Jump to content

Sandra

  • entries
    11
  • comments
    8
  • views
    1200

Vaskršnji post u doba potresa i korone

Sign in to follow this  
sandras

240 views

Nedjelja je praštanja. Odlazim u naš zagrebački hram na Večernju službu. U Crkvi je tiha molitvena večer u zamračenoj Crkvi tek uz svijetlost svijeća. Međusobno smo se jedni drugima poklonili, zagrlili se i oprostili što smo imali. Da bi lakše ušli u Vaskršnji post. Ovdje je i naš Mitropolit Porfirije i svima nam je dao svoj blagoslov. Izlazim na zagrebačku Ilicu. Sve je mokro. Padala je kiša. Odlazim na kolače sa prijateljem u Kraš, na tortu od badema kakve se rade u dalmatinskim krajevima. Opraštam se i od te vrste hrane. Volim fino i uživam. Grešna sam. Prošetam Ilicom i idem kući u nadi kako ću odlaziti na Pokajni kanon Andreja Kritskog što se ove godine nije desilo jer me je moja kćer zamolila da joj izradim referat na temu Hladnog rata, a referat i odlazak u Crkvu nakon radnog dana uz sve obveze jednostavno nije moguć. Dolazi petak i odlazim na Večernju Službu, molitvu Bogorodici i prvo predavanje u našem muzeju o psaltiru iz jednog drugačijeg ugla. Pomalo znanstvenog. Meni neobično. Moj doživljaj psaltira je pokajni i molitveni i ove dubine svake pojedine rečenice sadržane u njemu sa znanstvenog aspekta meni kao laiku, ženi hrišćanki su daleke i strane. Sutradan je Teodorova subota i pravim žito i neke kolače koje ponesem u hram. Tako činim već čitav niz godina. Nisam se ispovjedila pa se neću ni pričestiti. Imam vremena. Tako mi se barem čini da imam vremena. Sve dublje i jače osjeća se prisustvo korone i dolazi druga nedjelja Vaskršnjeg posta. Još uvijek neispovjeđena odlazim na Liturgiju. Ljudi su već preplašeni. Osjeća se ogroman strah. Velika većina moje zagrebačke braće i sestara tog dana se je pričestila. Sama nisam. Odlazim iz hrama, sa zebnjom i utjehom u sebi. Gospod je tu s nama i u ove teške dane. Dolazi treća nedjelja, Krstopoklona. Zagreb se budi. Tutnjava, lom, sve po kući pada. U nevjerici izlazim iz kuće. Prestravljena lica mojih roditelja. Nižu se potres za potresom. Do mene dolaze potresne slike našeg prelijepog zagrebačkog  hrama tek prije nekoliko godina oslikanog  od  strane ruskog majstora Nikolaja Muhina. Sjećam se skela kad je hram oslikavan. Sada ruševnog. Sve je nestalo. Tu je sada prašina,  cigle i do daljnjega naš hram nije za upotrebu. Zabranjen je ulazak. Velika tuga za sve nas pravoslavne koji ovdje živimo. Mi smo jedna živa zajednica, Crkva. Svi se znamo i svi brinemo jedni o drugima. Nije, da ponekad nema i loših trenutaka, ali generalno mi jesmo ono što se zove živom zajednicom. Svi smo prestrašeni i tužni. Kruže potresne slike našeg grada i sudbina naših sugrađana. Jedno dijete je izgubilo život. Nadam se da je kod Gospoda. Majka sam i suosjećam s majkom koja je ostala na Zemlji. I sama sam prestrašena od potresa. Mnogi ljudi se boje prati kosu i tuširati se. Sama, svoju sam oprala sutradan, ali spremna sam na bijeg u svakom trenutku. Tako mi se činilo dok jednu  večer nisam tonula u san i učinilo mi se da je potres, a ja nemam snage ustati, nego čekam da prođe. To si nitko nikad ne smije dozvoliti. Potres je stanje van svake čovjekove kontrole i apsolutno nemate kontrolu nad predmetima oko vas i sa koje strane će vas zatrpati cigle, ali treba pokušati skloniti se koliko je to uopće moguće jer to traje vrlo kratko, ali jako intenzivno. Slike rodilja s bebama na ulici su najpotresnija slika potresa. Meni. Svima nama lebdi pitanje, što sa koronom u masi koja se razletjela po ulicama i parkovima? Ne znamo. Nadamo se na milost Božju. Vlasti su zabranile okupljanja i Liturgija za narod nema. Sama, ne izlazim iz kuće. Mislim da tako treba. Molim se, palim kandilo, kadim, palim svijeće i čekam da zlo prođe. Ne, ne idem na ispovijed. Nadam se da sam zdrava, ali to trenutno nitko od nas sa sigurnošću ne zna za sebe. Ne želim ugroziti nikoga pa niti sveštenika koji bi me ispovijedio. Smatram to odgovornošću i onim što je Bogu ugodno. Ovih dana salijeću nas razne obavijesti u inbox mobitela kako bi se trebali ponašati i što bi mi hrišćani trebali činiti. Nekako, mislim da treba rasuđivati. Svatko za sebe, jer se mi kao ljudi razlikujemo i naše duhovne potrebe se razlikuju. Promišljam o sebi. Nekad, ljudi su odlazili u pustinju. Možda svi mi, ili barem sama, trebam otići u pustinju vlastitog bića i tihovanje. To mi se čini najprimjerenije ovoga posta, i u molitvu. Cjelodnevnu. Pomalo. Kako naiđe u srcu, od Bogorodice djevo, Gospode pomiluj, pa nadalje prizvati Svetog Nikolaja, pa caricu Aleksandru, pa Vasilija Ostroškog, Nikolaja Justina, Svetu Marinu ili izmoliti molitvu protiv epidemije...kako srce osjeti i pustiti da prođe, jer sve ionako prolazi i mi smo samo putnici kroz Zemaljske pute do rajskih predjela Carstva Nebeskog. Mislim da trebamo naučiti osluhnuti i prihvatiti volju Božju sa pokajanjem u našem srcu jer upravo to pokajanje i jeste smisao posta u iščekivanju praznika nad praznicima Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista. Amin.

hram.jpg

Sign in to follow this  


0 Comments


Recommended Comments

There are no comments to display.

Guest
Add a comment...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...