Jump to content
  • entries
    21
  • коментара
    3
  • прегледâ
    775

Самостална сахрана


марија97

258 прегледâ

Желим да сутра
сахраним саму себе. 
Али не као иначе, 
стриктно без крокодилских суза,
пустињског срца,
и без грама хране за све неухрањене 
егоисте.

Одлучила сам да будем
једини члан породице
и дa говорим шта све нисам,
док ме у позадини спуштају
бестрасно присутни пролазници.

Како сам могла, само да нисам
а шта и да јесам, опет не бих.
Да сам успела, као што је требало
па иако нећу , све је узалуд.
Коме још служи залуђеник 
за изгубљеним, 
за новонасталим,
за пропалим,
који је у залог дао тело
рођеном праху, 
немајући ништа више од тог.

Коме је потребан сиромашни сребрењак,
који и у сандуку новог живота, 
носећи смрт,
дели људима оно што Богу не треба.

Одлучила сам да се сахраним,
на старом гробљу. 
Не треба ми ново, кад су ту они
што нису хтели смрт.
Ја ћу тамо где има оних
што су је приграбрили,
дајући живот нама.

Без музике, молим. 
И тужних виолина,
нисам умела да одсвирам
композицију животарења,
не треба ми ни у  земљарењу.

Хоћу да кажем,
да сам била све што није требало
и да је требало неком,
ником користило не би. 
Да сам успела да променим ништа
и да јесам нешто, то не бих била ја,
него други.
Да сам живела као што се не живи,
јер срећа да умреш је пораз радости,
свог незадовољства.

Умрла природним избором,
за све што постоји.
Сахрана ће се одржати сутра,
на старом гробљу,
нек не долази нико,
опело се пораженима не служи.
Неутешна радост моје личности,
обавештава оног који није ту.

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...