Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • entries
    63
  • comments
    91
  • прегледâ
    93465

Teške reči uvaženog teologa o "licemerstvu u Crkvi"

Blaža Željko

4405 views

Jedan naš uvaženi sveštenik i teolog izašao je u javnosti, a sve to praćeno na facebooku, sa nekim intervjuom ili tekstom u jednom nedeljniku; u kom je za opšte stanje duha rekao nešto prilično oštro i smatram neprimereno!? Naime, u kontekstu priče o stanju duha nacije rekao je (doslovno) da "mi u Crkvi prednjačimo u licemerju"?!

 

Uz dajdublje poštovanje Njegove sjajne ličnosti i nespornog crkvenog pregalaštva ni tamo, ali evo i ovde preneseno, ne mogu da se složim sa nekim navodima; naročito sa citiranim delom koji smatram nesmotrenim faulom izgovorenom iz nemoći pred, činjenično, zastrašujućom stvarnošću života u današnjoj Srbiji ali naravno i u okruženju.

 


Moja primedba je sledeća:

 

Ne mogu se složiti sa Vama čestiti oče najpre jer sam protivnik bilo kakve generalizacije ma u kom obliku da je ista. Ona vuče duboke korene iz neuhvatljivog pojma "naroda" iza kog se danas zaklanja svako živi - uglavnom političari koji sve rade u ime naroda! Kog naroda? Šta to znači? Bar Crkvena doktrina govori da narodi ili nacije pred Bogom ne igraju nikakvu ulogu i mislim da to, s obzirom da ima korene lično u Spasiteljevim rečima, ne podleže raspravi! ("...u Carstvu, a Crkva je Carstvo, nema ni Judeja ni Jelina... ni muško ni žensko") Kad kažete "mi u Crkvi prednjačimo u licemerstvu" ...ne mogu ravnodušno da pređem preko toga s obzirom da ima u Crkvi zaista puno svetlih primera pa, ako se već kaže "mi", onda se mora napraviti POIMENIČNA RAZLIKA ko jeste a ko nije licemer! A kako to da znate i Vi i mi koji pratimo sva dešavanja? Da li je licemer neko od potpisnika koji prate ove tekstove? Ko to „mi“?
Najzad, šta ste novo rekli s obzirom da Crkva uči da se upravo mi unutar nje MORAMO ISKRENO smatrati najgorima od svih; najgrešnijim od gmižućih ovom planetom!? S tim u vezi onda i niste pogrešili ... najgori smo i najlicemerniji!? I onda? Šta s tim? Nismo otkrili vruću vodu!? Pa čak i takvi se oslanjamo samo na milost Božiju uz ispovedanje svojih nakaznosti i bar NAMERU da nešto milimetarski u sebi ispravimo!
Mnogi svetitelji sami sebe smatraju iz najdublje iskrenosti najgorim ološem koji je nedostojan življenja. Ali kakve to veze ima onda sa onima koji su izvan Crkve ... ili pored nje? Koji za Crkvu ne žele da čuju?

 

Šta je svrha poziva na „SABORNOST“ ako neko to neće ili ne želi? Da ga istjezavam na točku? Da ga bičujem trostrukom kandžijom? Šta je svrha izobličavanja nečijeg lošeg života? Smemo li mi to? Pa ja (ili mi) ne smem da sudim? Ne smem ni da pomislim na tuđe nepravilnosti, zar ne?! Ko sam ja da bližnjem govorim „prijatelju, ti si veliki grešnik; ajde da saborujemo“?! U ime kojih vrednosti da saborujemo kad Hrista nije dostojan čak i onaj koji više voli svoju majku, oca ili dete od Njega?! Koja to onda nacionalona strategija sme biti starija od sabornosti u Hristu ali ONIH I SAMO ONIH KOJI TO HOĆE! Ko neće, ne mora!

 

Nemoguće je dragi moj oče onim devojkama koje ne mare za "ulje" (iz priče o pet mudrih i pet nemudrih devojaka) na silu uterivati veru. Hoću ja i to; verujem i svi koji ovde pišu ili ovo prate, ali radi se o tome (mišljenja sam i verujem) da su Gospod i njegovo Carsto blago KOJE SE TRAŽI SAMO LIČNO ("primer je onaj čovek što na njivi nađe blago pa prodade svo imanje i kupi onu njivu da traži još... ljubomorno ga čuvajući za sebe") Ogovornost hrišćana je u DOSLEDNOSTI KROZ SVAKODNEVNICU, ali što ste dosledniji izvesnom profilu ljudi (naravno i „sunarodnika“) ste "čudniji" ili "bolesniji" i tome slično. Mislim se često: "Pa šta? Radite vi gospodo kako znate i umete, ja ću kako umem uz Božiju pomoć ...a konačnom odgovoru i tajni ovoj u grobu su ključevi". Uostalom, nisam baš ni rad da nešto mnogo tog biserja razbacujem posvuda. Osim toga i sami znate da je po Šestom Vaseljenskom saboru (pravilo 64) civilima zabranjeno da javno propovedaju osim ako su direktno pitani za svoj „credo“ ...tek tada mogu da kažu ponešto od svoje vere ali u svakom slučaju da ukažu na Crkvu kao na izvor svoje „nade, vere i ljubavi“! To je sve što smemo!

 

SVI SU OČE ČULI ZA CRKVU, LITURGIJU, POPOVE ..! Mozak su dobili koliko i Vi i NE MOŽE tu postojati neki bezgrešni kolektivitet koji je eto "nešto malo prevaren" pa sad SVI DRUGI „IMAJU KRIVICU JER NISU DOSLEDNI“!? Apsurd, jer svi smo grešni a "na mantiji se zbog boje svaka prašina najpre uoči“ (kako reče davno fenečki duhovnik jeromonah Jefrem)! Ako je neko izvor sablazni, a to nisu samo sveštenici, to naravno nije dobro...ali sasvim sam ubeđen da u okvirima svojih nemoći, ili Božije pomoći, niko odavde kojima je upućena ova reč o licemerstvu nije na nekom svesnom nivou zlonameran u tom pogledu. S toga je ovo veoma gruba kvalifikacija sa kojom se nikako ne slažem.

 

Slova Jevanđelja ili blage vesti data su svima, svi smo startovali od nule, od krštenja i kućnog vaspitanja. Jednog dana bićemo svrstani ili u pet mudrih ili u pet nemudrih devojaka... i to je sve. Mudre neće baš mariti za one druge (to je veoma važno zapaziti) i neće im dati od svog ulja... i ući će sa Ženikom bez obzira na sve. To je jevanđelska istina. Baš takve, jer ljubomorno čuvaju svoje „ulje“ (duhovno blago) i ne žele da ga dele ni sa kim ući će u Carstvo! NEĆE IMATI LAŽNU GRIŽU SAVESTI ZBOG TUĐE LAKOMISLENOSTI već će reći onim nemudrima "idite kod menjača pa kupite sebi ulje". Šta su trebale? Da razbacuju svoje bisere, svoje ulje posvuda i da ga neki tamo prosipaju u bescenje?! Pa tako rizikuju i svoje mesto kod ženika. Hoću da kažem da se ne možemo NITI TREBAMO MNOGO POSIPATI PEPELOM BAŠ ZA SVA DEŠAVANJA. I drugi su dobili savest pa neka se malo i sami brinu za sebe. Ja sam pokušavao u svim situacijama da budem dosledan na mikronskom ili atomskom nivou uz Božiju pomoć i koliko Bog dade mogućnosti; da li je to negde neko video ne znam i nije moje da znam. Svi smo dobili isti mozak, iste ruke, oči i uši... šta će ko s tim da uradi teško da mi možemo meriti. Velika većina običnih ljudi koja ovo čita pokušava u svojim moćima da živi tako da se neko ne "spotakne" o njihov život i nije baš fer generalizovati „mi u Crkvi prednjačimo u licemerstvu“!? Ko je mera toga? Ko se meri time?

 

Po rečima Jerotića sa nedavnog predavanja "Bog spasava pojedince koji to žele i hoće"... pa s tim u vezi, a i Sabori zabranjuju nasilno privođenje poznanju, ne možemo mnogo učiniti trubeći jednu istu stvar stalno. Treba reći jednom, dva puta... reći Crkvi i gledati svoj život a već ćemo negde biti pribrojani - ili mudrim ili onim drugim. Iskreno, trenutno veoma strahujem za sebe pa ne mogu da baš trošim mnogo vremena da objašnjavam nekome nešto što je trebao da zna sa sedam godina. Ima Crkvu, ima sveštenstvo i Svete Tajne pa neka se spasava kako zna i ume dok su vrata još otvorena. Niko ne može reći da nije čuo za Hrista; da nije čuo da je On Bogočovek!? Uostalom Crkva stalno Boga moli da sve privede sebi, poznanju Istine, poznanju Hrista ...a ako neko može to da učini onda je On jedina prava adresa za tu intervenciju.

 

A da smo mali i licemerni; pa naravno da jesmo! Znate li nekog ko nije trska koju ljulja vetar? Ko ne pravi kompromise sa životom od kako ujutru oči otvori?! Ajte molim vas; pa to smo svi mi ... ALI NE GUBIMO NADU NA HRISTA! Zato nije fer optuživati nas za nešto što jesmo po paloj prirodi ...ali i gmižemo da iz toga izađemo.

 

Bez obzira što sam zvučao malo grublje svakako znate da duboko cenim Vaš rad i pregalaštvo; Vas kao ličnost i s toga Vas srdačno poozdravljam moleći za očinski blagoslov.



8 Comments


Recommended Comments

Жељко, тачан навод је "а ми у Цркви можда некад и предњачимо у томе", што ипак звучи мало мање ултимативно. И није ми јасно зашто ми сада, иако смо до сада комуницирали на мојој ФБ страни, пишеш овде. Да ми није рекао пријатељ, не бих знао да си ми се обратио. Потпуно разумем да се не слажеш са мојом стратегијом, наравно да не можемо увек баш око свега да се сложемо, али у одбрану само да ти кажем да неке ствари ипак морају да се понављају. Никог силом не покушавам да увучем у саборност, али да пробудим жељу у верујућим људима да преузму свој део одговорности за своју Цркву  - признајем, покушавам. Чак то сматрам својом обавезом. Коме се заправо обраћамо и о границама Цркве - неком другом приликом. За сада - тако су ми рекли неке владике које сам питао - Црква су за нас сви крштени, православни. У Београду их је преко милион и по, а на Литургију редовно не долази ни десет хиљада њих. А онда и то отвара нове теме. Можда заиста о томе други пут.

Share this comment


Link to comment
Жељко, тачан навод је "а ми у Цркви можда некад и предњачимо у томе", што ипак звучи мало мање ултимативно. И није ми јасно зашто ми сада, иако смо до сада комуницирали на мојој ФБ страни, пишеш овде. Да ми није рекао пријатељ, не бих знао да си ми се обратио.

 

Ma oče, napisao sam i tamo na FB ali ne znam da li tačno ispod vaše objave ili ispod nečijeg "šera" (iliti "podele" po srpski). Nemam ja problem ni da se za mnogo ozbiljnije nesuglasice čak sretnem licem k licu sa čovekom uz kaficu (tim pre što sam kako rekoh i na FB postavio isti ovaj tekst ...sad sam video, to je objava od samog nedeljnika VREME) ali ovde na svom blogu nisam hteo da spominjem ničija imena. Mislim da poštovani Milan nije razumeo da na blogu, gde su "lična mišljenja na teme" ili nekakvi "dnevnici", polemišem sa problematikom a ne sa "ocem Nenadom"!? Imena ovde nisu bitna! Ovde je tematika važna i ne treba niko da se propoznaje u tome. Tako doživljavam blog; drugi ga možda vide drugačije i to je legitimno.

 

O samoj temi... naravno da je preduboka i preširoka i nekoliko redova tekstova u ovom ili onom smeru ne mogu je ni načeti a kamo li nešto ozbiljnije. Kad bi samo imali vremena za razgovore uvideli bi da načelno veoma slično razmišljam; ali neka životna iskustva i saznanja mi govore nešto sasvim drugo u tehničkom smislu. Složićemo se da je društvo, ma kako navijao za njega, prilično devastirano i zalutalo u vremenu i prostoru ali nisam rekao da nema potencijala. Ono što znam je to da je penjanje uz planinu mnogo teža stvar od slobodnog pada ...i to je životni aksiom. Strategija (koja se tu i tamo provlači kroz tekstove) leži u tome da se ozbiljno radi (temeljne zakonske pripreme) na kulturizaciji i edukaciji nekih budućih generacija; za ovu našu premalo je vremena! Radi se o dugotrajnim procesima a ne o nečemu što će doneti ploda u izglednom vremenu koje bi nama bila satisfakcija za uloženi trud. Čovek naime ipak voli da vidi efekte nekog svog uloženog rada ali je za ovaj posao potebno mnogo vremena na zdravim temeljima koji bi ušli u ustav. Bez toga je sve zbrdazdolisano ...i nema jasne formate. itd itd ... da se mnogo pričati na ovu temu!

Kakogod - srdačan rukoljub!

Share this comment


Link to comment

Brate Zeljko, ziv ti nama bio jos stotinu ljeta :) otkrih tvoj blog ovde i svidese mi se mnogi tekstovi koje si napisao.

Gleda ovog osvrta na oca djakona, moram ti reci da mi je krivo sto razlicito citamo isti tekst.

Ja sam oca djakona potpuno citala kroz prizmu tvog drugog teksta o neosudjivanju.

To licemerje koje on pominje tj protiv koga ustaje, je upravo licemerna osuda ljudi iz crkve, svih onih drugih nehriscana, praznicnih ili obrednih pravoslavaca, obicnih laika i ostalog. mi u crkvi pogotovo u neofitskom periodu, ili ako smo na nekoj "poziciji" itekako umemo da osudimo drugog coveka. i zbog toga licemeri, jer osudjujemo druge, a sami ne cinimo dobro.

Pricamo o Hristu, o vrlini, o podvigu, o svacemu necemu sto se moze nazvati vrlina, a sami nismo od onih "ne zivim vise ja nego Hristos u meni".

Iz tog prostora licemernog "coveka u crkvi", iz prostora autisticnog coveka koji samo svoje iskustvo uzima kao jedino validno i reprezentativno, skloni smo odbacivanju i prezrenju upravo onih "najmanjih".

I djakon Nenad o tome prica i na nasu savest apeluje, da iako je neko klir, ne zaboravi narod, ako je svestenik da ne zaboravi parohijana, ako je vladika da ne zaboravi sve one "pod njim" jer "ako hoces da budes prvi onda sluzi drugima", a ne trazi pocasti za sebe...

I zato je nase licemerje "vece", jer mi imamo Hrista, zivog, raspetog i vaskrslog, a neko ko ne zivi liturgijski nema Njega. (ima ga samo nema pojma al ajd to je druga tema).

 

Mozemo mi da pricamo o idealima i da bi prosto trebalo da nije tako ali realnost zivota, svakodnevnog nas demantuje i govori u korist djakona Nenada. Govori o vladikama koji cute o nekim problemima koje godinama potresaju crkvu, koji cute i daju povoda raznim tabloidima, koji cute na mnoge teske i bolne stvari i pustaju vreme da prolazi kao da ce sam protok vremena nesto promeniti, a recimo ne cute za neko saopstenje o wc papiru. Razumes? Dakle nije on taj koji meri i premerava i odmerava, samo konstatuje da nesto nije dobro, nije uskladjeno, nije saborno. Ako cutimo onda cutimo i kazemo Crkva se ni u sta ne mesa i tako mi mislimo ako govorimo onda govorimo uvek i svagda, ili imamo kriterijum kad nesto radimo. A ne kad nam odgovara cutimo, a kad ne, onda pricamo na sav glas.

 

Sto se tice dobronamernosti i nedobronamernosti, zlonamernosti. Mislim da je i to stara dobra skola ne nazivanja stvari pravim imenom. Znas, naucno je dokazano, da samo par procenata ljudi, koje struka zove psihopatama, imaju problem u mozgu, nedostatak biohemijski i ne mogu da razlikuju dobro od zloga. Oni nemaju empatiju, nemaju sposobnost da kazu - ovo je dobro ovo nije... Svi ostali su manje ili vise za empatiju i za razlikovanje dobra i zla itekako sposobni. 

To da neko recimo ima dobre namere se koristi u slucaju da zelimo neciji postupak da opravdamo jer eto nije hteo nista lose.

To je vestacki romantizirana pojava koja se u pravoslavlju zove - osuditi greh, a ne gresnika. A kako je to tesko ponekad, onda hajde da sve otpisemo na dobre namere.

Ne postoji neko "dobar covek" naspram "loseg coveka", to nas i Hristos uci. Postoji postupak, misao, delo, svakog coveka, koji moze biti promasaj tj greh tj lose delo i postoji dobro delo koje opet verujemo da cinimo jer nam je Bog tako omogucio.

Dakle svaki covek nije dobar ili los onako generalno, nego cini i dobra i losa dela. Mozemo reci da neko uglavnom cini ovako il onako, ali to ne znaci da je licnost neka dobra ili losa. Licnost covecija je iznad toga, kada bismo je sveli samo i iskljucivo na to mnogo bismo izgubili. Licnost je mnogo vise od toga.

Ali posto mi neke ljude volimo, ili su nam bliski, ili su nam autoriteti, mi cesto ne prosudjujemo o njihovim delima, o tome kakve efekte proizvode, o tome kako deluju na one male...nego se zaklanjamo iza toga -a pa dobro dobar je on vladika, nije hteo nista lose. Kao da smo mi ti koji mozemo suditi. Sud je Boziji, spasava nas sve i po svojoj milosti samo Bog. Mi mozemo reci - konkretno delo to i to, konkretnog coveka tog i tog nije bilo dobro jer je dovelo do toga i toga, povredilo je toga i toga, ostetilo je toga i toga i tako redom. Ali to ne govori o njemu da je "los" po definiciji, niti govori da ga trebamo raspeti ili slicno. Iz te pozicije gledano, mozemo ako smo dobronamerni i ako jesmo u Crkvi i gledati postupke ljudi oko nas. Kao i svoje uostalom ili pre svega svoje.

 

Otac Nesa je iz Crkve apelovao, apeluje, budi, potresa kako god zelis, ljude u Crkvi, da se pokrenu, da ne cekaju da im padne s neba, da ne cekaju vecito da neko drugi za njih nesto uradi.

 

To je sabornost, sustina svih sustina. Ideja koja potpuno pojednostavljeno govori - mi smo svi jedno telo jednog Hrista, kakvi god da smo, mante se politike i corava posla, vestackih podela i prenemaganja nego dajte da radimo zajedno, a ne da se delimo i da ispada kao da smo jedni protiv drugih.

 

Otac Nesa je reagovao upravo na bol mnogih ljudi u Crkvi koji su tuzni kada vide odusustvo reakcije "visih", i ovo je njegov apel vise njima, tim malima, pouka da ne moraju "samo" da "kukaju" kako su vladike ovo ili ono, kako nista ne valja, kako je sve tesko nego - poruka "smeta vam nesto? uradite nesto sto vi mozete, pokrenite se, dajte neku svoju ideju, dajte neku svoju leptu, pisite vladikama, pricajte sa njima, pricajte sa svojim svestenicima, ne budite samo puki kritizeti situacije na terenu".

 

To je uostalom i "njegov posao", on je djakon, onaj koji uci, koji poducava zar ne?

Ne moze on kao neki laik da okrene glavu i da kaze "sta me briga, bitno da sam ja ispravan, a sta me se tice sta drugi rade i sto stradaju". Mislim, moze, moze i da kaze "ja ionako ne zavisim od Crkve sta se pa petljam gde mi nije mesto".

Ali upravo zbog toga sto je Crkva deo njega isto kao i on deo Nje, njega ne moze da ne zaboli bol i onog najmanjeg. Ne moze jednostavno da se pravi blesav.

Da moze ne bi bio djakon Nenad Ilic :)

Da li je trebalo to da kaze na drugom mestu, drugim recnikom i sta ti ja znam ne? Pa moguce, ali opet da je mogao mislis da ne bi rekao?

Da li mozes da zamislis ovakav tekst u "Pravoslavlju" ? Da se nasmejem malo, pa letele bi glave onima koji bi to objavili.

Mogao je mozda da istrajava na tome pa posle da drugim ljudima navuce "bedu na vrat", da se zamere zbog njegovog teksta svojim nadredjenima i sta je dobro u tome?

Da je moglo drugacije bilo bi drugacije.

Ovaj tekst nije pisao nekadasnji Artemije, nije pisao onaj monah koji organizuje proteste, nije otac Nesa nikoga bunio ni podbunjivao ni protiv klira ni protiv institucije, niti bilo sta ruzno uradio da bi se on stideo svojih postupaka. 

To je pismo svoga svojima, ne pismo tudjinca.

Mozda ovo nije tvoja borba, mozda ti ne razumes njegovu borbu i to je sasvim u redu. Mozda je tvoja borba da pises ovaj blog i da radis ono sto radis. Ali svako od nas ima neku svoju borbu i svoj zivotni put. To sto nije nas, ne znaci da nije dobar.

Kao sto i ti sam rece, ne trebamo osudjivati, ne svakog s kim se ne slazemo (nisam ja ni tvoje ovo pisanje shvatila kao neslaganje, vise kao nerazumevanje), ni onog ciju "borbu" ne razumemo. Samo treba da shvatimo da postoje razni nacini i putevi i razni pozivi i prizivi. I za svakog ima mesta dok god Hristos tako kaze :)

A svako svom gospodaru stoji ili pada.

 

Nismo svi dobili isto, ni iste zivotne uslove, ni iste teskoce, ni iste darove, ni iste pozive, ni prizive, ni mogucnosti ni intelektualne ni emotivne kapacitete. Svako od nas je jedinstven i neponovljiv bas zbog toga, sto je svako drugaciji. Ne bolji ili gori, nego drugaciji. Nase je sta cemo da uradimo sa onim sto smo dobili, mi sami, ne neko drugi. Nase je kako cemo odigrati u sopstvenom zivotu. I koliko cemo biti sposobni da vidimo zivot tudjim ocima i da imamo sposobnost da saosecamo sa drugima.

Share this comment


Link to comment
Sto se tice dobronamernosti i nedobronamernosti, zlonamernosti. Mislim da je i to stara dobra skola ne nazivanja stvari pravim imenom.

Dobra moja Jelena fiksnog pozivnog broja!? U startu imam sam sa sobom jedan sistemski ...principijelan problem koji sam nehotice par puta prekršio; naime uopšte ne želim da trošim vreme na anonimne komentare i ljude koji se skriju iza pseudonima, postave neki avatar i onda kao "mi razgovaramo"? (Zastani Jelo za trenutak samo ...ne mislim odmah na tebe :) ) Upravo čovek komentator pre tebe sa ove strane (a kog ću da izbrišem koliko sutra ...iz elementarnog poštovanja ne sada i odmah) nagrdio me da sam jeretik, i šta ja znam šta sve ne (pri tom me ne poznaje), a za sebe kaže da ni "pol nije bitan" na svom profilu?! Mislim se: "pa čekaj bre, ko ovde stvari ne naziva ili naziva pravim imenom"!? Na mom blogu "Epikleza kao ključni momenat razdora..." imao sam jednog sličnog, kao ovde tvog prethodnika pri samom dnu te strane i onda sam mu se predstavio sa svim koordinatama o sebi, a kada sam procenio da je pročitao onda sam obrisao sve njegove postavke. Naprosto neću da trošim vreme na nekog ko se zakukulji i ne stoji ličnošću iza onog što priča!? Znaš "ono" kao porota ..."ne uzimam u obzir njegove izjave"!

 

Kod tebe je slučaj nešto drugačiji mada gravitira tom nekom mom, ako i grešnom, principu. Ti si bar rekla da si žensko (to ti je dakle važno u životu za razliku od drugih) Dala si svoje, verujem, pravo ime ...što je na neki način dovoljno da pričamo o tome "šta ili koga nazvati pravim imenom"!(?)

Voleo bih naravno da vidim ovde i prezime i fotografiju osobe sa kojom razgovaram jer ja sebe predstavljam u celini onakav kakav jesam. To hoću i od sagovornika!

 

Ako pogledaš moje koordinate na spomenutom blogu (ne bih ovde to ponavljao zbog prostora) videćeš neko crkvenjačko iskustvo ...koje ovde nije predmet priče već ga spominjem što sam u periodu rada u Hramu Petra i Pavla u Topčideru imao čast da se tamo sa ocem Nenadom duže vremena srećem i tu i tamo razmenim po koje slovo. Nismo mi nepoznati jedan drugom i to je ključno mesto za dalju priču. Uostalom, pre ovog pisanja tebi štovana Jelena dobio sam upravo od njega odobrenje da deo naše prepiske postavim kao zaseban blog i to je ovaj poslednji koji možeš videti na ovim stranama sa naslovom "O Sabranju i saborskom mi..." Voleo bih da ga pročitaš pre nego što nastavimo razgovor (nije preopširno) jer u njemu postoji dalja razrada mog pristupa tematici koja će ti, verujem, malo približiti ono što ti se sada čini udaljenim između naših razumevanja problematike.

 

To bi bilo neko uvodno obraćanje tebi na temelju postavljenog komentara ... u kojem ima značajnih mesta na koja ti nužno moram odgovoriti! Sada nemam trenutno vremena (ako ovo budeš čitala u međuvremenu) jer je 19 časova a ja, kao profi kafanski muzičar radim od 20h. Nastaviću večesras ili sutra (u ovih dan-dva najdalje)...u svakom slučaju neka tvoja pitanja moramo razjasniti. A ti ..pa eto ništa strašno ...postavi sliku ako nije veliki problem da možemo ljude zvati pravim imenom :)

Share this comment


Link to comment

Мислим да Отац Ненад мисли на лицемерство у смислу да смо ми као Црква изгубили контакт са реалношћу, али то је опет од Епархије до Епархије, од Парохије до Парохије. Црква значи породица, фамилија, једна фамилија у Христу, а не сервис за испуњавање егоманијачких жеља и прохтева, о томе се ради. Вероватно је на то мислио Отац Ђакон. Поздрав!! 

Share this comment


Link to comment
али то је опет од Епархије до Епархије, од Парохије до Парохије

 

Pa da, upravo sam na to i mislio kada sam, samo drugim rečima, gore u tekstu i rekao: "...ako se već kaže "mi", onda se mora napraviti POIMENIČNA RAZLIKA ko jeste a ko nije licemer..."

Share this comment


Link to comment

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
×