Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • entries
    63
  • comments
    91
  • прегледâ
    93432

Treba li krštavati decu ili ih pustiti da se sami odluče za to u svoje vreme?

Sign in to follow this  
Blaža Željko

603 views

Na facebooku se, kako to već biva, povela interesantna tema koja je jednim delom dotakla i krštenje dece. Postoje mišljenja (nisu nova i ciklično se pojavljuju) koja kažu da je nekorektno pa čak i nepravoslavno "prisilno" krstiti dete koje o tome još ništa ne zna te da treba sačekati dok ono odraste, da se dobro upozna sa verom i tek onda samo donese odluku o ovom veoma važnom životnom događaju (naravno, ne samo formalnom)! Ta mišljenja smatraju da nije ljubav ako se krsti dete bez svoje volje?! 

Nebitno je ko sve ima takvo mišljenje ali ovde želim tom gledištu da suprotstavim neka druga ..prilično konzervativna u ovom slučaju (premda po mnogo čemu drugom nisam rigidan)!

To suprotstavljeno mišljenje na FB je bilo sledeće:

Nije mi namera uvaženi M****** da nadugačko polemišemo na zadatu temu ali imam jedan problem sa Vašom tezom. 'Ajde sad na stranu treba li krstiti malo dete ili ne; tj. treba li čekati da ono stasa i da samo izrazi slobodnu volju što onda "krštenje čini validnim" po Vašim nalazima. Mene muči jedan drugi problem!? Naime, kao crkvenjak bio sam svedok jednog događaja: ... došao mlad bračni par kod sveštenika (moja malenkost odmah tu pored njih) i na sva usta plaču da im popa sahrani dete! Čakali su, naime, da napuni godinu dana da ga krste ali dete umrlo!? Sveštenik, naravno, po pravilima ne može da obavi opelo a ovo dvoje se za kosu 'vataju!?

E sad, s obzirom da Gospod kaže Nikodimu da "ko se ponovo ne rodi vodom i Duhom" ne može da računa na Carstvo Božije .. šta ćemo u ovom slučaju?! Za Crkvu je nepostojeći jer Spasitelj na više mesta ukazuje da ko "ne poveruje i ne krsti se u ime Oca i Sina i Duha" neće ući u Carstvo Hristovo?! Pretpostavimo da Gospod ne laže i ne bunca kad ovo kaže pa još i pretpostavimo da je On neki Sudija valjda ...neka odgovorna osoba koja ne priča paušalno šta Mu se prohte!? Najzad, nije li obrezanje kod Judeja nekakav pandan krštenju; njegova praslika, pa su čak  Apostoli imali problem sa tom praksom kod primanja novih hrišćana iz judejskog korpusa!? Ima li da ko ne zna za dileme koje su se tada pojavile među judejskim hrišćanima baš po ovom pitanju? No šta je ovde važnije zapaziti: Kog dana po rođenju je bilo obrezanje Hristovo?! Da li je On došao da ispuni svaku pravdu i svaki zakon!? Da ispuni Stari Zavet! Da li je umesto obrezanja osmog dana od rođenja doneo krštenje, upravo oko kojeg su Apostoli imali sporove?! Možemo li dozvoliti sebi rezon da se ni mali tek rođeni Judeji nisu pitali hoće li ih neko obrezati pa ipak Gospod, koji je tu praksu ustanovio, sam je primenjuje na sebi!? Kog dana od rođenja onda da krštavamo decu? E to ćete morati da mi odgovorite?! A šta ako neko posluša ovo Vaše nimalo naivno mišljenje pa dete ostavi nekršteno ... a ono umre u međuvremenu? Šta ćemo onda da kažemo Hristu kad stanemo pred njega? 

Dakle, da ponovim još jednom: Gospod je osmog dana od rođenja obrezan! On koji je Crkva! Šta je onda problem u krštavanju male dece? Zar nije upravo mnogo veća ljubav oseniti ga Krstom i preporučiti ga Bogu koji tada ima, zbog mnogih obećanja, i neke obaveze prema krštenoj duši!? (.."jer je Tvoje da nas miluješ i spasavaš"..)  Ako ga pustim da samo raste u svetu koji "u zlu leži" pa da onda tamo nekad samo odlučuje o svom odnosu sa Hristom ...a desi se da umre (gde su garancije da neće?) - nisam li odgovoran za nekog ko mi je darivan? (Uzgred, kroz Hrista je inače i postalo sve što je postalo .. pa i ja i moje dete! Ništa prirodnije nego da Gospodu uzvratim zahvalnošću baš tim Njegovim darom!)  

A sa druge strane, opet nije daleko od mozga i sledeće: sve da su ljudi sa gore navedenim mišljenjem u pravu; da ja i još mnogi konzervativni grešimo - to dete u nekom zrelom dobu može kroz dela da živi kao da i nije kršten, što za posledicu može da ima da na Sudu bude sasvim izjednačen sa otpalim anđelima! Eto, ni anđeli ne sačuvaše svoj obraz! Dela nas sude i dela nas spasavaju ... i Gospod na Sudu ne spominje ni jedan drugi kriterijum osim ljubavi ..ali kome je više dato više se od njega i traži! 

U svakom slučaju krstivši svoje dete sa osam dana ili sa godinu dana ... bar sam mu upalio plamičak na kraju tunela, to mi je roditeljska dužnost pred Bogom, a šta će on sa tim plamičkom da radi - to je njegov problem kad odraste! 

________________________________________________________________

Primedba izvesnog Ž******** :

Ako je tako da detetu preti opasnost da nekršteno ode u pakao šta je onda sa onom decom koja su umrla na porođaju (i sa svom onom decom van hrišćanstva, kao i decom i odraslima pre hrišćanstva koji nisu kršteni).Po tome, spasavanje jetehnički problem i uslov, i zavisi samo od dobre volje roditelja da ga krste-čim se dete rodi roditelji treba što pre, hitno odnesu na krštenje da ne bi u međuvremenu umrlo. Kolko znam bilo je spasenja i bez krštenja-razbojnika na krstu i onih koji nisu stigli i nije im dozvoljeno da se krste a to su progonjeni katihumeni koji su prošli kroz "vatreno krštenje" što je samo uslovno rečeno jer to nije bio crkveni obred. Mislim, da je božja milost mnogo dublja od našeg tehničkog poimanja spasenja

Odgovor:

Vidi Ž********, ne prejudiciram Božiju odluku o bilo kome! Težište priče stavljam isključivo na onu dimenziju koja nije daleko od obične duhovne logike; a daleko bilo da se drznem da maštarim koga Bog spasava ili koga će tek spasiti. To ni Anđeli ne znaju! Reagujem na jedan skriveni detalj; na jedan kontekst koji provejava između redova a to je da ispada da je veća "demokratska" ljubav ako dete pustiš da odraste pa da ono (u svetu zla ... tj. u svetu "koji u zlu leži") samo udara o hridi tražeći Hrista .. kroz kojeg inače postade sve što je postalo!? S tim u vezi kako da dete odvajam od Nekog kroz Koga je uveden u bitije i KO MU JE PO DUHU I PRIRODI IMANENTAN verovao on u to ili ne!? Sa druge strane na mnogo mesta Gospod je rekao ono što je rekao ("a ko se ne krsti..") i ne možemo se praviti da to ne piše!? Šta to stvarno znači i kakve su posledice neizvršavanja te stavke ne možemo znati kako već rekoh gore!? Više nam je dato ..više se traži; možda tvom prizivu sleduju ozbiljnije nagrade ili kazne u odnosu na nekog ko nikada nije ni čuo za Crkvu?! Možda će za nekog izvan Crkve biti dovoljno da je napojio žednog; obišao bolesnog?! Ko zna?! No to su naši sentimenti a odgovoru ovom, kako reče Njegoš; "u grobu su ključevi"! Ne možemo znati ta merila i ona pripradaju samo sveljubećem Bogu - ali u okvirima svojih saznanja (Bogom danih) i velikom daru pravoslavnosti koji od Boga dolazi, mi se krećemo unutar već rasvetljenih reči samog Spasitelja kroz predanje, oce i Crkvu. Ogroman dar ali i ogromna odgovornost! Ne znači da nas nije briga za druge ali svakako znači da pazimo na svoje mesto u eshatonu .. ako ga zaslužimo. (zebnja velika) 

Najzad, ja krstim svoje dete, po primeru Gospodnjeg obrezanja sa osam dana, i to mu je od mene kao oca dar ljubavi s obzirom da ga privodim jedinoj Istini! (Da nema neka druga a da nisam upućen u to? :) ) Na taj način sam mu samo upalio plamičak na kraju tunela a šta će on sa time da radi kad postane zreo čovek .. to je već njegov problem! Može, ne daj Bože, po delima da bude gori od vraga pa da mu končina bude među otpalim anđelima!? Ne daj Bože nikom ..i još jednom ne daj Bože! Tada svakako nema veze da li je kršten ili nije! Eto, i neki anđeli koji su isto kroz Hrista postali (jer kroz Njega postade sve što je postalo) otpali su i nisu očuvali lik Božiji u sebi ...što govori da su ga pre pada imali!? Ne vidim zašto onda dete ne bih krstio u ranim godinama kad mu je već duša taj Hristov lik?! Ovako mu samo Crkva zapečati to što ono već jeste ..iz razloga što to Gospod traži!? Nije to ljudska maštarija! Problem o kome sam predložio neku priču je samo "tajming za krštenje" a nipošto rasprava ko se spasava a ko ne? Kažu neki tako za krštenje: "ne kao dete" a eto baš Stari Zavet, kao organski temelj Novog, govori da su se deca obrezivala osmog dana od rođenja! Niko ih nije pitao žele li ...pa ni malog Hrista koji je to, sa Ocem i Duhom, davno pre i ozakonio!

O svemu ovome sam ne malo razmišljao čisto iz događaja u mom okruženju. Moj pokojni zet otišao je sa ovog sveta nekršten; i on i njegov rođeni brat! Deca vojnih lica, aktivnih učesnika drugog rata! Zetov brat znameniti vojni pilot naše vojske; no čovek teško oboleo pre desetak godina i umro! Par godina kasnije i moj zet; galopirajuća bolest koja ga je zbrisala za manje od godinu dana! Baš sam voleo tog čoveka; neobično drago spadalo! E vidiš, upravo njima je, u kontekstu ove teme, ostavljeno na slobodu da se sa krštenjem i Hristom sami suočavaju "kad odrastu"?! Ne retko smo, sa merom i uvažavanjem suprotnog mišljenja, razgovarali o ovoj temi ali zet je bio DOSLEDAN onome čemu ga je otac učio - komunizmu! Čak je više puta rekao: "Umreću u onome u čemu i moj tata"! I šta sad? Ko može da mu zameri doslednost!? Verovao je svom ocu!  Pa to je divna osobina bez obzira na predznak; čak je i Gospod pozdravlja: "Nisi ni vruć ni HLADAN već si mlak ... itd"! Gospodu je dakle bliskija ta naša doslednost u nečemu od kolebljivosti srca koje na usnama samo deklariše veru. Ne bi u protivnom upravo takvo srce "izbljuvao" kako je sam izvoleo reći. Kako god, duša me boli zbog ovih ljudi ali se ništa posebno ne može uraditi osim ličnih molitava da im se Bog smiluje i pomogne im nekako, samo On zna kako!

Od tada rezonujem kako sam već naveo kroz ovu priču: Bog nam je dao Crkvu kao Dar! A onda je kucnuo srce poimenično svakom od nas (jer vera, nada i ljubav su od Njega)  ..da se tu potražimo! To je učinio bezbroj puta kroz mnoge generacije naših otaca, dedova, pradedova ili pramajki .. i ti "duhovni sokovi" hrane čokot na koji je svako od nas krštenjem prikačen! I šta sad? Ja te sokove uskratim potomcima?! Tako im poručim da je "in" da se sami traže kad odrastu i "umudre"! Da sazru bez Hrista; da imaju život u sebi bez Njega ...dok "ne odrastu" i ne sretnu Ga? (Kako će do tada da imaju život, blagorazumije i čovekoljublje u sebi ne znam?!) Poručim tako grozdu koji sam otkačio da rađa plod onako sam od sebe ..dok se suši na zemlji! Poručim hlebu: "Narasti bez kvasca" .. ili deci: "očovečujte se bez Hrista u sebi" a pri tom je nama Hristos u ruke dao odgovornost za potomke jer nam je dao sebe kao dar, kao talant! A talanti su blago; zar da decu lišavam nasledstva?!

Ovako, makar i ovako bezmerno lenj, smućen i sluđen, ipak za svaki slučaj kao roditelj obavim svoju obavezu odmah po rođenju deteta a njemu je data mogućnost, skoro kao jevanđelska klauzula za ovakve slučajeve: "A ko se mene odrekne pred ljudima odreći ću se i ja njega pred Anđelima.." - tako da mu je svejedno da li je kršten. Može da računa na ovu klauzulu. 

molitveno posvećeno Stanoju i Zoranu  - pomjanite 

Sign in to follow this  


3 Comments


Recommended Comments

Samo bih dodao da je, u sustini, svaki covek stvoren po Hristovom liku donekle već i hrišćanin, to mu je u prirodi -  da se ka Prvoliku kreće, te rano krštenje nije narušavanje slobode deteta. I, ono što si napomenuo, ako je i kršten kao hrišćanin, to ga ne mora automatski činiti dobrimhrišćaninom, kasnije se može udaljiti i od Boga i od Crkve, ima slobodu, ali dužnost roditelja je da tu slobodu usmeri, kao što ga i vaspitavaju za njegovu dobrobit. Govoriti o narušavanju slobode rodjenjem u Hristu je kao da optužujemo roditelje jer nisu pitali dete da li da ga i fizički irode :)  Fin tekst, Žeks.

Share this comment


Link to comment

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
×