Jump to content
Sign in to follow this  
  • entries
    28
  • comments
    3
  • прегледâ
    3617

Исусова молитва

Sign in to follow this  
.............

101 views

„Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног/у.“
Старац Порфирије Кавсокаливит истиче да није поента у броју понављања ове молитве, ни у истицању своје грешности, већ у живој жељи да Христос буде уз нас. Не тражимо нешто од Њега, него Њега самог. Призивамо и пристајемо на Његову љубав. Старац даље тврди да молитва исто гласи уколико молимо нешто за ближње. Ни тада не молимо : „помилуј их грешне“, већ „помилуј ме грешног“. Љубав то чини, нечију муку или радост делимо са другима, толико да њихов бол и проблем може постати наш. То је оно јединство на које позивају Христос и апостоли, кад молимо једни за друге, кад у љубави потребе других доживимо као наше сопствене...
Али величина и значај ове молитве, као и у молитви Господњој, јесте то препуштање себе љубави Божијој.
„Нека буде воља Твоја“ макар се не слагала са мојом вољом. Ако одговор на оно што тражим, из само Теби знаних разлога, Господе, ипак буде: „не“, ја ћу прихватити. Само ме не остављај. Само дај да будемо уз Тебе и Ти буди уз нас. Додирни нас, помилуј, као што си до сад чинио.
То препуштање вољи Божијој је некада тешко, претешко, нарочито кад су болест и смрт у питању. Човек се често осећа растрзано. Не може да појми да би Божија воља могла бити да неко пати или умире. И питање је да ли је то оно што Бог жели или је то наслеђе наше природе, генетике, да ли је то последица личних поступака или туђег неодговорног односа према природи чији смо део. Дефинитивни одговор на питање патње зна само Васкрсли Христос Који је исту итекако искусио. И тада је разумљив Његов вапај с Крста: „Боже, Боже мој, зашто си ме напустио?“. Као представник целог људског рода Он је у својој личној трагедији вапио за присутним Богом. Није вапио за избављењем, Он је на страдање слободно пристао, вапио је за Оцем Самим.
Тако се и нама чини, у доживљеној неправди, у лицемерству и злоби других, у патњи и страдању, у страшним губицима, да је Бог одступио од нас. Душу испуњава немир, туга, очај, чамотиња и питамо се може ли наступити таква празнина ако је Бог уз нас? Тада човек не би требало да од Бога тражи решење, већ Њега Самог. „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим.8,31)
Велико је смирење и велика љубав садржана у Исусовој молитви. Ја сâм нисам ништа заслужио, и ништа не очекујем и ништа ми не треба мимо онога што је Твоја воља, јер Ти боље знаш од мене. Препуштам се. Чинићу све по даровима које си ми дао, живећу у складу с Твојом радосном вешћу, борићу се за Истину, али ако ме невоља задеси, непријатељи опколе, бол ближњих расплаче, па чак и ако сâм постанем оно што презирем – препуштам се. Буди уз мене и опет ћу бити цео. Помилуј ме, да осетим Твоју љубав, и добићу нову снагу. Дај ми Своју благодат и свака рана ће бити зацељена. Иако ће на неким ранама остати ожиљци, прихватићу их. Знаћу да ожиљци нису ту да би ме наружили, већ су саставни део моје животне приче. И од сад, саставни део мене. И то је у реду. Јер си Ти ту. Дајеш ми нове радости, нове шансе, а чак и туга, уколико је племенита, праћена је Твојим утехама. Боља је племенита туга него изопачена срећа, боља је сурова рана коју смо доживели него рана коју смо другом нанели. Једне пеку тренутно, друге у вечности.
То је значење те непрестане молитве. Није поента у непрекидном понављању, већ у непрекидној жељи за Божијим присуством.И живљењу у складу са њом. То је жеља да Бог буде уз нас и кад једемо и кад гладујемо, да је уз нас и кад се смејемо и плачемо, кад путујемо и кад радимо, волимо и чезнемо, патимо и страдамо, кад доживљавамо стрес свакодневице, кад проводимо време са породицом, да буде уз нас чак и кад водимо љубав, јер живот ни не може настати без благослова Живота; да буде уз нас кад сахранимо најближе јер у Његовом обећању поново ћемо их срести. Одржимо живом ту жељу да Бог буде уз нас и Он ће сасвим сигурно ту бити, све док имамо љубав према Њему и ближњима.
И кад мисли некад одлутају, док шетамо или лежимо, чекамо или нешто радимо, није згорег побудити у себи жељу за присуством и додиром Божијим. И поновити кратко, у себи или на глас, како пристајемо на Божији призив и Његову љубав.
„Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног/у.“
Утоплити срце, усмерити вољу и живети као да је Он сада ту, увек је ту и у векове векове остаће уз нас, јер нас тако силно воли. (М.Р.)

 

drugdruga.jpg

Sign in to follow this  


0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...