pogubljeni i izgubljenih vrijednosti. Dotakne. Zaboli. I sama cu jednom ostariti. Svi mi. I poci cemo put Nebesa. Ispred poneke  kuće klupica, kako to biva u slavonskim selima. Nekad se divanilo nakon napornog dana. Na pragu sepet s drvima. Mene podsjetilo na moju baku Stanu. Vratilo u djetinjstvo. Obišla sam i selo Uštice, nedovršenu Crkvu cara Konstantina i carice Jelene. Malo skupljala grane i travu oko Crkve. Zapravo, nista, ali otisla sam i do Romskog groblja Spomen podrucja Jasenovca. Njihove male, vesele, nasmijane duse. Uvijek putujuce. Od Zemlje do Neba. Vijorila se romska  zastava sa kotačem. Vječiti putnici. Patnici. Plavo je bilo Nebo tog dana i gledalo nas s visina radosno tuzno jer tako to bude u Jasenovcu, tuga nas vodi do radosti Vaskrsenja. Umu cesto tesko shvatljivo, ali dusa osjeca kad nasloni celo na kivot i zamoli oprost za nas malene i grešne. I svaki puta iznova otkida se dio moje duše kad odvajam čelo od kivota. Čudesan je to osjećaj. Dio mene ostaje ovdje. Zadnji dan pred povratak kuci otisli smo na Liturgiju u grad Daruvar. Jedan miran, pitom gradic i veličanstvena barokna Crkva Svetih Otaca Prvog Vaseljenskog Sabora. To jutro na jutrenjem sam otkrila da ih ima 318. Zadivilo me, kao i prelijepa Crkva i ikonostas Crkve u Daruvaru. Ovdje bude veselo za Slavu, ali corona je ogranicila zivote svih nas pa je bilo skromnije, ali svakako lijepo i toplo, kako bude u Eparhiji Slavonskoj. Tamo gdje budu Oni, moji voljeni Mucenici koje u svaki dan svog zivota molim za pomoc na Nebesima, kako mene same tako i onih koje beskrajno volim, a ima ih. Voljeti. Najljepši osjecaj. I onda kad nas ne vole. Voljeti.

20200530_153846.jpg

20200530_145546.jpg

20200530_161452.jpg

20200530_145642.jpg

20200530_150415.jpg

20200530_150827.jpg

20200530_102910.jpg

Sign in to follow this  


0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...