Jump to content

Време без савести


ИВАН KARINGTON

307 прегледâ

Време без савести

 

               Бараба(Варава; Варавас, Барабас) је био разбојник у Јудеји у Христово време, који је због разбојништва и убиства био притворен негде отприлике у исто време када је и Господ био заточен од стране Римљана.  Сви знамо причу; на Велики Петак, дан пред јудејску Пасху, био је обичај да се ослободи један притвореник у знак добре воље римских окупационих снага према локалном, јеврејском, становништву, како нам сведочи Јеванђеље.  Пилат који је био намесник, конзул Јудеје, је извео Христа и Барабу, желећи да ослободи Христа; да народ изабере Христа.  Народ побуњен од стране јеврејских свештеника и старешина изабира Барабу.  Епилог знамо!

                                                                                                    %
           Од тих дана па до данас, остаде назив за лошег човека, за разбојника, преваранта и лопужу, ,,бараба”.  Али ово је  и једна духовна, поучна прича, где је Господ на сваком свом кораку и свом страдању, остављао поуку за све људе, за сав нараштај, за нас саме.  Поука је та, да се у сваком од нас налази Христос, али се такође крије и један-једна Бараба, један егоиста.  Човек носи клицу егоизма од адамовских времена у себи, још од пада, јер је створен из ништавила, а падом се определио за једно индивидуалистичко постојање, смртно постојање, у коме царује егоизам. 

 
andjeo-i-covek.jpg
 
 
           Христос нас учи о постојању љубави, где се човек остварује у љубави само у заједници, када је окренут ка другом, када је окренут ка другима, када не живи за себе него за друге, јер особина љубави и јесте окренутост ка другом, ближњем.  Ми увек бирамо, увек се одлучујемо у свакој секунди свог живота, за Барабу или Христа, оног себичног ..Ја” у нама или Христа који је апсолутна љубав у коме је увек ,,Ти”, други.  Шта ћемо изабрати и шта изабирамо данас?! 
                                                                                                        &
         
 Живимо у времену егоманијаштва, времену “бараба”, времену без савести.  Савести је све мање, а људи све више постају хладни, беживотни и безосећајни.  Постају сурови, манијакално егоистични, хедонистичко самодовољни, себични, превртљиви и безверни.  Не постоји нигде извини, опрости, тога нема!  Људи су постали ,,безгрешни” у ,,свом начину постојања: ,,Зашто бих се ја било коме извињавао, када сам безгрешан(шна) када сам ,,цар”, ,,царица?!"  Дошло је време ријалитија и погрешне перцепције људског бивствовања, време суровости . 
                                                                                                        %
           Безосећајна егоманија, превртљивост, охолост, себичност, оговарања, клеветања, подсмевања, а нигде извини, нигде опрости, нигде савест, она не постоји, јер смо постали ,,цареви”, а у ствари ништа мање него ,,барабе”, јер да би се био ,,цар”, мора се бити Христос, као Христос, особа љубави, милосрђа и праштања, особа која живи за друге, другог, на шта смо и позвани јер је Он у нама, Христос, а ми смо иконе Његове! 

          ,,Господе помози нам да постанемо бољи људи, иконе Твоје, да сачувамо лик Твој, да будемо у свему успешни, да сијамо светлошћу Твојом и сведочимо Твоју истину свом свету"!
IC-XC NI-KA Миладиновић Иван, Теолог.

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
This blog entry is now closed to further comments.
×
×
  • Креирај ново...