Jump to content
  • entries
    11
  • коментара
    10
  • прегледâ
    6719

Слагање мишљења


Ћириличар

1108 прегледâ

Е сад, фала ви свима на колективном спарингу јер мало боље могу средити мисли и аргументе гледе овога. Осјећао сам да постоји нека нијанса коју нисам могао погодити, али сам је нашао са свима вама. Елем, Косово је свакако један од највећих дијелова српског идентитета и то значи у старту да је свако непосредно одрицање од њега уједно и одрицање од дијела српског идентитета. Но, идентитет није нешто фиксно и непромјенљиво. Национални идентитет временом еволуира, уз додавање и одбацивање разних фактора. Тако да, са друге стране, неразуман је потпуно отпор било каквој промјени идентитета, било да се огледа у примању нечег новог или губитка нечег постојећег. Но, проблем са читавим дијалогом око Косова гледе нас је тај што се он протеже на више нивоа од којих се сви морају сагледати - али стране у расправи сагледавају само оне одвојене аспекте који њима одговарају ( као увијек што се дешава код оваквих дилема ), као и у томе да се за ово питање евентуалн вежу ствари које нису ни релевантне за њега.

Прво, имамо геополитички аспект који нам говори пар ствари. Са једне стране, Србија не може да се нада враћању Косова у догледно вријеме и у наредних можда чак стотину или више година ( а можда и никад? ), јер на Косову је убједљиво већинско оно становништво које не жели да буде дио Србије. Онда, Косово је свакако терет Србији гледе европских интеграција ( али не нужно и других ствари ), јер европски политичари не маре за српске итнересе на Косову колико маре за стабилност региона и његову интеграцију у ЕУ и удаљивање од Русије. Ако би подржали Србију да овлада народом који не жели да буде дио Србије, то би био рецепт за нестабилност, а Европа то не жели ( прије свега што је Балкан некаква "морална обавеза" Европе. Она ако не успије да сачува мир на Балкану, сукоб ће се прелити у неки већи, као што се дешавало пар пута. Балкан је тако "огледало у будућност" Европе - ако је миран, све пет, а ако није, биће белаја. Још к томе, ЕУ претендује да буде међународни играч, па не може бити респектабилан међународни играч ако не може да очува мир, не у свом дворишту, него буквално у својој кући ). Но са геополитичког аспекта такође стоји да би наш пристанак на озакоњење незаконитог и неморалног чина био изузетно проблематичан, како по нас тако и по регион. Прва ствар је та што бисмо дали оправдање империјалистичким интервенцијама великих сила ( додупе, нијек ао да оне нешто много маре за наше одобравање, али би им свакако било лакше гурати причу о оправданостима својих интервенција ). Друга је та што би се БиХ одмах дестабилизовала, што због Републике Српске, што због Херцег-Босне. Можда би се чак и Србија сама дестабилизовала због Санџака и Војводине, као и Македонија због својих Албанаца. Чињеница да се Србија одрекла своје територије не би ипак била нешто значајна, јер то не би био ни први а ни посљедњи пут да су се држава и њена територија споразумно разишле. То не би чак промијенило ништа гледе српских аспирација за повратак Косова и не би искључило постојање такве жеље ( макар не нужно, иако није немогуће ), јер не видим ништа неразумно у приступу "изгубили смо сада, али вратићемо се ". Још к томе, геополитички и економски интереси Србије ће остати везани за Косово и биће усмјерени ка истом правцу као српски национални и културни интереси ( или жеље ). И, наравно, на КиМ још живи ( претпоставићу ) око 200.000 Срба ( можда мање након оволико година обиљежених емиграцијом са Балкана ), што није нимало занемарљив број у односу на укупно становништво Косова ( што би било у најгорем случају минимално 10%, ако би се признала претпостављена бројка од 2 милиона људи на Косову - а бројка је засигурно мања од те, поготово бројка Албанаца који су се диспропорционално више исељавали него Срби задњих година ). Онда, ту је чињеница да је Косово фактички једна мафијашка држава, раскрсница путева дроге, легло исламизма на Балкану и потенцијалног тероризма - што свакако може бити аргумент за подршку Србији као сили која би се обрушила на такве елементе ако би јој била враћена контрола над Косовом (  а за стварање подршке гледе таквог аргумента, потребно је да Косово као такво буде проблем за Запад ).

Друго, имамо много осјетљивији идентитетски, културни и духовни аспекат. Косово је дио српског идентитета, али нема више Срба на Косову да чине да Косово буде српско. Косово је у народној епици па и у националној историји изродило један политички поглед код Срба - да је борба за слободу и уједињење вриједна сталног напора, рада, труда и жртве, јер Србе у околини скоро нико не жели да третира са давањем слободе коју Срби траже. И на овом мјесту, по мени, апсолутно неоправдано се умеће теза да се признањем државе Косово уједно Срби одмах, нужно као народ одричу жеља за Косовом и одрицањем Косова и косовског наслијеђа као дијела свог идентитета. Технички речено, у питању је логичка грешка "негирање претходног", гдје се од више могућности бира само једна као могућа - иако су и друге могућности реалне. Битно је раздвојити два појма - признање државе на некој територији и културно одрицање од те територије. Постоје примјери раздвајања држава, а да при томе народи се културно држе блиским или да се један народ не одриче своје историјске везе са том територијом ( па тако Руси и даље сматрају Украјину и њену историју и својом, иако се они и Украјинци међусобно третирају као различите нације. Исто је са Русима и Бјелорусима, Нијемцима и Аустријанцима... Србима и Црном Гором - макар што се Срба тиче. Дакле, постоје случајеви гдје признавање државе не значи нужно одрицање од везе за земљом или народом ). Наравно, није немогуће да се деси управо и одрицање од Косова и тог наслијеђа - али је питање колике су шансе за такво нешто, с обзиром да је Косово заправо прича о одбрани и обнови српске државности, гдје је средишњи предмет српска држава - држава која обухвата све Србе. Веза са Косовом се сигурно одржава преко државе Србије управо јер историјски почеци државе Србије су везани за Косово, али и за Рашку и Немањиће. Дакле, могуће је да се вриједности које су се до сада пројављивале у жељи за држањем Косова, пројаве у жељи за изградњом, одржавањем и јачањем државе Србије, те да се тиме створи некакав култ "српске државе" умјесто култа Косова. Тиме би се посредно одржала веза са Косовом, јер су почеци државе и неки њени најзначајнији догађаји везани за Косово, а држава Србија се показала као једини сигурни гарант права и слободе Срба. Овдје је потребно имати на уму да данас постоје двије Србије заправо. Не оне политичке, него два појма Србије - држава Србија и културна Србија. Ову другу је Шантић описао "гдје год је српска душа која, тамо је мени домовина моја, мој дом и моје рођено огњиште", или гдје су Срби - ту је и Србија. Тако је Србија шира него што је то формално призната јер обухвата пола БиХ, пола Црне Горе, али уједно обухвата само мале дијелове КиМ. И када се то помијеша са култом српске државе, а сам појам српске државе се дефинише двојако - формално ( који би био везан и за Косово због времена настанка државности ) и културно  ( који би био везан за све гдје Срби живе као већина ), добио би се појам који би био подвргнут вриједностима које је изродио косовски мит - само сада пребачене на виши ниво, са Косова на Србију која би ипак задржала везу са Косовом, или своју жељу за Косовом. Дакле, идентитетски погрешн оје рећи да се Срби одмах одричу Косова у потпуности, јер "мере бит, али не мора ни да значи". И о том дијелу остаје да се води национални дјалог - да ли заиста морамо имати тврдолинијски приступ или можемо модификовати наш приступ?

Битно је запамтити такође да косовска етика није једнозначна. Наиме, косовски мит је стваран "колективним несвјесним", сталним накнадним калемљењем и рефинисањем српских жеља и моралности доласка до циља - слободе и уједињења. У томе су учествовали, прије свега, народни пјесници који су као први корак поставили борбу за слободу. Након њих је дошао Његош који је у Горском вијенцу борбу за слободу директно везао за Косово. Након Његоша, а на основу те везе борбе за слободу са Косовом, долазе многи српски писци и пјесници стављајући само већи нагласак на борбу за слободу. Но међу свима њима се налази и Марко Миљанов који је у борбу за слободу уградио појмове чојства и јунаштва, тј. одбране других од себе и одбране себе од других. Елемент косовске етике је управо и чојство - уздржавање од наношења зла другима, а то подразумијева и уздржавање од поробљавања. Ако не желимо сами да други владају нама супротно нашим интересима, немојмо ни ми да то желимо другима. У том смислу, српска жеља за Косовом је ограничена самим косовским митом, као дијелом српског идентитета. Зато су просто нетачне тврдње да ћемо заборавити слободу ако признамо Косово и престати да будемо Срби - јер у овој ситуацији српска жеља за контролисањем Косова је супротна жељи Албанаца да сами управљају собом. Али је исто тако та албанска жеља супротна жељи Срба да буду слободни. На тој линији трвења ће се цртати српско-албанске границе и требали би се цртати претензије и једних и других.

4 Коментара


Recommended Comments

Pomaze Bog

Neznam kako komentarisati kratko kad je tekst za detaljno obaranje. 

Ipak pomenucu samo tri stvari.

Prvo citajuci tekst zapitam se odakle je autor i pretpostavljajuci odgovor pitam se odkud mu pravo da ovako govori o temi. Prvo resi u svom dvoristu pa onda dalje. Valjda se mnogi smatraju pozvanim da odlucuju samim tim sto sebe smatraju ili drze za srbe. Mozda bi i albanci mogli za trenutak da kazu mi smo srbi pa kao CG da se odvoje i posle mogu da budu sta hoce. Tako u stvari i ne bismo mogli nista da kazemo kada bi to uradili. Kosovo i Metohija je na prvom mestu pitanje Srbije pa bih svakog podsetio na to. Srbija bi samim tim trebala da ima najvise svesnosti u vezi teme. Kosovo i Metohiju je daleko lakse povratiti pa makar i za 500 godina ako ga ne predamo. Ako ga predamo pitao bih autora gornjeg teksta kako bi to trebalo u buducnosti da ga vratimo osim agresijom jer uzeti nesto sto smo priznali za tudje nije nista drugo do agresija.

Drugo. Kosovo i Metohija nije mit. Ukoliko ne mozes da osetis da je stvarnost mislim da ne spoznajes situaciju u pravom smislu reci. Ne postoji ogranicenje kosovskometohijskim mitom kao sto to kazes. 

Trece. Kada pricamo o slobodi i ujedinjenju moramo reci da je Srbija jedina koja je u tom cilju radila. Ostali su samo ako moze da se kaze po malo nesto raduckali.

Kazes nerazuman je otpor promeni identiteta. Sta je identitet drveta ako koren nema. Tako sta je identitet Drbije i srba ako se Kosovo preda drugima. Zato nema predaje. Slazem se da je identitet promenljiv ali najpre za one nestabilne. Ili bolje pitanje kakav je identitet Srbije bez Kosova i Metohije.

Kosovo nije Kosovo vec Kosovo i Metohija.

Svako dobro

 

Link to comment
On 2/18/2018 at 9:31, Sozont рече

Prvo citajuci tekst zapitam se odakle je autor i pretpostavljajuci odgovor pitam se odkud mu pravo da ovako govori o temi. Prvo resi u svom dvoristu pa onda dalje. Valjda se mnogi smatraju pozvanim da odlucuju samim tim sto sebe smatraju ili drze za srbe. Mozda bi i albanci mogli za trenutak da kazu mi smo srbi pa kao CG da se odvoje i posle mogu da budu sta hoce. Tako u stvari i ne bismo mogli nista da kazemo kada bi to uradili. Kosovo i Metohija je na prvom mestu pitanje Srbije pa bih svakog podsetio na to. Srbija bi samim tim trebala da ima najvise svesnosti u vezi teme. Kosovo i Metohiju je daleko lakse povratiti pa makar i za 500 godina ako ga ne predamo. Ako ga predamo pitao bih autora gornjeg teksta kako bi to trebalo u buducnosti da ga vratimo osim agresijom jer uzeti nesto sto smo priznali za tudje nije nista drugo do agresija.

Ух, тек сада видјех коментар, и то потпуно случајно чепркајући нешто по профилу. Но хајд, да кренемо. Било би занимљиво.

Дакле, што се тиче тога одакле сам, то је апсолутно небитно јер то уопште не утиче на чињенице. Али, признајем, одакле сам има одређеног утицаја на моју перспективу. Елем, из Републике Српске сам па сам, свјестан разлога њеног постојања и њеног значаја за наш опстанак у БиХ, одлучио примјенити исте аршине на причу о Косову - да видим докле се може доћи. Наиме, сматрам да је Република Српска легитиман производ већинског српског народа који је у рату створио себи једну компактну и јединствену државотворну цјелину у којој може да живи сигуран од туђих наметања и насртаја на своју слободу и идентитет. Рат у БиХ је букнуо јер Бошњаци и Хрвати нису имали нимало обзира према деликатном српском положају у БиХ у оно вријеме, те Срби су потпуно легитимно узели оружје у руке да се изборе за какву-такву сигурност и сувереност у бирању своје судбине, а против наметања и освајачких тежњи друга два народа. Те још к томе, Република Српска је фактички територија Србије јер народ ту осјећа Србију својом државом и има више вза са њом него са остатком БиХ. Поврх тога, Србија сама третира нас преко Дрине скоро па као своје грађане. И у томе не видим никакав проблем, с обзиром на компликовану и замршену историју ових простора. Уколико ми такво стање не смета, стање органске везе једног народа са својом матицом и жеље да управља земљом на којој је већински након што су се други народи из исте државе тешко огријешили о њега. Како онда могу бити искрен у ставу да Косово по сваку цијену мора остати дио Србије ако са друге стране ми апсолутно лијепо звучи уједињење Српске са Србијом? Не може и јаре и паре, и ту се мора бити поштен. Или ћемо пратити један принцип суверености АВНОЈ-евских граница до краја, или ћемо пратити принцип етничке хомогености, ако желимо имати поштен и искрен приступ овој проблематици. То је, дакле, што се тиче утицаја мог поријекла на сагледавање проблема Косова.

Друго, ово о накнадном мијењању идентиета Албанаца како би нас изиграли је чиста небулоза. То се не дешава тако. Чак и ово Монтенегринско лудило има дубље корјене од власти Ђукановића.

Треће, када се говори о повратку Косова, признање Косова као државе је ту апсолутно небитно, као што примјер Републике Српске показује. Србија признаје БиХ као другу државу, али је фактички Српска продужетак Србије, што душом, што тијелом. Дакле, чак и ако признамо Косово то не значи да га никад не можемо вратити, јер лијепо је то срочио Алекса Шантић у пјесми "Отаџбина" гдје каже:

"И гдје год је српска душа која,

тамо је мени Отаџбина моја,

мој дом и моје рођено огњиште".

Дакле, колико је Срба на Косову, толико је Косово српско. Крај, фин, енде. Нема ту никакве метафизике и националне митологизације, него чистих, хладних чињеница и бројки - колико нас има. Оног дана када Срби поново буду већина на КиМ, било оно признато од стране Србије или не, тада ће оно поново бити српско и то неће моћи промијенити чак ни стање државне несједињености. Проблем је што ни Србију не можемо више да испунимо сами, а камоли Косово.

On 2/18/2018 at 9:31, Sozont рече

Drugo. Kosovo i Metohija nije mit. Ukoliko ne mozes da osetis da je stvarnost mislim da ne spoznajes situaciju u pravom smislu reci. Ne postoji ogranicenje kosovskometohijskim mitom kao sto to kazes. 

 

Нисам ни рекао да је Косово и Метохија мит, него да постоји наш национални мит да Косовски завјет нам наређује да морамо држати Косово као територију. И то је чињеница. То што други због совје националне острашћености или преосјетљивости не могу читати шта пише него шта мисле да пише, то је већ друга ствар, па нема шта више да се каже овдје...

On 2/18/2018 at 9:31, Sozont рече

Trece. Kada pricamo o slobodi i ujedinjenju moramo reci da je Srbija jedina koja je u tom cilju radila. Ostali su samo ako moze da se kaze po malo nesto raduckali.

Зависи у којем контексту поставиш значење ријечи "слобода". Јесмо, радили смо ка слободи и уједињењу свих Јужних Словена, али онда када смо направили Југославију... почели смо да се понашамо не баш слободарски, зарад одржавања јединствене државе. И онда се чудимо одакле толики отпор у СХС и Југославији београдској власти и централизму. Тај дио наши националисти врло радо заборављају, како смо доминирали унутар СХС и нисмо били довољно мудри да довољно рано прилагодимо концепцију уређења државе како би се тензије макар смањиле. А онда да не спомињем Милошевића који је тражио да Србија доминира у Југославији и намеће своју вољу другим републикама зарад очувања јеиднства државе, па се онда Југославија осу и распрши брже него што би да је Слоба само сједио и ћутао. Посрнули смо у слободарству и наравно да нам се то обило о главу. Но ондје гдје смо заиста се држали слободарства, искрено и поштено, то дјело нам је опстало - Република Српска. Ондје гдје смо посрнули, то смо изгубили, као на Косову. Наравно, кривица није потпуно на нама, нити је она можда чак првенствено наша, јер је Запад ту итекако имао доста утицаја. Али у сваком случају, могли смо се другачије и поставити према том истом Западу како нас не би распарчавао - али то је већ само спекулација и можда никада нећемо знати шта је било најбоље урадити.

Или укратко - нисмо безгрешни. Признати то није зло, нити издаја, него ослобођење од терета наших гријехова. Она зла која смо претрпјели, то иде на душу тих који су то зло и чинили и на њима је да се поставе према својем дјелу, као што је на нама да се поставимо према својем. Највише што можемо ту урадити је опростити ако смо хришћани, и спремити се да се то ниакда више не понови ни по коју цијену. Као што Јевреји кажу веома кратко:"Никад више".

On 2/18/2018 at 9:31, Sozont рече

Kazes nerazuman je otpor promeni identiteta. Sta je identitet drveta ako koren nema. Tako sta je identitet Drbije i srba ako se Kosovo preda drugima. Zato nema predaje. Slazem se da je identitet promenljiv ali najpre za one nestabilne. Ili bolje pitanje kakav je identitet Srbije bez Kosova i Metohije.

Дрво са корјеном опет може промијенити правац свог раста, као прво. Као друго, Косово није једини корјен Србије. Јако је површно то тако посматрати, да не спомињем и историјски неосновано. Шта је идентитет Срба без Косова? Па не знам мајку му, је ли значи ишта борба за слободу? За једну своју вјеру која је одржала тај идентитет живим кроз све оне вијекове када Косова имали нисмо, па чак и када ни Србије имали нисмо? Добро се сјећам свог осјећаја српства прије и након што сам у школи научио да на КиМ заправо не живе већином Срби него Албанци. Апсолутно је исти. Држати се илузије да престајемо бити Срби само јер не држимо неки дио земље је тако површно и искрено увредљиво за читав појам српства. Косово је само симбол борбе једног народа за слободу. Подвлачим, симбол. И то је таквим симболом постао накнадно, тј. није постојао колико и српски идентитет. Ко бијаху онда сви они силни Срби прије 1389? Марсовци можда?

Не, српски идентитет је просто заснован на неким другим чињеницама - на језику, на поријеклу, на култури коју смо саздали под окриљем Византије, на вјери и на слободарству које смо усвојили након 1389. године. Српски идентитет не зависи од тога које територије држимо, него од броја људи који држе ове вриједности и особине и осјећају их својима ( често чак и без обзира на поријекло, ако се културно и језички асимилују, као Власи које асимиловасмо ) и све земље гдје такви људи живе као већина. Ако нечије српство зависи од територије - јадно ми је то српство. Празно, слијепо, не види колико често зна ићи против своје праве суштине само јер се хвата једне небитне сламке.

Оно о чему сам размишљао у овом "Слагању мишљења" јесте да ли имамо основе да нашу фиксацију територијом замијенимо фиксацијом на државу. Тј., да ли можемо у наше основе данас уградити идеју да је потребно најприје да имамо државу у којој ћемо ми као ми живјети слободно. То онда отвара врата за много флексибилнију спољњу политику, али и за много више оправданости у нашим позицијама због могућности одбацивања двоструких аршина. Можда не требамо чак ни имати за циљ једну државу, него државност, тј. да своју слободу уживамо тако што ћемо стварати своје државне и суб-државне организације којима ћемо чувати себе и оно што је остало. Ту онда више нема простора за непотребне овоземаљске окове, јер нам стријемљења постају нешто више апстрактна, па чак и метафизичка, јер кроз фиксацију државношћу тражили бисмо стварање оквира и етнитета који би нам омогућавали да испуњавамо наше идеале слободе, вјере, идентитета итд. А то ми свакако много више вуче на Небеску Србију од фиксације идентитета за комад земље.

У сваком случају, ако ће неко престати бити Србином само јер Србија призна Косово као државу - какав је то онда Србин? Која је разлика између таквог човјека и преобраћеног Монтенегрина који се у по ноћи котариса својег српства? 

Да ли српска историја везана за Косово одједном нестаје? Наравно да не. То је факат који се никад неће моћи промијенити. Једино што се може промијенити јесте % Срба на Косову. А за то смо само ми одговорни, нико други. Како оно иде у Библији? Бог створи земљу како би је људи населили? Па када се људи неће да рађају и живе на једној земљи, а други хоће па се намноже - чији је онда тај комад земље? Зар нешто слично не рече и патријарх Павле? 

И за крај, просто обожавам игнорисање других аспеката које сам истакао у прилог непризнавања Косова. Зајеби то друже, битно је да сам рекао нешто што можда звучи као да можда се може десити да можда урадимо нешто што се не свиђа тврдим националистима. Не дао Господ Бог благи да се неко усуди да критички размишља о запетљаној ситуацији и да каже "па можда и ми негдје гријешимо и морамо се прилагодити стварности?". Онда највеће Србенде излете па пропитују "одакле си и одакле ти право да тако причаш?" ућуткујући брата Србина и отписујући га из свог корпуса само јер се усудио да пропитује установљене ставове, након серије неуспијеха које су ти ставови произвели.

Ако нисмо спремни да се макар искрено погледамо у огледало, без мантри и идеологизација, можда можемо нешто и урадити поводом Косова. Али ако лупамо сваку мисао која иде против досадашњих ставова, и то не аргументима него обичним тврдњама неподупртим ничим осим емоцијама - падаћемо само дубље. Усудити се на први корак, то је највећа мука.

Бујрум.

Link to comment
On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Ух, тек сада видјех коментар, и то потпуно случајно чепркајући нешто по профилу. Но хајд, да кренемо. Било би занимљиво.

Da pricamo malo o pijaci?

Bilo bi zanimljivo ili bice zanimljivo?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Дакле, што се тиче тога одакле сам, то је апсолутно небитно јер то уопште не утиче на чињенице

Jako bitno.Mentalitet je razlicit.Na kilometar se vidi odakle si.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Република Српска је фактички територија Србије

RS nije teritorija Srbije a Kosovo jeste. To sto je silom izuzeto je druga stvar.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Србија сама третира нас преко Дрине скоро па као своје грађане

To znam. Zato mozes da dodjes i dobijes drzavljanstvo,skolujes se,... dok odavde tamo je sasvim druga prica.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Како онда могу бити искрен у ставу да Косово по сваку цијену мора остати дио Србије ако са друге стране ми апсолутно лијепо звучи уједињење Српске са Србијом

Pazi foru. Ti bi RS sa Srbijom a Kosovo i Metohiju izuzeti Srbiji. Neverovatno.

 

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Не може и јаре и паре, и ту се мора бити поштен

Koje jare i pare.Jel neko govorio o davanju KiM zarad RS. Ne. A o tome bi pre trebalo da govori Srbija. Dalje, o kom nepostenju ti govoris.O nasem sto zelimo da povratimo i odrzimo deo svoje teritorije nasilno uzet ili o Albanskom koje je  decenijama i vekovima htelo da otme drugome?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Или ћемо пратити један принцип суверености АВНОЈ-евских граница до краја, или ћемо пратити принцип етничке хомогености, ако желимо имати поштен и искрен приступ овој проблематици.

Da su se mnogi u Srbiji pitali AVNOJa ne bi bilo ali je bilo bas i tih kao sto govore mi moramo biti posteni i zajedno sa bracom HR,Slo i BiH pa nas svi oni malo iskoriste (u stvari mnogo vise) i ... Zbog raznih tumacenja postenja i bratstva Srbija je krvarila mnogo puta.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

То је, дакле, што се тиче утицаја мог поријекла на сагледавање проблема Косова.

Pa tvoje poreklo kaze da gradjani neke zemlje odlucuju o stanju u njoj a ne gradjani neke druge pogotovo kada bi dali deo te zemlje za svoje prisajedinjenje.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Друго, ово о накнадном мијењању идентиета Албанаца како би нас изиграли је чиста небулоза. То се не дешава тако. Чак и ово Монтенегринско лудило има дубље корјене од власти Ђукановића.

Tvoje vidjenje.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Треће, када се говори о повратку Косова, признање Косова као државе је ту апсолутно небитно, као што примјер Републике Српске показује.

Svako ko misli da je priznavanje samostalnosti nekog dela teritorije,predaja drugom narodu i zelja da se kasnije vrati je glupost a takva osoba bi trebalo da razmisli sta mlati.Ja tebi priznam da je moj sat u stvari tvoj a onda zelim da ga povratim.Mogu da ga kupim ali samo ako ti pristanes da prodas ili da ga otmem sto je kradja ili ti u ovom slucaju agresija.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Дакле, колико је Срба на Косову, толико је Косово српско. Крај, фин, енде.

Moglo bi i tako da se gleda.Ovde se zapitam jel pricam sa srbinom ili...

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Оног дана када Срби поново буду већина на КиМ, било оно признато од стране Србије или не, тада ће оно поново бити српско и то неће моћи промијенити чак ни стање државне несједињености

Priznanje je bitna stavka vec ti objasnih. Svako ko misli da treba priznati KM je ravan izdajniku.

Uzgredno pitanje: gde behu tvoji preci kad se oslobadjalo?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

"И гдје год је српска душа која,

тамо је мени Отаџбина моја,

мој дом и моје рођено огњиште".

Tacno je rekao njemu a ne znaci nama. Pri tome nije govorio o ovoj temi vec o svom osecaju.Brkas loncice.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Проблем је што ни Србију не можемо више да испунимо сами, а камоли Косово.

Ovo je vec posebna tema za mentalitet naseg naroda.

Neverovatno je da sa tvojih prostora ovu stvar

"Тако је Србија шира него што је то формално призната јер обухвата пола БиХ, пола Црне Горе, али уједно обухвата само мале дијелове КиМ."

ranije pri ujedinjenju niko nije pominjao vec ulazio u drzavu koja nema veze sa tim sistemom razmisljanja.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

него да постоји наш национални мит да Косовски завјет нам наређује да морамо држати Косово као територију

pa bi ti ocigledno po svojoj zamisli da je predas (teritoriju/KiM) jer je tvoja logika takva.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

То што други због совје националне острашћености или преосјетљивости

Jeli ti to nazva sve one koji hoce da sacuvaju KiM nacionalno ostrascenim i preosetljivim???

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

онда када смо направили Југославију

Bas to,kad ste napravili jugoslaviju jer Srbiji ona nije trebala. Ovde ima razlike u misljenju bas zbog mentaliteta i zato je pitanje sa pocetka: "odakle si " (iako se znalo i bez odgovora).

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

наши националисти врло радо заборављају, како смо доминирали унутар СХС и нисмо били довољно мудри да довољно рано прилагодимо концепцију

Neverovatan si. Pa u toj SHS i Ju dadosmo hrvatima sto nikad nisu imali a ti kazes mi krivi. A pre te SHS ne rece sto niste ni vi, ni oni, ni prstom mrdnuli za ustanke i oslobodjenje do Slovenije i spasavanje od Italijana onoga sto je trebalo da ostane, da je Srbija prihvatila drugacije teritorije.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

а се онда Југославија осу и распрши брже него што би да је Слоба само сједио и ћутао

U toj Ju je Srbija najmanje koristi imala a za njeno stvaranje najvise dala.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Но ондје гдје смо заиста се држали слободарства, искрено и поштено, то дјело нам је опстало - Република Српска.

Nisam najbolje razumeo. Srbija i BG nisu valjali vec RS valja. Ona se drzala slobodarstva a Srbija ne???

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

то смо изгубили, као на Косову

Znaci ti otpisa vec. Nema nista,propala stvar nego da obratimo paznju na Rs a Kosovo da ostavimo....

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

нисмо безгрешни. Признати то није зло, нити издаја,

To znamo, da nismo bezgresni i nije problem u priznavanju da nismo bezgresni, ali je problem u priznavanju KiM bratac. I bice nama problem u naciji sve dok imamo te koji tek tako priznaju i otpisuju KiM. To je razlog sto nama ne ide na bolje i opet se vracamo na mentalitete i pitanje odakle si sa pocetka.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Она зла која смо претрпјели, то иде на душу тих који су то зло и чинили и на њима је да се поставе према својем дјелу, као што је на нама да се поставимо према својем. Највише што можемо ту урадити је опростити ако смо хришћани,

Problem nije u oprostaju vec u zaboravu.Opet mentalitet.Mora da su iz Srbije dosli oni koji su vas klali 90tih a ne od hrvata i muslimana jer kod vas se javlja sad da su oni mnogo dobri.To slusam kad pricate. Ja samo postavljam pitanje ko vas je klao 90tih?

"Oni koj ne pamte greske u istoriji one im se najcesce ponove".

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Косово није једини корјен Србије. Јако је површно то тако посматрати

Pa zato da ga predamo a vas prisajedinimo jel?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Добро се сјећам свог осјећаја српства прије

Kad to pre???? Zanima me zivo.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Држати се илузије да престајемо бити Срби само јер не држимо неки дио земље је тако површно и искрено увредљиво за читав појам српства.

Niko ovu iluziju nije ni pominjao. Po tebi nije povrsno i nije uvredljivo za srpstvo samo predaja Kosova?? Neznam odkud ti pomisao da si merilo srpstva ili neko ko ga meri,odredjuje,definise a pogotovo posle tvog misljenja za predati.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Косово је само симбол борбе једног народа за слободу. Подвлачим, симбол.

KiM je mnogo vise od toga a sva ova rasprava i jeste zbog tvog nazovi srpstva bez KiM odnosno zbog tvog ne poznavanja sta je to KiM.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

И то је таквим симболом постао накнадно, тј. није постојао колико и српски идентитет. Ко бијаху онда сви они силни Срби прије 1389?

Brate srbine da te obavestim da je KiM i pre 1389 bilo u sastavu Srbije.

Ocigledno sve gledas od 1389. Pogresno jer srbi su postojali mnogo pre.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Српски идентитет не зависи од тога које територије држимо, него од броја људи који држе ове вриједности и особине и осјећају их својима

To ti i pricam. Pogresne imas vrednosti a misljenje da si kalibracioni uzorak.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

ако се културно и језички асимилују, као Власи које асимиловасмо 

Ajd mi ovo objasni majke ti.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Ако нечије српство зависи од територије - јадно ми је то српство.

Niko nije rekao da zavisi od teritorije vec i od teritorije. Ako cemo je tako lako davati kao ti sto delis onda ...

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

зна ићи против своје праве суштине само јер се хвата једне небитне сламке.

Kazes da zeleci da ocuvamo KiM mi idemo protiv svoje prave sustine a KiM je nebitna slamka. Jesi ti siguran da si iz RS a ne nekog drugog dela?

 

Link to comment
On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Тј., да ли можемо у наше основе данас уградити идеју да је потребно најприје да имамо државу у којој ћемо ми као ми живјети слободно. То онда отвара врата за много флексибилнију спољњу политику, али и за много више оправданости у нашим позицијама због могућности одбацивања двоструких аршина

Mislis to sto ti kazes daje fleksibilnost za predaju teritorije tek tako.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

ер кроз фиксацију државношћу тражили бисмо стварање оквира и етнитета који би нам омогућавали да испуњавамо наше идеале слободе, вјере, идентитета итд

Tvoje ideale davanja KiM a prisajedinjenja RS

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

то ми свакако много више вуче на Небеску Србију од фиксације идентитета за комад земље

Pa predajom KiM bas "tezimo" Nebeskoj Srbiji.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

У сваком случају, ако ће неко престати бити Србином само јер Србија призна Косово као државу - какав је то онда Србин? Која је разлика између таквог човјека и преобраћеног Монтенегрина који се у по ноћи котариса својег српства? 

Montenegrina ovde uopste ne pominjem ali se pitam kakva je razlika izmedju njega i onih koji bi olako predali KiM?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Како оно иде у Библији? Бог створи земљу како би је људи населили? Па када се људи неће да рађају и живе на једној земљи, а други хоће па се намноже - чији је онда тај комад земље?

Sta si ti na primer uradio da do toga ne dodje?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Зајеби то друже

Inace mnogo puta se upitah na ovom forumu da li je pravoslavno orijentisan ili ne.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

ућуткујући брата Србина и отписујући га из свог корпуса само јер се усудио да пропитује установљене ставове, након серије неуспијеха које су ти ставови произвели.

Nikog ne ucutkuju i ne otpisuju(tvrdi nacionalisti ako takvih ima kao sacica jer ovde pricamo o zdravom nacionalizmu a ne o tim verzijama Mali Knindza). A ti koji predaju teritorije olako sami sebe otpisuju izdvajajuci se iz srpstva i dajuci deo tela srpskog naroda.

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

и то не аргументима него обичним тврдњама неподупртим ничим осим емоцијама

Gde ti iznese argumente po kojima opravdavas predaju KiM? I kakvi bi to mogli argumenti biti?

On 5. 3. 2018. at 19:36, Ћириличар рече

Бујрум.

Izvini ali ne razumem i ne koristim.

 

Pitanje za kraj?

Gde su ti preci bili kada je oslobadjano KiM???

Lako je tudje ognjiste predavati i tudjim imanjem raspolagati ali kad nam dodje do praga onda bi bilo drugacije jeli???

Link to comment
Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...