Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    24
  • comments
    3
  • прегледâ
    1906

Очеви

Sign in to follow this  
.............

49 views

Кад сам био дечак од пет или шест година, ишао сам често са оцем на канал Дунав – Тиса – Дунав. То је било време док су ваздух и земља били чистији, па си могао да береш печурке у дивљини и да једеш упецану рибу. Сећања навиру само у тим неким мрљавим сликама, као давно сањани снови. Али једно се истиче јасно. Нагнуо сам се, испао из чамца и пао у хладну воду. Нисам знао да пливам и успаничио сам се. Отац је пар тренутака чекао, кунем се да је чекао, а онда посегнуо руком и извадио ме из воде. Био сам ужаснут, али он се смејао. Каже: ,,Вода је плитка, мислим да си могао и стати на ноге”. Једва да смо одмакли од обале. Али свеједно, ја сам био уплашен јер нисам знао да пливам. Љут, питао сам га зашто је чекао, зашто ми одмах није пружио руку. ,,Надао сам се да ћеш научити да пливаш. Идемо кући, смрзнућеш се.”

Мој отац се данас уопште не сећа овога. Али ја памтим. И то су очеви. Људи који нас уче животу. Који не пружају одмах руку, јер се надају да ћемо се сами изборити. Али рука ће увек, увек бити ту, спремна да пружи и учини.

Мајке су често сувише заштитинички настројене. Оне нас воле, у то не сумње, али као да се плаше да нас пусте да се сами сналазимо кроз живот. Очеви су они који нас уче животу. Баш зато јер брину. И свесни су који напор је потребан да би човек ваљано живео и издржавао породицу.

Као дечак сам ишао у њиву, да окопавам кукурузе. Мајка је понављала оцу да сам млад за тако тежак посао, он се смешкао: ,,Ма шта му фали”. Али ме је ипак често слао до чесме по воду, да одморим од замаха мотиком, и окопавао би мој ред кад бих заостао.

,,Дај Боже да ти ово знање не треба у будућности”, говорио би. ,,Али ћу те ипак научити.”

Спојити жице од струје са утичницом или грлом сијалице, припалити ватру, испећи роштиљ, осушити месо, отопити чварке, оглетовати и окречити зид, и тако даље. Свему томе ме је отац научио. А можда је највреднија лекција била како бити поштен и вредан, како се мораш усудити у животу и борити за породицу.

Није стога чудо што се Бог назива Оцем. Јер Бог има ту, наизглед сирову љубав. Као и сваки отац, оставља нам избор да градимо свој пут, при том нас усмерава, често нас и оставља да батргамо рукама по води, не бисмо ли научили да пливамо. Али Његова рука је увек ту, чека, али и подучава.

И као што су викали ка Христу и ругали се како Отац није с Њим, тако су многи данас у заблуди. Очеви не говоре пуно о својој љубави, не хрле у загрљаје и не теше веома успешно. Очеви нас својим примером уче да је живот оно што јесте: неизвестан, опасан, али и пун наде и љубави. Kроз живот се треба борити и сналазити, и у томе се ипољава наша брига и љубав према најближима.

Очева рука је увек ту. Увек снажна, брижна и спремна да помогне. И то не смемо заборавити.

Онима који су имали другачије искуство са очевима, могу само пожелети да они буду бољи родитељи и пруже топлину где је неко други пропустио да је пружи.

На крају крајева, сви имамо љубав Небеског Оца.

Нека је свима сретан празник Очеви.

 

 

wpid-screenshot_2014-06-25-22-44-50-1.png

Sign in to follow this  


0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...