Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    23
  • comments
    3
  • прегледâ
    7478

Борислав Пекић: ОДАКЛЕ САМ ЈА

александар живаљев

431 views

blog-0967216001450722463.gif

МАЛА ЗЕМЉА ВЕЛИКИХ НЕПРИЈАТЕЉА

Уз 85. годишњицу рођења Борислава В. Пекића (1930- 1992) поклањам Вам један његов мали каламбур, кога, чини ми се, нема на интернету. Поред тога и сјећање: током мартовских ида на Теразијама 1991., долазио је и Пекић са књижевницима и фарисејима, када се окупљала маса свијета око 15 сати, али једино је он, уз покојног професора интерне медицине, Обрена Поповића, знао да дође и у 5 ујутру, када је око Чесме било нас двадесетак студената које је полиција у сваком тренутку могла да „почисти“, да донесе оно најнеопходније у младалачкој политичкој борби - цигарете и понеки виц.

Текст који је пред Вама представља дијалог који је Борислав Пекић водио на BBC радију 17. јула 1989. године, са измишљеним енглеским саговорником.

Енглез: Као социјалисти, ви одбацујете капиталистички начин производње и приватну иницијативу?

Пекић: Не. Ми је хвалимо и пропагирамо.

Енглез: Допуштате је, дакле.

Пекић: А, не. Толико далеко не идемо, напротив, спречавамо је где год можемо.

Енглез: А зашто је онда пропагирате?

Пекић: По себи се разуме, зато што је боља.

Енглез: А како на тржиште и његове законе гледате?

Пекић: Веома повољно.

Енглез: Очекујем, онда, да сте тржиште увели.

Пекић: На срећу, нисмо.

Енглез: А зашто, ако на њега гледате повољно?

Пекић: Зато што би то било несоцијалистички.

Енглез: Опростите, шта је за вас социјалистички?

Пекић: То је јасно. Све што се благовремено не уводи, у чему се благовремено не успева, чега благовремено недостаје. Разумете ли?

Енглез: Не сасвим, али надам се да ћу благовремено разумети. А постоји ли код вас социјална неједнакост?

Пекић: Шта је то? Никад за то нисам чуо.

Енглез: То је стање у коме једни немају, а други имају.

Пекић: Тога нема. Можда има тога да они други немају а први имају, али тако нешто злоћесто да први немају, а они који су тек други имају, тога нема.

Енглез: Великих приватних добара нема?

Пекић: Наравно да нема. Велика добра су државна.

Енглез: И користи их само држава?

Пекић: Не. Углавном приватне особе.

Енглез: А шта држава користи?

Пекић: Приватнике, разуме се.

Енглез: Имају ли Југословени слободе?

Пекић: Све.

Енглез: И све их могу користити?

Пекић: Дабоме.

Енглез: Могу ли се и против државе удружити?

Пекић: А, то не могу.

Енглез: Али, и то је слобода.

Пекић: Није, господине. Удруживање против државе која је за слободу значи бити против слободе.

Енглез: Можете ли барем говорити против ње?

Пекић: Можете ако у томе налазите какво задовољство.

Енглез: Зар ви не налазите.

Пекић: Не налазим више.

Енглез: Стање је тако добро?

Пекић: Не. Влада је тако добра да игра улогу опозиције. Никаквих шанси нема да је у приговорима претекнем.

Енглез: Стање је тако рђаво?

Пекић: Напротив. Стање је стабилно.

Енглез: Није лоше?

Пекић: Лоше је али је стабилно.

Енглез: Стабилно лоше?

Пекић: Замолио сам за виски. (Он је донео и био је прави виски.)

Енглез: Ваша земља је многонационална?

Пекић: Да.

Енглез: Са много језика?

Пекић: Да.

Енглез: Различитих, претпостављам?

Пекић: Углавном истих или сличних.

Енглез: Који се исто или слично зову?

Пекић: Не. Различито се зову.

Енглез: Зашто?

Пекић: Да би се разликовали.

Енглез: Забога! Ако су то исти или слични језици не видим шта вас у споразумевању омета.

Пекић: Ништа.

Енглез: Да ли је то, ипак, зато што се не разумете?

Пекић: Не, господине, него што се исувише добро разумемо.

Енглез: Једна тако стабилна земља не потребује велику полицију?

Пекић: То је истина.

Енглез: И нема је, претпостављам?

Пекић: Има је.

Енглез: Чему, ако је већина за социјализам?

Пекић: Ко каже да јесте?

Енглез: Није, дакле?

Пекић: Јесте, али има и непријатља.

Енглез: Много?

Пекић: Мало. На прсте се даду избројати.

Енглез: И за тако мало непријатеља тако велика полиција?

Пекић: Непријатеља има мало, то је истина, али су велики непријатељи.

Енглез: И шта се с њима ради?

Пекић: Ништа.

Енглез: Они се не хапсе?

Пекић: Ни у једној земљи, господине, не можете баш тако хапсити чланове владајуће странке, поготову владе.

Енглез: Чекајте, молим вас. Ако непријатељи седе већ и у влади онда су они моћни?

Пекић: Нису, јер да јесу учинили би нешто, променили би нешто.

Енглез: На основу чега се онда зна да су непријатељи?

Пекић: На основу наше штампе.

Енглез: Илегалне? Антидржавне?

Пекић: Ма не. Државне. Она сматра да су нам главни непријатељи у влади.

Енглез: А где влада види непријатеља?

Пекић: У штампи, разуме се.

Енглез: У међувремену, где су они?

Пекић: Нигде, господине. Нема их. Како једна таква земља може имати непријатеље?!

Енглез: Разумем

(Попили смо још по једну чашу вискија.)

Енглез: Поставићу вам једно лично питање. Ви сте из Југославије?

Пекић: Јесам.

Енглез: Југословен, дакле?

Пекић: Не, Србин.

Енглез: Из Србије, дакле?

Пекић: Не, из Црне Горе.

Енглез: Одакле?

Пекић: Из Подгорице.

Енглез: Где је то?

Пекић: Нигде, господине.

Енглез: Како нигде, зар није у Црној Гори?

Пекић: Не, господине. Такво место не постоји.

Енглез: Па како сте се онда у њему родили?

Пекић: То се и ја питам, али сад је касно.

 

НИН, бр.2167, 10. јул 1992., стр. 41-42



0 Comments


Recommended Comments

Нема коментара за приказ.

Guest
Додај коментар...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...