Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Лични Блогослов

  • entries
    114
  • comments
    74
  • прегледâ
    120070

Contributors to this blog

Делатна мудрост

Sign in to follow this  
Александар Милојков

175 views

Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ

јануар-фебруар/2009

Делатна мудрост

Нашем човеку је пост просто као судбина. Као неизбежан, он га чека: по благослову Цркве или по благослову лекара. Наш човек данас пости и због других разлога: виткост манекенства, спортска кондиција или нека друга природа његовог посла приморавају га на извесно уздржање и одрицање. Но, шта је то што пост по благослову Цркве разликује од ових других постова? Заиста, само по благослову Цркве човек пости зато што хоће, док болесници, манекени или спортисти посте зато што морају.

Пост у Цркви јесте акт слободе. Оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање. Зато што је акт слободе и хтења пост је и подвиг. А шта је подвиг? Управо издизање воље изнад морања, хтења изнад захтева наше природе. Пост као подвиг је показивање те наше воље као искрене, он показује да оно што исповедамо заиста и мислимо и живимо. Мудрост устима и језиком казана, постом и подвигом се показује и живи. Пост је синтеза теорије и праксе, он је делатна мудрост. Пост је спона која мудрост из доконости сели у живот.

Али, код нас хришћана пост није циљ сам по себи. Код светих отаца ћемо наћи опаске да и ђаво не једе ништа, да не спава никад. Пост може да буде и гордост, да нас људи виде и да нам се диве. „А кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте...А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш.“, саветује нас Господ (Мт 6, 16-17). Са друге стране пост као вежбање у умерености, може да постане и неумереност, да се претвори у „ревност не по разуму“, да гладовање потисне молитву и друга делања и да човека учини неспособним за њих. Пост као акт слободе није далеко да се претвори у особину нечастивог, у гордост, лицемерје или у фанатизам. Оно што пост као врлину одваја од странпутице јесте разум. Не треба сметати са ума да је пост ради човека а не човек ради поста. Не треба сметати са ума да је наш пост усмерен не ка погледу и суду људи, него ка Богу Оцу „који види тајно и узвраћа јавно“. Такве делатне мудраце је Бог обзнанио и показао читавом свету: свете оце, исповеднике, мученике, подвижнике,... Неки од њих су говорили и делали, неки су само делали и делима говорили, али су сви постали светила и водиља људима све до наших дана. Наспрам њих, хваљени мудраци су превазиђени, они за чијим је говорима следио аплауз смењивали су једни друге својим мудростима за кратко време и од заборава их чувају још само уџбеници историје.

Хришћански пост није само човеков подвиг пред Богом, он је и учитељ човеку. И као такав се показује опет као средство а не као циљ. Наша Црква уз пост везује и поуку. У посту ћемо се учити јеванђеоским причама и поукама, примерима светих. Оно што су иконе и фреске очима, речи уху, то је и пост срцу човечијем. А из срца управо извире та наша воља да оно што смо научили гледањем и слушањем, живимо и заволимо. Пост помаже да та наша воља коју из срца произносимо не буду: „зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.“ (Мк 7, 21-22) Зато наш пост није само уздржање од хране, јер, гле, „не погани човека оно што улази у уста“. Пост подразумева и духовно уздржање од греха, од лоше воље срца. Тако, док смо телесни пост позвани да држимо повремено, када је то Црква прописала, на овај духовни позвани смо да се трудимо без престанка. Овај други вид поста је и узвишенији од оног првог. Јер гле, ако не постимо телесно то не обесмишљава наш духовни подвиг, док телесни пост обесмишљава духовно неуздржање. И не само да га обесмишљава, него више то и није пост него лицемерје. „Не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?“, каже свети Јован Златоусти.

Пост нас учи и томе да живимо не да би јели, него једемо да би живели. Често је ово данашњем човеку нејасно. Зато му храна често уместо здравља и живота доноси болест и смрт. Тада он пости, по благослову лекара, зато што мора. Пост је ту као казна, горки лек који треба испити. Он је плата за људску глупост. Пост манекена и сличних „професионалаца“, са друге стране, представља захтев тржишта, морање које од њих уместо слободних људи прави робу, средство за увећање капитала. Док код оних првих, болесника, пост представља мучење како би се болест окончала, код ових других пост представља, неретко, почетак болести. И једни и други се постом муче, једни терајући а други призивајући болест.

Но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост. Хришћанин пости гледајући у Бога, као свој смисао. Постом Богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо. А када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан. Постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.“ Том храброшћу срца привлачимо на себе Благодат Божију, Благодат која нас удостојава да приступимо Светој Чаши, истинском Телу и истинској Крви Господа нашега који каже: „Ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети.“ (Јн 6, 35)

Александар Милојков

Sign in to follow this  


0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...