Jump to content
  • entries
    6
  • коментара
    6
  • прегледâ
    1293

Zašto Hristos tera trgovce iz hrama?


Stavra 1989

610 прегледâ

Trgovci u hramu nisu bili obični prodavci. Dvorište hrama nije postala tek obična pijaca. To su bili trgovci postavljeni na tu funkciju od strane judejskih sveštenika. Bilo je potrebno da se razmeni standardni grčki i rimski novac za jevrejski, hramovni (čist) novac, da bi se mogle kupiti životinje predviđene za žrtve. Dakle, trgovci, razmena novca, mnoštvo životinja, sve je to bilo, možemo reći, po blagoslovu sveštenikâ i u skladu sa bogoslužbenom svrhom. U Jerusalim je došlo oko 400.000 hodočasnika i bila je velika gužva zbog blizine praznika Pasha. I tada Hristos čini nešto što je sveštenicima delovalo kao krajnja tačka Nјegovog višegodišnjeg prkosa njima i «hramovnoj religiji». Navešćemo samo neke primere kada je to činio.


Kontakt sa gubavima bio je zabranjen verujućima, jer su se smatrali nečistima. Isto važi i za mrtve. Hristos nije za to mario (Mt.8, 2-4). On je preminule vraćao u život i bolesne isceljivao. Nekad i subotom, danom strogo zabranjenim za bilo kakav posao. Iscelio je oduzetog, pri tom rekavši da mu se opraštaju grehovi. Ali za Jevreje, samo Bog je mogao oprostiti greh, i to posle  žrtve prinete  u hramu. Hristos, dakle, zaobilazi autoritet sveštenika i hrama, i poručuje: oprošteno ti je. (Lk.5,17-25) Što se sveštenika i «tvrde» struje tiče, Hristos prkosi i odbijajući da posti u određene dane (Lk.5, 33-39). Time što radi subotom stavlja Sebe iznad svetog dana (Lk.6, 1-5).


U mnogim ovim primerima vidimo da je Hristos došao da ruši barijere koje su ljudi postavljali među sobom, i između čoveka i Boga.  Sve te barijere i sva ta udaljenost  je postavljena zbog (gle ironije!)  religijskih propisa (suviše hladno shvaćenih). Hristos poručuje: prihvatite jedni drugi, ne delite se jedni od drugih zbog slepog i licemernog tumačenja Božije reči. O tome govori i priča o milostivom Samarjaninu: dojučerašnji neprijatelj može postati bližnji. O tome govori u Svojim besedama o opraštanju neprijatelju, o ljubavi prema onima koji nas mrze. I Svoje reči će i sam preživeti na Veliki Petak: voleće do samog kraja.


Hristos u više navrata drži čitave govore protiv licemerja sveštenika, fariseja i knjižnika (Lk. 11, 37-54). A kad govori kako će hram razoriti i Sam ga sagraditi za tri dana, to je zvučalo kao otvorena hula na hram i sve ono što on predstavlja.


Naravno, znamo da je Hristos izuzetno poštovao hram. Kao verujući Jevrejin, u njemu se obrezao, u njemu su prineli i žrtve za Njega, prilikom čega se susreo sa starcem Simeonom.  Nalaže nekadašnjem gubavcu da se pokaže u hramu (Lk.5, 12-16). U hramu je još kao dečak ostao nekoliko dana u razgovoru sa sveštenicima i u više navrata ga posećuje u hodočašćima i naziva domom Svog Oca. Niko, dakle, ne spori veliko poštovanje i ljubav koju je Hristos imao prema hramu. On ne istupa protiv hrama kao takvog, Оn istupa protiv toga što dom molitve pretvaraju u dom trgovine. Istupa protiv pretvaranja molitve i bogosluženja u biznis, u sujeverno doživljavanje obreda. Istupa protiv pokušaja «trgovine» Bogom.


Cepanje hramovne zavese prilikom Hristove smrti je upravo jasan pokazatelj sklanjanja pregrada između čoveka i Boga. Zavesa više ne deli ljude od Svetinje nad svetinjama, svi su dobrodošli u nju (u Carstvo nebesko). Kad god se Hristos protivio hladnim religijskim propisima, On je to činio smisleno, ne da ukine Stari Zavet – već da ga ispuni, da skloni sve moguće prepreke među ljudima, i sve prepreke između ljudi i Boga.


Prenesimo Hristovo delanje na današnje okolnosti. Zavese smo vratili na našu svetinju nad svetinjama, na oltare. Iako pristup hramu nije zabranjen «nečistima», mnogi sveštenici Pričešće  zabranjuju ukoliko mu nije prethodio tačno propisan post.  A ima ih koji ne dozvoljavaju ni ženama u menstrualnom ciklusu da uđu u hram, jer su – «nečiste». Nemamo menjače novca, iako mnogi kupuju sveće i relikvije jednakim, sujevernom žarom, kao nekad što su kupovane životinje za obrede. Gužva i trgovina naročito su veliki o praznicima. Zamenimo grlice i janjad osvećenom vodom ili badnjakom i dobijamo istu logiku: «trgovina» sa Bogom. Posedovanje Božijeg blagoslova na vidljiv, fizički način. Nešto zbog čega vredi stajati u gužvi, u hramu. Ne zbog molitve, ne zbog susreta sa Bogom, već zbog obreda kao takvog i zbog vidljive projave naše pobožnosti u vidu flaše vode /parčeta drveta (grlice/janjeta).


Hristos je doneo rat i mač (Mt.10, 34-38) jer mnogi nisu spremni da pristanu na bliskog Boga, Koji je tu i ka Kojem ne postoje prepreke, pregrade, ni posrednici. Hristos je jedini Posrednik između Boga i ljudi (1.Tim. 2,5). Da ovaj tekst ne bi bio protumačen u pogrešnom kontekstu, ističemo da ustrojstvo Crkve, njeno bogosluženje i delatnost u svetu nisu uopšte upitni, niti predmet sumnje. Ono što je naša dužnost jeste da imamo zdravu samokritičku svest i čitamo Pismo u kontekstu našeg vremena. A naše vreme kao da ponovo želi da izgradi prepreke, zabrane, da nas podeli na čiste i nečiste, ili na narod i sveštenstvo;  da nas usmeri ka tome da postavljamo račun sa Bogom («daću ti, daj mi»), a ne da Mu se sasvim predamo, srcem skrušenim i smirenim.
Zašto je, dakle, Hristos, ispreturao tezge u hramu?


Zato što  u hram ne dolazimo da bismo dogovarali posao, ni da bi gomilom rituala zamenili Boga.


U hram dolazimo da bismo bili sa Bogom.

(Stavro4People)

ТРГОВЦИ.JPG

  • Волим 1

0 Коментара


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...