Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    23
  • comments
    3
  • прегледâ
    7478

Поп-хероји и Христоликост Малог Принца

александар живаљев

572 views

blog-0261862001451921075.jpg

STAR WARS/ "Буђење силе" изазива много веће интересовање него нешто раније приказивана анимирана верзија "Малог принца". Прилика је то да се у предбожићне дане подсјетимо на друштвено-духовну димензију популарних хероја. У овом блогу то чиним кроз избор из огледа Александра Гајића "Хероји и моћ у популарној култури" (ЛМС, јан-феб. 2015, стр 82-100) и, са друге стране, инспирисан занимљивим ФБ статусом Олдуса Хакслија о христоликости Малог принца.

 

Александар Гајић каже:

 

 

По
др
учје популарне културе, још од својих почетака у раном
20. в
ек
у, није само транспоновало херојске мотиве из модерне високе културе и предмодерног фолклора – у њој су се, већ од самих почетака, преплитали традиционални херојски елементи са оним антихеројским, егзистенцијалистичким, с обзиром на епохални контекст „сумрака запада” у свету разорних светских ратова, идеолошког слепила и експлозије нихилизма међу масама. Ако се томе дода миље тоталне, планске државе као и секуларизована, рационализовањем сужена субјективност – јасно је да је емотивно, несвесно поље у својој насушној потреби за оним дефицитарним – за врлинским и узорним, вапило за митским садржајима. Ови садржаји су, допуњени маштом у датом историјском контексту, „провалили” у масовну културу која је управо овладала новим изражајним средствима у виду нове, модерне митологије, креирајући при томе бројне митске хероје и суперхероје који значајно реферишу на архетип, и то у распону од Тарзана, Шерлока Холмса, Зороа, Фантома и Флаша Гордона, преко маскираних су перхероја (Супермен, Бетмен, Капетан Америка) до Џејмса Бонда, епске фантастике (Толкин и његови бројни епигони) и фантастике „мача и магије” (Конан, Крул, Црвена Соња). Сваки од њих понаособ, наслоњен на класичне архетипске особине хероја, носио је и понешто од контекста модерности и њених дилема – неку
њену димензију (нпр. Шер
лок Х
олмс рационални сцијентизам, Тарзан русоовски натурализам, Џејмс Бонд дендистички хедонизам итд.) или проблем (сплин, доконост, незаситост). Суперхероји су ове своје друге, „наслоњене”, модерне димензије, подизали на ниво митских и стављали их у раван са класичним, архетипским изразима. Тако суперхероји (касније – и суперхероине) постају спасиоци што поседују вансеријске способности, натприродне и надљудске моћи које користе како би заштитили модерно људско друштво. Уместо ничеанског надчовека (übermensh) који је требало да служи да се „вољом за моћ” превазиђе модерни нихилизам, зрела и позна модерна епоха креирала је његове измаштане, митске супституте – суперхероје (термин „суперхерој” је скован још 1917. године у јеку Првог светског рата) као средство да се на субјективном пољу њима допуне и, тако, ублаже последице модерности.

***

Током 20. века приметна је снажна, мада постепена промена типских особина суперхероја која се очитује у њиховом моралном слабљењу и то управо кроз „учитавање” субјективног, модерно-реалистичког, „егзистенцијалног” момента и у њих и у нарацију у којој су смештени, а која води пут релативизације, попримања антихеројских атрибута па и њихове аморализације. Све то понавља, у грубљем и огољенијем виду, раније описане аналогне процесе који су се одвијали на простору „високе” културе. Тако је међуратне изворне суперхероје (Супермена, Бетмена, Чудесну жену) из „Златног доба”, са особинама моралне неупитности и једноставности који се, без унутрашњих и спољних дилема, боре са негативцима зарад одбране општег добра, већ у другој половини педесетих година прошлог века, са почетком тзв. „Сребрног доба”, наследила плејада нових суперхеројских ликова (Спајдермен, Сребрни Летач, Тор, Флеш, Дердевил, Х-мен итд.). Њихове главне одлике биле су егзистенцијалистичка психологизација и морална релативизација која је митске димензије нарације о херојима делом претварала у проблематичне – у драмске. Овај процес је захватио и „преживеле” изворне супер- хероје (Супермена, Бетмена, Капетана Америку итд.) који, у новим издањима, добијају све мрачнији и проблематичнији, драма- тични лични израз. Након растрзаних, неуротичних суперхероја „Сребрног доба”, уследили су они у „Бронзаном добу” (које почиње у другој половини седамдесетих година), где моралне ди- мензије јунака сасвим ишчезавају у процесима њихове „деконструкције”. „Бронзану” генерацију суперхероја (Панишер, Вулверин, Блејд, Виксен) – што имају тек по коју надљудску или натпросечну способност – одликује то што они само не могу да реше друштвене проблеме, већ су сами постали проблем у свету где су све вредносне основе спорне или исчезле. Они су „наркомани, алкохоличари и социопате, емотивни богаљи, па и мутанти и масовне убице. Префикс ’супер’ у њиховом све мање херојском битисању мери се само по степену пометње и деструкције коју својим натпросечним или натприродним моћима и активностима изазивају. Овај период карактерише и све учесталије креирање главних протагониста „Бронзаног доба” који су припадници мањинских група – у расном и родном погледу, те у смислу сексуалне оријентације. Идентичан процес, само мање упадљив јер је мање типски, одвијао се и у несуперхеројском, обичном, „чисто хуманом” херојском делу популарне културе. И ту су јунаци, од морално стабилних, узорних и натпросечних личности, исклизнули пут антихероја, и даље – у социопатију и неморал, пут негативних личности и злочиначки настројених особењака.

 

***

У том виду формулисана је подела хероја у популарној култури коју је изложио Ди Паоло на: а) оне који бране постојећи статус кво и његов естаблишмент, б) оне који се залажу за промену и заузимају антиестаблишмент став и ц) оне који заступају цивилизаторску улогу (дивљих народа, удаљених планета итд).

Ова типологија, међутим, намеће нам крајње упрошћене и нетачне закључке. Тако би сви они који се спадају у прву групу били сврставани у конзервативце, они из друге у либерале (укуљујући и оне револуционарне, леве либерале), док би они који припадају трећој групи могли да припадају или империјалистичким дискурсима или оним утопијским.

Из исте перспективе често се посматра и однос у популарној култури према класним поделама: ако се у делима популарне културе сиромашни приказују позитивније, а богати као корумпирани и себични индивидуалци – у питању је либералан и/ или левичарски дискурс. Ако пак сиромашни попримају обрисе руље, а виши слојеви бивају представљени као носиоци реда – у питању су конзервативни приступи у популарној култури. Такође, сматрају заговорници ове типологије, и однос према природи (биљкама и животињама), говори о дискурзивним, идеолошким погледима које се „провлаче” кроз популарну културу. Ако се природа представља као претећа, опасна и дивља (нпр. филм Птице, Раље, филмови катастрофе) у питању је утицај конзервативизма; а ако се они гледају са лепше и „светлије” стране (Тарзан, Аквамен, Бамби, рана дела који носе и еколошку поруку), ради се о либералном виду залагања за „натурално”.

Кроз ову призму већина раних хероја у популарној култури– од Шерлока, Тарзана и Фантома, преко Супермена и Капетана Америке, до Судије Дреда – били би чисто оличење конзервативизма, то јест продукти дискурзивних утицаја владајућих слојева. Из исте перспективе, сви „одметнички” хероји и осветници (vigelantes) – и они маскирани (Зоро, Бетмен, Спајдермен) и они који то нису, а који делују мимо или против постојећих структура, били би израз отпора естаблишменту, и, у различитом степену, заговорници либерализма или социјализма. Гледано кроз наочаре ове једнодимензионалне поделе, Чудесна жена би била поборник конзервативног поретка, побуњеници у Ратовима звезда били би либерали и левичарски антиколонијални борци, Сребрни летач би био тек пасивни, тугаљиви социјалдемократа, Конан варварин дивљи анархиста, а принц Валијант, Тор и јунаци Господара пристенова или реакционарни, „средњовековни мрачњаци” или малограђански ултра-конзервативци. Панишер би био њихов либерални противник, а Роки припадник декласираних, сиромашних слојева. Рамбо би био либерална жртва милитаристичког поретка, а сви криминални антихероји – пуке жртве класних односа и потенцијални „Робин Худови” модерних времена. Међутим, добро је знано да се поменути хероји популарне културе или уопште тако не третирају или се идеолошки сасвим другачије гледају: ако Супермен и Бетмен имају некакву конзервативну репутацију (Бетмен би пре личио на феудалног барона осветника, конзервативног револуционара), Чудесна жена је, пре свега, од самих почетака свог медијског живота симбол модерне феминистичке еманципације; Конан, као уосталом и Рамбо и Роки, имају изразито конзервативни имиџ, као и Панишер, немилосрдни vigelante (у овај опис спадају и Прљави Хари, као и Бронсонов лик из серијала Самртна жеља), док либерали и левичари обожавају Шерлока Холмса (који је, иако ексцентрични конзервативни малограђанин, као позитивистички материјалиста у комунистичким земљама доживео многа реиздања и екранизације), Пратовог Корта Малтезеа, Мурове Надзираче са својим димензијом критике регановске „либералне револуције”, као и постмодерне, „деконструктивне” маскиране хероје – представнике алтернативних, мањинских група и идентитета.

Идеолошка квалификовања хероја популарне културе ипак су више последица историјских околности у којима су поједини хероји, након свог појављивања, коришћени у пропагандне, политичке и идеолошке сврхе, него вредносних оквира које пропагирају или које нарација о њима сугерише. Јасно је да суперхероина Чудесна жена у себи носи еманципаторску симболику; да стрип Астерикс француског цртача Гошиноа у себи има антиколонијалну, ослободилачку поруку; да је Сребрном Летачу инхерентна отуђеност и својевсни „Weltschmerz”; да су Господари прстенова у времену када су писани били метафора за борбу „Слободног света” против тоталитарних система (о чему је више пута говорио и сам Толкин), а да је Рамбо, и поред свог „декласираног”, контракулутрног изгледа (хипи коса и зулуфи, трака око главе, фармерице и „вијетнамка”) фигура резигнираног милитаристе. Женске хероине популарне културе, од Џејн (у тумачењу Марин О’ Харе) у Тарзану, Елен Рипли (Сигурни Вивер) у серијалу Туђин, Ксене-принцезе ратника, Тарантинове Џеки Браун па све до жена-јунакиња у филмовима Лика Бесона (Никита, Пети елемент, Јованка Орлеанка...) несумњиво имају већи или мањи еманципа- торски капацитет, као и „обојени” пратиоици хероја – као што су индијанац Тонто крај Усамљеног ренџера или црни детектив Аксел Фоли (Еди Марфи) у серијалу Полицајац са Белвери Хилса.

Ту су и постмодерни хероји који у либералним причама упадљи во пропагирају „нормалност” геј популације: Х мен, Доктор Ху, Бетвумен.

То што се, међутим, нпр. Капетан Америка (па и Супермен) поистовећују са америчким демократама – више је последица тога што су својевремено обојица служили отвореној популаризацији борбе са нацистима у временима када је демократа Рузвелт заговарао излазак из изолационизма а улазак у светски сукоб. То што су Роки и Рамбо идентификовани са Регановом влашћу подстакнуто је њиховим медијским коришћењем од стране тадашње републиканске администрације (та судбина је, уосталом, задесила и Ратове звезда чије је назив узет за програм изградње антиракетног нуклеарног штита САД у последњој фази Хладног рата, а термин „Империја зла” био рабљен од стране Регана како би се морално дисквалификовао Совјетски Савез), док је Конан, заправо више јингеровски анарх – лутајући одметник, због филмске екранизације у режији Џона Милијуса добио олаку реакционарну репутацију. Због бројних контекстуалних идентификација од којих смо навели само неке, дешавало се да поједини хероји „ишчезну” или пак „васкрсну” у медијској клими коју су доносиле идеолошко-политичке промене. Супермен, са својом благом „демократском репутацијом” је потпуно нестао током дванаестого дишње владавине конзервативаца (Регана и Буша Сениора), да би се „вратио” после 1992. године, у периоду тријумфализма Клинтонових демократа. За Конана, који је највећу популарност имао за време Реганова два мандата, интересовање је пресахнуло са леволибералним, глобалистичким, деведсетим годинама. Капетан Америка је тако ишчезао из медија за време владавине Буша Јуниора, да би своју ревитализацију добио током мандата Барака Обаме.

Постоје и примери свесног наративног коришћења хероја како би се, манипулацијом њиховим претходним медијским „ореолом”, извршила идеолошка (дис)квалификација и довело до превредновања, извлачења закључака који упућују на другачије односе између вредности и моћи којима су ове изложене. Најбољи примери су приквели Звезданих ратова, где, у трећем наставку (Освета Сита), Лукас изводи „коперникански обрт”, па, описујући државни удар и увођење ванредног стања зарад борбе против терора који космичку републику претвара у империјалну деспотију, од спорне (и реално незаслужене претходне „конзервативне” репутације овог серијала) Ратове звезда превлачи у лево-либерални идеолошки табор, управо у време када је критика Бушових „неоконса” постала опште место холивудског либералног естабилшмента. Исто се може видети у причи „Ауторитативна акција” суперхеројског тима Фантастична четворка где се, кроз приповест о ослобађању становника имагинарне „Латверије” од тиранина Дума, заправо врши критика „рата против тероризма” и Бушове „Операције ирачка слобода” која се опи- сује као пљачкање ресурса под изговором ослобођења и цивилизовања (исто чине и филм Аватар, 2009, Џемса Камерона, као и стрип Моћни Тор, 2004). Постоје и супротни, конзервативни примери: тако стрип Председник Зли (President Evil) исмева Обаму и Хилари Клинтон као псеудо-хероје који се удружују са својим републиканским противкандидатима (Мек Кејном и Саром Пелин) у борби са „зомби вирусом”, при чему се изврће руглу цела демократска, либерална оријентација, или, рецимо, стрип Барак варварин који пародијски варира Конанове авантуре „мача и магије” стављајући на његово место нимало мужевног америчког председника.

***

Олдус Хаксли (отац Иринеј) позива нас да за Малим Принцом пођемо за Витлејемском звијездом. Можда Вам то помогне за "популарну" причу око овогодишњег Бадњака.



0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...