Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    23
  • comments
    3
  • прегледâ
    7478

Иван Настовић: АРХЕТИПСКИ СВЕТ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

александар живаљев

578 views

blog-0808827001452191794.jpg

"Има дана када је све у нама светло и складно да не осећамо ни потребу за срећом. Толико смо изнад свега што људи називају тим именом."

Иво Андрић

 

Озарени свијетлом Божијег присуства ( М. Елијаде), свијетли се данас међу нама и луча Николе Тесле. Луча која тек треба да заблиста: свијетлост која чини да "не осећамо потребу за срећом".

Писац, да не чује професор Љуба Ерић, најбољих уџбеника из дубинске психологије и психологије снова, окушани психотерапеут и психобиограф значајних личности наше културе, Иван Настовић (1932–2013), оставио нам је и једну завјетну књигу "Архетипски свет Николе Тесле" (Прометеј, Нови Сад, 2010), коју и сам Велимир Абрамовић у предговору Зашто је Тесла жив1, означава као "нешто најлепше и најдубље што сам прочитао о Тесли".

Настовић се концентрисао на оно вјечно, божанске, архетипске слике које су водиле Николу Теслу: архетип Велике, Вјечне Мајке, архетип Бијеле Голубице, архетип мистичне Свијетлости и даје објашњење архетипског поријекла открића обртног магнетног поља.

Архетипови представљају највећу вриједност људске психе (Јунг), они су садржаји колективног несвјесног, праслике и праформе људског искуства, у којима нам се кроз божанства, митове,бајке, халуцинације, снове, што је за Теслу значајно - визије, јављају подстицаји на дјеловање у правцу откривања божанског (Сопства) у себи и трансперсоналним (трансгенерацијским, па и трансцеденталним) односима. Они су претеча сваког стварања, а у Теслином случају изуметника (како га је означио Лаза Костић) они представљају пут у схватање његовог постојања и откривања ("Уметност и наука су исто, рекао је Тесла Ивану Мештровићу).

Као што је често случај код великих појединаца, наглашава Настовић, "Тесла је, заправо, на своју мајку пројектовао слику надличне мајке". Вјечна мајка, коју Тесла кроз мучан процес самосазријевања налази у визији, као живи глас сопствене мајке у анђеоском хору, помаже одржавању његовог стваралаштва, ту визију је имао када се ношен идејама о бежичном преносу енергије нашао, како сам каже, пред психичкоим сломом. Насупрот расапу десило се да је укорењивањем у својој психологији ствараштва, која је по Јунгу, примарно женска психологигија, јер "стваралачко дело израста из несвесних, архетипских дубина, из царства мајке."

Суочен, са једне стране, са својим убијеђењима "грубог материјалисте" који ће се "држати своје механистичке теорије живота док се не покаже да је она погрешна"; са друге стране, као "аутоматска машина која реагује на поремећаје споља", Тесла није мога да своју визију Вјечне мајке не субјективизује кроз осјећај љубави према Бијелој голубици.

"Волео сам ту голубицу. Да, волео сам је као што човек воли жену, и она је мене волела... Та голубица је била радост мог живота... Докле год сам је имао била је то сврха мог живота." (Н.Т.)

Говорио је: "Ма где да сам се налазио голубица би ме пронашла; када бих пожелео да је видим само бих је позвао и она је долетела до мене. Разумела ме је и ја сам разумео њу". Симболично, голуб представља симбол љубави, чистоте, безазлености, дуговечности; Велике мајке и сублимираног Ероса: Попут осталих пернатих животиња", пише Настовић", "и голуб симболизује сублимацију нагона и превласт духа; мир и слику стваралачких мисли, а често је симбол жене и љубавнице. /.../ У хришћанству је голуб симбол Светог Духа: принцип божанства, док јато голубова представља вернике. /.../ У аналитичкој психологији голуб представља Аниму што је разумљиво када се има у виду да је реч о птици љубави".

Даље: "На голубицу је Тесла пројектовао своју Аниму, фактор од највеће важности у животу мушкарца, јер је архетип живота и креације." Тиме је Тесла нашао своју психиофизичку цјеловитоост, фактор који од његових конкурената из инжењерских редова, до данас, изазива саблажавање и лошу психијатризацију његове личности. Он јесте имао компулзивне елементе ("живот дељив са три", како га је конгенијално крстио Владимир Пиштало у роману Тесла, портерет међу маскама"), али "оптужбе", слично као и у случају Леонардовом, о, бар потиснутом хомосексуализму, гледано управо из угла дубинске психологије остају без основа. Те "оптужбе" данас би можда допринјеле Теслиној популарности, али и поред тога што се упорно понављају2,

немају убједљиво психолошко објашњење ни у раду Владете Јеротића: Психолошки портрет Николе Тесле, нити у инспирацији тог рада од америчког психијатра Џула Ајзебана, који је у светлости која је избијала из голубичиних очију када је Тесли "саопштавала" да ће умријети, видио "симбол млаза млека из мајчиних груди", које је, наводно, Тесли било ускраћено у раном дјетињству.

Зато је у праву Велимир Абрамовић када наглашава да је Настовић својом студијом "одбранио не само Теслу, него и психијатријску и психолошку струку од погрешног схватања Тесле." Данас нам је све теже (у времену у коме, по Црњанском, "Коитус влада светом", Роман о Лондону), да схватимо да бројни мушкарци и жене, хетеро и хомосексуални, још увијек имају онај приступ који је савремени мистик Гурђијев назвао "корисном апстиненцијом ако човек зна шта да уради са енергијом коју је уштедео."

Зато нам је блиско, да и бљескове светлости" које Тесла није могао да контролише и "светлост из очију голубице", схватимо са Настовићем и Елијадом као сагледавање дубинске мистичне свијетлости.

Овај приступ, показао се дјелотворним у Настовићевом раскривању архетипског поријекла највећег Теслиног проналаска - обртног магнетног поља.

Да се подсјетимо. Једног поподнева фебруара 1882., Тесла је шетао будимпештанским градским парком са пријатељем Аниталом Сигетијем. Рецитовао је поезију коју је изузетно памтио. Залазак Сунца, подсјетио га је на стихове из Гетеовог Фауста:

"Дан је при крају; оно све даље сја

хита да други оживљава свет.

О, што ме крила не дигну са тла,

па за њим, вечно, да управљам свој лет!

Дивног ли сна док оно доле креће!

Ах, куда лете крила бестелесна

телесна крила винути се неће."

 

"Док сам изговарао ове речи", сјећао се Тесла" синула ми је идеја, и у тренутку сам открио истину.". Попут муње, штапом је нацртао дијаграм у пијеску и рекао пријатељу: Погледај мој мотор. Пази како ћу сад да га окренем у супротном смеру".

Било је то откриће обртног магнетног поља и стицање "бестјелесних" крила. Свемогуство, знамо, светом тајном шапти само души пламена поете.

Остало је само да сачекамо дан у коме је све у нама свијетло. Изнад среће.

 

 

1ЗАШТО ЈЕ ТЕСЛА ЖИВ

 

Некога ко нешто заиста добро уради, људи не треба да хвале, јер му се тиме умањује његова божанска награда. А писац овог истинитог и аутентичног објашњења дубинске психологије Теслине научне душе и архетипске мотивације Теслине науке, Иван Настовић, свакако ју је заслужио.

Овом студијом он је одбранио не само Теслу, већ и психијатријску и психолошку струку од погрешног схватања Тесле, као и колеге стручњаке од њих самих, а посебно психоаналитичаре и њихове често произвољне и нетачне закључке о Тесли. Настовић је показао да се бавећи појединцем какав је био Никола Тесла, нужно и најдубље бавимо оним што је архетипско у човеку.

Отуда је било неопходно Теслиној личности и стваралаштву прићи јунговски, односно сагледати их архетипски, будући да је такав психолошки приступ и оправдан и једино исправан када је о Тесли реч. Јер, Јунгови ставови имају космолошки извод и једино у његовој теорији архетипова наилазимо на живу научну свест о генеричкој важности Духа за егзистенцију материје.

Архетипови имају у човеку моћ природног закона, принципа или начела и зато су нуминозни. Природним законима, као ни архетипу, човек се не може одупрети и нужно бива оруђе његовог остваривања, одакле уз фасцинацију архетипом иде и делање по њему - нуминозност. Идентичну законитост Фридрих Ниче открива у уметности: прави уметник није уопште личност, него пуки инструмент своје естетичке идеје. Ово се поклапа са Јунговим схватањем по коме уметничко дело није човек, већ нешто надлично, па се зато „о песнику не може говорити као о личности, већ као о стваралачком процесу“.

Насупрот томе, Фројдова психоанализа се бави само оним што је лично у човеку, а што је лоцирано у индивидуалном несвесном, чиме се потпуно занемарује архетипска димензија, посебно значајна за разумевање „великих појединаца“, што се јасно види из Фројдовог приступа Достојевском или Леонарду да Винчију.

Отуда ова Настовићева, јединствена и оригинална монографија, осим што пружа потпуније и дубље разумевање личности и стваралаштва Николе Тесле, представља и драгоцени модел и путоказ, како дубинско-психолошки приступити „великим појединцима“, који се не смеју сводити на оно што је лично. Јер, стваралачки геније своје извориште има у ризници колективног несвесног, а све значајне идеје и представе воде до архетипова.

Добра се књига, каже Јунг, увек препознаје по марљивости, брижљивости и по видљивом духовном напору аутора, а сва наведена својства поседује и ова студија о Тесли. У њој нам Иван Настовић открива и објашњава важност и значај доминантних архетипова у Теслиној личности, који су суштински утицали на његов живот и детерминисали његово дело, коме се Тесла потпуно посветио и све му подредио. Они су за Теслу имали моћ природног закона, коме се није могао одупрети. Када је реч о стваралаштву, ту нуминозност имао је пре свих архетип светлости, о ком Настовић подробно говори, а који се налази у корену Теслиног открића обртног магнетског поља, као најзначајнијег изума, из ког су проистекла многа каснија његова открића.

Будући да је био јасновидац, Тесла је имао свестан увид у целину живог свекосмичког Бића, имао је приступ језгру еманације - средишту исијавања љубави и светлости. Познато је да је у будипештанском парку, изговарајући стихове из Гетеовог Фауста, док је посматрао залазак Сунца, Тесла открио обртно магнетно поље и сазнао „како функционише космос“, али нам је Иван Настовић сада први објаснио дубинску психологију тог открића, односно његове архетипске корене.

Слично је и са оним што је наизглед крајње лично у Теслином животу, попут односа према мајци, или, особене љубави према белој голубици. Јер, генији као Тесла се у ситуације свог живота заправо не уносе лично. Кад некога воле, они воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника - животног пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће. Ово је у првом реду нашло свој израз у Теслиној љубави према својој мајци и према белој голубици.

Сваком човеку у његовој наивности изгледа да је његова мајка - његова лична мајка, а нарочито деци. Тек касније, у зрелости, ако сазри, или пред смрт, ако му живот остави времена да га у старости промисли, човек схвата да постоји Вечна Мајка, иза свих појединачних мајки, које су све само њен оваплоћени архетип. Шокиран сазнањем да је био потпуно заборавио да му је земаљска мајка, Ђука Мандић, умрла, прибравши се у њујоршком хотелском кревету, Тесла је схватио истину: исконска мајка не умире никада.

Слично је и са љубављу према белој голубици, која је снажан архетипски симбол, а на коју је, како Настовић аргументовано објашњава, Тесла пројектовао своју Аниму, женски аспект мушке психе, која је архетип живота и креације. Тиме је, опет не лична, већ архетипска љубав према белој голубици била уско повезана и са Теслиним стваралаштвом, посебно када се зна да је управо Тесла, и највише Тесла, повезивао људску душу и технологију са Светим Духом (чији је симбол бели голуб), или вавилонско-античко-грчки, са Питагориним Светим законом (гр., Хиерос Логос).

У савременој науци, посебно у физици, проучавају се само два логички степенована нивоа постојања - чулна материјална последица и формални симболички језик. Најдубљи ниво егзистенције од кога све потиче и зависи - Духовни ниво, изостављен је из савремених истраживања. Просечан научник нашега доба свесно се одриче Духа, и, наравно, не може теоријски да напредује на бази предвиђања надахнућем, као Тесла, већ само технолошки, на бази безбројних покушаја (неоквантна механика ЦЕРН-а и трагање за Хиксовим бозоном, непримерено названим божија честица).

Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових божанских слика - архетипова.

Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., цамера обсцура), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.

Сви прави велики визионари су буквални, они напросто описују призоре својих визија до детаља. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визионарске слике у материјалне моделе без икаквог логичког размишљања, које би заиста само успорило овај процес утеловљења идеја. Брзина рада у испуњавању позвања по свему судећи је главни разлог што Тесла није оставио никакву физичку теорију. И као што природа искључиво ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.

Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:

„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“

Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и онда када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу, мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.

Тек прошле године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1892. године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Краљевском Друштву у Лондону - О светлости и другим високофреквентним феноменима.

Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао ванредно развијене психичке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело.

Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Моргана је одвратио од путовања Титаником о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О'Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути заиста изузетно редак дар брата Данила није имао.

И на крају: ко је езотеријски Никола Тесла, који је његов незавршени задатак и зашто Тесла живи међу нама?

Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњевековној теолошкој архитектоници Хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем са његовом хришћанском свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место нашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења.

Тесла је Археј.

Ради бољег разумевања, навешћу хијерархију у целини (по спису Едуарда Ширеа Еволуција божанског; једну другу, исто тако важну Ширеову књигу, Велики посвећеници, Тесла је поклонио лорду Келвину, да је прочита на путовању бродом из Њујорка у Лондон).

Најниже биће изнад човека је његов анђео чувар, задужен да га води, а изнад су арханђели, који владају душама народа.

Археји (назив потиче од Дионизија Аеропагите), којима припада и Никола Тесла, изнад су арханђела и у облику великих личности руководе свим преображајима човечанства на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови личности и космичких инстинктâ. Оваплоћују се у интелектуално моћним појединцима са задатком да воде бригу о људској врсти.

То је прва група духовних сила, које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју као и у тајну људске индивидуалности.

Иза њих долази друга тријада сила, то су Деве индијске митологије, Дионизије их назива: ум, (гр., ексусиаи), владање, (гр., дyнемеис) и царство (гр., хериотес). Ближи су божанству него човеку, али не могу, као арханђели, да сиђу у дубину материје, нити могу да воле човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система.

Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздише се трећа тријада бића или сила, која је највиша: Престоли - врховне моћи пожртвованости и доброте, Серафин, на халдејском - љубав, и Херувим - смисао мудрости исконске снаге; толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божије и буде их на нижим плановима постојања.

Престо, Серафин и Херувим чине врховну тријаду која надахњује космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују његово божанство у времену и у простору. То је то језгро о коме Тесла отворено говори амбасадору краљевине Југославије Владићу, језгро надљудских бића од чистог самилосног светла, “из кога добијам све своје идеје, али у чију тајну нисам продро...”.

Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није случај, утицај струјања је једносмеран, одозго према доле.

Врховни Владалац је Хиерос Логос - Свети Закон који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Творац (гр., Демиург) је

несазнатљив. „О Боговима нема знања“, каже и Мелис са Самоса, ВИ век п.н.е.

Живећи архетипски део своје личности и црпећи из њега своје идеје, Тесла је у личном животу успео да доминантно живи пре свега оно надлично, архетипско у себи, што је допринело да његово дело и данас буде живо, да обасјава, али и усмерава човечанство. Тесла је знао да је разрешење људске ситуације могуће само схватањем опште хармоније природног поретка ствари и свесним уклапањем у тај поредак, па се отуда и ослањао на своје доминантне архетипове и активно и делатно их живео.

Настовићева монографија, с разлогом и покрићем насловљена Архетипски свет Николе Тесле, представља нешто најлепше и најдубље што сам прочитао о Николи Тесли. Она не само да пружа јасан одговор на питање: зашто је Тесла жив, већ даје и оригиналан, крупан допринос разумевању нашег великана, доносећи једну потпуно нову слику о Тесли.

Ова студија је драгоцена, јер успешно предочава и објашњава архетипску димензију Тесле, смисао његове архетипске љубави према мајци и белој голубици, као и дубинско-психолошки смисао његовог крунског открића - открића обртног магнетног поља. Све то је у психолошким студијама о Тесли до сада било потпуно занемарено, па смо уместо истинског објашњења Николе Тесле, били сведоци неосноване психијатризације његове личности, односно „прљавог њушкања и катастрофе доброг укуса под плаштом науке“, како је о сличним приступима говорио Карл Густав Јунг. Насупрот томе, Настовић нам је предочио оно надлично, а тиме и вечно код Николе Тесле, с чиме је Тесла, следећи своје позвање успешно комуницирао и захваљујући чему су чуда, која је видео и о којима је говорио, ма колико тада изгледала удаљена, доспела и остала овде, како би трајно живела и унапређивала човечанство.

Вођен из дна космоса средишњим архетипом мистичне светлости, Тесла је читавога живота свесно и с радошћу поклањао људима спознате архетипске законе по којима ради природа, да би трансфигурацијом, на православни Божић 1943. у Њујорку, и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије.

 

Порт-Боу, Шпанија Велимир Абрамовић

Август, 2010.

2 Као у књизи намјетљивог Бернарда Карлсона, Тесла изумитељ електричног доба (Академска књига, Нови Сад), коју су издавач и Културни додатак Политике ништа мање нападно рекламирали:http://akademskaknjiga.com/images/stories/04_press/tesla_karlson_politika.jpg.

Срећом исти издавач је повратио своју добру репутацију недавним објављивањем књиге Никола Тесла: Писма родбини http://akademskaknjiga.com/index.php?option=com_content&view=article&id=462%3Atesla&catid=47&Itemid=69〈=en.



0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...