Оно што ће нам увек бити важно и без чега нам не може проћи дан, јесте питање, шта урадити данас? Како доћи до новца и којим парама отплатити кредит? Толико смо спремни да се дајемо тим питањима, на која неретко не знамо одговор, да потпуно заборавимо наше постојање у овом свету. Колотечина истих питања нас наведе да заборавимо, да Недеља уопште постоји. Заборавимо и да нисмо ,,видовита Ванга'' и  да не знамо шта нам спрема ново јутро, уздамо се искључиво у своју снагу коју сматрамо већом чак и од Оног који нас је створио. Спремни смо да проводимо дане депримирани сопственим неуспесима, јер нам је успех била једина мисао. 

,,Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.''(Лука, 21:34)

А  када наступе болести онда највећег кривца проналазимо у Богу, јер нам није јасно како је допустио да будемо болесни или да пролазимо кроз тешка искушења када смо РАДНИ, ВРЕДНИ, ПОШТЕНИ.
Зар кључ проблема и није у томе? ЈА сам радио, ЈА сам вредан, ЈА сам постигао успех. Увек и све очекујемо од себе и сваки потез повезујемо  сопственим радом, док нам је сваки проблем довољан разлог да ,,перимо прстом'' у Господа.
Да ли ово своје ЈА не можемо некада препустити Богу? Дозволити Њему да уради нешто за нас, да нам помогне у пословима који ће нам донети добро, који ће нас спасити болести и искушења која не можемо поднети, јер Његова помоћ је већа од оне коју ми можемо створити.

,,Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.''(Приче, 16:3)

Када би смо покушали да свој дан отпочнемо молитвом или рецимо реченицом 
,,Ти Господе знаш све. Ти знаш да те волим ''  , тада би нам  било лакше у свим пословима које обављамо. Били би свесни својих слабости, својих грехова, своје немоћи да све постигнемо сами. Сем што би нам Господ помогао у  животним проблемима, не би дозволио да се вратимо старим навикама које воде у заборавност недељних Литургија или молитве. 
Најважнији сегмент у нашем животу је да будемо одговорни према својим слабостима, прихватајући их као дар и призив на веру у Господа.