Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • entries
    63
  • comments
    91
  • прегледâ
    93440

"Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

Sign in to follow this  
Blaža Željko

1479 views

Zadnjih par dana imao sam nekoliko živih prepiski na facebooku sa izvesnim ličnostima o svetoj tajni sveštenstva, gde je sveštenički čin shvatan samo kao „prvi među jednakima“ u odnosu ljudi prema Bogu; pa čak i kao nepotreban za naš lični molitveni liturgijski život ...što je na svoj način grozna demokratizacija Crkve kojoj (demokratiji) tu suštinski nije mesto. Šta više, primetio sam da čak i među sveštenstvom postoje tendencije da se "demos" (narod), u nesposobnosti da se razluči u sebi patetična plemenska percepcija zejednice, predstavi kao stvarni vladar Crkve a ne Bogom ustanovljena jerarhija i hijerarhija ..koja je jednosmerna - odozgo na dole; od Prestola Božijeg do poslednje krštene i uopšte ljudske duše!?

Ne malo sam iznenađen obimom tih "demokratskih" razmišljanja i ništa manje strukturama ličnosti koje se njima bave. Rasprave su na momente imale čak i uvredljivih tonova, što u diplomatskim rukavicama što otvorenih, da bih konačno na sve stavio tačku svojim povlačenjem iz prepiski, ni zbog čega  drugog osim toga da ne dozvoljavam da mi bilo ko povređuje unutrašnje dugogodišnje iskustvo Crkve i  crkvenjaštva ... a zatim i zbog toga da se ni za milion godina nećemo razumeti ako na Crkvene tajne ne gledamo sa pozicija prve Crkve i Jevanđelskih istina koje su nam predate.  

Tema je počela, i odmah se tu zaglavila, od problema praštanja grehova koji spada u jednu od osnovnih atributa svešteničkog čina. Dobar broj ljudi u svešteniku vidi samo naročito kostimiranog čoveka koji je isto što i svi ostali osim što je, eto, nazvan sveštenikom i nekim slučajem je "dužan da svedoči našem ispovedanju Hristu a onda po sili dužnosti i da nam "formalno" molitveno oprosti" jer ... "ne prašta nam sveštenik nego Gospod mimo te forme" mišljenje je nekih!? Jedna gospođa se čak brecnula rekavši: "Sveštenik da me kazni? Ne bi me nikada više video u Crkvi... ja se ne ispovedam njemu nego Hristu"!? Drugi pak čovek, koji je svoje poruke i vređanja u žaru borbe multiplikovao na desetine ispod svakog mog objašnjenja, indirektno reče da sam imbecil, retard i slično tome; i dobro, ništa strašno... nije daleko od istine, od Boga mu zdravlja. Ono što je njemu zasmetalo je to što sam naveo da kada sveštenik razreši greh onda je i pred Nebesima taj greh razrešen; kada SVEŠTENIK SVEŽE čovekovu savest (neka epitimija, osuda ili sl.) tada je i pred Bogom to svezano! Bog neće ići preko volje svoga sluge U SVEŠTENOM CRKVENOM ČINU! Naravno svi znamo da su ovo reči upravo Prvosveštenika Hrista kojima je ustanovio važnost svešteničke službe. No sva je prilika da ljudi imaju problem sa percepcijom Crkvenih instanci, Tajni i uopšte života u Crkvi gde bi hteli, očigledno, da izjednačavaju nespojive stvari; da uvode vladavinu naroda u kojoj sami sebi praštaju grehe bez iskrenog otvaranja srca Crkvi ..ali Crkvi u kojoj je sveštenik strašna SVETA TAJNA! I u mantiji i bez mantije sveštenik nije samo čovek; on ima čin "po redu Melhisedekovu" nasleđen od Gospoda Hrista kao Prvosveštenika i to kroz sve večnosti niko ne može da promeni niti da minimizira. O ovome sam nešto pisao i u blogu "Epikleza kao ključni momenat razdora..." pa ću čak ponešto i prekopirati odande jer tema je u osnovi ista.

Elem, sveštenički čin je Bogočovečanski čin; kroz prvosveštenika Hrista i njegovu Majku najviše pozicioniran u nebeskoj hijerarhiji činova iznad mnogih drugih: Anđeli, Arhanđeli, Sile, Gospodstva, Vlasti, Heruvimi, Serafimi ..!! Baš tu iznad svih je i čin sveštenika ...jer njemu u Liturgiji prislužuju i Heruvimi i Serafimi! Na očigled ljudskog roda (mada tajanstveno) Gospod je stvarao Crkvu, stvarao novi duhovni svešteni čin (novu tvar) i ostavio mu ozbiljna ovlašćenja trajno zabeležena u Jevanđelju; između ostalog (parafrazirano): "Za badava ste dobili za badava i dajte" .. "Evo dajem vam VLAST da izgonite demone.."  a ispred svega i kao najvažnije ono prethodno rečeno: "Što vi svežete biće svezano na Nebesima; što vi razrešite biće razrešeno na Nebesima"! Kad sveštenik sveže ni Heruvimi ne mogu da razvežu; kad on razveže i sam satana može samo da ropće. Nema boljeg, jačeg i očiglednijeg dokaza da sveštenik nije samo obična osoba već anđelski čin i aristokratsko dvorsko dostojanstvo Carstva Nebeskog sa kojim se ne možemo igrati niti porediti sa bilo kim ili čim - naročito ne sa sobom! Sve drugo, bez obzira na naivne forme, je ništa drugo do komunistička pobuna koja spaljuje Crkve i izjednačava babe i žabe ...jer ne želi sebe da vidi kao slugu i potčinjenog; kao uslovljenog hijerarhijskim odnosom unutar Crkve. Pa naravno dragi moji (sa facebooka) ..mi smo sluge, i to zaludne sluge .. a tu patetičnu raspevanu uravnilovku "nije mi važan sveštenik jer mi Hristos prašta" možete okačiti mačku o rep. Sa njim vo vse vjekove nećemo biti isto jer nas razdvajaju (po Blagodati) same aristokratske suštine; niti pak postoji Bog mimo Crkvenih svetih tajni u koje je ubrojan i sveštenički čin! Oci Vaseljenskih sabora tu "aristokratsku suštinu" nazivaju episkopskim ili jerejskim "dostojanstvom". Pa tako, kad za neki težak prestup prete onda kažu: "Da se liši episkopskog dostojanstva"! Oni dakle vide višu duhovnu (aristokratsku) realnost!

Optužen sam da gledam magijski na problem "razrešenja grehova" gde sveštenika vidim kao "maga" bez čijeg dodira epitrahiljom "Bog nije sposoban da samostalno oprašta greh"! Ali sa platforme Crkve (Apostolske i svetootačke) ispostaviće se da je sve suprotno i da život ne doživljavam magijski ja već upravo oni koji bi da je plemensko iznad crkvenog.  

Naime, u Crkvi kao Bogočovečanskoj ustanovi, ništa ne biva bez saradnje Boga i ljudi, ispred svega Boga i sveštenika! Nema u Crkvi magijskih radnji; sve je u slobodi i odnosu "jedan na jedan" sa Bogom ali ne kroz maštu i ushićenja već kroz sveštenika kao Božiju silu! Gore spomenuti ljudi kažu da sam mračnjak i da magijski posmatram Crkvu dok u njihovom shvatanju "ne prašta sveštenik već Bog" ...i time projavljuju tužno i zabrinjavajuće nerazumevanje Crkvenih Tajni. Bog bez sveštenika ništa ne radi u Crkvi!! Ne krštava nikog, ne pretvara hleb u Telo niti vino u Krv Hristovu! Ne osveštava ni grožđe ni uskršnja jaja, ni vodu ni ikone! Ko misli da je ikona sveta samo stajanjem u Crkvi dva, pet, četrdeset ili godinu dana ...taj rezonuje tj. veruje magijski. Taj ima katolički rezon da je samim boravkom u Crkvi, gde je dom Duha Svetoga, hleb već postao telo Hristovo. No, bez Epikleze; bez svešteničke molitve, trebnika i drugih molitvoslovlja ništa od navedenog nije osvećeno pa makar tu stajalo godinama! Ljudi koji su me napali zbog ovakvih stavova, opravdavaju to time da je Duh Sveti sa Hristom prisutan u Crkvi pa je samim tim i ikona osveštana; pa je tom logikom i njima zbog Duhovne prirode Crkve sveštenik nepotreban za ispovedanje i razrešne molitve!? (...a posle ja imam magijska gledišta!? :) ) Pa čemu onda trebnik i molitve za sve prilike? Jel Gospod uzalud i za džebe rekao "što vi razrešite biće razrešeno.." i obratno?  

Rekoše ti moji sagovornici da je moje mišljenje temelj "klerikalizma" ..."teokratije"; da sam inkvizitor i šta znam šta sve ne; ali moj je odgovor: Tja ...možda!? Kad se malo razgrnu temeljne platforme sa kojih nastupamo ispostaviće se da je stvar obratna u nekoj meri. Iz svega je u osnovi nerazumevanje svete tajne sveštenstva koja je jedna od sedam (sakrosantan broj?!) Crkvenih osobina naših života u Eshatonu, ako se udostojimo ponaosob da se nađemo tamo uz Gospoda... (a to otvoreno i otpočeto Carstvo je unutra u srcima našim već sada i ovde kao maglovita ali realna Ljubav.) Izvadite samo jednu tajnu iz tih sedam, unakažen je eshatološki lik čovekov ... i onaj "tamo" i ovaj u srcu"! U srcu se rodi jeres; izopačina gledišta pa samim tim i devijacije u životu.. To tada više nije Crkva kakvu su nam predali Apostoli. Zanemarimo li prevažnu ulogu sveštenika ..to dakle isto više nije Crkva. Gospod je Prvosveštenik po redu Melhisedekovu i On tu svoju mesijansku ulogu, taj važan atribut Njegove mesijanske ličnosti predaje (poklanja) ljudima preko Apostola, Episkopa do sveštenika svih vremena! Taj atribut postaje deo rukopoložene ličnosti. Sveštenik je nosilac velike sile koja mu je od Boga poklonjena; on može da zaveže greh bilo kome ako taj huli baš kao što je to uradio Arhangel Gavrilo sa Zaharijem, ocem svetog Jovana! Gavrilo ima pred Gospodom slobodu; njegovo poslanje od Boga je u konkretnom jevanđelskom događaju izvršeno u celini u smislu objave, ali svi detalji koji su pratili ta dešavanja, Zaharijina sumnja i podsmeh, su spontani događaji na koja Gavrilo kao slobodna ličnost nije mogao da ostane ravnodušan. Nije Bog vezao usta Zahariji! Njegov prijatelj Gavrilo je to učinio po svom nahođenju ...baš kao što su i sveštenici u mnogo čemu slobodni da donose odluke unutar mandata koji im je poveren! Razljutio je čestitog i pravednog Arhangela Zaharijin sumnjičav pristup i on je pronašao određene penale (blage i vaspitne) koje je Zaharije morao da podnese da bi razumeo s kim ima posla. 

Praslika tj. jedna predivna istorijska scena nam mnogo osvetljava te relacije između Boga i Njegovih slugu kojima je poverio određene mandate: proroštvo, sveštenstvo, patrijaraštvo i slično. To je detalj iz života svetog Proroka Ilije. Najdirektniji prijatelj Božiji sa jasnom ulogom koju je uz pomoć Božiju obavljao kako je najbolje znao. Od Gospoda je Ilija bio obdaren velikom silom, a ta sila je od Boga i sliva se na Iliju postajući po blagodati sastavni deo njegove ličnosti. I šta se događa?! Narod zastranio, Ilija se iznervirao gnevom pravednika i zatvorio nebo tako da nije bilo kiše tri ipo godine! Pogledajte ovde relaciju između Boga i Ilije koja nam viče u uši iz sveg glasa kakve su to odnosi između Boga i ljudi. Taj događaj objašnjava slobodu pred Gospodom u njenom izvornom značenju! Nije Gospod zatvorio nebo; to je uradio Ilija!! Jeste to Božija sila ali po Blagodati postala je deo Ilijinog bića i Bog je ovde, kao i sa Arhangelima, u društvu dragog prijatelja čije mišljenje uvažava. Šta dokazuje da nije Bog zatvorio oblake da ne bude kiše?! Pa to što je Bogu bilo žao ljudi; pokušavao je posredno da ubedi Iliju da bude manje strog, da omekša dušom, ali ni jednog trenutka nije hteo da ide protiv volje svog vernog sluge i Proroka! 

Upravo tu slobodu projavio je i Arhangel Gavrilo kada je onemeo Zahariju ...i ta sloboda sastvani je deo svešteničkog čina nasleđenog od Bogočoveka ... po redu Melhisedekovu! Sveštenici su sluge Gospoda i Njegovi prijatelji! Oni imaju mandat da u saradnji sa Duhom Svetim i celim Nebom pretvaraju Hleb u telo Hristovo i vino u Krv Njegovu; imaju mandat da pročitaju razrešnu molitvu ali i da po slobodi odlože oproštaj na neodređeno ..po svom nahođenju i proceni duhovne zrelosti pastve. Nema tog koji to može negirati! Konačno i razrešna molitva ima oblik: "Ja nedostojni sluga Božiji praštam ti .." a tada i Bog prašta po svom obećanju ...a On ne gazi obećanja! Ako sveštenik ne razreši nije razrešeno na Nebu .. ni to obećanje Bog ne gazi. 

No, za nezrelog sveštenika u ovom mnogo ozbiljnom životu, i dužnostima koje ima, kriju se mnoge zamke! Njegov mandat je paradoksalan! Pozvam je na trpljenje do iznemoglosti, na blagost do jagnjećih osobina - a istovremeno ima vlast da vezuje grehe ili da ih razrešava!? To je posao za koji Njegoš kaže (parafrazirano): "Ja poviše vas nešto stojim i dalje vidim ali ne znam da li na tome da blagodarim Bogu ili da plačem na sva usta i proklinjem dan kad sam rođen"!?

Ljudi danas nekritički hrle da budu sveštenici a pitanje je koliko mogu da nose odgovornost za tu službu?! (Baš kao što mnogi hrle i za političkim foteljama ne shvatajući užas Vlasti kao jedne od Božijih sila, anđelskog čina koji razjeda svojom silinom služenja i nosioce vlasti ali i potčinjene strukture ako nisu usklađene sa višom Hijerarhijom! Otuda bolesti u modernim demokratizovanim društvima od korupcije do potpunog siromaštva u svakom smislu - i duhovnom i biološkom)

Usled neshvatanja i neodgovornosti izvesni sveštenici nesvesno i po slabostima tu moćnu silu okrenu protiv sebe na sablazan mnogih, nesposobni da umire neke razumljive delove svoje ljudske prirode ili da umru u sebi za nju. Ali kako god, najpogrešnija od svih stvari je demokratizacija Crkve u kojoj se demos (raja, pastva) vidi kao elemenat samoupravljanja Crkvom. To nikada nije bilo niti će biti. Demokratija i komunizam su iz istog kotla; suštinski identična stvar sa različitim imenom. Hijerarhija je uslov za harmoniju, kako između muzičkih tonova tako i između ljudi. Aristokratija nije bajka već realnost činonačalstvija; ali aristokratija obavezuje, što je lepo zapazio Šekspir: "Vlast bez ljubavi je tiranija"! Skoro da je zapanjujuće da neki znameniti ljudi, pobornici "demosa" ili "plebsa" kao upravljačkog mehanizma društva (čak i  Crkve) ne razumevaju da subordinacija izvire od  Boga na dole do prostih ljudi i monaha. Pa ako subordinantni princip važi od Sabora prema Episkopu; ako važi od Episkopa prema Jerarsima ili Starešine hrama prema Đakonu, Igumana prema bratiji ...kako to onda prestaje da važi od sveštenika prema raji tj. laicima a sve je jedno Telo Crkve!? Razumljivo je snishođenje po mnogim pitnajima; čak nužno zbog naših bolesti .. ali ovo su neke granične vrednosti na koje se mora ukazivati ljudima da ne nose u sebi iskrivljene slike Crkvenog bića ... najposle i državnog kao druge strane lepte na kojoj je lik "Cezarov" .. lik državni!

Ne može se bez svete tajne sveštenstva ispovedati u Crkvi; nije on samo prosti svedok naše intime sa Bogom .. već sluga Hristov koji je postavljen kao učesnik u svetoj tajni ispovesti! Ljudi to moraju ozbiljno da shvate, a kako ako im se o tome ništa ne kaže?! Kako će to usvojiti ako valjano ne shvate subordinaciju svih Crkvenih delova koja, da čudo bude veće, važi u svim slojevima Crkvene hijerarhije a onda odjednom, u onoj najnižoj  a najvažnijoj, više ne važi iako je Apostol kroz poslanicu rekao krštenim ljudima: "Budite poslušni svojim sveštenicima" ...

Sign in to follow this  


8 Comments


Recommended Comments

У праву си брате да демократији није место у цркви. Њене су основе свише, односни глава јој је сам Исус Христос, а Дух Свети је својим присуством твори где је "двоје или троје" у Његово име (име Бога Оца) окупљено. Демократија треба да влада у држави. Они који је протерују из државе, заводећи личну диктатуру, гурају је у Цркву Божију, где добро знају да јој није место. али зато знају да може да изазове смутњу и разбије јединство сабрања.

Сваки тиранин и диктатор настоји да изокрене поредак и у држави и у Цркви и да свуда унесе заваду, уз помоћ које би владао. У државу уводи лажну "саборност" око себе и своје партије уместо око Господа а избацује демократију У Цркву пак уводи лажну демократију да би уништио саборност. Ако му се дозволи да уради и једно и друго биће зло и за државу и за цркву и за народ.14368747_895846623880304_305464639991740 

Share this comment


Link to comment

Брате Жељко, махом имам вољу и жељу да дискутујем на разне теме, али, не замери, овде си отишао тотално у неку другу струју која је мени сасвим страна и нема основ у здравом евхаристијском и еклисиолошком доживљају Тајне и Цркве. Од субординације, духовне аристократије (!!), механичком тумачењу тајни, подређивању воље Божије вољи људској (макар то био свештеник), па на даље... "Бог неће ићи преко воље свог слуге у свештеном чину", шта је то, Бог се подчињава вољи свештеника, макар овај био идиот и неће да опрости из ината...??? "Семе аристократске суштине", заиста? Црквена - духовна аристократија? Нема спасења мимо тајни, зар то није узимање улоге Божије на себе, да не улазимо сад у ту проблематику. "Бог без свештеника не ради ништа у Цркви" - јадна је та визија Бога Који се да сместити само у Свете Тајне. Тајни има више од седам, та бројка је накнадно постављена. Свештеници имају "мандат који им је поверен"? Разрешна молитва има облик :"Господ, својом благодаћу и љубави према човеку, нека Ти (Господ), опрости све што си сагрешила, и ја, недостојни свештеник..." итд. Дакле, и свештеник опрашта, тачно, има власт да разрешује, али покајање нема силу опроштаја уколико није искрено, ма шта свештеник рекао. Хијерархија, слажем се, мора постојати. Нико не пориче потребу свештенослужитеља, али ово што говориш су, с дужним поштовањем, крајности. И ово је последње од мене на ту тему, имаш исувише пуно погрешних премиса да бих потанко објашњавао. Рекао бих оно "праштај", али знам да ми не вреди, јер сматраш да то може учинити само мој поп. ;) Да сажмем: љубав пре потчињавања, заједништво пре система, благодат пре обреда, смисао пре догме, и присутан Бог Који увек одговара онима који Га искрено траже. Макар тако не мислили њихови свештеници. 

Share this comment


Link to comment

Čuj "praštaj" kao da nešto imam da zamerim Markoni?! Taman posla! Pa ćaskamo; diskutujemo ... tupimo, zavisi kako se i sa koje pozicije posmatra. :) Svi imamo  svoje stavove i ovde ih iznosimo; nekome se sviđaju nekome ne; i to je to. Ako nam se mišljejna ne poklapaju nije strašno dok za posledicu nemaju nečiju ozbiljniju sablazan ..ne onu malu svakodnevnu koja ti natera krv u obraze pa pomisliš "e sad ćeš da vidiš", već pravu sablazan koja je tektonska! :)

Moj Markoni, kažeš da imam „suviše pogrešnih premisa da bi mogao potanko da odgovoriš na njih“ a interesantno da je upravo ovaj tekst znameniti otac Ivan Cvetković šerovao na FB profilu i nazvao ga nekako kao: „Odličan tekst na poukama“. Ruku na srce ne dugo posle (nakon dan dva ...ne znam) ga je povukao i to je njegova diskreciona odluka pred kojom priklanjam glavu. Verujem zbog ostrašćenih komentara ali ne bih mogao to sa sigurnošću da kažem. Pokušavam, najzad, čak i da ne mislim koji su razlozi ali u svakom slučaju on je u jednom trenutku smatrao da tekst ima težinu. Nisam gledao lajkove ali ne bi bio prvi put da se ti i ja u nečemu ne slažemo a da upravo to završi na zidu oca Ivana a onda tamo dobije od drugih sveštenika dobre ocene ..a mene Markoni samo to i interesuje! Svaki taj sveštenički „lajk“ doživljavam kao blagoslov (što na svoj način i jeste) inače ne bih ni sedao da pišem. Ja, kao lenji sluga, zanimljivog istorijata (najblaže rečeno) .. tragam za menjačima! Dugo sam se pitao ko su oni, još uvek tragam, možda ću tako ceo život? Ko zna?! Eto, i ovde kopam ... možda su tu .. :) 

Elem, nisam ja nešto naročito pismen; govorim ono što sam kroz crkvenjačko iskustvo sagledao i pohranio negde duboko pa to ne dam da iko remeti „da smo braća rođena“ ...ili što bi iz "Đekne.." rekao Radosav: "Nećeš vala da ćemo za gušu da se 'vatamo" :) Ali za ovaj put ne bih više ništa pisao; možda nekom drugom zgodom! 

Share this comment


Link to comment

Evo da prekršim svoju reč, no ovo je više komentar komentara negoli teksta! :D 

Jasno sve, samo ja ne marim da svoje mucanje merim odobravanjem sveštenika, niti pišem zarad njihovih blagoslova. A tebe, kako reče,  samo to interesuje... :) 

To je valjda ključna razlika između nas dvojice. ;) 

Zato mene manje vole :) , zato sam obrisao većinu tekstova i izbegavam teološke ali  i satirične teme. 

Valjda sam (nevezano сад za tvoj stav)  prerastao doživljavanje vere kao ideologije i tražim konkretnu, živu, delatnu, pokretačku veru u sebi i drugima.

I ne mogu da govorim bajke o onome što sam iskustveno doživeo da nije tačno.

A vreme i dobri Bog, nadam se, pomoći će da se završe bajke, basne, puke priče i mrtve dogme,

da zamru besede bez nade, službe bez vere i jerarhije bez ljubavi i zaživi Hristos u svima nama. 

Do tad, ne mogu da govorim što nije tačno. 

Nema duhovne aristokratije.

Ko god da se postavi kao aristokrata nad svojim bratom i sestrom, nema nikakve veze sa Hristom, peračem nogu, slugom, i požrtvovanim prijateljem.

"Razvodnjavam" sveštenički čin!? 

Ma ne, dragi Blažo. Oni razvodnjaju Crkvu.

Predstavljaju Hrista kao aristokratu.

Moj Bog, ako mi je i Gospodar, pre toga mi je Prijatelj.

Ako Mu i služim, pre toga Ga volim.

Ako Mi je potrebna Njegova pomoć, pre toga mi je potreban On.

Dakle, i našim dobrim sveštenoslužiteljima pre broja pričesnika bi trebalo da su im potrebni prijatelji u Hristu, pre broja kuća bi im trebali dobri hrišćani, pre donacije crkvi bi trebalo da osećaju potrebu da oni shodno mogućnostima nekome pomognu. Pre širenja rituala da šire Jevanđelje, pre zidanja hramova, da zidaju živu Crkvu.

Naš Bog nije aristokrata, te ni Njegove sluge to ne mogu biti, ma koju službu vršili.

Čast i celiv u ruku od mene, uvek,  svim dobrim sveštenoslužiteljima!

 Ali to nije nijedan koji sebe smatra duhovnim aristokratom.

За даљу студију : Лука 11, 39 - 52.

Ostaj mi dobro. 

P.S. Ma i bolje da nisi gledao lajkove, nikada to nije bilo merilo, pogledaj starlete! ;)

 

Share this comment


Link to comment
16 hours ago, ............. рече

Jasno sve, samo ja ne marim da svoje mucanje merim odobravanjem sveštenika, niti pišem zarad njihovih blagoslova. A tebe, kako reče,  samo to interesuje... :) 

Markoni, ja nisam nezabludiv! S toga pomjani! No moram reći sledeće ...ovaj sajt je po defaultu duhovnog karaktera u osnovi, čitaju ga mnogi katihumeni, početnici u veri i slični; s toga ne sme biti mnogo improvizacije, pesničkih zanosa, ushićenja i neodmerenih reči ..mogu i nesvesno da budem spoticanje nečijoj duši a onda jaoh meni "tamo nekad". Sveštenički lajkovi me drže "pod visak" da ne odstupim previše od uzansi svetih otaca od kojih je lako otpasti a da i ne primetiš. 

16 hours ago, ............. рече

Valjda sam (nevezano сад za tvoj stav)  prerastao doživljavanje vere kao ideologije i tražim konkretnu, živu, delatnu, pokretačku veru u sebi i drugima.

Eh eh; naravno ja "ne tražim" živu, delatnu, pokretačku veru u sebi i drugima!? Dobro, ogradio si se, nisi mislio na mene ...ali zašto misliš da bilo ko odavde ne traži ovo što si naveo?! 

16 hours ago, ............. рече

A vreme i dobri Bog, nadam se, pomoći će da se završe bajke, basne, puke priče i mrtve dogme,

?? hmm, negde po dubini ovo je faul moj Markoni ..ali dobro, "sudija nije vid'o" :) Koliko se sećam iz to malo instituta koji sam pohađao postoji predmet koji se zove dogmatika!? Moraš da mi razlučiš na šta si tačno mislio kad reče "puke priče i mrtve dogme"? Ovo "bajke i basne" ne bih komentarisao.

16 hours ago, ............. рече

Ko god da se postavi kao aristokrata nad svojim bratom i sestrom, nema nikakve veze sa Hristom, peračem nogu, slugom, i požrtvovanim prijateljem.

Aristokratija, ako pažljivo ispratiš gornji tekst, nije negativna konotacija koju nam decenijama servira komunistički duh ... i koji nam još vonja kroz srca i podsvest! (još mi, čak ni vi mlađi, nismo od toga oprani) Aristokratija nije "despotija" u onom negativnom smislu nadmenosti i gordosti. Gospod Hristos, koji u pričama sebe naziva Gospodarem, ima aristokratske manire Carevog Sina! Da li ovo što rekoh nije tačno? Zar nije On Carev Sin?! Pa i pored svega ima divne aristokratske manire ...iskreno Ga nije blam da svoje gospodstvo ponizi i da pere ljudima noge, da sedi sa bludnicama i lopinama a da sve to vreme ne izgubi ništa od svog dostojanstva jer ga nije mešao sa grehom! Sedeo je sa grešnicima ali nije činio greh! Razdvojio je greh od grešnika! Propustio si da zapaziš u tekstu navod Šekspirove definicije istinske aristokratije: "Vlast bez ljubavi je tiranija"! Izvedeno: pretsednik bez ljubavi je tiranin! Sveštenik bez ljubavi je tiranin! Patrijarh bez ljubavi je tiranin! Otac porodice bez ljubavi je tiranin!

Sa druge strane pustinjak sa Svete gore, koji ide bos po kamenju je aristokrata! Aristokratija u izvornom smislu je najdublja boemija ali ne ona gde si raskalašna i nepristojna pijanica već ona gde široko gledaš na ljude; nevidljivo pomažeš nevoljnicima, ništa ti nije teško! Mi ne možemo da se otrgnemo od slike novopečenih "aristokrata" koji do novca dođu preko noći pa misle sad su "krem" ..a počesto nepristojni i primitivni klovnovi! To nama u podsvesti muti sliku prave aristokratije koja se gradi generacijama kroz poštenje, rad i RED! Hijerarhiju! 

Samo dva primera (dostojna žitija) da oslikam ovo o čemu govorim. Pre petnaestak godina svirao sam na Stenki. Lepo veče, bašta puna! Pojaviše se dva cigančića od desteak godina i onako prljavi i slinavi krenuše od stola do stola da prose! Ja ih naravno gledam sa "visine" a onda dobijem moralnu i duhovnu šamarčinu da nedelju dana nisam bio dobro! Gazda Milorad odnekud dođe, uze ih za ruke, odvede najpre do toaleta da se umiju i operu ruke ...a onda ih je smestio u jednu salu bez gostiju, doneo im toplu čorbu, meso i još razne hrane. Sve vreme ih je on služio! Ne pitaj kako sam se osećao!?

Drugi primer: Idem sa sveštenikom po kućama na Senjaku za svetonikolajevske vodice! Početak decembra ..post! Seli malo posle obreda da popijemo po jednu i taj domaćin, (čovek je imao privatni Fordov servis), iznese đakonije ..mrsne! Podigne prema svetlu pršuticu koja se prelivala bojama i reče: "Vidi pope, metalik" :) Za mnoge sablazan, tada i za mene naravno! No tu, na moje oči, dođe njegov radnik i u kontekstu teme koja se povela reče da neka bakica iz ulice nema frižider a da dve kuće dalje siromašna porodica nema televizor! On reče tom radniku: "Kobac, nosi i frižider i televizor ..onaj iz spavaće sobe!" Saznam kasnije da je celu sporednu kuću dao desetini izbeglica ... 

E vidiš Markoni ... to su najlepši primeri boemije, istinske aristokratije! Ti ljudi mogu da budu i pretsednici i patrijarsi i vođe u svakom smislu! Oni nisu preko noći stekli svoje imetke! Generacijama je to zidano ili bar u velikom ličnom trudu zarađeno ..ali ih nije promenilo; ostali su u dušama ona detinja širina ...a to je Hristova aristokratska osobina Carevog Sina! Imaš ljude koji su istinske aristokrate makar da su čistači cipela ...vidi se to po govoru tela i rečima; a imaš isto tako, i među sirotinjom i među bogatima, umišljenih prostaka koji su bolesni od uobrazilja neke veličine! Na toj klackalici smo svi; ratuje u nama aristokratska priroda dobijena od Cara Slave sa prostačkom prirodom ovog sveta ..i taj rat je posvednevan! 

Možda sam bar za malo približio pojam aristokratije onako kako ga ja vidim?

Share this comment


Link to comment

Hm, to nema veze sa aristokratijom, po meni. Zanimljivo da niko od navedenih u ovim zaista lepim primerima nije sveštenik, ali je po tebi arisotkrata: što opet odudara od onog prvog gde vidiš isključivo sveštenike kao duhovne aristokrate. Što će reći: ne čini nas vrsta službe veličinama ( ili kako ti kažeš, arisotkratama), već dela ljubavi kroz koja se projavljuje Hristos.

 Druga stvar, koja mi najviše smeta, pod izgovorom izbegavanja sablazni, prećutkujemo stvari koje su očigledne, te to, paradoksalno, stvara daleko veću sablazan. :D 

Da zaključim: ne osporavam posebnu blagodat sveštenoslužiteljima, ali i laos sveštenosluži. Premisa ti je, možda, dobra, terminologija meni daleka, za mene aristokratija je sinonim za snobizam. :)

Share this comment


Link to comment
1 hour ago, ............. рече

ali i laos sveštenosluži.

Laos ne može nikoga da krsti niti da hleb pretvori u Telo Hristovo! Laos sveštenosluži tako što u praksi svedoči svoje uverenje i što se Bogu moli za svakog, dok je sveštenički čin kvalitativno i hijerarhijski iznad laosa! Svešteniku je aristokratska priroda datost po blagodati rukopoloženja, nama je naredba i cilj! Sveštenik bez ljubavi je, kako već citirah Šekspira, "tiranin" - a u suštini ko to bez ljubavi u sebi nije tiranin!? Uostalom Njegoš reče "svet je ovaj tiran tiraninu a kamo li duši blagorodnoj!" Čim izgubimo ljubav iz srca mi smo deca ovog sveta gde su aktivni nekakvi zakoni i ponašanje koji se integralno vide po zatvorima; među nama u svetu su prikriveni malo sramotom, malo u jagnjećoj koži i slično. Bez ljubavi sve je tiranija.

Dakle ne razumemo se u terminologiji! Aristokratski maniri su maniri "Carevih slugu"; to je npr. i postiđenost nekog deteta! Boemska širina koju sam naveo gore je aristokratija...ali su nam vremenom razne komunističko demokratske dogme ubrizgale virus u kom iskrivljeno gledamo na ove pojmove! 

2 hours ago, ............. рече

pod izgovorom izbegavanja sablazni, prećutkujemo stvari koje su očigledne, te to, paradoksalno, stvara daleko veću sablazan.

Kriva Drina ostaje kriva, niko je ne ispravi ma koliko pokušavao! Postoje neke formalne organizacione stvari u Crkvi kakve su Crkveni sudovi ...pa su oni instrument za "ispravljanje krivih Drina". Da li oni rade svoj posao? Hmm ako ne rade pa daće odgovor za svoja dela u Dan Suda ...šta imamo mi sa time ako znamo kako treba živeti?! 

Sami da istražujemo pravde i krivde, bez tih "instrumenata", hodamo po žiletu; podsticani pomislima "opravdanosti" ustajemo revolucionarno na davno uspostavljenu hijerarhiju! Ustajemo na vetrenjače ...a to znači da više nemamo racionalnu svest kao što ju je pogubio i Don Kihot!

No to su moji stavovi; nikog ne obavezuju i ovo je samo lepa diskusija! Živ mi bio Markoni! :) 

Share this comment


Link to comment

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
×