Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    23
  • comments
    3
  • прегледâ
    7478

Economist о 2016: БИЋЕ НАС 99%!

александар живаљев

578 views

blog-0438840001451250281.jpg

Economist о 2016: БИЋЕ НАС 99%!

 

То је нама наша борба дала: удио богатства најбогатијих, који чине 1% свјетске популације, у 2016. и званично ће претећи удио осталих 99%! Није у питању прогноза већ чињеница; прогноза је да ће разлика у богатству између 1% и осталих да се временом увећава. Не вјерујем да ће то пружити извјесну сатисфакцију „постреволуционарима“ из Occupy Wall Street, али што је ту је.

Даље прогнозе пружа 30. специјално издање недјељника The Economist: „Свет у 2016. години“ (The World in 2016). Прошле године им се посрећило: обистинила су се предвиђања овог гласника крупног капитала и, како истиче одговорни уредник часописа, „либералног интернационализма“ (или „отвореног интернационализма“, „интернационализма пријатељски оријентисаног према тржишту“) о побједи Дејвида Камерона на британским изборима и о томе да ће Обама да заобиђе овлашћења Конгреса и обезбиједи америчко држављанство милионима, углавном Хиспано, имиграната.

Узгред, испуњено је „пророчанство“ о увођењу Међународног дана јоге; анализа о успоравању кинеског привредног раста (који је, по ауторима Economista, основа на којој се одржава „либерални интернационализам“!), довела је до коректног предвиђања о паду цијена сировина.

Да не чују теоретичари завјере, испунила се и прогноза Economistа о суши у Србији, можда нас је због тога издавач српског издања, Color Press Group егзотичног Роберта Чобана, поштедио прогнозе за нашу и сусједне земље у предстојећој години.

Публика, швајцарска ништа мање од српске, између осталих, више воли прогнозе из жанра који бих назвао „ геополитиком Апокалипсе“. Већ и само постојање тог жанра, много говори о свијету у коме живимо, али није згорег размијенити погледе и са онима који се налазе на врху пирамиде. Промакне и њима каткад нешто, али у маниру крупнобуржоаске штампе, дакле, самопоузданог прагматизма и необузданог цинизма, за тили час Вам објасне да и оно што им је промакло у предвиђању – прије свега „мигрантска криза“ – може да буде од вишеструке користи, ако не западнете у сентиментални воајеризам малограђанских или параноидност „алтерглобалистичких" медија.

Па, да кренемо од миграната.

 

БИЋЕ ПЛИМЕ

 

„ Под условом да се врло брзо асимилују и интегришу у радну снагу, плима миграната постаје економска благодат – а утолико више у друштвима која старе“, оптимистичан је одговорни уредник Economistа. (стр. 10) Добро, толико економије и ми знамо и више или мање је се (не)свјесно прибојавамо. Али, признајте да Вам није пало напамет, оно што је бјелодано лондонском магазину: да улагање у збрињавање имиграната може да допринесе јавној потрошњи, па тиме, и подизању бруто националног производа!

Јасно је, право на азил, међународним правним рјечником Конвенције о избјеглицама из 1951 – гарантована заштита онима који се основано осјећају угроженим од прогона, или Деридин позив на „апсолутно гостопримство“ (који ових дана „познаваоци“ постмодерне окривљују за талас избјеглица); све се то претворило неком чаролијом у нужност „брзе асимилације и интегрисања у радну снагу“.

Рат, страдање, о, да (!) и то постоји – највећи фактор „гурања“ (стр. 57) избјеглица јесте Путинова агресија у Сирији, коју овај диктатор предузима да би у једном тренутку жртвовао Асада зарад укидање санкција Русији; нешто муте и Турци који избјеглим Сиријцима не дају да раде, тргујући са ЕУ око „контролисаног прилива“ миграната. Но, сав тај галаматијас није толико битан. Залихе за „плиму миграната која постаје економска благодат“ неисцрпне су: прије 10 година на свијету је било 38, сада 60 милиона расељених.

У троуглу између Малија, Сомалије и Нигерије, изгледа да ни астрономска истраживања не би помогла да се схвати шта се збива. Космичка црна рупа.

САД, срећом, успјешно врше „апсорпцију“ имиграната (стр. 77). Мигранти и њихова дјеца чине четвртину становништва „и брзо се асимилирају због стицања држављанства, мера спроведених у образовању и инсистирању на учењу језика.“ (Виљем Фреј, демограф) Они сада располажу и извјесним степеном политичке моћи. Мит Ромни је 2012. добио више гласова бијелаца него Роналд Реган 1980. Али, тада је 9 од 10 гласача било бијеле пути, сада „обојени“ чине 30% бирачког тијела. (стр. 36)

Европа се катастрофално понаша у мигранској кризи, сматра Economist: шенгенски споразум је у питању, лидери не разумију потребу интеграције миграната: „Срамно, Ангела Меркел, немачка канцеларка, једини је европски лидер довољно храбар да то и учини. Ако Европска унија жели да преживи, други јој се морају придружити.“ (стр. 10)

Храброст њемачке канцеларке потврђује и дописник из Берлина, који говори о потреби редефинисања средњовјековних термина „Deutsch“ и „Volk“ који имају органистичко народносно значење. И сама канцеларкина ЦДУ одриче се од дискурса о „привременим радницима“ и донеће закон којим ће се обнародовати: „Немачка је постала имигрантска земља, место наде и могућности за многе који, заузврат, само својим доласком подмлађују немачко друштво и чине га динамичнијим. Идеја о одређивању идентитета према крви давно је умрла. Наредне године ће Немци са великим поносом то и озваничити“. (стр. 30)

За идејом „крви и тла“ не жалим много. Нијесам само очекивао да ће да је замијени „плима економске благодати“. Опет се треба вратити на нашег Стефана Алексића: „/.../ онај ко жели да говори о мигрантској кризи и избеглицама не сме да ћути о капитализму“. (Le Monde Diplomatique, септембар 2015.)

 

АТЛАНТИДА

 

Све срећне државе, срећне су на исти начин. САД и Британија имају стабилну стопу привредног раста[1] од 2,5% (придиже се и еврозона која са кварталним стопама од по 0,4%, годишње 1,6% раста, излази из рецесије, захваљујућу „упумпавању новца Европске централне банке). САД отварају 2 милиона нових радних мјеста годишње, стопа незапослености спуштена је на предкризни ниво од 5%. Economist навија да ФЕД и Енглеска банка благо подижу каматне стопе у нади да ће се умјерено повисити и инфлација и потрошња. Препрека за повећање потрошње је стагнација плата, разумије се, не свих: „Профити компанија након плаћања пореза су највиши од 1929. године, па ипак удео прихода од рада најнижи је за последњих 65 година. Године 1980. Просечни директор је зарађивао, грубо речено, 42 пута више од свог запосленог. Данас тај износ је 373:1.“ (стр. 38) Даље: „Раднички удео националног дохотка лебди негде око 63%. На размеђи миленијума премашивао је 70%.“ (стр. 37) Плате су, наравно, „тричаве“ јер су синдикати изгубили моћ на „отвореном“ тржишту рада. И – и у САД и у Британији пада продуктивност рада! Објашњење тог феномена мене највише подсјећа на трактате наших „договорних економиста социјалистичког самоуправљања“; дакле, остаје ми загонетка.

Али, примио сам наравоученије: будите продуктивнији па ћете добити неку конкретнију мрвицу и не насједајте на популистичке приче Бернарда Сандерса (противкандидата Клинтонове) о „демократском социјализму“.

WORLD%202016_plus30th_1190x560%20%281%29.jpg?itok=uiQ9udIz

Илустрација 1: Плакат поводом 30. годишњег издања

Постоји једна техникалија коју Атлантида треба да ријеши у наступајућој години. Ријеч је о британском референдуму о изласку из ЕУ („Brexit“). Звјездочатци Economistа предвиђају да ће се референдум из више унутрашње и спољнополитичких разлога одржати 2016., а не како је најављивано до краја 2017. Претпостављало се да ће Камерон, након неколико „безначајних уступака“ Брисела, водити кампању за опстанак у ЕУ и лако побиједити. Сада су се ствари мало искомпликовале у односу, нпр. на референдум „ући-или-не“ 1975., када је само комунистички Morning Star био против, јавно мишљење је прилично промијењено. Ипак, Камерон би „и даље могао победити“ (стр. 14) ако води и застрашујућу, негативну кампању као на шкотском референдуму, истичући економске ризике од губитка радних мјеста, страних инвестиција и приступа јединственом тржишту. Поред тога, у случају изласка из ЕУ, Шкотска би могла поново да покрене питање независности. Као неко ко ипак слови за евроскептика, Камерон би, по савјету Economistа, требало да води и позитивну кампању позивајући се на предности трговинског споразума са Америком (Трансатлантско партнерство – TTIP) – бесмислено је излазити из ЕУ када се она већ интегрише са САД. Друго са ЕУ је лакше супротставити се агресивном Путину. Најзад, Британија је већ доста допринијела „либералној интерационализацији“ ЕУ.

 

СРЕДИШЊА ЦАРСТВА

 

Главну бригу уредника 30. одишњег издања Economistа изазивају „агресивне Русија и Кина, која све више показује мишиће“. (стр. 6) Док је стање у Русији релативно лако схватити – једном аутократском лидеру ослонац могу да представљају „само три позната извора – популизам, рат и репресија“ (стр. 33); с Кином ствари иду мало теже, јер је, као што смо видјели, управо ова комунистичка држава ослонац „интернационализма пријатељски оријентисаног према тржишту“. Кинези јесу забрљали гомилањем унутрашњих дугова државних предузећа, лошом монетарном политиком и несолидном берзом. (стр. 12) Али, раст Кине ипак ће износити 6,5% (по званичним подацима у које аналитичари Economistа и вјерују и сумњају!). То је значајно за глобалну економију толико да се благонаклоно гледа на план кинеског премијера Ли Кећијанга, који у ауторском тексту примјећује да „претерано ослањање на инвестиције иизвоз није одрживо“. Зато се Кинези фокусирају на развој предузетништва и иновација, на бољу доступност роба и услуга на унутрашњем тржишту, „што доприноси већој потрошњи и вишем квалитету живота“. (стр. 54)

Кина ће се у сваком случају меко „економски приземљити“, а свјетским лихварима, опет, „не гине“, добитак: до 2013. 40% глобалног коорпоративног прихода долазило је са тржишта у развоју; сада се западни директори окрећу „основном“, сопственом западном тржишту. У томе ће им помоћиинвестиције из Кине(!): сматра се да је у 2015. Било више инвестиција из Кине него у Кину. (стр. 15) Кинеско преузимање Пирели, гумне индустрије, то је симболички представило, а у 2016. Очекује се прво кинеско преузимање неке европске банке. Раст њемачке привреде „базиран је највише на кинеским инвестицијама“ (стр. 28) и послије „Фолксваген скандала“ основни предуслов одржавања темпа цјелокупне европске привреде.

Па, ђе су ти кинески „набилдовани мишићи“? На „путу свиле“ кинеског премијера? У чињеници да и вјерни регионални амерички савезници из потписаног (још не и ратификованог) Транспацифичког трговинског спразума (ТPP) улазе у нову кинеску Азијску инфраструктурну инвестициону банку?

Не. Проблем је озбиљнији: „ризик од сукоба између Кине и једног од њених суседа, као што је Вијетнам, забрињава креаторе политике у региону и Вашингтон.“ (стр. 46) Yes. Какав кошмар у Пентагону: рат Кине и Вијетнама! Познату (пре)потенцију америчких генерала могу да очувају само слатки снови о измирењу Саудијске Арабије и Ирана. (стр. 55-57) Што да не, свијет је овај пун „лудијех промјенах“.

Цијене сировина ће се нешто, не много, опоравити, предвиђа се скок цијене нафте за 10%, али бакар ће још да појефтини ( не много охрабрујуће вијести за Бор и Железару). Индија, наглашава динамични премијер, Нарендра Моди, ћини шестину човјечанства и понашаће се у складу с том чињеницом (стр. 50%) Капитал-анализичари то схватају као „обећавајуће тржиште“.

Старо Римско царство је у новој години ванредног јубиларног „опроста и милосрђа“. Индулгенције ће се дијелити, разумије се, врло организовано, питање је само од кога ће овога пута опроштај тражити папа? Англиканци се, за то вријеме, спремају да озваниче црквена геј вјенчања.

„Вјера права, кукавна сирота“ спрема се за Велики Сабор на Педесетницу 2016. „ у древној грађевини у Истанбулу, која је дуго била део палате Топкапи, резиденције отоманског султана – калифе.“ (стр. 63) Сабор Economist сагледава кроз однос двије снажне личности – константинопољског и московског патријарха – од којих је овај други доспио и на насловну страну часописа. Предвиђају се компликације са „словенским конзервативизмом“ у Православној цркви и геополитичка игра око јурисдикције над Украјином. Ипак, утисак је да је Economist врло оптимистичан по питању одржавања Сабора, што није добило покриће у недавно пропалим атинским преговорима о утврђивању његовог опсега рада.[2]

За Украјину, иначе, прогноза је слиједећа: „Ухваћена у економски хаос, између руске интервенције и сопствене дисфункционалности, Влада ће борити са муком да учврсти ауторитет чак и у деловима земље под својом контролом. У спорним подручјима, договор из Минска 2015. донео је нелагодну стагнацију (болд – АЖ), али она неће потрајати и сукоби ће се наставити. ММФ је поставио услове за стабилизацију економије, што ће ставити на пробу став грађана према Западу (болд – АЖ), док ће привреда на то млако одговорити. Више не постоји значајан ризик од економског слома и сви су изгледи да ће се Влада одржати на власти и током 2016. године.“ (стр. 82)

 

ЕВОЛУЦИЈА „ТЕХНО-ЧОВЈЕКА“ – ЗАВИСНОСТ ОД ЗНАНОСТИ

 

Њујоршка трендспотерка, Фејт Попкорн, предвиђа да је трансформација људске врсте, спој евојуције човјека и робота, неминовна. (стр. 76 – 77) Ове године је један Шпанац који је преживео рак, добио први 3Д одштампану титанијумску протезу грудног коша. Међу нама ће бити све више људи који су дјелимично, а можда и цијели, 3Д одштампани! Али тек „протезе ума“ засноване на меморијским ћелијамаимплантиране у бионички мозак, учење ће Вам претворити у „аплајдовање“ (чак трансгенерацијско!) јесу пројекти којима се не може одољети. Још ако ови са Станфорда направе имплантанте за добро расположење и укину еру антидепресива!

А, тек рекомбинација ДНК – какве она могућности нуди! И законодавци све мање зазиру од мијешања у геном. Тако ће се у Британији 2016. Легализовати и „троструко родитељство“ (трећи родитељ ће бити давалац митохондријалне ДНК). И роботи су нам све интелигентнији, свиће, по Попкорновој, ера „робочовјечанства“.

Од матичних ћелија или из хемијски третираног „обичног“ ткива, у 2016. Ће увелико да се развијају органоиди – модели органа налик мозгу, јетри, бубрезима, цревима... (стр. 79) Прошириће се знања о функционисању ових органа и лијечењу њихових поремећаја, као што већ испитује аутизам на мозгоидима, Флора Вакарино на Јејлу.

Узгајаћемо и природу саму. „Веза између технологије и биологије огледа се у новој еколошкој перспективи – од трошења природе као геолошког ресурса ка њеном коришћењу у облику биолошког ресурса“, пише Нери Оксман. (стр. 78) Нова истраживања на раскрсници 3Д штампача и синтетичке биологије, допринеће стварању нпр. фотосинтетичких фасада које претварају угљеник у биогориво, „алхемијом биологије“ можемо да створимо фабрике микроорганизама способних да „промене скоро сваку биомасу у биопродукте који би могли да се користе у грађевинарству, саобраћају...“

Лијепо звучи: природу чувамо стварањем. Но, некада и конзумирање. Слоган УН 1998. био је „Свијет без наркотика – ми то можемо“. Данас: „Свет никада није био даљи од циља да се ослободи од наркотика. Употреба канабиса и кокаина порасло је за половину, конзумирање опијата скоро да се утростручило, а запањујући број синтетичких дрога утиче на људе на нове и опасне начине.“ (стр. 18)

Да ли то значи да „техно-човјек“ не може без опијата? Судећи по залагању све већег броја земаља за декриминализацију конзумације наркотика, па и њихову легалну продају, одговор је потврдан. Прохибиционисти су у све очигледнијој мањини. Зато ће, са друге стране, бити укинуто брендирање цигарета, а на паклицама ће да стоје само упозорења.

Колики су профити ту у игри, требало би прецизно специјалисти да процијене.

Насупрот томе, постоји прецизна процијена УНЕСКО да је за обезбјеђивање потпуног дванаестогодишње образовање (дакле и обавезно средњешколско) свих дјевојчица и дјечака на свијету потребно само 39 милијарди долара годишње. Храбра, ријетко заслужена нобеловка, Малала Јусфзаи (стр 70) апелује на свјетске лидере који треба да усагласе тзв. „миленијумске циљеве у образовању“, да тај новац издвоје. Можда, томе, помогну имплатанти за добро расположење.

Мени се, међутим, одмах укаже „дуално образовање“ и његови промотери, некако ми се поквари расположење и јави неодложна потреба да смотам цигар дувана.

 

Додатак (умјесто таксе за Министарство културе и информисања):

http://www.color.rs/novosti258.html

 

 

 

[1] О неолибералном миту привредног раста, видјети: https://www.pouke.org/forum/blog/142/entry-1401-lmd-%D0%BC%D0%B8%D1%82-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE/

 

[2] Нема сагласности око питања признавања аутокефалије, мисије цркве у савременом свијету итд., што се најбоље види из званичних изјава Светог Синода Московске Патријаршије, видјети: https://www.pouke.org/forum/topic/32872-svepravoslavni-sabor-posle-12-vekova-se-odr%C5%BEava-u-carigradu/ и https://www.pouke.org/forum/topic/39749-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%80/



0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...