Jump to content

Sandra

  • entries
    11
  • comments
    8
  • views
    1200
sandras

 

Message added by sandras

Nas zagrebacki Đurđevdan

Sign in to follow this  
sandras

238 views

 
Sjedim na klupi zagrebackog Crnomerca i cekam bus za moj breg. Vracam se kuci sa Liturgije. Pomalo sam na toj klupi sama sebi smiješna. Uzela sam kavu na nekom kiosku i smjestila na klupu sebe, kavu, kutiju sto sam htjela kupiti u posti pa mi je žena što radi u pošti, poklonila za moj paket za Kosovo koji sam trebala poslati davno u Vaskrsnjem postu, a nisam. Danas sam jos dokupila neki stolnjak i kuhinjske rucnike nase domace proizvodnje jer svi trebamo uciti kako da pomazemo bliznje i vlastitu ekonomiju. Svatko svojim malim prinosom u snagama koje mu je Gospod dao. Mama me jutros ranilo probudila. Prva misao je bila, danas je Durdevdan.. Hriscani smo i treba da se uvijek radujemo, a eto, danas je i tako veliki praznik. Nisam namocila cvijece u vodu i nisam se umila. Zapravo, nikad to nisam cinila i ne znam treba li to ili ne. Možda je to samo dio narodne tradicije koju u principu jako volim i koju se trudim njegovati. Krenula sam ranije. Danas je moj prvi izlazak u grad nakon punih sedam tjedana. Moram na bankomat. Sreca pa sam jucer u kuci pronasla pin. Zaboravna sam i kako dugo nisam isla na bankomat, zaboravila sam pin. Moj mozak se nikad nije oporavio od anestezije, kao da se neki njegov dio zauvijek uspavao. Nisam se jos navikla na sebe takvu, zaboravnu, ali morat cu. Uskoro ce i Sveti Vasilije Ostroski kojem sam se jednom prilikom zavjetovala kako cu oko njegovog praznika u nas hram za Agape nositi kolace. To mi se u tom trenutku cinilo jako jednostavno. Kuci uvijek ima oraha, ljesnjaka, pekmeza i jaja. Gle, čuda! Ove godine to mi postaje neostvarivo. Razmisljala sam sto ću i kako ću, jer zavjet je ipak zavjet, i u dogovoru sa svestenikom odlucila da u vrijednosti kolaca pomognem nekoga iz nase zajednice. Mozda nece biti kolaci, mozda bude samo kora kruha jer mi je Otac jutros rekao kome ide moj mali prilog. Mozda, bude kora kruha na Đurđevdan pa na taj način spojim dva velika Svetitelja malim činom moje velike ljubavi. Obavila sam bankomat i cekam bus za Sveti Duh. Nas Saborni hram i zgrade Mitropolije stradale su u potresu i pitanje kad cemo se opet tu sabirati. Iako, Zagrepcani se uvijek na Durdevdan i Svetog Vasilija Ostroskog sabiru u nasem malom manastiru Svete Petke. Kako sam prilazila stanici, vidim sestru Savku. Nasu Banijku. Ona je jedna toliko zabavna zena da i kad tragicne price prepricava iz opustenih banijskih sela, nekako to uvijek ispadne tragikomicno i na kraju covjek joj se mora nasmijati. Znam, danas joj je Slava. Mislim da je to jedna posebnost da zene udate za Hrvate cesto slave svoje Krsne Slave. Barem, ovdje je to tako, kod Zagrebačkih žena hrišćanki. I sama to cinim kao dijete rodeno iz jednog takvog braka, a nisam usamljeni slucaj. Danas se sluzi Liturgija u kapelici Svetog Save. Skupljamo se na odstojanju jedni od drugih. Poneki s maskom na licu. Prebiram po licima meni dragih i prolaze mi mislima i oni kojih danas ovdje nema. Svi su tu s nama. Cijela naša zagrebačka pravoslavna zajednica. Sveštenik nas nekoliko poziva da udemo u hram. Koliko nas smije biti u hramu, na odstojanju jedni od drugih, tjelesno udaljeni, a opet blizu. Srcem. I molitvom. Kaže, oni slabijeg zdravlja. I sama sam medu takvima, sto s nevjericom prihvacam. Sklona sam ignorirati svoje zdravstveno stanje. Jos uvijek vodim borbu sa svojim egom i nakon 12 godina liturgijskog zivota pitam samu sebe da li sam uopce napredovala kad me vrlo lako ponese taj moj ego i zelim biti najbolja u svemu. Ne dam sebi mira. Covjek je cudo. Tako posmatrajuci ta meni dobro znana lica moje zagrebacke brace i sestara, u nekom trenutku, grunule su mi suze na oči. Neki novi svijet i novi zivot za sve nas. Puno i previse sam lutala, ali u ovoj krizi sam odlucila da je lutanje završilo. Vise trebam molivenosti i zajednistva sebe i svog unutarnjeg bića, u mojoj maloj zajednici, posvetiti Zagrebu i nasim Svetinjama. Molitvenost na ove nase zagrebacke padine prije puno stoljeca donjela je Katarina Kantakuzina Brankovic sa svojim monasima i moje mjesto Zagrepcanke je ovdje. Sinoc sam razmisljala o pjesmi Bijelog dugmeta o Durdevdanu koja je nastala u vagonu koji je Mučenike prevozio iz Sarajevo za Jasenovac. Te misli noćas nisu mi dale miran san. Prožimala me neka duboka tuga, sjeta. Zbog Njih, koje nikada ne zaboravljam, niti na jedan praznik. Uvijek u mislima naslonim glavu na kivot u Jasenovcu i molim oprost i milost. Romi su ti koji proslavljaju Durdevdan na zagrebackim obalama Save. Danas nece. I njih se sjecam jer su i oni postradali sa mojim Srbima u Jasenovcu. Ne znam puno o njima i moguce da ih ne razumijem, ali suosjecam s njihom patnjom i sjete me na moju Nataliju koja ih neopisivo voli. Mozda, bas zato sto je i njen deda postradao u Jasenovcu. Možda ih baš zato voli. Možda. Sama, volim sve ljude. U Londonu promatrala sam tu različitost svijeta, cijeli svijet na jednom mjestu i nisam vidjela razlike među ljudima. Te razlike ne vidim nikada nigdje i zato moj um ne shvaća kako i zašto netko nekoga ne voli. Moje misli su nocas tako svuda plovile po svijetu. Proslavljamo Svetog Georgija Pobjedonosca koji je mucenicki postradao za Hrista u doba cara Dioklecijana. Zimus sam setala po Dioklecijanovoj palaci, podrumu i kupovala nakit, kako to cine turisti. U toj setnji razmisljala sam o toj palaci, sebi i drugim ljudima. Divimo se palaci ne razmisljajuci sto je taj car ucinio nama hriscanima, nasoj braci i sestrama u njegovo doba. Bilo je nevreme kad sam te veceri dosla u Split, nevera je more izlila na obalu i grad je nekako djelovao apokalipticno, a palaca je svjetlila svojom snagom i moci. Onom materijalnom, ovozemaljskom, prolaznom. Ne, onom Svjetloscu kojom svijetli nas Sveti Georgije na Nebu i posmatra, blagosilja sve nas na ovoj radosno tuznoj Liturgiji kojom je nacalstvovao nas zagrebacki Mitropolit Porfirije koji nas je besedom pokusao ukrijepiti i odagnati strahove koje je ocigledno vidio u svima nama jer je upravo o njima besedio i poucio nas očinski da ih razgonimo Hristovom ljubavlju jer to je činio Sveti Georgije Pobjedonosac i naš Sveti Dositej Zagrebački Ispovjednik kao i svi Sveti na Nebu! Spuštam se niz padine sa Svetog Duha i nailazim na dragu sestru koja mi kaže da je upravo naručila taxi koji samo što nije stigao. Povezla me do Ilice, a ja sam sretna da tih pet minuta dijelimo u sestrinskom razgovoru jer na zajedničku kavu, agape još uvijek ne možemo...do nekog sretnijeg sutra..nadamo se, a nada je ono što nas hrišćane nikada ne smije napustiti.

20200506_083004.jpg

20200506_083811.jpg

20200506_084028.jpg

20200506_084101.jpg

20200506_084703.jpg

20200506_101606.jpg

watch

Sign in to follow this  


0 Comments


Recommended Comments

There are no comments to display.

Guest
Add a comment...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...